Svi to rade, svesno ili nesvesno.
[/quote]
Naravno da se to dešava. Ali ovo su neki ekstremniji primeri.
[/quote]

Apsolutno, ali pricamo o svemu...

Potiskivanje svakako ne smatram dobrim mehanizmom odbrane.

Svakako nije dobar ako se često koristi, a povremeno ga svi primenjuju.

Primenjujemo svakako. Samo neko tako funkcioniše celog života i onda se vremenom jave neki psihički problemi.

Bitno je da se problemi rešavaju, a ne guraju pod tepih, ako su mnogo bolni u trenutku svako gurne nešto privremeno pod tepih. Svakako ako osoba ne može sama da se iznese sa problemom nije loše konsultovali edukovanog, stručnog psihoterapeuta koji će joj detaljnije objasniti sve napomenuto.

I treba da se konsultuje psihijatar ili psiholog. Problem je što postoje i one osobe koje očekuju od njih da će im rešiti neke probleme. Važno je da ih neko usmeri, ukaže na razne mogućnosti, a dalje je na samoj osobi da rešava svoje probleme.

Ja sam na to i mislio,nisam mislio da neko umesto mene resi moj problem!To ne bih ni voleo!
Ali ima takvih.

Imaju nerealna ocekivanja. To je nemoguce.

Danasnji roditelji stvarno imaju nerealna ocekivanja.Da budu najbolji ucenici,da budu najbolji sportisti,da budu najbolji u svemu....a sta ako to dete nece da bude sportista?Sta ako to dete ne zeli da bude lekar,nego hoce da bude automehanicar na primer?To je u danasnje vreme sramota.....nazalost.I onda time unistavaju decu.

Dokle god je častan i pošten posao odličan je izbor ako nas zaista interesuje. To pre svega trebamo objasniti odraslima, a onda i deci.

Jer to dete nece biti manje vredno ako bude dobar automehanicar ili moler.A mnogi roditelji to tako smatraju i dozivljavaju ih kao neuspeh....a o tome ne razmisljaju da dete mozda o tome sanja a ne o tome da bude lekar,advokat itd...

U danasnje vreme se uglavnom tako razmislja.

Ali to je pogresno razmisljanje.Jer ce sa time postici da i ako dete zavrsi onu skolu koju je RODITELJ odabrao sigurno nece raditi u toj struci....

Lecenje sopstvenih kompleksa, neispunjenih snova i opterecenja tudjim misljenjem.U sportu toga takodje ima.

I to puno vise nego sto bi covek na prvi mah pomislio!

To sam se i ja uverila. Mislim da ljudi uglavnom kroz sport ispoljavaju neuspele ambicije na deci.

ALi ne samo to vec koliko puta zlostavljaju decu ukoliko ne postignu onoliko koliko oni zele.

Nazalost istina je....

Pa znam i to je dosta mojih prijatelja dozivelo i ti sportovi su im se ogadili.

Ja zato stalno ponavljam sinu da ne mora da se bavi ovim sportom kojim se ja bavim i pogotovo ne mora da se takmici.To sto sam se ja takmicio to sam ja hteo ali necu na njega da prenesem taj pritisak.Samo sam mu rekao da bi bilo dobro sa nekim sportom da se bavi,barem 2-3 puta nedeljno,rekreativno.I bilo koji sport je dosad izabrao maximalno sam bio uz njega i bicu i podrzavam ga!!!

To je već drugo, ti si ga savetovao iz zdravstvenih razloga, a ne zbog svog iskustva.

I jedno i drugo kao i zbog toga da vidi da mu ja ne namecem nista,nego on ima svoj izbor za bilo koji sport.

Apsolutno, treba ih usmeriti ali ne i nametati im.

Da,upravo to pokusavam,ali veruj mi da mi je jako tesko jer ima predispozicije za ovaj sport boljih od mene,a znanje bi imao od mene....ali ok sta je tu je.I moji su hteli da ja budem lekar,a ja ni da cujem.Ljudski organizam sam voleo i volim i dan danas ali ja skoro 20 godina da ucim da bih bio specijalista neke oblasti....

Ma nije 20 godina, samo 10 To nije ništa u odnosu na večnost

Pa zvanično 10-15 ali više je ceo život. 😅

Pa jeste tako. Koja god da je oblast u pitanju, ne samo medicina. Treba ceo život da se uči. Naravno, ko hoće da bude stalno u toku sa novinama.

Da,ali to ucenje ceo zivot je potpuno drugaciji od onoga na faksu,specijalizaciji itd....

Iskreno, to jeste. Sve je to drugačije. Mnogo je lakše, jer je opušteno.

Ja se ne bih složila sa tim, veoma opušteno može da se uči i za ispit ako osoba razume da pre svega uči za sebe.

Ja sam uvek bio opsesivno-kompulzivan. Tako da ta pravila za mene ne važe

To nije slučaj sa današnjim generacijama. Znam da ne treba generalizovati. Ali mnogi su bez energije i nekog posebnog elana.

Oni nisu naučeni kako da je probude i da je kanališu pa samim tim nemaju neke motivacija. A energija I'm verovatno nije istrošena.

Energiju nemaju,jer osim sedenja i lezanja puno stvari ne rade,sve im je servirano na tacni.Nemoj sine mama ce ili tata ce itd....Nisu oni krivi nego mi!
I nije kod svakoga ovo slucaj ali kod vecine.

Mislim da energiju imaju ali nije probuđena, usmerena na pogrešne stvari itd...

Ne znam,recimo moj sin kada su trcali na fizickom dosao je kuci sa upalom....mi kad smo trcali na fizickom ja jos posle odigrao dve fudsbalske utakmice i ni onda nisam imao upalu....
To da im je energija usmerena na pogresne stvari sa tim se slazem,ali ni nemaju toliko energije koliko smo mi imali i to je sigurno.

Gledao sam ja sta rade na fizickom. Ne mogu neki ni da potrce.

Evo recimo u trecem razredu u srednjoj skoli dobijes peticu ako uradis 30 sklekova....pa sa 17-18 godina sam mogao iz jednog cuga sto se kaze da uradim 100 ponavljanja....i to kako je rekao sin njih par je dobilo samo peticu,dvojica-trojica...toliko o njihovoj fizickoj spremnosti...
Ne kazem za ove sto su uradili tih 30 sklekova nego za ostale.

Problem je sto vecina nema ni motivaciju da radi od nastavnika,pa im samo da da igraju fudbal. Mada svaka cast pojedinim koji imaju veliku zelju za rad.

Mi smo recimo skoro celu osnovnu prosli tako i onda kada sam stigao u srednju skolu i kada smo trebali da bacamo recimo kuglu pojma nisam imao kako treba.Sreca pa sam bio jak i bacio ga onako seljacki na 13 i nesto metara i dobio peticu,a da sam znao tehniku....ili gimnastika naprimer,odbojka itd....

Dobar je primer. Mi u osnovnoj uglavnom nista nismo ni radili,a u srednjoj jesmo u prve 2 godine.

Onda si  i ti prosao kroz slicna iskustva....

Slično. To smo malo radili u srednjoj, u prva dva razreda i to je to.

Zalosno.Da en spominjem da bi trebalo na fakultete i na radnim mestima uvesti fizicku aktivnost.

Na fakultetima je bilo fizičkog kao fakultativnog predmeta. Ja nisam išao i koliko se sećam malo njih je išlo. Mada je loše i organizovano. Recimo odu i samo igraju odbojku. Treba  to mnogo bolje da se organizuje.

A sigurno nije ni bilo obavezno od strane profesora i onda naravno da nisi isao....ali da je bilo obavezno sigurno bi vas vise isli.Tako je na DIF-u bilo sa engleskim.Na prvom casu ako je profesorka videla da znas jezik onda ti nije bilo obavezno ici.Meni je na prvom casu rekla da se vidimo na ispitu,dotle ne moram da dodem.

ALi na medicinskom. A na drugim? Uvesti kao obavezan i striktan predmet. Dzabe nam sve, ljudi su neaktivni.

U današnje vreme osnovci i srednjoškolci su sa velikim viškom kilograma. To je do skoro bila retkost.

Zato sto su se vise kretali.I kuci ali i u skoli,kao i na fizickom.
A da ne pricamo o ishrani.....

Sve se promenilo. I nepravilna ishrana koja je danas dosta česta među mladima, a i dosta neaktivnosti, zbog sedentarnog stila života. Samo za kompom, mobilnim.

Ja zato stalno ponavljam sinu da ne mora da se bavi ovim sportom kojim se ja bavim i pogotovo ne mora da se takmici.To sto sam se ja takmicio to sam ja hteo ali necu na njega da prenesem taj pritisak.Samo sam mu rekao da bi bilo dobro sa nekim sportom da se bavi,barem 2-3 puta nedeljno,rekreativno.I bilo koji sport je dosad izabrao maximalno sam bio uz njega i bicu i podrzavam ga!!!

To je već drugo, ti si ga savetovao iz zdravstvenih razloga, a ne zbog svog iskustva.

I jedno i drugo kao i zbog toga da vidi da mu ja ne namecem nista,nego on ima svoj izbor za bilo koji sport.

Apsolutno, treba ih usmeriti ali ne i nametati im.

Da,upravo to pokusavam,ali veruj mi da mi je jako tesko jer ima predispozicije za ovaj sport boljih od mene,a znanje bi imao od mene....ali ok sta je tu je.I moji su hteli da ja budem lekar,a ja ni da cujem.Ljudski organizam sam voleo i volim i dan danas ali ja skoro 20 godina da ucim da bih bio specijalista neke oblasti....

Ma nije 20 godina, samo 10 To nije ništa u odnosu na večnost

Dobro ja sam tu uracunao i osnovnu i srednju i faks....ali da u pravu si!
Ali drugacije je kada ucis onako za sebe kada nisi vezan vremenom za necim kao sa ispitima recimo....

To sam i ja uvek govorio. Kada učimo za ispit, uvek ima neke tenzije. A onako kada čitamo za sebe, onda toga nema. Opušteno i dosta toga se zapamti. A za ispit mora da se pamti i ono što nam nije zanimljivo

I sto mozda nikad necemo ni koristiti u zivotu....

E te informacije koje nam nikada neće trebati, imam utisak da smo njih najviše učili.

Mora mnogo više da se poradi na tome.

Jedno vreme su reklamirali školu roditeljstva ali to je bilo samo za najraniji uzrast, tj za odojče. Ne bi bilo loše da postoji i za stariji uzrast dece.

Postoje seminari NTC ucenja npr. ALi verujem da je sramota edukovati se kao i otici kod psihologa.

To ja ne mogu da shvatrim,zastoo je to sramota!!!

Jel znate da je sramota neke žene da idu kod muškarca ginekologa? U sred Beograda. Šta dalje da kažem. To sam skoro saznao. Ne znam u kom veku živimo.

Potiskivanje svakako ne smatram dobrim mehanizmom odbrane.

Svakako nije dobar ako se često koristi, a povremeno ga svi primenjuju.

Primenjujemo svakako. Samo neko tako funkcioniše celog života i onda se vremenom jave neki psihički problemi.

Bitno je da se problemi rešavaju, a ne guraju pod tepih, ako su mnogo bolni u trenutku svako gurne nešto privremeno pod tepih. Svakako ako osoba ne može sama da se iznese sa problemom nije loše konsultovali edukovanog, stručnog psihoterapeuta koji će joj detaljnije objasniti sve napomenuto.

I treba da se konsultuje psihijatar ili psiholog. Problem je što postoje i one osobe koje očekuju od njih da će im rešiti neke probleme. Važno je da ih neko usmeri, ukaže na razne mogućnosti, a dalje je na samoj osobi da rešava svoje probleme.

Ja sam na to i mislio,nisam mislio da neko umesto mene resi moj problem!To ne bih ni voleo!
Ali ima takvih.

Imaju nerealna ocekivanja. To je nemoguce.

Danasnji roditelji stvarno imaju nerealna ocekivanja.Da budu najbolji ucenici,da budu najbolji sportisti,da budu najbolji u svemu....a sta ako to dete nece da bude sportista?Sta ako to dete ne zeli da bude lekar,nego hoce da bude automehanicar na primer?To je u danasnje vreme sramota.....nazalost.I onda time unistavaju decu.

Dokle god je častan i pošten posao odličan je izbor ako nas zaista interesuje. To pre svega trebamo objasniti odraslima, a onda i deci.

Jer to dete nece biti manje vredno ako bude dobar automehanicar ili moler.A mnogi roditelji to tako smatraju i dozivljavaju ih kao neuspeh....a o tome ne razmisljaju da dete mozda o tome sanja a ne o tome da bude lekar,advokat itd...

U danasnje vreme se uglavnom tako razmislja.

Ali to je pogresno razmisljanje.Jer ce sa time postici da i ako dete zavrsi onu skolu koju je RODITELJ odabrao sigurno nece raditi u toj struci....

I ako radi neće biti zadovoljan.

Sigurno neće biti, kada mu je nametnuto. Ne znam kako ti roditelji to ne shvataju.

Pa vecina ne shvata, jer ne zna bolje. Verovatno su i oni isto doziveli...

Bas bih zato i menjao jer znam da je meni bilo lose onda necu to isto lose raditi mom detetu ili mojoj deci....

To je najteže- prekinuti taj prenos sa generacije na generaciju.

Ja zato stalno ponavljam sinu da ne mora da se bavi ovim sportom kojim se ja bavim i pogotovo ne mora da se takmici.To sto sam se ja takmicio to sam ja hteo ali necu na njega da prenesem taj pritisak.Samo sam mu rekao da bi bilo dobro sa nekim sportom da se bavi,barem 2-3 puta nedeljno,rekreativno.I bilo koji sport je dosad izabrao maximalno sam bio uz njega i bicu i podrzavam ga!!!

To je već drugo, ti si ga savetovao iz zdravstvenih razloga, a ne zbog svog iskustva.

I jedno i drugo kao i zbog toga da vidi da mu ja ne namecem nista,nego on ima svoj izbor za bilo koji sport.

Da li si prepoznao mozda da mu je nesto cak i islo dobro, a da prosto nije imao istrajnost?

Definitivno fudbal.Jedini levonog u celoj generaciji,imali su puno uspeha,isli na mnoga takmicenja,ali nikad nije voleo da vezba neke stvari....

Opet neka bude to njegova odluka pa koliki god talenat imao.

Potiskivanje svakako ne smatram dobrim mehanizmom odbrane.

Svakako nije dobar ako se često koristi, a povremeno ga svi primenjuju.

Primenjujemo svakako. Samo neko tako funkcioniše celog života i onda se vremenom jave neki psihički problemi.

Bitno je da se problemi rešavaju, a ne guraju pod tepih, ako su mnogo bolni u trenutku svako gurne nešto privremeno pod tepih. Svakako ako osoba ne može sama da se iznese sa problemom nije loše konsultovali edukovanog, stručnog psihoterapeuta koji će joj detaljnije objasniti sve napomenuto.

I treba da se konsultuje psihijatar ili psiholog. Problem je što postoje i one osobe koje očekuju od njih da će im rešiti neke probleme. Važno je da ih neko usmeri, ukaže na razne mogućnosti, a dalje je na samoj osobi da rešava svoje probleme.

Ja sam na to i mislio,nisam mislio da neko umesto mene resi moj problem!To ne bih ni voleo!
Ali ima takvih.

Imaju nerealna ocekivanja. To je nemoguce.

Danasnji roditelji stvarno imaju nerealna ocekivanja.Da budu najbolji ucenici,da budu najbolji sportisti,da budu najbolji u svemu....a sta ako to dete nece da bude sportista?Sta ako to dete ne zeli da bude lekar,nego hoce da bude automehanicar na primer?To je u danasnje vreme sramota.....nazalost.I onda time unistavaju decu.

Dokle god je častan i pošten posao odličan je izbor ako nas zaista interesuje. To pre svega trebamo objasniti odraslima, a onda i deci.

Jer to dete nece biti manje vredno ako bude dobar automehanicar ili moler.A mnogi roditelji to tako smatraju i dozivljavaju ih kao neuspeh....a o tome ne razmisljaju da dete mozda o tome sanja a ne o tome da bude lekar,advokat itd...

U danasnje vreme se uglavnom tako razmislja.

Ali to je pogresno razmisljanje.Jer ce sa time postici da i ako dete zavrsi onu skolu koju je RODITELJ odabrao sigurno nece raditi u toj struci....

I ako radi neće biti zadovoljan.

I ceo zivot ce se ljutiti na roditelja zbog kojeg je morao/la da ide bas na tu struku....

Pa naravno, krivac se mora naci.

Ne radi se o tome nego se radi o tome da roditelj ne bi trebao da "tera" svoje dete da zavrsi za doktora,advokata itd ako to dete to ne zeli ili se bolje oseca kao recimo automehanicar.Danasnjim roditeljima je to blam ako njihovo dete nije doktor,inzenjer,advokat itd i namecu svoje zelje detetu....

Apsolutno, potpuno je drugi aspekt u pitanju.

To nije slučaj sa današnjim generacijama. Znam da ne treba generalizovati. Ali mnogi su bez energije i nekog posebnog elana.

Oni nisu naučeni kako da je probude i da je kanališu pa samim tim nemaju neke motivacija. A energija I'm verovatno nije istrošena.

Energiju nemaju,jer osim sedenja i lezanja puno stvari ne rade,sve im je servirano na tacni.Nemoj sine mama ce ili tata ce itd....Nisu oni krivi nego mi!
I nije kod svakoga ovo slucaj ali kod vecine.

Mislim da energiju imaju ali nije probuđena, usmerena na pogrešne stvari itd...

Ne znam,recimo moj sin kada su trcali na fizickom dosao je kuci sa upalom....mi kad smo trcali na fizickom ja jos posle odigrao dve fudsbalske utakmice i ni onda nisam imao upalu....
To da im je energija usmerena na pogresne stvari sa tim se slazem,ali ni nemaju toliko energije koliko smo mi imali i to je sigurno.

Gledao sam ja sta rade na fizickom. Ne mogu neki ni da potrce.

Evo recimo u trecem razredu u srednjoj skoli dobijes peticu ako uradis 30 sklekova....pa sa 17-18 godina sam mogao iz jednog cuga sto se kaze da uradim 100 ponavljanja....i to kako je rekao sin njih par je dobilo samo peticu,dvojica-trojica...toliko o njihovoj fizickoj spremnosti...
Ne kazem za ove sto su uradili tih 30 sklekova nego za ostale.

Problem je sto vecina nema ni motivaciju da radi od nastavnika,pa im samo da da igraju fudbal. Mada svaka cast pojedinim koji imaju veliku zelju za rad.

Mi smo recimo skoro celu osnovnu prosli tako i onda kada sam stigao u srednju skolu i kada smo trebali da bacamo recimo kuglu pojma nisam imao kako treba.Sreca pa sam bio jak i bacio ga onako seljacki na 13 i nesto metara i dobio peticu,a da sam znao tehniku....ili gimnastika naprimer,odbojka itd....

Dobar je primer. Mi u osnovnoj uglavnom nista nismo ni radili,a u srednjoj jesmo u prve 2 godine.

Onda si  i ti prosao kroz slicna iskustva....

Slično. To smo malo radili u srednjoj, u prva dva razreda i to je to.

Onda  si ti bolje prosao nas su sve 4 godine "mucili".....

Nije mnogo ni bilo mučenja. A onda se promenio profesor, tj. razredna mi je predavala fizičko i onda praktično nismo ni imali u 3. i 4. razredu. Kao što mi je i u osnovnoj razredni predavao fizičko,pa isto kao i da nismo ni imali.

Prezalosno...A bitniji predmet od fizike/hemije i slicnih...

E pa vidiš. To je tvoj pogled na stvar. Nekome će biti važnija hemija. Sve je to relativno. Sve zavisi. Ali treba da sve bude podjednako važno i da se primenjuje. Što najčešće nije slučaj.

Slažem se, ne treba da se ističe da je jedan predmet bitniji od drugih.

Ja zato stalno ponavljam sinu da ne mora da se bavi ovim sportom kojim se ja bavim i pogotovo ne mora da se takmici.To sto sam se ja takmicio to sam ja hteo ali necu na njega da prenesem taj pritisak.Samo sam mu rekao da bi bilo dobro sa nekim sportom da se bavi,barem 2-3 puta nedeljno,rekreativno.I bilo koji sport je dosad izabrao maximalno sam bio uz njega i bicu i podrzavam ga!!!

To je već drugo, ti si ga savetovao iz zdravstvenih razloga, a ne zbog svog iskustva.

I jedno i drugo kao i zbog toga da vidi da mu ja ne namecem nista,nego on ima svoj izbor za bilo koji sport.

Apsolutno, treba ih usmeriti ali ne i nametati im.

Da,upravo to pokusavam,ali veruj mi da mi je jako tesko jer ima predispozicije za ovaj sport boljih od mene,a znanje bi imao od mene....ali ok sta je tu je.I moji su hteli da ja budem lekar,a ja ni da cujem.Ljudski organizam sam voleo i volim i dan danas ali ja skoro 20 godina da ucim da bih bio specijalista neke oblasti....

Ma nije 20 godina, samo 10 To nije ništa u odnosu na večnost

Pa zvanično 10-15 ali više je ceo život. 😅

Pa jeste tako. Koja god da je oblast u pitanju, ne samo medicina. Treba ceo život da se uči. Naravno, ko hoće da bude stalno u toku sa novinama.

Da,ali to ucenje ceo zivot je potpuno drugaciji od onoga na faksu,specijalizaciji itd....

Iskreno, to jeste. Sve je to drugačije. Mnogo je lakše, jer je opušteno.

Ja se ne bih složila sa tim, veoma opušteno može da se uči i za ispit ako osoba razume da pre svega uči za sebe.

Potiskivanje svakako ne smatram dobrim mehanizmom odbrane.

Svakako nije dobar ako se često koristi, a povremeno ga svi primenjuju.

Primenjujemo svakako. Samo neko tako funkcioniše celog života i onda se vremenom jave neki psihički problemi.

Bitno je da se problemi rešavaju, a ne guraju pod tepih, ako su mnogo bolni u trenutku svako gurne nešto privremeno pod tepih. Svakako ako osoba ne može sama da se iznese sa problemom nije loše konsultovali edukovanog, stručnog psihoterapeuta koji će joj detaljnije objasniti sve napomenuto.

I treba da se konsultuje psihijatar ili psiholog. Problem je što postoje i one osobe koje očekuju od njih da će im rešiti neke probleme. Važno je da ih neko usmeri, ukaže na razne mogućnosti, a dalje je na samoj osobi da rešava svoje probleme.

Ja sam na to i mislio,nisam mislio da neko umesto mene resi moj problem!To ne bih ni voleo!
Ali ima takvih.

Imaju nerealna ocekivanja. To je nemoguce.

Danasnji roditelji stvarno imaju nerealna ocekivanja.Da budu najbolji ucenici,da budu najbolji sportisti,da budu najbolji u svemu....a sta ako to dete nece da bude sportista?Sta ako to dete ne zeli da bude lekar,nego hoce da bude automehanicar na primer?To je u danasnje vreme sramota.....nazalost.I onda time unistavaju decu.

Dokle god je častan i pošten posao odličan je izbor ako nas zaista interesuje. To pre svega trebamo objasniti odraslima, a onda i deci.

Jer to dete nece biti manje vredno ako bude dobar automehanicar ili moler.A mnogi roditelji to tako smatraju i dozivljavaju ih kao neuspeh....a o tome ne razmisljaju da dete mozda o tome sanja a ne o tome da bude lekar,advokat itd...

U danasnje vreme se uglavnom tako razmislja.

Ali to je pogresno razmisljanje.Jer ce sa time postici da i ako dete zavrsi onu skolu koju je RODITELJ odabrao sigurno nece raditi u toj struci....

Lecenje sopstvenih kompleksa, neispunjenih snova i opterecenja tudjim misljenjem.U sportu toga takodje ima.

I to puno vise nego sto bi covek na prvi mah pomislio!

To sam se i ja uverila. Mislim da ljudi uglavnom kroz sport ispoljavaju neuspele ambicije na deci.

ALi ne samo to vec koliko puta zlostavljaju decu ukoliko ne postignu onoliko koliko oni zele.

To je još teži nivo iskompleksiranosti.

To je vec ta kategorija za koju ja kazem da takvog roditelja treba streljati!!!!!

To nije slučaj sa današnjim generacijama. Znam da ne treba generalizovati. Ali mnogi su bez energije i nekog posebnog elana.

Oni nisu naučeni kako da je probude i da je kanališu pa samim tim nemaju neke motivacija. A energija I'm verovatno nije istrošena.

Energiju nemaju,jer osim sedenja i lezanja puno stvari ne rade,sve im je servirano na tacni.Nemoj sine mama ce ili tata ce itd....Nisu oni krivi nego mi!
I nije kod svakoga ovo slucaj ali kod vecine.

Mislim da energiju imaju ali nije probuđena, usmerena na pogrešne stvari itd...

Ne znam,recimo moj sin kada su trcali na fizickom dosao je kuci sa upalom....mi kad smo trcali na fizickom ja jos posle odigrao dve fudsbalske utakmice i ni onda nisam imao upalu....
To da im je energija usmerena na pogresne stvari sa tim se slazem,ali ni nemaju toliko energije koliko smo mi imali i to je sigurno.

Gledao sam ja sta rade na fizickom. Ne mogu neki ni da potrce.

Evo recimo u trecem razredu u srednjoj skoli dobijes peticu ako uradis 30 sklekova....pa sa 17-18 godina sam mogao iz jednog cuga sto se kaze da uradim 100 ponavljanja....i to kako je rekao sin njih par je dobilo samo peticu,dvojica-trojica...toliko o njihovoj fizickoj spremnosti...
Ne kazem za ove sto su uradili tih 30 sklekova nego za ostale.

Problem je sto vecina nema ni motivaciju da radi od nastavnika,pa im samo da da igraju fudbal. Mada svaka cast pojedinim koji imaju veliku zelju za rad.

Mi smo recimo skoro celu osnovnu prosli tako i onda kada sam stigao u srednju skolu i kada smo trebali da bacamo recimo kuglu pojma nisam imao kako treba.Sreca pa sam bio jak i bacio ga onako seljacki na 13 i nesto metara i dobio peticu,a da sam znao tehniku....ili gimnastika naprimer,odbojka itd....

Dobar je primer. Mi u osnovnoj uglavnom nista nismo ni radili,a u srednjoj jesmo u prve 2 godine.

Onda si  i ti prosao kroz slicna iskustva....

Slično. To smo malo radili u srednjoj, u prva dva razreda i to je to.

Zalosno.Da en spominjem da bi trebalo na fakultete i na radnim mestima uvesti fizicku aktivnost.

Na fakultetima je bilo fizičkog kao fakultativnog predmeta. Ja nisam išao i koliko se sećam malo njih je išlo. Mada je loše i organizovano. Recimo odu i samo igraju odbojku. Treba  to mnogo bolje da se organizuje.

A sigurno nije ni bilo obavezno od strane profesora i onda naravno da nisi isao....ali da je bilo obavezno sigurno bi vas vise isli.Tako je na DIF-u bilo sa engleskim.Na prvom casu ako je profesorka videla da znas jezik onda ti nije bilo obavezno ici.Meni je na prvom casu rekla da se vidimo na ispitu,dotle ne moram da dodem.

ALi na medicinskom. A na drugim? Uvesti kao obavezan i striktan predmet. Dzabe nam sve, ljudi su neaktivni.

U današnje vreme osnovci i srednjoškolci su sa velikim viškom kilograma. To je do skoro bila retkost.

Zato sto su se vise kretali.I kuci ali i u skoli,kao i na fizickom.
A da ne pricamo o ishrani.....

Ja zato stalno ponavljam sinu da ne mora da se bavi ovim sportom kojim se ja bavim i pogotovo ne mora da se takmici.To sto sam se ja takmicio to sam ja hteo ali necu na njega da prenesem taj pritisak.Samo sam mu rekao da bi bilo dobro sa nekim sportom da se bavi,barem 2-3 puta nedeljno,rekreativno.I bilo koji sport je dosad izabrao maximalno sam bio uz njega i bicu i podrzavam ga!!!

To je već drugo, ti si ga savetovao iz zdravstvenih razloga, a ne zbog svog iskustva.

I jedno i drugo kao i zbog toga da vidi da mu ja ne namecem nista,nego on ima svoj izbor za bilo koji sport.

Apsolutno, treba ih usmeriti ali ne i nametati im.

Da,upravo to pokusavam,ali veruj mi da mi je jako tesko jer ima predispozicije za ovaj sport boljih od mene,a znanje bi imao od mene....ali ok sta je tu je.I moji su hteli da ja budem lekar,a ja ni da cujem.Ljudski organizam sam voleo i volim i dan danas ali ja skoro 20 godina da ucim da bih bio specijalista neke oblasti....

Ma nije 20 godina, samo 10 To nije ništa u odnosu na večnost

Pa zvanično 10-15 ali više je ceo život. 😅

Pa jeste tako. Koja god da je oblast u pitanju, ne samo medicina. Treba ceo život da se uči. Naravno, ko hoće da bude stalno u toku sa novinama.

Apsolutno, ceo život je proces učenja. 😊

Covek uci dok je ziv.

Ko hoće. Ko neće, taj stagnira, čak nazaduje na taj način.

Naravno,zelja je tu najveci faktor.

Ja zato stalno ponavljam sinu da ne mora da se bavi ovim sportom kojim se ja bavim i pogotovo ne mora da se takmici.To sto sam se ja takmicio to sam ja hteo ali necu na njega da prenesem taj pritisak.Samo sam mu rekao da bi bilo dobro sa nekim sportom da se bavi,barem 2-3 puta nedeljno,rekreativno.I bilo koji sport je dosad izabrao maximalno sam bio uz njega i bicu i podrzavam ga!!!

To je već drugo, ti si ga savetovao iz zdravstvenih razloga, a ne zbog svog iskustva.

I jedno i drugo kao i zbog toga da vidi da mu ja ne namecem nista,nego on ima svoj izbor za bilo koji sport.

Apsolutno, treba ih usmeriti ali ne i nametati im.

Da,upravo to pokusavam,ali veruj mi da mi je jako tesko jer ima predispozicije za ovaj sport boljih od mene,a znanje bi imao od mene....ali ok sta je tu je.I moji su hteli da ja budem lekar,a ja ni da cujem.Ljudski organizam sam voleo i volim i dan danas ali ja skoro 20 godina da ucim da bih bio specijalista neke oblasti....

Ma nije 20 godina, samo 10 To nije ništa u odnosu na večnost

Dobro ja sam tu uracunao i osnovnu i srednju i faks....ali da u pravu si!
Ali drugacije je kada ucis onako za sebe kada nisi vezan vremenom za necim kao sa ispitima recimo....

To sam i ja uvek govorio. Kada učimo za ispit, uvek ima neke tenzije. A onako kada čitamo za sebe, onda toga nema. Opušteno i dosta toga se zapamti. A za ispit mora da se pamti i ono što nam nije zanimljivo

I sto mozda nikad necemo ni koristiti u zivotu....