Zoltan Kozma

bash shteta shto se ne moze baciti like vec moram i da pricham na forumu

Prve benchpress klupe bile su najobičnije drvene klupe, dovoljno jake da izdrže kilažu koja se na njih može staviti.

Nešto na ovu foru:



Jedan od prvih zabeleženih rekorda u bench press - u je ostvario Georg Hackenschmidt davne 1898 sa podignutih 165kg

Nije bilo stalaka ili držača, oni su napravljeni tamo negde tek posle drugog svetskog rata.

Taman negde u to vreme dizači tegova su krenuli da rade više serija za jednu vežbu. U tov reme nastala je podela meĂ°u dizačima tegova na powerlifter - e i bodybuilder - e, dok su do tada većma svi bili opredeljeni kao klasični strongmen - i.

Mene lično je uvek interesovalo kako su snagaši tog vremena trenirali i postizali snagu koju su imali i naišao sam na jedan podatak koji je zabeležio hroničar našeg sporta Alan Calvert (imamo čak i slično ime;).



Calvert govori o vrlo jednostavnom metodu koji naziva "Dupla progresija".

Sistem se zasniva na toma da se kreće sa 3 treninga nedeljno i da se svaka vežba koja se izvodi rukama radi 5 ponavljanja, a svaka vežba koja se radi leĂ°ima i nogama izvodi 10 ponavljanja.

Progresija se nastavlja tako što se svake sledeće nedelje dodaje jedno ponavljanje na vežbe sa rukama i 2 ponavljanja na vežbe sa leĂ°ima i nogama i tako sve dok se ne doĂ°e do 10 ponavljanja kod vežbi sa rukama i 20 ponavljanja na vežbama sa nogama i leĂ°ima.

Tada bi se kilaža povećala i progresija resetovala na početni broj ponavljanja.

Nešto slično sam primetio i kod treninga jednog od naših veoma ozbiljnih takmičara u snagaškim disciplinama, samo što je njegov metod bio obrnuta progresija, ali drugi put o tome.

Dakle ono što pokušavam da vam kažem je da progresija ne mora da bude komplikovana u našem sportu, niti se moramo baviti kompleksnim periodizacijama da bi dobili rezultat. Samo treba malo da se osvrnete na staru školu treninga i sve vam bude jasno