Srčani udar odnosno infarkt miokarda je izuzetno čest posebno u našim krajevima. Koliko je čest i sami možete da procenite jer sigurno znate nekoga ko je imao infarkt ili bar ima bolove iza grudne kosti pri većim fizičkim naporima.

Sledeća priča se više odnosi na ljude koji ne paze na fizičku spremnost, nisu u kondiciji i jedu šta stignu.
Ako ste muškarac i odgovorili ste da na jedno od prethodnih pitanja sledeći tekst će može vam biti vrlo koristan.

Ovaj put nećemo dužiti o dobrom i lošem holestrolu i kako ovaj loši utiče na zdravlje krvnih sudova jer smo o tome već dosta puta pričali. Nćemo pričati o lošoj ishrani jer i o tome dosta znate.
Ovaj put navešćemo neke činjenice koje su vam možda manje znane ali nisu i manje bitne.

Kontrolu srca ne morate da izvedete kod lekara ili u privatnoj specijalističkoj ambulanti.

Najbolji indikator stanja vašeg srca biće puls tokom i posle fizičke aktinvosti – na primer trčanja na traci.

Što se brže puls smiri nakon trčanja to ste zdraviji!

Ovo je dokazano na uzorku od 6000 muškaraca i rad je objavljen u prestižnom medicinskom časopisu. Muškarci čiji se puls nije smanjio za bar 25 otkucaja u prvoj minuti posle prestanka vežbanja su pod mnogo većim rizikom za fatalni infarkt srca. Objašnjenje leži u činjenici da je ovo test koliko se dobro srce snalazi u trenucima izraženog stresa kao što je naporno fizičko vežbanje ali i infarkt i stanja koja prethode infarktu.

Testirajte sebe: trčite 10 minuta, bržim tempom, a zatim izmerite pritisak odmah posle i 1 minut kasnije.

Kako poboljšati kondiciju?

Najbolji način je intervalni trening. Interval sa visokim intenzitetom nek bude onaj na kome dostižete 160 otkucaja/minuti. Zatim smanjite tempo i održite ja dok vam puls ne padne na 130 a onda opet pojačajte tempo.


Što više ugljenih hidrata uzimate to će vam biti viši šećer u krvi.

 Kao posledica hiperglikemije dolazi do porasta nivoa insulina čiji je zadatak da šećer gurne u ćelije a da ga one pri tom iskoriste za metabolizam ili ako već imaju dovoljno energije da ga pretvore u mast.
Bilderima je insulin jedan od omiljenih hormona ali pokazalo se da je ovaj homron i veliki neprijatelj krvnih sudova. Višak insulina povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti jer učestvuje u stvaranju naslaga na krvnim sudovima.

Visoki nivoi insulina uzrokovani prostim šećerima dovode do lučenja hormona stresa koji stežu krvne sudove. Tako oštećeni krvni sudovi su idealna mesta za stvaranja tzv. ateroma, naslaga koje vremenom mogu da spreče prolazak krvi i tako dovedu do infarkta. Ovo bi otprilike bio i osnov za postavljanje stresa kao jednog od osnovnih faktora za nastanak srčanog udara.

Još jedna nesrećna uloga ugljenih hidrata je da se njihov višak pretvara u trigliceride a ovi se opet kroz krv prenose sa opasnim holesterolom.