Koja god bolest da je u pitanju higijensko dijetetski režim je prva stavka u lečenju. U slučaju hipertenzije unos soli mora da bude manji od 5 grama dnevno. Neophodna je i fizička aktivnost - i to dinamska aktivnost. Telo mora da menja svoj položaj u prostoru i da aktivnost traje 30 do 45 minuta, 4 do 5 puta nedeljno. Samo, na primer, dizanje tegova nije dovoljno u smislu da može da podiže krvni pritisak a ne utiče na fizičku kondiciju. Prema tome u najmanju ruku brzi hod u preporučenom trajanju i učestalosti.

To je nešto što je prvo i obavezno. I izuzetno značajno da se primenjuje. A pitanje je koliki procenat pacijenata to praktikuje.

Mislim da su baš retki... I to oni koji se mnogo uplaše za zdravlje.

Delim tvoje mišljenje. Mali je procenat pacijenata koji će sve to primenjivati. A to da. Kada se uplaše za svoje zdravlje, onda neki kreću sa potpunom promenom životnih navika. Dobro bi bilo da su to ranije učinili.

Recimo osobe kod kojih je zdravlje kardiovaskularnog sistema ugroženo među prvima kreću da menjaju navike.

Oni su definitivno najviše uplašeni.

Da, strah od smetnji u radu srca je jedan od najvećih.

Ipak je to organ koji obezbedjuje svim ostalima mogucnost za rad. Podsetila si me na jednu od zanimljivih cinjenica iz embriologije- srce je prvi organ koji pocinje sa radom. Jasno je onda koliko je znacajan. Jer se uspostavljanjem kontrakcija srcanih celija i zatim i cirkulacije,omogucava i dalji rast i razvoj pde rodjenja, a zatim i nakon rodjenja.

Naravno, veoma je značajan ali ima tu i kulturološkog faktora- svi ga shvataju kao najbitnije iako su i svi drugi jednako bitni.

Slažem se. Svi organi su važni. Ali kao što kažeš, kod nas se srce smatra najvažnijim. A i dosta su česte bolesti srca na ovim prostorima.

To da, verovatno najčešće hronične bolesti su bolesti srca.

Kada bi se promenile zivotne navike,onda bi bila mnogo bolja situacija po tom pitanju.

I da se malo uspori ovaj tempo.....

To je najteze uraditi. Posto se i po manjim mestima uvek negde zuri.

Da,i tamo je stigao internet,televizija i ovaj brz tempo zivota.

Mene uvek odusevi kada vidim neku porodicu mladih sa decom,kako zive negde na selu. I to su otisli iz grada i ne zele vise da se vracaju. I to bude neko planinsko selo. Skoro je opet bila neka emisija sa tako nekom porodicom.

Jeste predivno. Prvenstevno zdravo.

Tako je. Mozda nije lako odreci se zivota u gradu. Ali opet je pitanje sta nam takav zivot donosi i koje su moguce posledice,a koje koristi. Svako ima svoju filozofiju zivota.

Mozda zato sto zivim u manjem gradicu ja bih se lako odrekao zivota u nekem vecem gradu.
Naravno i jedan i drugi ima svojih dobrih i losih stvari.

Isto kao i većina stvari u životu. Uvek postoje prednosti i mane. Zato izvagamo, pa se odlučimo za neku opciju. Tako stalno tokom života.

Najbolje je kada neko ima obe opcije pa može da posećuje i urbane i manje urbane sredine, tj malo da bude u gradu, malo na selu.

Slažem se. To je dobar balans. Posao u gradu, a vikendom se ide negde na selo.

Nekada su zato ljudi i gradili tzv vikendice....

To je bio dobar trend. Mada i sada ljudi počinju više da se okreću manjim sredinama.

Mislim da nije trend vec da neki ljudi jednostavno to vole i imaju,

Mora da se voli. To sigurno. Posebno oni koji su proveli ceo život samo u gradu i onda odu da žive u nekom selu.

Ja takve ljude koji su proveli citav zivot u gradu zovem balkon ljudima,jer recimo nisu videli kokosku uzivo nikad u zivotu,da ne kazem konja itd....

Mislim da sam pričao kako je u jednoj epizodi Branko Kockica doneo tele, a deca pogađala koja je životinja u pitanju i rekla da je velika kuca.

To je jako zalosno i veruj mi da je danas sve vise toga....

Koja god bolest da je u pitanju higijensko dijetetski režim je prva stavka u lečenju. U slučaju hipertenzije unos soli mora da bude manji od 5 grama dnevno. Neophodna je i fizička aktivnost - i to dinamska aktivnost. Telo mora da menja svoj položaj u prostoru i da aktivnost traje 30 do 45 minuta, 4 do 5 puta nedeljno. Samo, na primer, dizanje tegova nije dovoljno u smislu da može da podiže krvni pritisak a ne utiče na fizičku kondiciju. Prema tome u najmanju ruku brzi hod u preporučenom trajanju i učestalosti.

To je nešto što je prvo i obavezno. I izuzetno značajno da se primenjuje. A pitanje je koliki procenat pacijenata to praktikuje.

Mislim da su baš retki... I to oni koji se mnogo uplaše za zdravlje.

Delim tvoje mišljenje. Mali je procenat pacijenata koji će sve to primenjivati. A to da. Kada se uplaše za svoje zdravlje, onda neki kreću sa potpunom promenom životnih navika. Dobro bi bilo da su to ranije učinili.

Recimo osobe kod kojih je zdravlje kardiovaskularnog sistema ugroženo među prvima kreću da menjaju navike.

Oni su definitivno najviše uplašeni.

Da, strah od smetnji u radu srca je jedan od najvećih.

Ipak je to organ koji obezbedjuje svim ostalima mogucnost za rad. Podsetila si me na jednu od zanimljivih cinjenica iz embriologije- srce je prvi organ koji pocinje sa radom. Jasno je onda koliko je znacajan. Jer se uspostavljanjem kontrakcija srcanih celija i zatim i cirkulacije,omogucava i dalji rast i razvoj pde rodjenja, a zatim i nakon rodjenja.

Naravno, veoma je značajan ali ima tu i kulturološkog faktora- svi ga shvataju kao najbitnije iako su i svi drugi jednako bitni.

Slažem se. Svi organi su važni. Ali kao što kažeš, kod nas se srce smatra najvažnijim. A i dosta su česte bolesti srca na ovim prostorima.

To da, verovatno najčešće hronične bolesti su bolesti srca.

Kada bi se promenile zivotne navike,onda bi bila mnogo bolja situacija po tom pitanju.

I da se malo uspori ovaj tempo.....

To je najteze uraditi. Posto se i po manjim mestima uvek negde zuri.

Da,i tamo je stigao internet,televizija i ovaj brz tempo zivota.

Mene uvek odusevi kada vidim neku porodicu mladih sa decom,kako zive negde na selu. I to su otisli iz grada i ne zele vise da se vracaju. I to bude neko planinsko selo. Skoro je opet bila neka emisija sa tako nekom porodicom.

Jeste predivno. Prvenstevno zdravo.

Tako je. Mozda nije lako odreci se zivota u gradu. Ali opet je pitanje sta nam takav zivot donosi i koje su moguce posledice,a koje koristi. Svako ima svoju filozofiju zivota.

Mozda zato sto zivim u manjem gradicu ja bih se lako odrekao zivota u nekem vecem gradu.
Naravno i jedan i drugi ima svojih dobrih i losih stvari.

Isto kao i većina stvari u životu. Uvek postoje prednosti i mane. Zato izvagamo, pa se odlučimo za neku opciju. Tako stalno tokom života.

Najbolje je kada neko ima obe opcije pa može da posećuje i urbane i manje urbane sredine, tj malo da bude u gradu, malo na selu.

Slažem se. To je dobar balans. Posao u gradu, a vikendom se ide negde na selo.

Da, ali onda vikendom imas mnogo posla oko kuce....

I to jeste tako. Ali ne smeta svakome.

Ne da ne smeta,nego se neko tako iskljucuje,odmara.

Meni bi bilo lakše da kosim travu ili nešto sređujem oko kuće i da isključim mozak, uslovno rečeno.

Upravo tako,ne moras razmisljati uopste,samo guras kosilicu i pazis da ne pokosis zenino omiljeno cvece i to je to.

Druga stvar ovo sve sto si naveo su opste namirnice,nesto sto je neophodno za opstanak,da jedemo.Nisu svi u takvoj situaciji da jede ono sto uzgajaju,pa naravno moraju jesti i ono sto nije toliko zdravo.
Ali piti alkohol uopste ne moras.To je tvoj izbor!Alkohol nije opsta namirnica bez koje se ne moze!

Apsolutno se slažem sa svim. Alkohol je stvar izbora, nije nužno piće.

Ja takve ljude koji su proveli citav zivot u gradu zovem balkon ljudima,jer recimo nisu videli kokosku uzivo nikad u zivotu,da ne kazem konja itd....

Veoma zanimljiv termin... To je salonski stil života.

Nama koji znamo sta hocemo i kako to da postignemo to su jednostavne odluke,ali za onog koji bas i nece to su vise izgovori...

Ovo si veoma lepo rekao i to me je asocirao sad na novogodišnje odluke koje su sve popularnije. Nekako ljudi koji znaju šta hoće oni uvek idu napred bez nekih beleški, planova, posebnih i spektakularnih odluka, kod njih je to prirodan svakodnevni proces. Ovi skloniji izgovorima uvek kreću od nekog posebnog datuma, od toga prave veliki događaj i slično...

Da,ali to nije posao kao na poslu,to je opustajuci posao koje radis sa zadovoljstvom i da bi iskljucio mozak.

Mislim da, na žalost, većina ljudi ne bi videla zadovoljstvo u tome jer nije ništa instant.

Koja god bolest da je u pitanju higijensko dijetetski režim je prva stavka u lečenju. U slučaju hipertenzije unos soli mora da bude manji od 5 grama dnevno. Neophodna je i fizička aktivnost - i to dinamska aktivnost. Telo mora da menja svoj položaj u prostoru i da aktivnost traje 30 do 45 minuta, 4 do 5 puta nedeljno. Samo, na primer, dizanje tegova nije dovoljno u smislu da može da podiže krvni pritisak a ne utiče na fizičku kondiciju. Prema tome u najmanju ruku brzi hod u preporučenom trajanju i učestalosti.

To je nešto što je prvo i obavezno. I izuzetno značajno da se primenjuje. A pitanje je koliki procenat pacijenata to praktikuje.

Mislim da su baš retki... I to oni koji se mnogo uplaše za zdravlje.

Delim tvoje mišljenje. Mali je procenat pacijenata koji će sve to primenjivati. A to da. Kada se uplaše za svoje zdravlje, onda neki kreću sa potpunom promenom životnih navika. Dobro bi bilo da su to ranije učinili.

Recimo osobe kod kojih je zdravlje kardiovaskularnog sistema ugroženo među prvima kreću da menjaju navike.

Oni su definitivno najviše uplašeni.

Da, strah od smetnji u radu srca je jedan od najvećih.

Ipak je to organ koji obezbedjuje svim ostalima mogucnost za rad. Podsetila si me na jednu od zanimljivih cinjenica iz embriologije- srce je prvi organ koji pocinje sa radom. Jasno je onda koliko je znacajan. Jer se uspostavljanjem kontrakcija srcanih celija i zatim i cirkulacije,omogucava i dalji rast i razvoj pde rodjenja, a zatim i nakon rodjenja.

Naravno, veoma je značajan ali ima tu i kulturološkog faktora- svi ga shvataju kao najbitnije iako su i svi drugi jednako bitni.

Slažem se. Svi organi su važni. Ali kao što kažeš, kod nas se srce smatra najvažnijim. A i dosta su česte bolesti srca na ovim prostorima.

To da, verovatno najčešće hronične bolesti su bolesti srca.

Kada bi se promenile zivotne navike,onda bi bila mnogo bolja situacija po tom pitanju.

I da se malo uspori ovaj tempo.....

To je najteze uraditi. Posto se i po manjim mestima uvek negde zuri.

Da,i tamo je stigao internet,televizija i ovaj brz tempo zivota.

Mene uvek odusevi kada vidim neku porodicu mladih sa decom,kako zive negde na selu. I to su otisli iz grada i ne zele vise da se vracaju. I to bude neko planinsko selo. Skoro je opet bila neka emisija sa tako nekom porodicom.

Jeste predivno. Prvenstevno zdravo.

Tako je. Mozda nije lako odreci se zivota u gradu. Ali opet je pitanje sta nam takav zivot donosi i koje su moguce posledice,a koje koristi. Svako ima svoju filozofiju zivota.

Mozda zato sto zivim u manjem gradicu ja bih se lako odrekao zivota u nekem vecem gradu.
Naravno i jedan i drugi ima svojih dobrih i losih stvari.

Isto kao i većina stvari u životu. Uvek postoje prednosti i mane. Zato izvagamo, pa se odlučimo za neku opciju. Tako stalno tokom života.

Najbolje je kada neko ima obe opcije pa može da posećuje i urbane i manje urbane sredine, tj malo da bude u gradu, malo na selu.

Slažem se. To je dobar balans. Posao u gradu, a vikendom se ide negde na selo.

Nekada su zato ljudi i gradili tzv vikendice....

To je bio dobar trend. Mada i sada ljudi počinju više da se okreću manjim sredinama.

To sam i ja primetio,doduse trenutno to rade vise imucni,ali se nadam da ce to opet biti svima dostupno.

To si u potpunosti u pravu. Danas je luksuz imati neku vikendicu. Ali opet ona nije na nekom selu i ne služi svrsi održavanja imanja već relaksaciji. Nije ista poenta.

Koja god bolest da je u pitanju higijensko dijetetski režim je prva stavka u lečenju. U slučaju hipertenzije unos soli mora da bude manji od 5 grama dnevno. Neophodna je i fizička aktivnost - i to dinamska aktivnost. Telo mora da menja svoj položaj u prostoru i da aktivnost traje 30 do 45 minuta, 4 do 5 puta nedeljno. Samo, na primer, dizanje tegova nije dovoljno u smislu da može da podiže krvni pritisak a ne utiče na fizičku kondiciju. Prema tome u najmanju ruku brzi hod u preporučenom trajanju i učestalosti.

To je nešto što je prvo i obavezno. I izuzetno značajno da se primenjuje. A pitanje je koliki procenat pacijenata to praktikuje.

Mislim da su baš retki... I to oni koji se mnogo uplaše za zdravlje.

Delim tvoje mišljenje. Mali je procenat pacijenata koji će sve to primenjivati. A to da. Kada se uplaše za svoje zdravlje, onda neki kreću sa potpunom promenom životnih navika. Dobro bi bilo da su to ranije učinili.

Recimo osobe kod kojih je zdravlje kardiovaskularnog sistema ugroženo među prvima kreću da menjaju navike.

Oni su definitivno najviše uplašeni.

Da, strah od smetnji u radu srca je jedan od najvećih.

Ipak je to organ koji obezbedjuje svim ostalima mogucnost za rad. Podsetila si me na jednu od zanimljivih cinjenica iz embriologije- srce je prvi organ koji pocinje sa radom. Jasno je onda koliko je znacajan. Jer se uspostavljanjem kontrakcija srcanih celija i zatim i cirkulacije,omogucava i dalji rast i razvoj pde rodjenja, a zatim i nakon rodjenja.

Naravno, veoma je značajan ali ima tu i kulturološkog faktora- svi ga shvataju kao najbitnije iako su i svi drugi jednako bitni.

Slažem se. Svi organi su važni. Ali kao što kažeš, kod nas se srce smatra najvažnijim. A i dosta su česte bolesti srca na ovim prostorima.

To da, verovatno najčešće hronične bolesti su bolesti srca.

Kada bi se promenile zivotne navike,onda bi bila mnogo bolja situacija po tom pitanju.

I da se malo uspori ovaj tempo.....

To je najteze uraditi. Posto se i po manjim mestima uvek negde zuri.

Da,i tamo je stigao internet,televizija i ovaj brz tempo zivota.

Mene uvek odusevi kada vidim neku porodicu mladih sa decom,kako zive negde na selu. I to su otisli iz grada i ne zele vise da se vracaju. I to bude neko planinsko selo. Skoro je opet bila neka emisija sa tako nekom porodicom.

Jeste predivno. Prvenstevno zdravo.

Tako je. Mozda nije lako odreci se zivota u gradu. Ali opet je pitanje sta nam takav zivot donosi i koje su moguce posledice,a koje koristi. Svako ima svoju filozofiju zivota.

Mozda zato sto zivim u manjem gradicu ja bih se lako odrekao zivota u nekem vecem gradu.
Naravno i jedan i drugi ima svojih dobrih i losih stvari.

Isto kao i većina stvari u životu. Uvek postoje prednosti i mane. Zato izvagamo, pa se odlučimo za neku opciju. Tako stalno tokom života.

Najbolje je kada neko ima obe opcije pa može da posećuje i urbane i manje urbane sredine, tj malo da bude u gradu, malo na selu.

Slažem se. To je dobar balans. Posao u gradu, a vikendom se ide negde na selo.

Nekada su zato ljudi i gradili tzv vikendice....

To je bio dobar trend. Mada i sada ljudi počinju više da se okreću manjim sredinama.

Mislim da nije trend vec da neki ljudi jednostavno to vole i imaju,

Mora da se voli. To sigurno. Posebno oni koji su proveli ceo život samo u gradu i onda odu da žive u nekom selu.

Ja takve ljude koji su proveli citav zivot u gradu zovem balkon ljudima,jer recimo nisu videli kokosku uzivo nikad u zivotu,da ne kazem konja itd....

Mislim da sam pričao kako je u jednoj epizodi Branko Kockica doneo tele, a deca pogađala koja je životinja u pitanju i rekla da je velika kuca.

Koja god bolest da je u pitanju higijensko dijetetski režim je prva stavka u lečenju. U slučaju hipertenzije unos soli mora da bude manji od 5 grama dnevno. Neophodna je i fizička aktivnost - i to dinamska aktivnost. Telo mora da menja svoj položaj u prostoru i da aktivnost traje 30 do 45 minuta, 4 do 5 puta nedeljno. Samo, na primer, dizanje tegova nije dovoljno u smislu da može da podiže krvni pritisak a ne utiče na fizičku kondiciju. Prema tome u najmanju ruku brzi hod u preporučenom trajanju i učestalosti.

To je nešto što je prvo i obavezno. I izuzetno značajno da se primenjuje. A pitanje je koliki procenat pacijenata to praktikuje.

Mislim da su baš retki... I to oni koji se mnogo uplaše za zdravlje.

Delim tvoje mišljenje. Mali je procenat pacijenata koji će sve to primenjivati. A to da. Kada se uplaše za svoje zdravlje, onda neki kreću sa potpunom promenom životnih navika. Dobro bi bilo da su to ranije učinili.

Recimo osobe kod kojih je zdravlje kardiovaskularnog sistema ugroženo među prvima kreću da menjaju navike.

Oni su definitivno najviše uplašeni.

Da, strah od smetnji u radu srca je jedan od najvećih.

Ipak je to organ koji obezbedjuje svim ostalima mogucnost za rad. Podsetila si me na jednu od zanimljivih cinjenica iz embriologije- srce je prvi organ koji pocinje sa radom. Jasno je onda koliko je znacajan. Jer se uspostavljanjem kontrakcija srcanih celija i zatim i cirkulacije,omogucava i dalji rast i razvoj pde rodjenja, a zatim i nakon rodjenja.

Naravno, veoma je značajan ali ima tu i kulturološkog faktora- svi ga shvataju kao najbitnije iako su i svi drugi jednako bitni.

Slažem se. Svi organi su važni. Ali kao što kažeš, kod nas se srce smatra najvažnijim. A i dosta su česte bolesti srca na ovim prostorima.

To da, verovatno najčešće hronične bolesti su bolesti srca.

Kada bi se promenile zivotne navike,onda bi bila mnogo bolja situacija po tom pitanju.

I da se malo uspori ovaj tempo.....

To je najteze uraditi. Posto se i po manjim mestima uvek negde zuri.

Da,i tamo je stigao internet,televizija i ovaj brz tempo zivota.

Mene uvek odusevi kada vidim neku porodicu mladih sa decom,kako zive negde na selu. I to su otisli iz grada i ne zele vise da se vracaju. I to bude neko planinsko selo. Skoro je opet bila neka emisija sa tako nekom porodicom.

Jeste predivno. Prvenstevno zdravo.

Tako je. Mozda nije lako odreci se zivota u gradu. Ali opet je pitanje sta nam takav zivot donosi i koje su moguce posledice,a koje koristi. Svako ima svoju filozofiju zivota.

Mozda zato sto zivim u manjem gradicu ja bih se lako odrekao zivota u nekem vecem gradu.
Naravno i jedan i drugi ima svojih dobrih i losih stvari.

Isto kao i većina stvari u životu. Uvek postoje prednosti i mane. Zato izvagamo, pa se odlučimo za neku opciju. Tako stalno tokom života.

Najbolje je kada neko ima obe opcije pa može da posećuje i urbane i manje urbane sredine, tj malo da bude u gradu, malo na selu.

Slažem se. To je dobar balans. Posao u gradu, a vikendom se ide negde na selo.

Da, ali onda vikendom imas mnogo posla oko kuce....

I to jeste tako. Ali ne smeta svakome.

Ne da ne smeta,nego se neko tako iskljucuje,odmara.

Meni bi bilo lakše da kosim travu ili nešto sređujem oko kuće i da isključim mozak, uslovno rečeno.

Koja god bolest da je u pitanju higijensko dijetetski režim je prva stavka u lečenju. U slučaju hipertenzije unos soli mora da bude manji od 5 grama dnevno. Neophodna je i fizička aktivnost - i to dinamska aktivnost. Telo mora da menja svoj položaj u prostoru i da aktivnost traje 30 do 45 minuta, 4 do 5 puta nedeljno. Samo, na primer, dizanje tegova nije dovoljno u smislu da može da podiže krvni pritisak a ne utiče na fizičku kondiciju. Prema tome u najmanju ruku brzi hod u preporučenom trajanju i učestalosti.

To je nešto što je prvo i obavezno. I izuzetno značajno da se primenjuje. A pitanje je koliki procenat pacijenata to praktikuje.

Mislim da su baš retki... I to oni koji se mnogo uplaše za zdravlje.

Delim tvoje mišljenje. Mali je procenat pacijenata koji će sve to primenjivati. A to da. Kada se uplaše za svoje zdravlje, onda neki kreću sa potpunom promenom životnih navika. Dobro bi bilo da su to ranije učinili.

Recimo osobe kod kojih je zdravlje kardiovaskularnog sistema ugroženo među prvima kreću da menjaju navike.

Oni su definitivno najviše uplašeni.

Da, strah od smetnji u radu srca je jedan od najvećih.

Ipak je to organ koji obezbedjuje svim ostalima mogucnost za rad. Podsetila si me na jednu od zanimljivih cinjenica iz embriologije- srce je prvi organ koji pocinje sa radom. Jasno je onda koliko je znacajan. Jer se uspostavljanjem kontrakcija srcanih celija i zatim i cirkulacije,omogucava i dalji rast i razvoj pde rodjenja, a zatim i nakon rodjenja.

Naravno, veoma je značajan ali ima tu i kulturološkog faktora- svi ga shvataju kao najbitnije iako su i svi drugi jednako bitni.

Slažem se. Svi organi su važni. Ali kao što kažeš, kod nas se srce smatra najvažnijim. A i dosta su česte bolesti srca na ovim prostorima.

To da, verovatno najčešće hronične bolesti su bolesti srca.

Kada bi se promenile zivotne navike,onda bi bila mnogo bolja situacija po tom pitanju.

I da se malo uspori ovaj tempo.....

To je najteze uraditi. Posto se i po manjim mestima uvek negde zuri.

Da,i tamo je stigao internet,televizija i ovaj brz tempo zivota.

Mene uvek odusevi kada vidim neku porodicu mladih sa decom,kako zive negde na selu. I to su otisli iz grada i ne zele vise da se vracaju. I to bude neko planinsko selo. Skoro je opet bila neka emisija sa tako nekom porodicom.

Jeste predivno. Prvenstevno zdravo.

Tako je. Mozda nije lako odreci se zivota u gradu. Ali opet je pitanje sta nam takav zivot donosi i koje su moguce posledice,a koje koristi. Svako ima svoju filozofiju zivota.

Mozda zato sto zivim u manjem gradicu ja bih se lako odrekao zivota u nekem vecem gradu.
Naravno i jedan i drugi ima svojih dobrih i losih stvari.

Isto kao i većina stvari u životu. Uvek postoje prednosti i mane. Zato izvagamo, pa se odlučimo za neku opciju. Tako stalno tokom života.

Najbolje je kada neko ima obe opcije pa može da posećuje i urbane i manje urbane sredine, tj malo da bude u gradu, malo na selu.

To bi bilo idealno, ali i da npr.l radis 4h dnevno pa da stizes i sve oko kuce da obavis, pa da mozes i da se lagano promuvas po gradu neki dan.

Uh,to bi vec bila premija,kao sedmica na lotou.

Zato tezimo tome!

Naravno da tezimo,samo se ne pitamo mi,to je problem.

Neko bi rekao da može da se nađe rešenje. Teško je svakako, mada neki su čak i napisali da su tako uspeli, ako je verovati knjigama

Koja god bolest da je u pitanju higijensko dijetetski režim je prva stavka u lečenju. U slučaju hipertenzije unos soli mora da bude manji od 5 grama dnevno. Neophodna je i fizička aktivnost - i to dinamska aktivnost. Telo mora da menja svoj položaj u prostoru i da aktivnost traje 30 do 45 minuta, 4 do 5 puta nedeljno. Samo, na primer, dizanje tegova nije dovoljno u smislu da može da podiže krvni pritisak a ne utiče na fizičku kondiciju. Prema tome u najmanju ruku brzi hod u preporučenom trajanju i učestalosti.

To je nešto što je prvo i obavezno. I izuzetno značajno da se primenjuje. A pitanje je koliki procenat pacijenata to praktikuje.

Mislim da su baš retki... I to oni koji se mnogo uplaše za zdravlje.

Delim tvoje mišljenje. Mali je procenat pacijenata koji će sve to primenjivati. A to da. Kada se uplaše za svoje zdravlje, onda neki kreću sa potpunom promenom životnih navika. Dobro bi bilo da su to ranije učinili.

Recimo osobe kod kojih je zdravlje kardiovaskularnog sistema ugroženo među prvima kreću da menjaju navike.

Oni su definitivno najviše uplašeni.

Da, strah od smetnji u radu srca je jedan od najvećih.

Ipak je to organ koji obezbedjuje svim ostalima mogucnost za rad. Podsetila si me na jednu od zanimljivih cinjenica iz embriologije- srce je prvi organ koji pocinje sa radom. Jasno je onda koliko je znacajan. Jer se uspostavljanjem kontrakcija srcanih celija i zatim i cirkulacije,omogucava i dalji rast i razvoj pde rodjenja, a zatim i nakon rodjenja.

Naravno, veoma je značajan ali ima tu i kulturološkog faktora- svi ga shvataju kao najbitnije iako su i svi drugi jednako bitni.

Slažem se. Svi organi su važni. Ali kao što kažeš, kod nas se srce smatra najvažnijim. A i dosta su česte bolesti srca na ovim prostorima.

To da, verovatno najčešće hronične bolesti su bolesti srca.

Kada bi se promenile zivotne navike,onda bi bila mnogo bolja situacija po tom pitanju.

I da se malo uspori ovaj tempo.....

To je najteze uraditi. Posto se i po manjim mestima uvek negde zuri.

Da,i tamo je stigao internet,televizija i ovaj brz tempo zivota.

Mene uvek odusevi kada vidim neku porodicu mladih sa decom,kako zive negde na selu. I to su otisli iz grada i ne zele vise da se vracaju. I to bude neko planinsko selo. Skoro je opet bila neka emisija sa tako nekom porodicom.

Jeste predivno. Prvenstevno zdravo.

Tako je. Mozda nije lako odreci se zivota u gradu. Ali opet je pitanje sta nam takav zivot donosi i koje su moguce posledice,a koje koristi. Svako ima svoju filozofiju zivota.

Mozda zato sto zivim u manjem gradicu ja bih se lako odrekao zivota u nekem vecem gradu.
Naravno i jedan i drugi ima svojih dobrih i losih stvari.

Isto kao i većina stvari u životu. Uvek postoje prednosti i mane. Zato izvagamo, pa se odlučimo za neku opciju. Tako stalno tokom života.

Najbolje je kada neko ima obe opcije pa može da posećuje i urbane i manje urbane sredine, tj malo da bude u gradu, malo na selu.

Slažem se. To je dobar balans. Posao u gradu, a vikendom se ide negde na selo.

Nekada su zato ljudi i gradili tzv vikendice....

To je bio dobar trend. Mada i sada ljudi počinju više da se okreću manjim sredinama.

To sam i ja primetio,doduse trenutno to rade vise imucni,ali se nadam da ce to opet biti svima dostupno.

Tako je. Po meni će onda postojati fin balans. Raditi u gradu, a otići za vikend na selo. Iako, neko voli da samo bude na selu. Ni to nije loša opcija, ko se snađe i za posao, uključujući poljoprivredu i stočarstvo.

Od prestanka takmicenja znaci od 2019 godine mi je uglavnom visok pritisak i za to mi je lekar ispisao perigard plus,svako jutro po jednu tabletu.

Da li uspevaš time da ga regulišeš? Da li si korigovao ishranu shodno hipertenziji?

Da,uspevam.Jesam,korigovao sam ishranu,to sam zaboravio napomenuti.

Ishrana je bitna da se koriguje. Mada to većina ljudi ne poštuje. Samo je najlakše da se gutaju lekovi.

Ja se UVEK trudim da resim bilo kakav problem bez lekova na prirodan nacin koliko god je to moguce.

Bolje je prvo tako pokušati. Ako se ne uspe, onda se primene lekovi.

Mene su moji tako ucili,tata profesor biologije nema zasta nije imao neku biljku.Boli te grlo pij ovo,boli te stomak pij ovo.I stvarno je pomagalo.

To si me podsetio. Kada mi dođu sa bolom u ždrelu, ja obavezno napišem ispiranje ždrela čajem od žalfije, kamilice, rastvorom sode bikarbone. I stariji pacijenti mi kažu da su grgorili, kada dođu na kontrolu. Za mlađe nisam siguran. Mada nešto ne verujem. Njima se sve svodi na što manje truda. Uzmeš tabletu i to je.

Bravo!A sto se mladih tice 100% sam siguran da je tako.Dobro je i ako tu tabletu se sami sete da trebaju popiti.

I to što kažeš. Mada ima i dosta odgovornih. Ali sigurno su više za neke tablete, nego za nešto prirodnije.

Tako je, kako su nauceni i licni stav o tome.

Jako puno zavisi od toga kako su uceni.

Sve potiče iz kuće. Ali posle zavisi i od uticaja sredine.

Ima nesto i u tome ali recimo mene si mogao da nudis sa cigaretama koliko god si hteo ja nisam prihvatio,a pola drustva je pusilo.

Sve je to i do licnosti. Svi smo mi razliciti. Neko bi na tvom mestu postao strastveni pusac.

Roditelji su mi bili i sestra je jos uvek lancani pusac,znaci jednu za drugom......

To je veliki problem, kada neko ne može da ostavi cigare.

Sve se moze samo se ne zeli dovoljno.

Slazem se.
Da li bi mogao a da zelis da uopste ne popijes nikakav alkohol recimo godinu dana?
Pitam te ovo zato jer se oko ovog nismo mogli sloziti kada smo jednom pricali o onom sve se moze samo treba zeliti,i zbog toga sto mrzis pusace ali da pivo recimo ponekad volis da popijes,koji je isto tako stetan kao duvan.....

Da zelim, mogao bih. Ali se ovde radi o tome da ne zelim.

Znam,jer inace ne bi postigao ni u zivotu ni u sportu to sve sto si postigao,ali zato gubis kredibilitet kada govoris protiv duvana.,jer taj porok nije dobar,a popiti alkohol ispada da jeste....

Kredibilitet ne mogu izgubiti sigurno. A ja ni u jednom momentu nisam rekao da li je nesto dobero ili lose. Ja biram da se necega ne odricem isto kao sto podrzavam umerenost.

Mozda se nisam dobro izrazio za kredibilitet,ako jesam izvini.
Ali da si rekao protiv pusaca kako je to lose to stoji evo i ja kazem.Samo jedan porok si odobravao ili jos uvek odobravas a to je alkohol a cigarete nisi.Nisi rekao da ako puse umereno da je ok,nego si bas govorio protiv njih,sto i razumem jer sam i ja protiv toga,ali ja sam i protiv alkohola.

Da, jer je to subjektivno odbijanje necega. Ali ako vec spominjemo, svakako bih se slozio da ako enko popusi 1-2 cigarete dnevno sigurno nije kao da pusi 2 pakle.

Ali ovde se radilo o tome da li je stetno ili ne,naravno da nije toliko stetno 1-2 cigarete dnevno kao 1-2 pakle ali da je stetno i te 1-2 cigarete stetno je!

Stetno je i povrce koje nije vise povrce. Meso koje niej vise meso , itd.

Druga stvar ovo sve sto si naveo su opste namirnice,nesto sto je neophodno za opstanak,da jedemo.Nisu svi u takvoj situaciji da jede ono sto uzgajaju,pa naravno moraju jesti i ono sto nije toliko zdravo.
Ali piti alkohol uopste ne moras.To je tvoj izbor!Alkohol nije opsta namirnica bez koje se ne moze!

A da li osetis i alkohol?Ne kod coveka koji sedi i pije ispred prodavnice nego recimo neko je drmnuo casicu i prode pored tebe...
Pitam te jer ja i to osetim....kao radar.

I to se oseti. Samo što ti kao neko ko ne pije osetiš odmah i kažeš to, neko ko konzumira alkohol povremeno možda ne oseti odmah ili ne želi da primeti i prizna.

Kako da ne. Alkosima se npr. iz koze bukvalno oseti....

Miris, koža, izgled ili ponašanje... Odmah se ogleda.

Ja bih jos dodao i oci.Kroz oci mozes odmah da vidis....

Koja god bolest da je u pitanju higijensko dijetetski režim je prva stavka u lečenju. U slučaju hipertenzije unos soli mora da bude manji od 5 grama dnevno. Neophodna je i fizička aktivnost - i to dinamska aktivnost. Telo mora da menja svoj položaj u prostoru i da aktivnost traje 30 do 45 minuta, 4 do 5 puta nedeljno. Samo, na primer, dizanje tegova nije dovoljno u smislu da može da podiže krvni pritisak a ne utiče na fizičku kondiciju. Prema tome u najmanju ruku brzi hod u preporučenom trajanju i učestalosti.

To je nešto što je prvo i obavezno. I izuzetno značajno da se primenjuje. A pitanje je koliki procenat pacijenata to praktikuje.

Mislim da su baš retki... I to oni koji se mnogo uplaše za zdravlje.

Delim tvoje mišljenje. Mali je procenat pacijenata koji će sve to primenjivati. A to da. Kada se uplaše za svoje zdravlje, onda neki kreću sa potpunom promenom životnih navika. Dobro bi bilo da su to ranije učinili.

Recimo osobe kod kojih je zdravlje kardiovaskularnog sistema ugroženo među prvima kreću da menjaju navike.

Oni su definitivno najviše uplašeni.

Da, strah od smetnji u radu srca je jedan od najvećih.

Ipak je to organ koji obezbedjuje svim ostalima mogucnost za rad. Podsetila si me na jednu od zanimljivih cinjenica iz embriologije- srce je prvi organ koji pocinje sa radom. Jasno je onda koliko je znacajan. Jer se uspostavljanjem kontrakcija srcanih celija i zatim i cirkulacije,omogucava i dalji rast i razvoj pde rodjenja, a zatim i nakon rodjenja.

Naravno, veoma je značajan ali ima tu i kulturološkog faktora- svi ga shvataju kao najbitnije iako su i svi drugi jednako bitni.

Slažem se. Svi organi su važni. Ali kao što kažeš, kod nas se srce smatra najvažnijim. A i dosta su česte bolesti srca na ovim prostorima.

To da, verovatno najčešće hronične bolesti su bolesti srca.

Kada bi se promenile zivotne navike,onda bi bila mnogo bolja situacija po tom pitanju.

I da se malo uspori ovaj tempo.....

To je najteze uraditi. Posto se i po manjim mestima uvek negde zuri.

Da,i tamo je stigao internet,televizija i ovaj brz tempo zivota.

Mene uvek odusevi kada vidim neku porodicu mladih sa decom,kako zive negde na selu. I to su otisli iz grada i ne zele vise da se vracaju. I to bude neko planinsko selo. Skoro je opet bila neka emisija sa tako nekom porodicom.

Jeste predivno. Prvenstevno zdravo.

Tako je. Mozda nije lako odreci se zivota u gradu. Ali opet je pitanje sta nam takav zivot donosi i koje su moguce posledice,a koje koristi. Svako ima svoju filozofiju zivota.

Mozda zato sto zivim u manjem gradicu ja bih se lako odrekao zivota u nekem vecem gradu.
Naravno i jedan i drugi ima svojih dobrih i losih stvari.

Isto kao i većina stvari u životu. Uvek postoje prednosti i mane. Zato izvagamo, pa se odlučimo za neku opciju. Tako stalno tokom života.

Najbolje je kada neko ima obe opcije pa može da posećuje i urbane i manje urbane sredine, tj malo da bude u gradu, malo na selu.

Slažem se. To je dobar balans. Posao u gradu, a vikendom se ide negde na selo.

Nekada su zato ljudi i gradili tzv vikendice....

To je bio dobar trend. Mada i sada ljudi počinju više da se okreću manjim sredinama.

Mislim da nije trend vec da neki ljudi jednostavno to vole i imaju,

Mora da se voli. To sigurno. Posebno oni koji su proveli ceo život samo u gradu i onda odu da žive u nekom selu.

Ja takve ljude koji su proveli citav zivot u gradu zovem balkon ljudima,jer recimo nisu videli kokosku uzivo nikad u zivotu,da ne kazem konja itd....

Koja god bolest da je u pitanju higijensko dijetetski režim je prva stavka u lečenju. U slučaju hipertenzije unos soli mora da bude manji od 5 grama dnevno. Neophodna je i fizička aktivnost - i to dinamska aktivnost. Telo mora da menja svoj položaj u prostoru i da aktivnost traje 30 do 45 minuta, 4 do 5 puta nedeljno. Samo, na primer, dizanje tegova nije dovoljno u smislu da može da podiže krvni pritisak a ne utiče na fizičku kondiciju. Prema tome u najmanju ruku brzi hod u preporučenom trajanju i učestalosti.

To je nešto što je prvo i obavezno. I izuzetno značajno da se primenjuje. A pitanje je koliki procenat pacijenata to praktikuje.

Mislim da su baš retki... I to oni koji se mnogo uplaše za zdravlje.

Delim tvoje mišljenje. Mali je procenat pacijenata koji će sve to primenjivati. A to da. Kada se uplaše za svoje zdravlje, onda neki kreću sa potpunom promenom životnih navika. Dobro bi bilo da su to ranije učinili.

Recimo osobe kod kojih je zdravlje kardiovaskularnog sistema ugroženo među prvima kreću da menjaju navike.

Oni su definitivno najviše uplašeni.

Da, strah od smetnji u radu srca je jedan od najvećih.

Ipak je to organ koji obezbedjuje svim ostalima mogucnost za rad. Podsetila si me na jednu od zanimljivih cinjenica iz embriologije- srce je prvi organ koji pocinje sa radom. Jasno je onda koliko je znacajan. Jer se uspostavljanjem kontrakcija srcanih celija i zatim i cirkulacije,omogucava i dalji rast i razvoj pde rodjenja, a zatim i nakon rodjenja.

Naravno, veoma je značajan ali ima tu i kulturološkog faktora- svi ga shvataju kao najbitnije iako su i svi drugi jednako bitni.

Slažem se. Svi organi su važni. Ali kao što kažeš, kod nas se srce smatra najvažnijim. A i dosta su česte bolesti srca na ovim prostorima.

To da, verovatno najčešće hronične bolesti su bolesti srca.

Kada bi se promenile zivotne navike,onda bi bila mnogo bolja situacija po tom pitanju.

I da se malo uspori ovaj tempo.....

To je najteze uraditi. Posto se i po manjim mestima uvek negde zuri.

Da,i tamo je stigao internet,televizija i ovaj brz tempo zivota.

Mene uvek odusevi kada vidim neku porodicu mladih sa decom,kako zive negde na selu. I to su otisli iz grada i ne zele vise da se vracaju. I to bude neko planinsko selo. Skoro je opet bila neka emisija sa tako nekom porodicom.

Jeste predivno. Prvenstevno zdravo.

Tako je. Mozda nije lako odreci se zivota u gradu. Ali opet je pitanje sta nam takav zivot donosi i koje su moguce posledice,a koje koristi. Svako ima svoju filozofiju zivota.

Mozda zato sto zivim u manjem gradicu ja bih se lako odrekao zivota u nekem vecem gradu.
Naravno i jedan i drugi ima svojih dobrih i losih stvari.

Isto kao i većina stvari u životu. Uvek postoje prednosti i mane. Zato izvagamo, pa se odlučimo za neku opciju. Tako stalno tokom života.

Najbolje je kada neko ima obe opcije pa može da posećuje i urbane i manje urbane sredine, tj malo da bude u gradu, malo na selu.

Slažem se. To je dobar balans. Posao u gradu, a vikendom se ide negde na selo.

Da, ali onda vikendom imas mnogo posla oko kuce....

I to jeste tako. Ali ne smeta svakome.

Ne da ne smeta,nego se neko tako iskljucuje,odmara.