Evo i ja da pitam šta (nisam odavno...)...


1. Idem na more uskoro, i ishrana bi mi bila tri puta dnevno (bez džanka, i mogao bi' da ispoštijem unos P i UH po kg).
E, sada, da li sa takvom ishranom da idem tamo u teretanu, ili da iskuliram tih par dana.
Ne bi' poneo šta od suplementacije (kako bi' izbegao dodatne neprijatnosti na aerodrumu).


2. Koliko je preporučljiv unos kalorija po obroku?

Auuu bree... Ides na more covece... Kakva teretana, kakva ishrana. Pa nisi ti takmicar, cak ni oni ne bi drzali nikakvu dijetu na moru. Idi, provedi se, opusti se, odmori glavu od svega, jedi sta stignes. Verovatno ides sa zenom, nemoj da budes od onih "ne mogu ovo, ne mogu ono" jedi sladoled, piji pivo na plazi sa zenom UZIVAJ!

Odmori tih par dana bez treninga prijaće ti.

Evo i ja da pitam šta (nisam odavno...)...


1. Idem na more uskoro, i ishrana bi mi bila tri puta dnevno (bez džanka, i mogao bi' da ispoštijem unos P i UH po kg).
E, sada, da li sa takvom ishranom da idem tamo u teretanu, ili da iskuliram tih par dana.
Ne bi' poneo šta od suplementacije (kako bi' izbegao dodatne neprijatnosti na aerodrumu).


2. Koliko je preporučljiv unos kalorija po obroku?

Sta mozete reci o razenim, jecmenim i psenicnim pahuljicama? Ovsene su standardne vecini za ishranu. Ja imam obicaj da kupim sve 4 pa pomesam. Ako neko ima konkretan razlog zasto neke ne valjuju da se unose u svakodnevnu ishranu kao izvor UH ili zasto treba?

Jedini limiti se odnose na ukus, koji pojedincima može biti problem, kao i "nadražaj" digestivnog trakta kod osetljivih...

Koju proporciju pahuljica praviš?

Ja sam ranije pravio mix( da izrazim neke stvari u procentima) - 50% ovesne, 25% ražene i 25% ječmene pahuljice...

Pomesam sve te cetri kese (ne kupujem u rinfuzi) u jednu teglu i onda kada uzimam uzmem jednu veliku solju i to mi je obrok.

Ne znam da li generalno ima nekih razlika izmedju njih sem o ukusima.

Parola je "bolje sprečiti nego lečiti", sve u svemu..umerenost je ključ uspeha...niko od nas se ne sprema za binu, zato...umereno u svemu...

Učimo o svom telu, načinu na koji reaguje na trening, promene načina ishrane...bez krajnosti... 

Jedno brzo pitanje u vezi domacih suhomesnatih proizvoda(sunka,slanina,kobasica),koliko i da li to moze da steti napredku u teretani posto sam uhvatio sebe u situaciji gde skoro u svaki obrok "narezem" po malo od svega gore navedenog cisto da dam malo ukusima nekim "dosadnim" obrocima .
Od kad znam sa sebe konzumiram to i nikad nisam imao problema sa gojaznoscu i slicno ali me interesuju da li moze da mi steti u nekim drugim aspektima.

Najkraće moguće objašnjenje - sam proces sušenja, dimljenja, je problem, kao i "malo više" soli( ograničenje unosa dodatne soli u ishrani je jedan od bitnih faktora prevencije povišenog krvnog pritska)...a bogme to su i kalorijske bombe( dosta masti), pogotovu slanina...e sad,ako sve to vešto uklopiš u kalorijske potrebe, nema problema 

Kobasice su domaće( siguran si u sastav) ?

Slaninica za keto 

Zasićene masti su nepravedno klevetane decenijama...tako da... 

A po pitanju zasićenih masti jedan lep tekstić za sve vas...

"Demonizacija zasićenih masti je počela 60-tih godina da bi postala zvanična 1977. kada su usvojene smernice o prehrani sa niskim udelom masti.  U procvatu moderne poljoprivrede koja je kao glavni proizvod imala žitarice, trebalo je prodati i ulja od tih istih žitarica. Iako se tek 1930. godine pojavio prvi tekst o kukuruznom ulju i hidrogenizovanim uljima – već do kraja 20. veka ovi noviteti su imali potpunu dominaciju u našoj ishrani.
Dvadesetih godina prošlog veka rak i srčana oboljenja nisu izazivali previše pažnje jer je bilo premalo slučajeva obolelih a epidemija gojaznosti nije bila ni na radaru. Već od sedamdesetih, kada su se zdravstveno stanje i kilaža većeg dela populacije značajno pogoršali – za sve su okrivljene masti koje smo kao vrsta oduvek jeli: zasićene životinjske masti.

Situaciju nije ni malo menjala činjenica da je izmeĂ°u 1910. i 1970. potrošnja životinjskih masti opala za 21%, potrošnja biljnih ulja porasla 400% a potrošnja preraĂ°ene hrane i šećera skočila za 60%. Zasićene masti su i dalje ostale krive za sve.

Na svu sreću prizivanje ka zdravoj pameti i učenje (ne tako davne) istorije su pokazali rezultate u nekim zemljama, pa od kraja 2013. godine Švedska postaje prva zemlja u koja odbacuje dogme o „zdravoj“ nemasnoj ishrani i proteruje mantru o „opasnim zasićenim mastima“. Usvajaju se izmenjene nutricionističke smernice o preporučljivoj visokomasnoj prehrani u kojoj su zasićene masti poželjne zbog svoje stabilnosti i nemogućnosti da osidiraju (brzo kvarenje je odlika polinezasićenih biljnih ulja a ne zasićenih masti).

Nije ni toliko zasićeno koliko većina misili

Pitanje je da li ćemo i mi pratiti ovaj divan švedski primer i vratiti se natradicionalnu prehranu i čiste prirodne namirnice – ili ćemo u neverici jer smo „nemasnu lekciju“ dobro nabubali iz ženskih trač-magazina reči da je mast opasna jer je zasićena. A učili smo kroz jako loše lekcije ovog tipa:
 
Za početak ne bi bilo loše da znate koliko je neka mast stvarno zasićena. Većina ljudi zapravo i nema predstavu da je:

•   Pileća mast koju tako revnosno skida sa kožicom pileta jer je „masno opasno“ samo 31% zasićena
•   Žumance jajeta koje nas je toliko dugo užasavalo bez i jednog smislenog razloga je samo 28% zasićeno
•   A zvanično najgore od sve dece od 1977. godine – svinjska mast je samo 40% zasićena – a 48% mononezasićena i 12% polinezasićena (odnos polinezasićenih Omega 6 i Omega 3 masne kiselina kao i kod druge hrane životinjskog poreklazavisi od načina ishrane životinja)
•   Mi počinjemo život sa mastima iz majčinog mleka u kojima najveći udeo imaju upravo zasićene masti – visokih 50% – a vitalne su za razvoj bebe.

Sada mi objasnite kako nešto što je bilo od ključne važnosti za naš zdrav razvoj i rast u detinjstvu – naprasno za nas postaje otrov samo zato što smo porasli? Zvuči jako budalasto kada se ovako pita, zar ne? A sada je bar i naučno dokazano koliko je to budalasto.

Mast od mangulice za kuvanje: trend, moda i novo „it“ prase

I tako… u pozdrav renesansi zdrave ishrane trenutno testiram novi model svinjske masti. Nije mi mast onog običnog roze prasenceta dovoljna kada idem u susret izmenama nutricionističkih smernica koje sam dugo čekala – pa sam malo batalila moje uobičajene francuske fazone i fore sa mešavinom maslaca i maslinovog ulja à la Julia Child i bacila se na čisto patriJotske kulinarske sastojke...

U konsultacijama sa mojim prijateljem Google-om saznah da je Mangalitsa sorta prasenceta kreirana 1833. godine u MaĂ°arskoj i za razliku od većine češće gajenih „mesnatih“ vrsta mangulica spada u „masne vrste“ svinja koja ima mast visokog kvaliteta i meko i ukusno „prošarano“ meso.  Kažu da je sadržaj mononezasićenih masti je viši nego kod ostalih vrsti pa se topi na mnogo nižim temperaturama zbog čega meso ima mekšu strukturu.

Netačno je već kada mast od mangulice pokušaju da reklamiraju kao mast bez holesterola. To već spada u domen naučne fantastike i nikako ne može da bude! Ova mast bi trebalo da ima manje holesterola od drugih tipova svinjske masti – ako je to nekome bitno jer ona frka oko holesterola ima veze s mozgom isto koliko je imala i frka oko masti. Kako su holesterolski mitovi do sada naneli isto onoliko štete i belaja koliko su štete napravila zastrašivanja vezana za navodne opasnosti od masti – treba napomenuti da ovaj manji procenat holesterola zapravo ne predstavlja prednost korišćenja masti od mangulice. Posebno ne za mene jer se odavno ne palim na gurku kada se drami oko holesterola.
Meni je glavna prednost što kiseli kupus sa suvim mesom ima perfektan ukus – posebno ako se na kraju začini sa malo suvih šljiva.

Sa sajta - vitki gurman "

Iskreno iako se trudim da unormalim ishranu i kolko-tolko se zdravo hranim,veliki sam gurman i uzivam u hrani te ne izbegavam stalno nesto sto bi mozda drugi ljudi koji se ozbiljno bave bb ili sportom u generalu nazvali junkom,i kad vidim ovaj post gde ljudi postavljaju svoje obroke ne bude mi prijatno ni malo i ponekad se zabrinem jer ja tako ne bi izdrzao da se hranim vise od nedelju dana ali naravno svaka cast vama koji u tome uspevate Sto se krvne slike i pritiska tice,recimo na godisnjem nivou 3-4 puta idem na testiranja i do sad je hvala bogu sve bilo u najboljem redu(osim secera koji je malo ispod gornje granice).
Kobasica je naravno domaca,ja sam je pravio sa caletom i mogu da potvrdim da je sve prirodno sto se dodataka tice(ali recept ne smem da otkrivam )
U svakom slucaju pokusacu malo suhomesnato da smanjim pa cemo videti kako ce da ide,Slavisa hvala puno jos jednom na opsirnom odgovoru,moram obratiti paznju da li ovde negde postoji +rep taster

Jedno brzo pitanje u vezi domacih suhomesnatih proizvoda(sunka,slanina,kobasica),koliko i da li to moze da steti napredku u teretani posto sam uhvatio sebe u situaciji gde skoro u svaki obrok "narezem" po malo od svega gore navedenog cisto da dam malo ukusima nekim "dosadnim" obrocima .
Od kad znam sa sebe konzumiram to i nikad nisam imao problema sa gojaznoscu i slicno ali me interesuju da li moze da mi steti u nekim drugim aspektima.

Najkraće moguće objašnjenje - sam proces sušenja, dimljenja, je problem, kao i "malo više" soli( ograničenje unosa dodatne soli u ishrani je jedan od bitnih faktora prevencije povišenog krvnog pritska)...a bogme to su i kalorijske bombe( dosta masti), pogotovu slanina...e sad,ako sve to vešto uklopiš u kalorijske potrebe, nema problema  

Kobasice su domaće( siguran si u sastav) ?

Slaninica za keto  

Zasićene masti su nepravedno klevetane decenijama...tako da...  

A po pitanju zasićenih masti jedan lep tekstić za sve vas...

"Demonizacija zasićenih masti je počela 60-tih godina da bi postala zvanična 1977. kada su usvojene smernice o prehrani sa niskim udelom masti.  U procvatu moderne poljoprivrede koja je kao glavni proizvod imala žitarice, trebalo je prodati i ulja od tih istih žitarica. Iako se tek 1930. godine pojavio prvi tekst o kukuruznom ulju i hidrogenizovanim uljima – već do kraja 20. veka ovi noviteti su imali potpunu dominaciju u našoj ishrani.
Dvadesetih godina prošlog veka rak i srčana oboljenja nisu izazivali previše pažnje jer je bilo premalo slučajeva obolelih a epidemija gojaznosti nije bila ni na radaru. Već od sedamdesetih, kada su se zdravstveno stanje i kilaža većeg dela populacije značajno pogoršali – za sve su okrivljene masti koje smo kao vrsta oduvek jeli: zasićene životinjske masti.

Situaciju nije ni malo menjala činjenica da je izmeĂ°u 1910. i 1970. potrošnja životinjskih masti opala za 21%, potrošnja biljnih ulja porasla 400% a potrošnja preraĂ°ene hrane i šećera skočila za 60%. Zasićene masti su i dalje ostale krive za sve.

Na svu sreću prizivanje ka zdravoj pameti i učenje (ne tako davne) istorije su pokazali rezultate u nekim zemljama, pa od kraja 2013. godine Švedska postaje prva zemlja u koja odbacuje dogme o „zdravoj“ nemasnoj ishrani i proteruje mantru o „opasnim zasićenim mastima“. Usvajaju se izmenjene nutricionističke smernice o preporučljivoj visokomasnoj prehrani u kojoj su zasićene masti poželjne zbog svoje stabilnosti i nemogućnosti da osidiraju (brzo kvarenje je odlika polinezasićenih biljnih ulja a ne zasićenih masti).

Nije ni toliko zasićeno koliko većina misili

Pitanje je da li ćemo i mi pratiti ovaj divan švedski primer i vratiti se natradicionalnu prehranu i čiste prirodne namirnice – ili ćemo u neverici jer smo „nemasnu lekciju“ dobro nabubali iz ženskih trač-magazina reči da je mast opasna jer je zasićena. A učili smo kroz jako loše lekcije ovog tipa:
 
Za početak ne bi bilo loše da znate koliko je neka mast stvarno zasićena. Većina ljudi zapravo i nema predstavu da je:

•   Pileća mast koju tako revnosno skida sa kožicom pileta jer je „masno opasno“ samo 31% zasićena
•   Žumance jajeta koje nas je toliko dugo užasavalo bez i jednog smislenog razloga je samo 28% zasićeno
•   A zvanično najgore od sve dece od 1977. godine – svinjska mast je samo 40% zasićena – a 48% mononezasićena i 12% polinezasićena (odnos polinezasićenih Omega 6 i Omega 3 masne kiselina kao i kod druge hrane životinjskog poreklazavisi od načina ishrane životinja)
•   Mi počinjemo život sa mastima iz majčinog mleka u kojima najveći udeo imaju upravo zasićene masti – visokih 50% – a vitalne su za razvoj bebe.

Sada mi objasnite kako nešto što je bilo od ključne važnosti za naš zdrav razvoj i rast u detinjstvu – naprasno za nas postaje otrov samo zato što smo porasli? Zvuči jako budalasto kada se ovako pita, zar ne? A sada je bar i naučno dokazano koliko je to budalasto.

Mast od mangulice za kuvanje: trend, moda i novo „it“ prase

I tako… u pozdrav renesansi zdrave ishrane trenutno testiram novi model svinjske masti. Nije mi mast onog običnog roze prasenceta dovoljna kada idem u susret izmenama nutricionističkih smernica koje sam dugo čekala – pa sam malo batalila moje uobičajene francuske fazone i fore sa mešavinom maslaca i maslinovog ulja à la Julia Child i bacila se na čisto patriJotske kulinarske sastojke...

U konsultacijama sa mojim prijateljem Google-om saznah da je Mangalitsa sorta prasenceta kreirana 1833. godine u MaĂ°arskoj i za razliku od većine češće gajenih „mesnatih“ vrsta mangulica spada u „masne vrste“ svinja koja ima mast visokog kvaliteta i meko i ukusno „prošarano“ meso.  Kažu da je sadržaj mononezasićenih masti je viši nego kod ostalih vrsti pa se topi na mnogo nižim temperaturama zbog čega meso ima mekšu strukturu.

Netačno je već kada mast od mangulice pokušaju da reklamiraju kao mast bez holesterola. To već spada u domen naučne fantastike i nikako ne može da bude! Ova mast bi trebalo da ima manje holesterola od drugih tipova svinjske masti – ako je to nekome bitno jer ona frka oko holesterola ima veze s mozgom isto koliko je imala i frka oko masti. Kako su holesterolski mitovi do sada naneli isto onoliko štete i belaja koliko su štete napravila zastrašivanja vezana za navodne opasnosti od masti – treba napomenuti da ovaj manji procenat holesterola zapravo ne predstavlja prednost korišćenja masti od mangulice. Posebno ne za mene jer se odavno ne palim na gurku kada se drami oko holesterola.
Meni je glavna prednost što kiseli kupus sa suvim mesom ima perfektan ukus – posebno ako se na kraju začini sa malo suvih šljiva.

Sa sajta - vitki gurman "

Što se pahulja tiče, kupim 5kg ovsenih i po 1kg ražanih i ječmenih i onda menjam. Ražane su mi do jaja ukusa skroz(jedem sa jogurtom), tvrĂ°e su pa treba više da odstoje ali su mi ekstra. Doduše, sve su mi ekstra kad ih jedem u kombinaciji 200g pahuljica+1l jogurta  

Sta mozete reci o razenim, jecmenim i psenicnim pahuljicama? Ovsene su standardne vecini za ishranu. Ja imam obicaj da kupim sve 4 pa pomesam. Ako neko ima konkretan razlog zasto neke ne valjuju da se unose u svakodnevnu ishranu kao izvor UH ili zasto treba?

Jedini limiti se odnose na ukus, koji pojedincima može biti problem, kao i "nadražaj" digestivnog trakta kod osetljivih...

Koju proporciju pahuljica praviš?

Ja sam ranije pravio mix( da izrazim neke stvari u procentima) - 50% ovesne, 25% ražene i 25% ječmene pahuljice...

Jedno brzo pitanje u vezi domacih suhomesnatih proizvoda(sunka,slanina,kobasica),koliko i da li to moze da steti napredku u teretani posto sam uhvatio sebe u situaciji gde skoro u svaki obrok "narezem" po malo od svega gore navedenog cisto da dam malo ukusima nekim "dosadnim" obrocima .
Od kad znam sa sebe konzumiram to i nikad nisam imao problema sa gojaznoscu i slicno ali me interesuju da li moze da mi steti u nekim drugim aspektima.

OK su sve.
Ja sa ovsenim za doručak uvek mešam i ražene.
Ječmene nisam probao, ali sam dobio ovde odgovor da im ukus nije baš najbolji...

Sta mozete reci o razenim, jecmenim i psenicnim pahuljicama? Ovsene su standardne vecini za ishranu. Ja imam obicaj da kupim sve 4 pa pomesam. Ako neko ima konkretan razlog zasto neke ne valjuju da se unose u svakodnevnu ishranu kao izvor UH ili zasto treba?

Bata Srle je dao je odličnu konstataciju, da bi na najbolji način uvideo evetualnu "štetu" od "povećane" konzumacije žumanaca, moraceš da redovno pratiš vrednosti navedenih lab. parametara, moja preporuka će uvek biti 1-2 žumanca dnevno, naravno, rukovodim se time, da više nije bolje, kada su neke namirnice u pitanju...a tu je faktor "individualne osetljivosti"...

Mada "šteta" koja se pre svega ogleda u okludivnim promenama( ateroskleroza sa posledičnim sužavanjem lumena krvnog suda, "zapušenje") na krvnim sudovima se ne može tako jedostavno pratiti, većina se toga seti tek kada su simptomi okluzije( začepljenja) i komplikacije( trombo-embolije, infarkt, šlog ili simptomi smanjene cirkulacije u nekom delu tela ili organu - angina pektoris, tranzitorni ishemični atak...) izraženi...a to nastaje kada je stepen okluzuje preko 70% lumena krvnog suda...i za to su obično potrebne decenije( naravno, izuzimamo uroĂ°ene defekte u zidu krvnog suda, arterio-venske malformacije, aneurizme...hiperholesterolemije i sl.), a pojava fatalnih kardio-vaskularnih ishoda, pogaĂ°a sve mlaĂ°u populaciju, čak i pre 30 godine života( novija ustraživanja)...a tu su i udružujući faktori - stres, pušenje, loša ishrana, fizička neaktivnost...

Dakle, bolje sprečiti nego lečiti, umerenost po pitanju žumanaca i raznovrsnost po pitanju izbora zdravih masti...naravno, ovo je moje subjektivno viĂ°enje stvari zasnovano na naučno dokazanim činjenicama, koje ne mora biti 100% tačno i opšteobavezujuće...na tebi je šta ćeš dalje preduzeti...

Ostali izvori masti su mi kikiriki, maslinovo ulje, ukupan unos masti je oko 70g, znaci oko 30g masti je od zumanaca

U poslednje vreme svaki dan jedem skoro 5jaja(celih) sto nedeljno izadje 30-35jaja, znam da su masti iz zumanca zdrave, ali da li meni moze smetati u ovim godinama, vec odgovor znam, ali cisto da postavim pitanje?

NE MOZE I SAMO CEPAJ !