Nadam se :)hvala bro, hocu

Naše telo nas uvek opominje, na ovaj ili na onaj način...mama ne mora da čeka 1. u mesecu da počne sa redovnom fizičkom aktivnošću...dovoljno je da sebi dnevno obezbedi 5 km hoda srednje-brzim tempom...dobro je ne samo kao podrška "redukciji gojaznosti", već i kao podrška kardio-vaskularnom zdravlju...
Svi se odmah bace na trčanje...ali "brz hod" rešava pitanje...

P.S. Nek se potrudi da ima i dovoljan unos "čiste vode" u toku dana, bar 2,5 l...

Veruj mi, sve su to sitnice koje život znače..."bolje sprečiti nego lečiti"...dakle, preventiva na prvom mestu!

Izveštavaj nas kako napreduju promene...i nadam se da će "glucophage" uskoro postati nepotreban...

Hvala na tekstu, krece ozbiljno da radi od 1 u pravu si bio druze, dok se nesto lose ne desi niko ne kapira da je ishrana kljuc,you are what you eat.. na zalost sad se desilo ali jos nije problem

Tek sad ćeš videti značaj onogo što svi mi "ovde mlatimo" kada je u pitanju ishrana...

VIŠE MANJIH OBROKA U TOKU DANA...5-6 ili 3 glavna obroka i 2-3 užine izmeĂ°u obroka

Doručak se ne sme preskakati i treba da bude najkasnije u 11 sati( naravno bilo bi poželjno čim se ustane, u roku od pola sata), razmak izmeĂ°u obroka treba da bude oko 3 sata.

Akcenat na posne vrste mesa, složene ugljene hidrate( integralne žitarice), zdrave masti...

Na dnevnom nivou...55% hidrati, 25% proteini, 20% masti...neka unosi oko 1400 kCal na dnevnom nivou...

Uglavnom ću napisati šta može da jede...nema slatkiša, grickalica, "junk food-a", proizvoda od belog brašna, mesnih preraĂ°evina...

Izvori proteina: pileće belo, riba( oslic, skusa,morska-losos,pastrmka, konzervirane varijante najvise 2 puta nedeljno), ćuretina, belance( 1-2 zumanca dnevno su ok, ako nemas bilo kakvih problema sa holesterolom), nemasno crveno meso( posna govedina, konjsko), mleko i mlečni proizvodi sa (naj)manjim procentom mlečne masti

Izvori hidrata( nizak glikemički index): ovsene pahuljice, integralne žitarice( heljda,raz...), braon "integralni" pirinac, hleb od integralnog brasna( bez mikseva sa belim brasnom)....IZBEGAVATI sve od belog brasna,kifle,razne vrste peciva,beli hleb...ZABORAVITI NA SVE IZVORE PROSTIH UGLJENIH HIDRATA...pogotovu uveče posle 19h izbegavati hidrate...

Povrće:  brokoli, mahune( grasak, pasulj,boranija...), karfiol, spanac,zelena salata, paradajz, paprika(presna varijanta), blitkva, rotkivce, pečurke, sve vrste luka...

Voće - Sa stanovišta sadržaja ugljenih hidrata, sveže voće treba deliti u tri grupe:

-sa manje ugljenih hidrata, koje može da se jede u većim količinama - jagode, maline, kupine, borovnice, ribizle, višnje, limun, dinje, citrusi(limun, kivi, pomorandža)
-sa nešto više ugljenih hidrata, koje treba upotrebljavati u manjim količinama - kajsije, breskve, šljive, pire od jabuka, sok narandže i mandarine, kajsije i breskve, i
-sa najviše ugljenih hidrata, čija je upotreba strogo ograničena - jabuke (slatke i kisele), trešnje, kruške, grožĂ°e, banane, sveže smokve, ananas, mango, avokado i dr.

I naravno, akcenat na zdrave masti koje mogu doprineti i poboljšanju stanja( tj. osetljivosti tkiva na insulin) - puter od kikirija, bademi, lesnici, orasi, kiki-riki, maslinovo ulje...pozeljna je i suplementacija Omega-3 masnim kiselinama, a i riblje ulje je ok...


Namirnice koje se koriste u ishrani "dijabetičara" mogu da se upotrebljavaju na sledeće načine( NAČIN PRIPREME HRANE):

-sveže
-kuvanje ( u sopstvenom soku)
-kuvanje pod parom (pretis lonac)
-kuvanje na pari
-pečenje u teflonskoj posudi (ili specijalnoj posudi u kojoj hrana neće zagoreti, el. pekač)
-pečenje u aluminijumskoj foliji (ili u posudi od aluminijumske folije)
-pečenje u rerni
-pečenje na roštilju( 1-2 puta nedeljno)

NEMA PRŽENJA NA ULJU, POHOVANJA, PANIRANJA...

AKCENAT NA SVEŽE NAMIRNICE...povrće salate...

P.S. ovo sve baš liči na "bildersku dijetu"...da, ali to nije samo bilderska hrana, već i zdrava hrana za sve !!!

Osnova svega u zdravlju i u bolesti je KVALITETNA, RAZNOVRSNA I IZBALANSIRANA ISHRANA!

Juce je pocela da pije taj lek, izgubi na tezini pa vrati na staro i sve tako u krug, ishrana je kljuc to joj i pricam ali ne znam sta uopste moze a sta ne moze da jede dok ima secer, neka preporuka? u porodici inace niko nema dijabetes,krece da vezba od 1

ima nizak pritisak, pod stresom jeste, mrsava je ali ima malo stomak znaci 62 kg 171 jedino je stomak tu problem..
doza glucophage koristi 500 mg/2 tablete dnevno samo je on ubacen
dacu jos podataka jer trenutno ceka jos neke nalaze, e sad ne znam da li je ovo uopste dovoljno, znam da nije mogla da pije glukozu jer je secer bio 11,3 pa nisu smeli da rizikuju a dan kasnije je bio 9,1, a tromesecni secer je bio 6,6, inace u poslednje 2 nedelje je osetila neku slabost.. toliko informacija imam sad pa kad odradi jos neke analize pisem

Da li je u porodici dijabetes učestao? ...i genetika je bitan faktor...

I sami hormoni stresa - kateholamini( adrenalin i noradrenalin) i kortizol doprinose "skoku" šećera, a još konstantan stres i tenzija doprinose svemu tome, zato se mogu javiti i te varijacija u nalazu...nadam se da se krenulo sa promenama u načinu ishrane i fizičke aktivnosti? Dakle, terapija lekovima bez tih korekcija ne može mnogo pomoći...i naravno što više relaksacije, opuštanja...

Ok...za sve što treba, tu smo...

Da li je majka gubila na težini? Inače, i sam metformin( glucophage) može izazvati taj osećaj slabosti, malaksalosti i sl., koliko dugo je majka na glucophage?

ima nizak pritisak, pod stresom jeste, mrsava je ali ima malo stomak znaci 62 kg 171 jedino je stomak tu problem..
doza glucophage koristi 500 mg/2 tablete dnevno samo je on ubacen
dacu jos podataka jer trenutno ceka jos neke nalaze, e sad ne znam da li je ovo uopste dovoljno, znam da nije mogla da pije glukozu jer je secer bio 11,3 pa nisu smeli da rizikuju a dan kasnije je bio 9,1, a tromesecni secer je bio 6,6, inace u poslednje 2 nedelje je osetila neku slabost.. toliko informacija imam sad pa kad odradi jos neke analize pisem

Trenutno spava pa sutra ispisujem sve, ima ovde dosta odgovora na pitanja potvrdno, hvala puno oko truda sutra se cujemo i naravno uvek ima resenja

"Čuvaj majku da ti duže traje"...ok...ispiši, skeniraj neke nalaze( ako možeš), pa ćemo videti...

Laku noć...do sutra...

Trenutno spava pa sutra ispisujem sve, ima ovde dosta odgovora na pitanja potvrdno, hvala puno oko truda sutra se cujemo i naravno uvek ima resenja

Nije jos uvek hvala Bogu 35 godina ima a secer je 11,3 sto i nije dobro bas

Inače, bez panike molim, samo polako, korekcija ishrane čuda čini, kao i redovna fizička aktivnost...koja je doza "glucophage" prepisana? Samo je on ubačen ili još nešto...amaryl? I suplementacija hromom može biti dobar izbor...

Evo jednog mog teskta o hromu...

Драги моји вежбачи, вечерас причамо о ХРОМУ

Пре него што почнемо подсетићу вас да у људском телу постоје ТРИ главна анаболичка хормона( главни "синоними" за повећање мишићне масе) - ХОРМОН РАСТА, ИНСУЛИН, ТЕСТОСТЕРОН...прича о хрому је заправо прича о инсулину...

Хром спада у групу тзв. "минерала у траговима", веома је битан за нормалну продукцију инсулина и појачава његов ефекат на преузимање глукозе из крви у ћелије, као и метаболизам масти.

Хром улази у састав тзв. ГЛУКОЗА ТОЛЕРАНС ФАКТОРА заједно са ниацинином ( витамин Б3), преко ког хром остварује све своје позитивне ефекте...

Сматрају га веома битним у превенцији настанка инсулинске резистенције ( ситуација када ткива слабије реагују на инсулин, увод у дијабетес типа 2 ).

Хром има доказана дејства на успоравање и спречавање настанка атеросклерозе ( зачепљење крвних судова масним, холестреолским плаковима) , као и да може смањити повишене вредности холестерола.

Због "потенцирајућег" ефекта на инсулин сматра се да има и анаболичке ефекте ( повећање мишићне масе) уз смањење телесних масти.

Убраја се у групу минерала дуговечности...постоје тврдње да има и анти-депресивни ефекат...

Најбољи извор хрома је свакако пивски квасац, ту су и кукуруз, хељда, цвекла, парадајз, пшеничне клице и мекиње, јабуке...

Храна коју користимо свакодневно је често сиромашна овим неопходним минералом...

Најбољи суплементи хрома на тржишту су у форми хром-пиколината, а дневне дозе се крећу од 50 - 300 mcg.
Новија верзија је хром у облику хелата са аминокиселинама( максимална респорпција), тзв. ГТФ-хром...

Ima li majka problema sa pritiskom?

Da li je raĂ°en glikozilirani hemoglobin...HbA1c?

Da li je majka gojzna? Da li je pod stresom? Radno mesto? Neki problemi? Hormoni?

Inače, od suplemenata preporučujem i ALA( alfa liponska kiselina) koja ne samo da pojačava "osetljivost" tkiva na insulin, nego je i jedan od najmoćnijih zaštitnika nervnog sistema od nastanka dijabetičke neuropatije( česte komplikacije dijabetesa)...

Nije jos uvek hvala Bogu 35 godina ima a secer je 11,3 sto i nije dobro bas

Odlican tekst, hvala puno !

Sve što ti treba, tu smo...inače, mama je na "glucophage"?( oralni antidijabetici) Ili?

Znam kako je...samo polako...nadam se da nije došlo do insulina?

Bog na nebu, ti na zemlji buraz, jeste to je, svaka ti cast i hvala puno ubedljivo najjaci FORUM i najjaci ljudi naravno....

Odlican tekst, hvala puno !

Sve što ti treba, tu smo...inače, mama je na "glucophage"?( oralni antidijabetici) Ili?

Znam kako je...samo polako...nadam se da nije došlo do insulina?

Odlican tekst, hvala puno !

Ajmo sada malo po pitanju dijagnoze...

Definicija dijabetesa (tip 1 i tip 2) koju je dala Svetska zdravstvena organizacija odnosi se na izmerenu povišenu vrednost nivoa glukoze zajedno sa simptomima, ili drugim rečima, povišene vrednosti u bilo kom od dva slučaja:

-glukoza u plazmi nakon gladovanja (natašte) ≥ 7.0 mmol/l (126 mg/dl)
ili
-test tolerancije na glukozu, dva sata posle uzimanja oralne doze glukoza u plazmi ≥ 11.1 mmol/l (200 mg/dl)

Slučajan nalaz šećera u krvi veći od 11.1 mmol/l (200 mg/dl) u kombinaciji sa tipičnim simptomima ili glikozilisani hemoglobin (HbA1c) veći od 6,5 %, predstavlja drugi način dijagnostifikovanja dijabetesa.

Godine 2009. MeĂ°unarodni ekspertski komitet, koji je obuhvatao predstavnike Američke asocijacije za dijabetes (ADA), MeĂ°unarodne dijabetološke federacije (IDF) i Evropske asocijacije za proučavanje dijabetesa (EASD), preporučio je da se za dijagnostifikovanje dijabetesa kao prag koristi vrednost HbA1c ≥6.5%.

Ovu preporuku je usvojila Američka asocijacija za dijabetes 2010. godine.

Pozitivne testove bi trebalo ponoviti, osim ako su kod osobe prisutni tipični simptomi i vrednost nivoa šećera u krvi >11.1 mmol/l (>200 mg/dl).

Dijagnostički prag za dijabetes zasniva se na odnosu izmeĂ°u rezultata testa na toleranciju glukoze, testa glukoze nakon gladovanja ili HbA1c, kao i komplikacija kao što je retinalni problemi( mrežnjač oka, pregled očnog dna).

Test natašte ili test slučajnog nalaza šećera u krvi imaju prednost u odnosu na test tolerancije na glukozu pošto su ljudima mnogo pogodniji.

Prednost testa HbA1c je u tome što za njegovo izvoĂ°enje nije potrebno gladovanje, a rezultati su mnogo stabilniji, ali je njegov nedostatak u tome što je mnogo skuplji od merenja glukoze u krvi.

Za šećernu bolest (lat. diabetes mellitus) tipa 2 karakterističan je visok nivo glukoze u krvi u kontekstu insulinske rezistencije i relativnog nedostatka insulina.
Ovo je u suprotnosti sa šećernom bolešću tipa 1 kod koje postoji apsolutni nedostatak insulina kao posledica uništenje ćelija Lngerhansovih ostrvaca u pankreasu, kao i sa gestacionom šećernom bolešću kod koje visok nivo šećera u krvi nastaje tokom trudnoće.
 Dijabetes tipa 1 i tipa 2 se mogu jasno razlikovati na osnovu postojećeg stanja.
 Kada je dijagnoza pod sumnjom, za potvrdu dijabetesa tipa 1 mogao bi biti od koristi test na antitela, a za potvrdu dijabetesa tipa 2 koristi se test C-peptida.

Što se tiče terapije...

Dijabetes tipa 2 se u početku "koriguje" redovnom fizičkom aktivnošću i promenom načina ishrane. Ako se nivo glukoze u krvi ne smanji dovoljno ovim merama, mogu biti potrebni lekovi kao što su metformin ili insulin. Od onih na insulinu obično se zahteva da redovno proveravaju nivo šećera u krvi.

Evo jednog malo dužeg teksta  koji toplo preporučujem za čitanje...dosta korisnih stvari...saveta...

"ZAŠTO JE ISHRANA ZNAČAJNA? — Na kontrolu dijabetesa utiču mnogi faktori. Mnoge od tih faktora kontroliše pacijent kao što su koliko i šta se jede, koliko često se kontroliše šećer u krvi, nivo fizičke aktivnosti i preciznost i kontinuitet doziranja lekova. Čak i male promene mogu da utiču na kontrolu nivoa šećera u krvi.

Unos konstantne količine hrane svakog dana i uzimanje lekova kako je prepisano mogu značajno da poboljšaju kontrolu šećera u krvi i da smanje rizik od komplikacija povezanih sa dijabetesom kao što su bolest koronarnih arterija( srčani krvni sudovi), bolesti bubrega i oštećenje nerava( dijabetička neuropatija). Pored toga, ove mere utiču na kontrolu težine.

DIJABETES TIPA 2 I VREME OBROKA — Za neke osobe je vrlo važno da jedu u isto vreme svakog dana, naročito za osobe koje koriste insulin produženog dejstva (npr. NPH) i oralne lekove koji uzrokuju smanjenje nivoa šećera u krvi (sulfonilurea ili meglitinidi). Ako se obrok preskoči ili kasni dok je pacijent na ovim terapijama, postoji opasnost od pojave niskog šećera( hipoglikemija) u krvi.

Osobe koje koriste intenzivnu insulinsku terapiju (više doza tokom dana) i osobe koje koriste neke druge vrste oralnih lekova za dijabetes (npr. insulin senzitajzere kako što je metformin) imaju veću fleksibilnost kada se radi o vremenu obroka. Sa ovim terapijama preskakanje ili odlaganje obroka ne znači obavezno i rizik od niskog šećera u krvi.

Namirnice ili obroci bogati mastima (npr. pica) mogu povremeno da se konzumiraju, iako nivo šećera u krvi tada mora strože da se kontroliše. Obroci bogati mastima se sporije vare u odnosu na ostale obroke. Kada se pre obroka koristi brzo delujući insulin, nivo šećera u krvi može da opadne odmah po obroku, a nekoliko sati nakon njega da se poveća.

Gubitak težine — Mnoge osobe sa dijabeteseom tipa 2 su gojazne. Čak i mali gubitak težine (5 do 10 procenata ukupne telesne težine) može da pomogne u boljoj produkciji i upotrebi insulina. U stvari, unos manje kalorija može da redukuje nivo šećera u krvi čak i pre nego što se izgubi prvi kilogram.

Postoji nekoliko strategija koje mogu da pomognu prilikom mršavljenja kao što su unos manjeg broja kalorija, vežbanje, lekovi za smanjenje telesne težine i operativno smanjenje telesne težine.

Preporučen kalorijski unos — Broj kalorija potrebnih za održavanje težine zavisi od starosti, pola, visine, težine i nivoa fizičke aktivnost. Uopšteno:

Muškarci i aktivne žene - 30 kalorija/kilogram
Većina žena, slabo aktivni muškarci i osobe starije od 55 godina - 25 cal/kg
Slabo aktivne žene, gojazne osobe - 20 cal/kg
Trudnice i dojilje – 30-35 cal/kg
Kako biste izgubili 0.5 do 1 kg nedeljno (bezbedan tempo smanjenja telesne težine), od ukupnog broja kalorija potrebnih za održavanje telesne težine oduzmite 500 do 1000..."kalorijski deficit"...

Na primer, gojazan muškarac težak 115 kg treba da unosi 2500 kalorija dnevno kako bi održao svoju težinu. Kako bi izgubio pola do jednog kilograma nedeljno treba da unosi 1500 do 2000 kalorija dnevno. Kako se težina smanjuje tako treba izračunati novi broj potrebnih kalorija.

DIJABETES TIPA 2, ISHRANA I TEŽINA — Težina je direktan pokazatelj količine hrane i nivoa aktivnosti. Unos konstantnog broja kalorija svakog dana može da pomogne u kontroli nivoa glukoze u krvi i održavanju težine. Kod gojaznih ili debelih osoba mršavljenje unosom manjeg broja kalorija ili povećanjem fizičke aktivnosti može da poboljša kontrolu šećera, da snizi krvni pritisak i nivo masnoća u krvi.

Izbegavanje "gojenja" — Dobijanje na težini je potencijalna nuspojava intenzivne insulinske terapije dijabetesa tipa 2. Dobijanje na težini je i nuspojava nekih oralnih lekova koje koriste osobe sa dijabetesom tipa 2.

Kako izbeći dobijanje na težini?

Redovno treba meriti svoju težinu (npr. jednom nedeljno). U slučaju povećanje težine za više 2-3 kg morate da smanjite količinu hrane ili pojačate fizičku aktivnost. Nemojte čekati da se ugojite više od 5 kilograma pre nego što nešto preduzmete.

Kako se poboljša kontrola glukoze u krvi, tako će možda biti potrebno smanjenje unosa kalorija za 250 do 300 dnevno kako bi se izbeglo gojenje.
Ako su nivoi šećera u krvi konstantno niski tokom odreĂ°enog dela dana smanjite dozu insulina ili lekova pre nego što se odlučite na užinu.

Vežbanje — Redovno vežbanje može da pomogne u održavanju težine i mršavljenju. Preporučuje se 30 minuta dnevno vežbe, barem pet puta nedeljno.
Osobe koje koriste insulin ili oralne lekove za snižavanje šećera u krvi pre i nakon vežbanja treba da provere nivo glukoze. Ako je vežbanje produženo i naporno (više of trideset minuta), glukozu proveravajte na svakih petnaest minuta (ako je režim vežbanja nov i ako ćete ga ponovo koristiti). Česta kontrola može da pomogne u sticanju predstave o uticaju vežbanja na nivo glukoze.

Ako tokom vežbe nivo šećera u krvi postane previše nizak, pojedite nešto u skladu sa dole navedenim preporukama:

Ako je glukoza u krvi od 51 do 70 mg/dL (2.8 do 3.8 mmol/L), pojedite 10 do 15 grama brzo apsorbujućih ugljenih hidrata (npr. 1/2 šolje voćnog soka, 6 do 8 tvrdih bombona, 3 do 4 glukozne tablete).
Ako je nivo manji od 50 mg/dL (2.7 mmol/L), pojedite 20 do 30 grama brzo apsorbujućih ugljenih hidrata.
Nakon 15 minuta ponovo uradite teset i ponovite tretman ako je nivo glukoze i dalje nizak. Ako je sledeći obrok tek za sat vremena, pojedite još 15 grama ugljenih hidrata ili 30 grama proteina (na primer krekeri sa sirom ili polovina sendviča sa puterom od kikirikija). Važno je da ne jedete mnogo jer to može da povisi nivo glukoze iznad ciljnog nivoa, kao i da dovede do povećanja telesne težine nakon nekog vremena.

PrilagoĂ°avanje doze insulina vežbanju — Osobe koje koriste oralne lekove za dijabetes obično ne moraju da prilagoĂ°avaju dozu leka vežbanju.

Ako koristite insulin moguće je da ćete pre vežbanja morati da smanjite dozu kako biste izbegli pojavu previše niskog nivoa šećera u krvi. Lekar, edukator ili fiziolog mogu da Vam pomognu da odredite najbolji način prilagoĂ°avanja doze insulina pre, za vreme i nakon vežbanja.

DIJABETES TIPA 2 I ALKOHOL — Konzumiranje umerene količine alkohola (do 1 čaše dnevno za žene, do 2 čaše dnevno za muškarce) sa hranom ne utiče značajno na nivo šećera u krvi. Alkohol može da dovede do blagog povećanja glukoze u krvi, što je kasnije praćeno opadanjem. Zato je vrlo važno da kontrolišete reakciju glukoze na alkohol kako biste utvrdili da li su potrebne promene u doziranju insulina.

Mikseri kao što su voćni sok i kola mogu da povećaju nivo glukoze u krvi i povećaju broj kalorija koje se unosu tokom dana. Pored toga, kalorije iz alkohola imaju malu nutritivnu vrednost i mogu da poremete gubitak težine ili je povećaju. Ako koristite oralne lekove za dijabetes nema potrebe za promenom doze sve dok alkohol konzumirate umereno i sa hranom.

DIJABETES TIPA 2 I SASTAV UGLJENIH HIDRATA — Ugljeni hidrati su izvor energije u ishrani i obuhvataju skrob, povrće, voće, mlečne proizvode i šećer. Većina mesa i masti ne sadrži ugljene hidrate.

Ugljeni hidrati imaju direktan uticaj na nivo šećera u krvi dok proteini i masti imaju mali uticaj ili uopšte ne utiču. Unos konstantne količine ugljenih hidrata prilikom svakog obroka može da pomogne u kontroli nivoa glukoze u krvi, naročito kod osoba koje koriste oralne lekove ili insulin produženog dejstva (npr, NPH).

Osobe sa dijabetesom tipa 2 treba da se fokusiraju na redukciji kalorija i povećanu fizičku aktivnost, naročito kada je dijabetes tek dijagnostikovan ili ako pankreas i dalje delimično proizvodi insulin. Osobe sa dijabetesom tipa 2 koje su mršave i ne žele da smršaju treba da se fokusiraju na održavanju težine brojanjem ugljenih hidrata. Brojanje ugljenih hidrata može da bude od pomoći osobama koje svakodnevno primaju više inekcija.

Brojanje ugljenih hidrata — Nutricionista obično pomaže prilikom odreĂ°ivanja broja ugljenih hidrata koji su Vam potrebni u svakom obroku i užini i to na osnovu navika u ishrani, lekova za dijabetes, telesne težine, nutritivnih ciljeva i nivoa aktivnost. Kod većine osoba izmeĂ°u 45 i 65 procenata kalorija ukupno unesenih tokom dana treba da bude poreklom iz ugljenih hidrata. Način na koji se ugljeni hidrati dele po obrocima i užinama zaviste od sklonosti pacijenta, vremena obroka i razmaka izmeĂ°u dva obroka, kao i od lekova.


Vrlo je važno obratiti pažnju na količinu i gramažu dijetnih vlakana prilikom izračunavanja ugljenih hidrata. Unos više od jednog obroka može da poveća ukupan broj kalorija, a time i dozu insulina koja će pokriti obok. Na primer, neke upakovane poslastice sadrže 2 ili više obroka. Kako biste izračunali sadržaj ugljenih hidrata celog pakovanja pomnožite broj obroka sa brojem ugljenih hidrata po obroku.

Kada služite hranu koja sadrži više od 5 grama vlakana, za izračunavanje doze insulina od gramaže ugljenih hidrata treba oduzeti gramažu vlakana.

Intenzivna insulinska terapija — Osobe koje koriste više inekcija brzo delujućeg insulina dnevno mogu da prilagode dozu insulina pre obroka na osnovu količine ugljenih hidrata koje nameravaju da pojedu i nivou glukoze pre obroka. To zahteva izvoĂ°enje osnovne aritmetike.

Doza insulina pre obroka se izračunava deljenjem broja ugljenih hidrata koji će biti uneseni brojem ugljenih hidrata koje pokriva jedna jedinica insulina (odnos insulin-ugljeni hidrati). Ta doza se zatim prilagoĂ°ava u odnosu na nivo gukoze pre obroka (pogledajte dole).

Odnos insulin – ugljeni hidrati — Odnos insulin – ugljeni hidrati odreĂ°uju nutricionista ili edukator. To pacijentu omogoućava izračunavanje doze brzo delujućeg insulina potrebne da se pokrije obrok ili užina.

Na primer, ako je odnos insulina i ugljenih hidrata 1 prema 10, pacijent treba da doda 1 jedinicu insulina na svakih 10 grama unesenih ugljenih hidrata. Ako pacijent pojede obrok koji sadrži 70 grama ugljenih hidrata, doza brzo delujućeg insulina treba da bude 7 jedinica.

Faktor korekcije — Doza insulina pre obroka može da se prilagodi i na osnovu nivoa glukoze u krvi pre obroka; to je faktor korekcije. Faktor korekcije odreĂ°uju dijetetičar ili edukator.

Na primer, predpostavimo da je faktor korekcije 30. Ako je nivo glukoze u krvi pre obroka bio 240 mg/dL a ciljni je 120 mg/dL, uzmite 240 minus 120 = 120. Zatim podelite 120 sa 30 = 4 dodatnih jedinica insulina kako bi se korigovao visoki nivo šećera u krvi.

Planiranje zamene — Planiranjem zamene namirnice se kategorišu ili kao ugljeni hidrati, ili kao meso ili kao zamena za meso. Po ovom sistemu, jedan obrok ugljenih hidrata (npr. 1 mala jabika) može da se zameni bilo kojim ugljenim hidratom (npr. 1/3 šolje kuvane testenine), jer obe porcije sadrže oko 15 grama ugljenih hidrata.

Lista zamene može da se koristi za identifikaciju namirnica koje su dobar izvor vlakana, kao i namirnice koje imaju visok sadržaj natrijuma. Nutricionista može da odredi koliko obroka svake grupe treba da se pojede prilikom svakog obroka ili užine.

ŠTA TREBA DA JEDEM? — Dok proteini i masti ne utiču značajnije na nivo šećera u krvi, oni doprinose broju unesenih kalorija. Unos konstantnog broja kalorija svakog dana može da pomogne u održavanju težine. Individualni preporučeni unos kalorija je prikazan dalje u tekstu.

Opšte preporuke — Američko Udruženje Dijebetičara za kontrolu ABC-a (A1c, krvni pritisak i holesterol) i promociju dobrog zdravlja preporučuje sledeće:

    IzmeĂ°u 25 i 35 procenata kalorija treba da bude poreklom od masti, a manje od 7 procenata treba da bude poreklom od zasićenih masti; treba da bude prisutno što manje trans masti. Zasićene i trans masti se nalaze u čvrstim mastima kao što su puter, markarin i loj. Osobe sa dijabetesom imaju povećan rizik od srčanog i moždanog udara dijenta siromašna zasićenim i trans mastima i holesterolom može da pomogne u redukciji nivoa holesterola u krvi i smanji te rizike.

    Ukupni unos holesterola treba da bude manji od 200 mg dnevno. Glavni izvor holesterola u ishrani su namirnice kao što su meso organa, žumanca i neobrano mleko.

    IzmeĂ°u 15 i 20 procenata kalorija treba da bude poreklom od proteina, osim u slučaju osoba sa odreĂ°enim bubrežnim problemima (hroničnom bolesti bubrega ili CKD-om). Osobama sa CKD-om se ponekad savetuje ishrana siromašna proteinima.

    Ishrana bogata vlaknima (25 do 30 grama dnevno) može da pomoge u kontroli nivoa glukoze u krvi i ciljnog hemoglobina A1c.

              Preporučuje se ishrana siromašna natrijumom (manje od 2300 mg dnevno) i bogata voćem, povrćem i mlečnim proizvodima sa malo masti i može da pomogne u kontroli krvnog pritiska. Kod osoba sa dijabetesom i slabim srcem ishrana siromašna natrijumom može da pomogne u ublažavanju simptoma.

              Veštački zaslaĂ°ivači ne utiču na nivo šećera u krvi i mogu da se unose u umerenoj količini. Administracija za Hranu i Lekove Sjedinjenih Američkih Država je odobrila nekoliko veštačkih zaslaĂ°ivača: aspartam (Equal, NutraSweet), saharin (Sweet'N Low, Sweet Twin), acesulfam-K (Sunnet, Sweet One), neotam i sukralozu (Splenda).

Alkoholni šečeri (sorbitol, ksilitol, laktitol, manitol i maltitol) se često koriste u zaslaĂ°ivanju žvaka i bombona bez šećera i mogu blago da povise nivoe šećera u krvi. Prilikom izračunavanja sadržaja ugljenih hidrata u hrani, u ukupan broj ugljenih hidrata u hrani treba da se uračuna i polovina sadržaja alkoholnih šećera. Unos prevelike količine alkoholnog šećera može da dovede do grčeva, gasova i dijareje.

              Ranije se osobama sa dijabetesom govorilo da izbegavaju sve vrste hrane u koje je dodat šećer. To se više ne preporučuje, iako šećer treba da se konzumira umereno. Ako uzimate insulin, dozu treba izračunati na osnovu ukupne doze ugljenih hidrata u hrani, uključujući i sadržaj šećera, kako je već objašnjeno.

              Proizvodi koji su "bez šećera" ili "bez masti" ne moraju da imaju i manji broj kalorija ili ugljenih hidrata. Pažljivo pročitajte sastav i uporedite ga sa drugim sličnim proizvodima koji nisu bez šećera ili masti kako biste utvrdili gde je balans veličine obroka i broja kalorija, ugljenih hidrata, masti i vlakana bolji.

Neke namirnice bez šećera kao što su dijetarna soda, želatin bez šećera i žvake bez šećera nemaju značajnu količinu šećera ili kalorija i smatraju se "slobodnim namirnicama". Svaka hrana koja ima manje od 20 kalorija i 5 grama ugljenih hidrata smatra se slobodnom namirnicom, što znači da ne utiče na telesnu težinu i ne zahteva pojačavanje lekova ."