Veoma je bitno i da se želje usklade sa psihofizičkim mogućnostima. Ne može neko poželeti da bude izrazito mišićav i jak ako genetske predispozicije mu to ne dozvoljavaju u potpunosti.
Naime, spomenuli smo da čovek može mnogo da napreduje ALI genetika postavlja izvesna ograničenja. Guranje preko tih granica izaziva ozbiljne povrede i teške posledice.
Pre nego što neko krene sa promenama treba prvo dobro da upozna svoje telo.

Moramo biti svesni i svojih genetskih ograničenja, ali ih i ne koristiti kao izgovor da nešto nije moguće. Jer su i faktori sredine izuzetno bitan činilac koji može u izvesnoj meri modifikovati genetiku.

Jasno, ali prost primer iz prakse- devojka sa genetski ravnom zadnjicom. Da, vezbala je naporno i forma se jeste promenila, ali minimalno i anravno da nikada nije uspela da dobije oblik i velicinu koja se propagira.

Nekada definitivno postoje genetska ograničenja.

Veoma je bitno i da se želje usklade sa psihofizičkim mogućnostima. Ne može neko poželeti da bude izrazito mišićav i jak ako genetske predispozicije mu to ne dozvoljavaju u potpunosti.
Naime, spomenuli smo da čovek može mnogo da napreduje ALI genetika postavlja izvesna ograničenja. Guranje preko tih granica izaziva ozbiljne povrede i teške posledice.
Pre nego što neko krene sa promenama treba prvo dobro da upozna svoje telo.

Moramo biti svesni i svojih genetskih ograničenja, ali ih i ne koristiti kao izgovor da nešto nije moguće. Jer su i faktori sredine izuzetno bitan činilac koji može u izvesnoj meri modifikovati genetiku.

Naravno da da, genetika stvara neke okvire ali dok osoba ne da sve od sebe ne može znati koji su okviri.

Za mene su rekli da necu nikad biti prvak sveta u bencu a ja im pokazao da sa trudom,voljom i radom moze nadoknaditi manjak genetike.

E to je sad večita dilema- da li je moguće izmeniti genetiku i koliko, šta i kako utiče na nju itd ...

Ja mislim da promeniti ili izmeniti nije moguce,moguce je trudom i radom postici ono malo manjak genetike.

To da, na neki način moguće je kompenzovati neki manjak.

Veoma je bitno i da se želje usklade sa psihofizičkim mogućnostima. Ne može neko poželeti da bude izrazito mišićav i jak ako genetske predispozicije mu to ne dozvoljavaju u potpunosti.
Naime, spomenuli smo da čovek može mnogo da napreduje ALI genetika postavlja izvesna ograničenja. Guranje preko tih granica izaziva ozbiljne povrede i teške posledice.
Pre nego što neko krene sa promenama treba prvo dobro da upozna svoje telo.

Moramo biti svesni i svojih genetskih ograničenja, ali ih i ne koristiti kao izgovor da nešto nije moguće. Jer su i faktori sredine izuzetno bitan činilac koji može u izvesnoj meri modifikovati genetiku.

Jasno, ali prost primer iz prakse- devojka sa genetski ravnom zadnjicom. Da, vezbala je naporno i forma se jeste promenila, ali minimalno i anravno da nikada nije uspela da dobije oblik i velicinu koja se propagira.

Naravno, upravo o tome i pričamo. Pomak se može napraviti ali do određene mere.
A i zavisno od demografije tipovi telesne građe su različiti. Retko koja Slovenka može biti građena kao Latinoamerikanka.

Valjalo bi spomenuti da se neki ljudi radjaju kao talentovani ya neki sport, ali da trud i disiplina nadmasuju taj talenat.

Recimo Ronaldo u fudbalu.Ima talenat ali njegovu radnu etiku niko ne moze da nadmasi.Messi je roden sa time i zato nikad nece imati tu radnu etiku kao Ronaldo.To je samo jedan primer od mnogih.

Ovde bih spomenula jedan termin o kome se slabo priča, a to je dismorfofobija.
Dismorfofobija ili telesna dismorfija je ozbiljan poremećaj koji karakteriše doživljaj osobe da su delovi njenog tela neadekvatni, deformisani, ružni, iako je u realnosti nedostatak koji preokupira osobu zapravo jedva vidljiv ili čak i ne postoji.

A sta je sa nama sportistima koji nikad nismo zadovoljni ni izgledom a ni podignutom tezinom?
Sada vec jesam,par godina nakon povlacenja ali dok sam se takmicio u bilo kojem sportu da li je to bodi bilding,powerlifting,strongman nikad nisam bio zadovoljan,uvek sam hteo jos bolje.

To je nešto malo drugačije, količina nezadovoljstva je i tu velika dok se ne postigne neki rezultat ALI vi znate čemu i zbog čega tržište. Takođe, ne vidite svoje telo kao deformisano ili bezvredno, što uglavnom karakteriše dizmorfiju. Svoje nezadovoljstvo usmeravati ka rasu za koji znate da će biti produktivan, ne podvrgavate se hirurgiji kao "jedinoj" alternativi da vas spase.
Eto navela sam par razlika, nadam se da su jasne.

Naravno,jasne su i hvala ti puno.
Mislim meni su bile jasne i pre ali cisto da malo i o tome popricamo jer mnogi koji se nisu nikad takmicili illi uopste bavili sportom mesaju ta dva pojma.

Kao što smo ranije pričali, ljudi su skloni poistovećivanje da trenerima, samo to rade na pogrešan način. U ovom slučaju misle da je instant postizanje rezultata isto što i dugogodišnji rad.

Zato ja kad mi se klijent obrati sa zeljom da bi zeleo da postigne ovo ili ono upitam koliko vremena misli da zrtvuje da bi postigao cilj.Prvo mislim dnevno na treninge,posle na to koliko puta nedeljno bi isao na trening i na kraju sam cilj koliko meseci mu treba.

Odličan ti je pristup. Lepo prvo pitaš klijenta koliko on smatra da mu je potrebno vremena da ostvari svoj cilj. Tako i treba. A onda da ozbiljno porazgovarate o treniranju, ishrani i svim stavkama.

Zivot me naterao na to.Imao sam puno klijenata kada sam ja vise hteo ili bolje hteo taj cilj nego sam klijent i onda sam serazocarao.Zato ovakav pristup.

Verujem. Iskustvo je presudno. Gledam ja tako u teretani i vidim odnos klijenata i trenera. Često su klijenti totalno nezainteresovani, kao da su ih silom naterali da dođu i da vežbaju.

Vecinu i "jesu" cim daju pare da ih neko goni

Ja takve na startu ne prihvatam,jer dzaba pare kad mi pojede zivce.

Ovde bih spomenula jedan termin o kome se slabo priča, a to je dismorfofobija.
Dismorfofobija ili telesna dismorfija je ozbiljan poremećaj koji karakteriše doživljaj osobe da su delovi njenog tela neadekvatni, deformisani, ružni, iako je u realnosti nedostatak koji preokupira osobu zapravo jedva vidljiv ili čak i ne postoji.

A sta je sa nama sportistima koji nikad nismo zadovoljni ni izgledom a ni podignutom tezinom?
Sada vec jesam,par godina nakon povlacenja ali dok sam se takmicio u bilo kojem sportu da li je to bodi bilding,powerlifting,strongman nikad nisam bio zadovoljan,uvek sam hteo jos bolje.

To je nešto malo drugačije, količina nezadovoljstva je i tu velika dok se ne postigne neki rezultat ALI vi znate čemu i zbog čega tržište. Takođe, ne vidite svoje telo kao deformisano ili bezvredno, što uglavnom karakteriše dizmorfiju. Svoje nezadovoljstvo usmeravati ka rasu za koji znate da će biti produktivan, ne podvrgavate se hirurgiji kao "jedinoj" alternativi da vas spase.
Eto navela sam par razlika, nadam se da su jasne.

Naravno,jasne su i hvala ti puno.
Mislim meni su bile jasne i pre ali cisto da malo i o tome popricamo jer mnogi koji se nisu nikad takmicili illi uopste bavili sportom mesaju ta dva pojma.

Kao što smo ranije pričali, ljudi su skloni poistovećivanje da trenerima, samo to rade na pogrešan način. U ovom slučaju misle da je instant postizanje rezultata isto što i dugogodišnji rad.

Zato ja kad mi se klijent obrati sa zeljom da bi zeleo da postigne ovo ili ono upitam koliko vremena misli da zrtvuje da bi postigao cilj.Prvo mislim dnevno na treninge,posle na to koliko puta nedeljno bi isao na trening i na kraju sam cilj koliko meseci mu treba.

Odličan ti je pristup. Lepo prvo pitaš klijenta koliko on smatra da mu je potrebno vremena da ostvari svoj cilj. Tako i treba. A onda da ozbiljno porazgovarate o treniranju, ishrani i svim stavkama.

Zivot me naterao na to.Imao sam puno klijenata kada sam ja vise hteo ili bolje hteo taj cilj nego sam klijent i onda sam serazocarao.Zato ovakav pristup.

Zbog toga ne mozes uvek garantovati za rezultat klijenta.

Ja osim za sebe nikada nisam garantovao nikada nijednom klijentu nikakav rezultat.

Veoma je bitno i da se želje usklade sa psihofizičkim mogućnostima. Ne može neko poželeti da bude izrazito mišićav i jak ako genetske predispozicije mu to ne dozvoljavaju u potpunosti.
Naime, spomenuli smo da čovek može mnogo da napreduje ALI genetika postavlja izvesna ograničenja. Guranje preko tih granica izaziva ozbiljne povrede i teške posledice.
Pre nego što neko krene sa promenama treba prvo dobro da upozna svoje telo.

Moramo biti svesni i svojih genetskih ograničenja, ali ih i ne koristiti kao izgovor da nešto nije moguće. Jer su i faktori sredine izuzetno bitan činilac koji može u izvesnoj meri modifikovati genetiku.

Jasno, ali prost primer iz prakse- devojka sa genetski ravnom zadnjicom. Da, vezbala je naporno i forma se jeste promenila, ali minimalno i anravno da nikada nije uspela da dobije oblik i velicinu koja se propagira.

Zato odmah na pocetku treba reci takvom klijentu da se moze popraviti ali da ne ocekuje cuda da ce imati zadnjicu kao Kim Kardasijan.
Ni ja necu imati siroke butine sta god radio.Taj spoljasnji deo mi nikako nije hteo da raste a veruj mi sve vezbe sam radio i onda sam sa bodi bildinga presaltao na sportove snage i ostalo je sto se kaze istorija.

Ima dosta ljudi koji ne koriste svoje fizičke potencijale jer im nedostaje motivacija ili iz drugih razloga.

To nedostajanje motivacije je jako prisutan kod danasnje mlade generacije.

Veoma je bitno i da se želje usklade sa psihofizičkim mogućnostima. Ne može neko poželeti da bude izrazito mišićav i jak ako genetske predispozicije mu to ne dozvoljavaju u potpunosti.
Naime, spomenuli smo da čovek može mnogo da napreduje ALI genetika postavlja izvesna ograničenja. Guranje preko tih granica izaziva ozbiljne povrede i teške posledice.
Pre nego što neko krene sa promenama treba prvo dobro da upozna svoje telo.

Moramo biti svesni i svojih genetskih ograničenja, ali ih i ne koristiti kao izgovor da nešto nije moguće. Jer su i faktori sredine izuzetno bitan činilac koji može u izvesnoj meri modifikovati genetiku.

Naravno da da, genetika stvara neke okvire ali dok osoba ne da sve od sebe ne može znati koji su okviri.

Za mene su rekli da necu nikad biti prvak sveta u bencu a ja im pokazao da sa trudom,voljom i radom moze nadoknaditi manjak genetike.

E to je sad večita dilema- da li je moguće izmeniti genetiku i koliko, šta i kako utiče na nju itd ...

Ja mislim da promeniti ili izmeniti nije moguce,moguce je trudom i radom postici ono malo manjak genetike.

Valjalo bi spomenuti da se neki ljudi radjaju kao talentovani ya neki sport, ali da trud i disiplina nadmasuju taj talenat.

Ovde bih spomenula jedan termin o kome se slabo priča, a to je dismorfofobija.
Dismorfofobija ili telesna dismorfija je ozbiljan poremećaj koji karakteriše doživljaj osobe da su delovi njenog tela neadekvatni, deformisani, ružni, iako je u realnosti nedostatak koji preokupira osobu zapravo jedva vidljiv ili čak i ne postoji.

A sta je sa nama sportistima koji nikad nismo zadovoljni ni izgledom a ni podignutom tezinom?
Sada vec jesam,par godina nakon povlacenja ali dok sam se takmicio u bilo kojem sportu da li je to bodi bilding,powerlifting,strongman nikad nisam bio zadovoljan,uvek sam hteo jos bolje.

To je nešto malo drugačije, količina nezadovoljstva je i tu velika dok se ne postigne neki rezultat ALI vi znate čemu i zbog čega tržište. Takođe, ne vidite svoje telo kao deformisano ili bezvredno, što uglavnom karakteriše dizmorfiju. Svoje nezadovoljstvo usmeravati ka rasu za koji znate da će biti produktivan, ne podvrgavate se hirurgiji kao "jedinoj" alternativi da vas spase.
Eto navela sam par razlika, nadam se da su jasne.

Naravno,jasne su i hvala ti puno.
Mislim meni su bile jasne i pre ali cisto da malo i o tome popricamo jer mnogi koji se nisu nikad takmicili illi uopste bavili sportom mesaju ta dva pojma.

Kao što smo ranije pričali, ljudi su skloni poistovećivanje da trenerima, samo to rade na pogrešan način. U ovom slučaju misle da je instant postizanje rezultata isto što i dugogodišnji rad.

Zato ja kad mi se klijent obrati sa zeljom da bi zeleo da postigne ovo ili ono upitam koliko vremena misli da zrtvuje da bi postigao cilj.Prvo mislim dnevno na treninge,posle na to koliko puta nedeljno bi isao na trening i na kraju sam cilj koliko meseci mu treba.

Odličan ti je pristup. Lepo prvo pitaš klijenta koliko on smatra da mu je potrebno vremena da ostvari svoj cilj. Tako i treba. A onda da ozbiljno porazgovarate o treniranju, ishrani i svim stavkama.

Zivot me naterao na to.Imao sam puno klijenata kada sam ja vise hteo ili bolje hteo taj cilj nego sam klijent i onda sam serazocarao.Zato ovakav pristup.

Verujem. Iskustvo je presudno. Gledam ja tako u teretani i vidim odnos klijenata i trenera. Često su klijenti totalno nezainteresovani, kao da su ih silom naterali da dođu i da vežbaju.

Vecinu i "jesu" cim daju pare da ih neko goni

Ovde bih spomenula jedan termin o kome se slabo priča, a to je dismorfofobija.
Dismorfofobija ili telesna dismorfija je ozbiljan poremećaj koji karakteriše doživljaj osobe da su delovi njenog tela neadekvatni, deformisani, ružni, iako je u realnosti nedostatak koji preokupira osobu zapravo jedva vidljiv ili čak i ne postoji.

A sta je sa nama sportistima koji nikad nismo zadovoljni ni izgledom a ni podignutom tezinom?
Sada vec jesam,par godina nakon povlacenja ali dok sam se takmicio u bilo kojem sportu da li je to bodi bilding,powerlifting,strongman nikad nisam bio zadovoljan,uvek sam hteo jos bolje.

To je nešto malo drugačije, količina nezadovoljstva je i tu velika dok se ne postigne neki rezultat ALI vi znate čemu i zbog čega tržište. Takođe, ne vidite svoje telo kao deformisano ili bezvredno, što uglavnom karakteriše dizmorfiju. Svoje nezadovoljstvo usmeravati ka rasu za koji znate da će biti produktivan, ne podvrgavate se hirurgiji kao "jedinoj" alternativi da vas spase.
Eto navela sam par razlika, nadam se da su jasne.

Naravno,jasne su i hvala ti puno.
Mislim meni su bile jasne i pre ali cisto da malo i o tome popricamo jer mnogi koji se nisu nikad takmicili illi uopste bavili sportom mesaju ta dva pojma.

Kao što smo ranije pričali, ljudi su skloni poistovećivanje da trenerima, samo to rade na pogrešan način. U ovom slučaju misle da je instant postizanje rezultata isto što i dugogodišnji rad.

Zato ja kad mi se klijent obrati sa zeljom da bi zeleo da postigne ovo ili ono upitam koliko vremena misli da zrtvuje da bi postigao cilj.Prvo mislim dnevno na treninge,posle na to koliko puta nedeljno bi isao na trening i na kraju sam cilj koliko meseci mu treba.

Odličan ti je pristup. Lepo prvo pitaš klijenta koliko on smatra da mu je potrebno vremena da ostvari svoj cilj. Tako i treba. A onda da ozbiljno porazgovarate o treniranju, ishrani i svim stavkama.

Zivot me naterao na to.Imao sam puno klijenata kada sam ja vise hteo ili bolje hteo taj cilj nego sam klijent i onda sam serazocarao.Zato ovakav pristup.

Zbog toga ne mozes uvek garantovati za rezultat klijenta.

Upravo iz tih razloga stalno navodimo da trener treba biti kvalifikovan, stručan i da ume sa ljudima. Trebao bi poznavati anatomiju i neke elementarne ljudske osobine kako bi što bolje usmerio klijenta.
Često želje drugih nisu u našoj moći da ih rešimo i zato osobu treba usmeriti negde drugde- možda drugom treneru, lekaru, psihologi itd.

Samo da nisu prepotentni i kao da imaju sve znanje na ovom svetu. Viđao sam često takve trenere, pa zato opet i spominjem ovakav tip ličnosti. Klijenti moraju da vode računa kog trenera biraju.

Kao i psihoterapeuta, ne lezi ti svako.

Veoma je bitno i da se želje usklade sa psihofizičkim mogućnostima. Ne može neko poželeti da bude izrazito mišićav i jak ako genetske predispozicije mu to ne dozvoljavaju u potpunosti.
Naime, spomenuli smo da čovek može mnogo da napreduje ALI genetika postavlja izvesna ograničenja. Guranje preko tih granica izaziva ozbiljne povrede i teške posledice.
Pre nego što neko krene sa promenama treba prvo dobro da upozna svoje telo.

Moramo biti svesni i svojih genetskih ograničenja, ali ih i ne koristiti kao izgovor da nešto nije moguće. Jer su i faktori sredine izuzetno bitan činilac koji može u izvesnoj meri modifikovati genetiku.

Jasno, ali prost primer iz prakse- devojka sa genetski ravnom zadnjicom. Da, vezbala je naporno i forma se jeste promenila, ali minimalno i anravno da nikada nije uspela da dobije oblik i velicinu koja se propagira.

Ima dosta ljudi koji ne koriste svoje fizičke potencijale jer im nedostaje motivacija ili iz drugih razloga.

To je žalosno kada se ne koriste svoji potencijali. Ljudi bi mogli mnogo da doprinesu svom zdravlju, kada bi imali dobru motivaciju.