Mene zanima organska hrana kod nas po trgovinama. Da li je organsko samo ono na cijoj je ambalazi jasno naznaceno da je organskog porekla, a da su sve one bez oznake ili gmo ili tretirane hemikalijama?

Obeležavanja uvek ima...o tome...

" Na etiketi organskog proizvoda, kao i kod konvencionalnog, treba da stoji naziv proizvoda i proizvoĂ°ača, sadržaj/sastav, rok upotrebe, itd. MeĂ°utim, organski proizvod mora biti propisano obeležen kako se ne bi zamenio sa drugim (konvencionalnim) proizvodom. Zbog toga, na organskim proizvodima mora da stoji i oznaka/markica da je proizvod organskog porekla i naziv sertifikacijske organizacije. Oznaka se dodeljuje proizvodima koji su proizvedeni u saglasnosti sa propisima i pravilima organske proizvodnje i za koje je izdata potvrda od sertifikacijske organizacije.

Česti su slučajevi da preduzeća u svom nazivu sadrže reč „eko“ ili „bio“ ili u reklamne svrhe ističu ove reči na proizvodu, iako ne rade po principima organske proizvodnje. U ovakvim slučajevima, detaljna analiza etikete pomoći će da se sazna da li je proizvod zaista iz organske proizvodnje.

Domaći sertifikovani organski proizvod obeležava se nacionalnom oznakom i kodom ovlašćene kontrolne organizacije (RS-ORG-001).



Pred nacionalne oznake i koda, proizvĂ°ač može na etiketu štampati i logo kontrolne organizacije.
Oznaka/markica ovlašćene inspekcijske organizacije Organic Control System (OCS) na etiketi garantuje organsko poreklo proizvoda iz Srbije."



Jedan lep članak iz "Politike", autor S. Despotović
objavljeno: 25.11.2011.

Kako prepoznati organsku hranu?

Proizvodi uzgajani bez upotrebe pesticida i drugih hemijskih sredstava sve češće se nude na pijacama i u supermarketima, ali je potrošačima nedovoljno jasno kako mogu da ih razlikuju od „običnih”

Kako potrošači mogu da prepoznaju organsku hranu? Šta na pakovanju takvih proizvoda mora da bude istaknuto u supermarketima, a šta kada je reč o poljoprivrednim organskim proizvodima na pijaci, pitali smo Ministarstvo poljoprivrede i trgovine.

– Proizvodnja, kontrola, sertifikacija, obeležavanje i promet organskih proizvoda, kao i druga pitanja od značaja za organsku proizvodnju, regulisana su Zakonom o organskoj proizvodnji i Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje– kaže za „Potrošač” Lidija Aćimović, šef odseka za organskuproizvodnju u Direkciji za nacionalne referentne laboratorijeMinistarstva poljoprivrede, trgovine,šumarstva i vodoprivrede.

NepreraĂ°eni sertifikovani organski proizvod obeležava se oznakom „Organski proizvod”, nacionalnim znakom i kodom, odnosno logom ovlašćene kontrolne organizacije koja je izvršila sertifikaciju tog proizvoda.

– PreraĂ°eni sertifikovani organski proizvod se obeležava na isti način, kao i kodom ovlašćene kontrolne organizacije koja je u poslednjoj fazi proizvodnje izvršila sertifikaciju tog proizvoda ako sadrži najmanje 95 odsto sastojaka poljoprivrednog porekla koji su proizvedeni u skladu sa odredbama zakona i propisa donetih na osnovu njega.NepreraĂ°eni organski proizvod koji sadrži više sastojaka, obeležava se kao organski samo ako su svi sastojci proizvedeni metodama organske proizvodnje– objašnjava Aćimovićeva.

Što se tiče nacionalnog znaka, on predstavlja grafičku kombinaciju koja simbolizuje biljku – drvo i zemljište u okviru koje su prepoznatljivi nacionalni simboli Republike Srbije.

– Sertifikovani organski proizvodi i njihov reklamni materijal, prateća dokumentacija i etikete, mogu se obeležiti terminima, odnosno skraćenicama koje označavaju poreklo organskog proizvoda, kakve su ekološki, biološki, organik, odnosno eko ili bio, kao i privatnom oznakom proizvoĂ°ača ili udruženja proizvoĂ°ača– rekli su u Ministarstvu poljoprivrede i trgovine.

Bitno je napomenuti i da se proizvodi sa zemljišta koje još nije u potpunosti pogodno za organsku proizvodnju takoĂ°e obeležavaju na poseban način.

– Proizvodi biljnog porekla koji potiču iz perioda konverzije u organsku proizvodnju i koji sadrže samo jedan sastojak biljnog porekla, obeležavaju se  oznakom „Proizvod iz perioda konverzije” i kodom, odnosno logom ovlašćene kontrolne organizacije, po isteku roka od godinu dana od dana kada je proizvoĂ°ač zaključio ugovor sa ovlašćenom kontrolnom organizacijom– kažu u ministarstvu.

Kada je o prodaji organskog voća i povrća na pijacama reč, neophodno je preduzeti mere da ne doĂ°e do zamene organskih proizvoda sa proizvodima iz konvencionalne proizvodnje, napominju u ministarstvu, a prodaja se obavlja u skladu sa propisima kojima se ureĂ°uje trgovina i zdravstvena ispravnost namirnica.

– Prilikom stavljanja organskih proizvoda u promet, i proizvoĂ°ač na pijaci mora da poseduje važeći sertifikat koji je izdala ovlašćena kontrolna organizacija – zaključuju u Ministarstvu poljoprivrede i trgovine.

https://www.facebook.com/hcweb/videos/970435482973364/

PRAVDA ZA SLANINU. Deli dalje...

Mene zanima organska hrana kod nas po trgovinama. Da li je organsko samo ono na cijoj je ambalazi jasno naznaceno da je organskog porekla, a da su sve one bez oznake ili gmo ili tretirane hemikalijama?

Pa i domace zivotnje koje ljudi odgajaju mimo proizvodnji nisu zdrave. Hrane je kukuruzom sa afla toksinom, koncentratima, oni koji pustaju stoku na pasnjak, tu je pala kisa koja je sva isparenja i otrove prenela u zemlja, zemlja u travu, itd. Jedino na nekim podrucjima koja su bas udaljena od gradova i industrije.

A kao niko od nas nije znao do sada da je sve kancorogeno i zatrovano? Pa to mi svi znamo odavno ali eto neke stvari su prećutne kao i mnogo toga što ne valja.Narod nema para za nešto kvalitetno a iskren da budem kada sam gledao kako se prave viršle rekao sam sebi nema apsolutno nikakve šanse ikada da tako nešto jedem.
Bio je klip na FB vrteo se u vezi toga,katastrofa.Ubacuju crknute životinje u neku mašinu koja ih melje  sve onako cele.Pa se to melje,melje,melje..i dodaju razni aditivi i začini... prijatno  

Sećam se snimka...Baš sam kod tebe video i podelio sam na svoj profil da vide ljudi :/ grozota...

Slažem se sa Katlerom da ćemo se mi meĂ°usobno poubijati jer smo i sami sebi dovoljni.

A što se tiče ove priče o mesu i mesim preraĂ°evinama... Šta znam, mesne preraĂ°evine nikad i nisu valjale, eventualno su ranijih godina bile manje zatrovane nego sada i možda su koji % više mesa sadržale,a sad, svaki dan niču nove firme za poizvodnju mesnih preraĂ°evina. Sve je to bazirano na soji, aditivima, hormonima i ostalim otrovima, nema tu sreće.
A što se tiče svežeg mesa, previše lupetaju gluposti,ajde, to što uvoze ko zna kako je hranjeno i u kojim uslovima držano ali kad ti držiš za sebe kokoške, svinje, telad ili bilo koju živinu i kad je hraniš kako dolikuje ne može to meso da bude nezdravo i kancerogeno. Ljudi na planinama su odrasli i živeli na slanini, suvom mesu a i svežem i pretežno su živeli i žive duže nego što ćemo mi.
Da nemam izbora, i da moram da izaberem da li ću živeti na domaćoj slanini ili na nekoj ultra mega šunkarici ful fulova, naravno da bih pre izabrao slaninu, tu nema dileme

A kao niko od nas nije znao do sada da je sve kancorogeno i zatrovano? Pa to mi svi znamo odavno ali eto neke stvari su prećutne kao i mnogo toga što ne valja.Narod nema para za nešto kvalitetno a iskren da budem kada sam gledao kako se prave viršle rekao sam sebi nema apsolutno nikakve šanse ikada da tako nešto jedem.
Bio je klip na FB vrteo se u vezi toga,katastrofa.Ubacuju crknute životinje u neku mašinu koja ih melje  sve onako cele.Pa se to melje,melje,melje..i dodaju razni aditivi i začini... prijatno 

Probleme mesnih preraĂ°evina u ishrani bi trebalo da sagledamo sa dva aspekta...nemaština, a sa druge strane nebriga za sopstveno zdravlje, po sistemu, kako ćemo - lako ćemo...

Da ne dotičemo temu nemaštine...siguran sam da smo svi upoznati sa problematikom iste...neki je smatraju dodatnim uzrokom "invalidnosti" jednog društva, države..."bitno da se nečim napuni stomak i preživi dan"...

"Hleba i igara"...a šta će biti kada nemamo ni za hleb? A da, tu je rijaliti...  "Stomak prazan, oči pune..."

Posvetimo se drugom problemu onih koji ili nisu upoznati za značajem zdrave i kvalitetne ishrane ili onih koji nemaju vremena za pripremu obroka, pa im mesne preraĂ°evine, "junk - fast - food" doĂ°u kao redovan meni...dakle, odvojiti vremena za kupovinu i pripremu kvalitetnih obroka nema alternativu...

Mada i meso koje imamo na trpezama pod oznakom "sveže" je problematično...profit ispred zdravlja nacije, dodatak antiobitoka, hormona, i sl. supstanci kojima se "meso štiti" i povećavaju prinosi mesa...

Pomenuću i jedan od najjačih AAS - trenbolon( stvoren još 60-ih godina prošlog veka)...koji je u formi peleta i sl. potkožnih implantata korišćen ne bi li se povećao prinos mesa "tovnih grla"...a onda je pronašao svoju (zlo)upotrebu u sportu...

Ajmo i o kontaminaciji ribe živom i olovom, koja ne mora uvek da bude vezana za "konzervirane varijante"...dakle, i zagaĂ°enost voda, utiče na kvalitet mesa ribe...

Mnogo je problema, o kojima treba razmišljati...a u suštini svega je jasno razlikovati uzorok i posledicu...uzrok - namerno i nesavesno "kontaminiranje" mesa, a posledica je jasna...

Dakle, meso nije problem, već "manipulacije" sa istim...

Inace ko nije cuo, juce je SZO objavila da su sve mesne preradjevine kancerogene. Jos jedan razlog da se kupuje samo sirovo meso i spremimo ga po zelji.

Odlican odgovor na satanizaciju mesa...

"Meso samo po sebi nije opasno, ali može biti opasno ono što se naĂ°e u mesu, odnosno aditivi i konzervansi", izjavio je danas redovni profesor Medicinskog fakulteta, higijenolog Goran Belojević.

Detaljnije... http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/601531/Meso-je-neophodno-i-bezopasno-a-stetno-je-ono-sto-se-nadje-u-mesu

 

Da, ima razlike u kvalitetu zrna kakaa itekako...jedan jako dug clanak koji opisuje "tehnologiju cokolade"...tako da mnogo stvari koje se ticu kvaliteta zrna, obrade i sl. uticu na cenu cokolade...

http://www.tehnologijahrane.com/enciklopedija/cokolada

Inace, takoĂ°e je vrlo važna mešavina zrna od koje je čokolada napravljena.

"Postoje tri osnovne vrste zrna:

Kriolo

Zovu ga Rols Rojs meĂ°u kakao zrnom. Pokriva samo 10 procenata svetske proizvodnje kakao zrna. Uglavnom potiče iz zemalja iz kojih kakao zrno ima najstarije poreklo, kao što su Meksiko, Venezuela, Nikaragva. Ovo zrno se skoro uvek koristi u mešavini sa nekim drugim, jer bi bilo preskupo da se samo koristi. Ukus zrna je blag, ali sa izraženom čokoladnom notom.

Forastero

Mnogo otpornije i lakše za uzgajanje, ovo zrno čini 80 procenata svetske produkcije. Čokolada najčešće nastaje od mešavine raznih podvrsta ovog zrna. Samo zrno je jakog i gorkog ukusa.

Trinitario

Hibridno zrno, dobijeno ukrštanjem prethodna dva zrna. Ime potiče od ostrva Trinidad. Uglavnom se koristi u mešavini zrna. Pokriva 10 do 15 procenata svetske produkcije.

Osnovne vrste kakao zrna imaju mnogo podvrsta i potrebno je veliko znanje i dugogodišnje iskustvo da bi se napravila kvalitetna mešavina za dobru čokoladu. Svaki proizvoĂ°ač čokolade mešavinu zrna u recepturi drži u najvećoj tajnosti."

O mlecnoj cokoladi...

Ako više volite mlečnu čokoladu, možda će vas razočarati činjenica da sva pozitivna svojstva crne cokolade "padaju u vodu" , tj. ne važe za mlečnu čokoladu.

Supstance iz mleka “se vežu” sa antioksidansima iz čokolade i čine ih nedostupnim (zato mlečna čokolada nije dobar izvor antioksidanasa)

Ona je poput neke razblažene varijante, čije su sve dobre vrednosti stavljene po strani na uštrb dobrog ukusa. Sadržaj kakao delova je i do 3 puta manji, dok dodato mleko sadrži dodatne zasićene masnoće.

Mlečna čokolada sadrži više šećera od crne, koji posledično podiže apetit, dok kod crne nema takav učinak. Kada jedete slatko( prosti šećeri), količina šećera u krvi se diže naglo, a onda brzo i pada, pa smo „brže gladni” i jedemo više( paradoksalni efekat „insulinske oluje”).

Mada , "dobra" stevia je cini "manjim zlom"...preko 60% kakao delova je ono sto nam treba...  

http://www.pansport.rs/tekstoteka/ishrana/najbolje-od-kakaa-crna-okolada.html

U bas ima velikih razlika, recimo najlepse zelje 100din a ova belgijska 400d. Jel ima neke razlike u kvalitetu kakaa, ili je ova skuplja zbog toga sto je iz uvoza?

Slavisa, i ja se zahvaljujem u semijevo ime 
sto se tice ove bambijeve,licno sam vise nailazio na mlecnu sa steviom nego ovu potpuno crnu...jel ta mlecna moze da se racuna kao ,,dobra'' ?

Jel ste nalazili neke crne cokolade sa vise od 70% k delova?

Da, da...ima ih svakako...kad smo kod Idee...

Lično najviše volim i redovno konzumiram...( a tu je stevia)

http://www.idea.rs/Proizvodi/Zdrava-hrana/Slatkisi-i-grickalice/Cokolade/Bambi-crna-cokolada-bez-dodatog-secera-sa-zasladivacima-80g-Bambi

Npr. 72% kakao delova... http://www.idea.rs/Proizvodi/Hrana/Slatkisi-i-grickalice/Cokoladni-proizvodi/Cokolade/Guylian-crna-cokolada-72-100-g-Guylian

75% kakao delova... http://www.idea.rs/Proizvodi/Hrana/Slatkisi-i-grickalice/Cokoladni-proizvodi/Cokolade/Najlepse-zelje-crna-cokolada-75g-Soko-Stark

77% kakao delova... http://www.idea.rs/Proizvodi/Hrana/Slatkisi-i-grickalice/Cokoladni-proizvodi/Cokolade/Klas-crna-cokolada-77-100g-Hachez

http://online.idea.rs/#!/products/60001940/excell-dark-85-cokolada-100-g-lindt-sprungli