A koliko ima vlakna na 100g integralnog pirinca? Posto svakog dana jedem 450-500g

Ok onda, posto pirinac ne mogu vise da podnesem preci cu samo na ovsene i palacinke od ovsenih, makar nekoliko dana dom se ne uzelim ponovo pirinca.

Ne radi to...vec je nas forumas Smrzla postavio pitanje o potpunom prelasku na ovsene...

Hiljadu puta ponavljana prica o previse dijetnih vlakana...mogucoj "iritaciji" digestivnog trakta...

Samo malo logike i bez krajnosti...menjaj izvore hidrata...bez jednolicnosti...ovsene imaju dosta dijetnih vlakana( na 100 gr oko 16 gr vlakana, sto se ubraja u ugljenohidratni sadrzaj, ipak su i vlakna vrsta slozenih ugljenih hidrata,samo nesvarljivih, dakle, nemaju energetsku vrednost )...a i taj osecaj sitosti je uzrokovan bogatstvom vlaknima...a i nisi sva vlakna ista...treba balansirati i u tom pogledu...

Koliki je optimalan unos dijetnih vlakana?

Ne postoji standardna vrednost, ali mnogi nutricionisti preporučuju 20-35 grama/dan.

Važno je unositi podjednako rastvorljiva i nerastvorljiva vlakna.

Povećan unos vlakana može imati i neke negativne posledice, tako da treba biti obazriv (akcenat na umerenost)

Povećan unos dijetnih vlakana:

• može poremetiti apsorpciju lekova,

• smanjuje sposobnost varenja i apsorpcije hrane,

• može mehanički oštetiti sluzokožu creva,

• fitinska kiselina u zrnevlju i povrću stvara komplekse (helate) sa mineralima (Ca, Fe i Zn) i smanjuje njihovu apsorpciju,

• velika količina fosfora u namirnicima bogatim vlaknima može doprineti stvaranju kamenčića u mokraćnim putevima.

Detaljno o vlaknima... http://www.pansport.rs/tekstoteka/ishrana/znaaj-i-uloga-dijetetskih-vlakana-u-ishrani.html

Ok onda, posto pirinac ne mogu vise da podnesem preci cu samo na ovsene i palacinke od ovsenih, makar nekoliko dana dom se ne uzelim ponovo pirinca.

A ja posle ovenih i wheya ako ne ubacim neke zdrave masti posle sat i po ponovo gladan.

Ovsene su meni kralj ugljenih. Ladno mogu 6 sati da ne jedem kad pojedem 150g ovsenih sa par jaja

+1

Dobar tekst za fruktozu. Mene zanima da li se uh iz pirinca vise skladisti kao glikogen u misicima od uh iz ovsenih? Dobar su izvor uh i jedno i drugo, ali sta je bolji od ta 2?

I pirinač i ovsene su skrobne namirnice i u adekvatnim uslovima, u skladu sa potrebama, će biti iskorišeni za stvaranje glikogena...pošto se svedu na nivo glukoze( varenje hidrata)...( skrob imaš i u krompiru, pirinču i žitaricama-ovesnim pahuljicama...kao što je glikogen za čoveka i životinje, tako je skorb za biljke "rezervni" ugljeni hidrat)

Jedinu razliku predstavlja brzina kojom se "glukoza" oslobaĂ°a, dakle, razlike u GI pirinča i ovsenih...a to je diktirano i prisustvom dijetnih vlakana...dakle, naše telo ne prepoznaje izvore hidrata samo dostupnu glukozu i njenu količinu u krvi( "brzinu oslobaĂ°anja" i uticaj insulina)...

Sve u svemu i jedno i drugo je ok...ali ovsene su ipak bogatije dijetnim vlaknima( 16 gr na 100 gr)...više dijetnih vlakana, sporije varenje hidrata i sporiji ulazak "glukoze" u krv( najprostije rečeno)...

Inače, tvoje pitanje bih uporedio sa pitanjem...šta je bolje za piće od flaširanih voda, akva-viva ili rosa ?  

Dobar tekst za fruktozu. Mene zanima da li se uh iz pirinca vise skladisti kao glikogen u misicima od uh iz ovsenih? Dobar su izvor uh i jedno i drugo, ali sta je bolji od ta 2?

A što se tiče pomorandže, da li je i to dobar izvor dekstroze? Negde čitah da jeste, šta ti Slaviša misliš o tome?

Slažem se...i pomorandže su ( manje) dobar izbor...ali pogodi ko ima više dekstroze, a i bolji odnos dekstroze prema fruktozi na 100 gr? Banana ili pomorandža?  

Ako ćemo do detalja po pitanju udela glukoze i fruktoze u voću...predlog za pregled... http://thepaleodiet.com/fruits-and-sugars/

I jedan lep tekst o voćnim užinama i zabludama o voću...

"VOCE- IDEALAN UGLJENI HIDRAT ZA GOMILANJE MASNIH NASLAGA


         Jos uvek je puno pitanja o fruktozi, seceru koji se prirodno nalazi u vocu, a nedovoljno pravih odgovora. Nedavno je u jednom casopisu bila i reklama za saplement cokoladicu baziranu na fruktozi i u toj reklami  nam “strucnjaci” objasnjavaju zasto je ovaj ugljeni hidrat sa niskim glikemickim indeksom strasno dobar za bodi bildere. Ovde cemo pokusati da stvari konacno postavimo na svoje mesto, jer je stvarno previse primera kada neko sav svoj naporan rad u teretani upropasti pogresnom ishranom.
         Problem je jednostavan. Fruktoza se u jetri pretvara u MAST! To je sva mudrost, zaista. Neki ljudi isticu da fruktoza ima nizak glikemicki indeks (sto je tacno) i da proizvodi malo lucenje insulina, savetujuci nam da je fruktoza dobar izbor ugljenih hidrata za sportiste. Razlog zasto fruktoza ima nizak glikemicki indeks je taj sto velika se kolicina fruktoze otpusta iz jetre kao mast a ne ugljeni hidrat.
         Mozete li jos uvek tu i tamo pojesti malo voca a da i dalje zadrzite dobar izgled? Naravno da mozete. Ali vecina fitnes orijentisanih ljudi zeli da zadrzi izgled svog trbusnog zida bez maske. Profesionalni bodi bilderi, na primer, nezele samo dobro telo – oni zele savrseno telo bez imalo masti ispod koze. Naravno, voce je generalno zdrava hrana, bogata vlaknima, vitaminima i mineralima, i ima azuzetno mali procenat masti. Ali probajte da zamislite voce kao prirodnu cokoladu zato sto je voce upravo to. A ako je vas cilj da izgradite cisto, misicavo i definisano telo, ne  smete da jedete cokoladu.
          Dokaze za ovo ne trazite u nekim teorijama iz knjiga, vec u dokumentovanim cinjenicama i stvarnom zivotu. Dugo vremena je ovo bilo nerazumljivo. Sve sto smo znali je da neke namirnice cine da bodi bilderi udju u odlicnu formu dok ih neke ucine masnim i debelim. Da vam predocimo o cemu pricamo uradili smo jedan test.
          Eksperiment  ide ovako: kako se bodi bilder priblizava takmicenju njegov nivo telesnih masti je zaista nizak, 3-5 procenata. U ovom trenutku njegova koza je tanka kao papir, vidite bukvalno svaki misic kao da koze ni nema. U takvom stanju i najmanja promena je vidljiva te su zbog toga profesionalni bodi bilderi idealni za ovakve eksperimente. Sve se svakodnevno meri, njegova telesna kilaza , nivo masti, unos kalorija itd. Nista nije prepusteno slucaju. Tacno se zna da odredjena kolicina kalorija cini da ostane u zeljenoj formi. Ako se njegova forma i tezina ne menjaju, znaci da je  unos kalorija jednak potrosnji.
          E, sad ovako. Uklanjamo 300 kalorija ugljenih hidrata iz njegove ishrane u obliku pirinca i zamenjujemo ih sa 300 kalorija u obliku voca. Njegov ukupni unos kalorija ostaje isti, kao i procenat proteina, ugljenih hidrata i masti. Jegov program treninga takodje ostaje isti. Jedina promena je tip ugljenih hidrata, pirinac biva zamenjen bananama. Ocekujete da njegova telesna tezina i procenat telesnih masti ostanu isti, jel tako? Na svacije iznenadjenje, bodi bilder pocinje da dobije salo. Ovako ostaje par nedelja i sportista ima poprima sve losiji izgled. Sada uklanjamo banane i vracamo pirinac, tj vracamo se njegovoj originalnoj dijeti. Pogadjate sta se desava?! Bodi bilder pocinje da gubi salo. Neverovatno, ali istinito!
         Vracamo se vocu. Zasto je uopste vazno koju vrstu hrane jedete? Zar nije sve jedno koju hranu jedete ako je ukupan broj kalorija onaj koji je vama potreban? Tu vecina ljudi koja zeli da smrsa gresi. Oni misle da ce smanjivanjem kalorija automatski gubiti na tezini. Ovo je tacno ali samo za kratko. A ako drasticno smanjite unos kalorija, 50 % izgubljene tezine ce biti u misicnom tkivu. Ljudi ne shvataju da je tip hrane koju jedu isto toliko vazan kao i broj kalorija koji unose. Kljuc svega je da razlicita hrana ima razlicit hemijski sastav i da zbog toga ima razlicite efekte na vase telo. Sva hrana je gorivo za vase telo, ali vazno je koji tip goriva koristite. Probajte da kerozin u vas auto da vidite kako ce ici. Da bi masina radila pravilno, zahteva odgovarajuce gorivo.
         Problem sa fruktozom je sledeci je taj sto telo nema potrebnu enzimsku masineriju da pretvoru fruktozu u glikogen tako da fruktoza predstavlja tezak teret za jetru. Fruktoza jednostavno prolazi pored enzima fosfofruktokinaza-I (PFK-I) koji je odgovoran za konvrziju ugljenih hidrata u energiju. Fruktoza preskace  kontrolnu tacku koja odlucuje dali ce secer biti uskladisten kao glikogen ili mast. Kompleksni ugljeni hidrati, kao sto su pirinac, ovsene pahuljice i krompir se pretvaraju glikogen sve dok se rezerve glikogena ne napune. Fruktoza se, na drugoj strani, direktno pretvara u mast i biva otpustena u krvne tokove da bi bila iskladistina kao masna celija. Bam. Dobili ste dozu masti! Ali steta ne prestaje ovde. Ostatak fruktoze se skladisti u samoj jetri u obliku glikogena. E ovo je dobro, pomislicete, greska! Vidite, kada su rezerve glikogena u jetri pune, ona ovako “razmislja”: Imam sav glikogen koji mogu drzati tako da ako bilo koji ugljeni hidrat dodje ovde pretvoricu ga u mast! Fruktoza zamenjuje zamenjuje glikogen u jetri umesto u misicnom tkivu i tako stavlja jetru u mod za skladistenje masti. Ovo je upravo ono sta najmanje zelimo. Ali fruktoza ni nemoze da puni misicne rezerve glikogena tako da ako smo na dijetu bogatoj vocem nasa jetra biva  zasicena i pretvara cak i kompleksne hidrate u mast bez da ikada napumi nase misice glikogenom. Rezultat je sledeci scenario: ugljeno hidratna nocna mora!
          Fruktoza je najgori moguci izvor hidrata za bodi bildere koji mozete zamisliti. Jos jednom napominjemo da sve ovo ne znaci da treba eliminisati voce iz ishrane, naprotiv, ali definitivno “ne ludujte” sa velikim kolicinima voca. Pogotovo treba da zaboravite na one “pametne” dijete koje vam savetuju da jedete povece kolicine voca za dorucak ili celo prepodne. Na takav nacin jedina namirnica koja ce vas vise udebljati od voca je bice sama mast.
         Dakle, paljivo birajte vase ugljene hidrate ako zelite cvrst i “suv” stomak..."
By MR. BIG

Uz dužno poštovanje prema svim učenicima rasprave o potrebnosti dextroze posle treninga i njenoj količini...

Smatram da se previše prašine diglo ni oko čega...

Kao što je Pecha, već rekao, već 15 gr dekstroze će dati dovoljan insulin boost koji nam je potreban...

Ako ćemo o rasponu potrebnosti dekstroze 15-30 gr je sasvim ok...ekvavilentan iznos pomenute količine dekstroze u prirodnim izvorima je 30-50 gr suvog grožĂ°a, ili 1 banana srednje veličine...

ENDE...

Da, stavi 20g

Zdrav dijabeticar, tip 1, kontrolisanana glikemija izmedju 5.6 - 6.1. koristim kao sto rekoh ntrol take one, omega 3, i sad bi uzeo jos i Mg da kompletiram dnevnu dozu. jedino sto me buni je to sto su mahom svi proizvodi sa Mg vezani sa kalcijumom. ali posto natrol ima samo 25mg ili 3% kalcijuma verujem da neprestavlja problem. konkretno mislim na scitecov preparat kalcijum-magnezijum. Ca 500mg(62%) i Mg 250mg( 66%)

Pogledaj detaljno prethodni post...a predlog je bio solo magnezijum( oksid, citrat, aspartat)... http://www.pansport.rs/Minerali/NF508-Magnesium-400mg.html

Da ne otvaram novu temu po pitanju Mg , Slavisa koristim Natrol Take One, on sadrzi 10mg magnezijuma, na etiketi stoji oko 3% dnevnih potreba,  da li preporucujes dopunu nekim preparatom Mg, sobzirom da sam dijabeticar. Glikemija kontrolisana....

Preporuka za neki kvalitetniji suplement na bazi magnezijuma( 300-400 mg 1 dnevno - forma - citrat, aspartat)...npr. http://www.pansport.rs/Minerali/NF508-Magnesium-400mg.html

Po pitanju suplementacije...za dijabetičare(tip1 i tip2),kao i kod "komplikacija" - taksativno...

"Zdrav dijabetičar" sa tip 1 dijabetesom:
Multivitaminsko-mineralni preparat
Antioksidansi: koenzim Q10 od 20 mg, vitamin C 1 gr, vitamin E 200-400 i.j, alfa liponska kiselina 200-600 mg.

"Zdrav gojazan dijabetičar" sa dijabetesom tip 2:
Helirani hrom 200-300 mcg
Nopalin (ekstrakt kaktusa Nopal)
Koenzim Q10 od 20 mg, alfa liponska kiselina 200-600 mg

"Zdrav dijabetičar" sa tip 2 dijabetesom i visokim šećerom u krvi( neregulasan dijabetes):
Helirani cink 50 mg
Helirani hrom 200-300 mcg
Magnezijum 300-400 mg

"Zdrav dijabetičar" sa povišenim krvnim pritiskom:
Koenzim Q10 od 20 mg
Alfa liponska kiselina 200-600 mg
Beli luk sa peršunom
Vitamin E 400 mg

"Zdrav dijabetičar" sa povišenim masnoćama u krvi:
Nopalin (ekstrakt kaktusa Nopal)
Omega-3 masne kiseline
Soja lecitin

Retinopatija:
a) Neproliferativna i/ili makulopatija:
Beta karotin, ili
Lutein
b) Proliferativna:
Lutein, ili
Ajkulina hrskavica

Polineuropatija:
Kompleks vitamina B
Ulje žutog noćurka
Alfa liponska kiselina 600 mg

Posle šloga:
Vitaminsko-mineralni preparat (ginkgo biloba, alfa liponska kiselina , koenzim Q10, vitamin E, selen, beta-karotin)
Nopalin

Angina pektoris ili stanje posle infarkta:
Koenzim Q10 od 20 mg
Alfa liponska kiselina
Vitamin E 400 mg
Magnezijum

Gangrena:
Spirulina, ili Acidophyllus
Vitamin C 2 gr
Vitamin E 400 mg
Selen
Alfa liponska kiselina 600 mg

Hvala Slavisa.

Zdrav dijabeticar, tip 1, kontrolisanana glikemija izmedju 5.6 - 6.1. koristim kao sto rekoh ntrol take one, omega 3, i sad bi uzeo jos i Mg da kompletiram dnevnu dozu. jedino sto me buni je to sto su mahom svi proizvodi sa Mg vezani sa kalcijumom. ali posto natrol ima samo 25mg ili 3% kalcijuma verujem da neprestavlja problem. konkretno mislim na scitecov preparat kalcijum-magnezijum. Ca 500mg(62%) i Mg 250mg( 66%)

Da ne otvaram novu temu po pitanju Mg , Slavisa koristim Natrol Take One, on sadrzi 10mg magnezijuma, na etiketi stoji oko 3% dnevnih potreba,  da li preporucujes dopunu nekim preparatom Mg, sobzirom da sam dijabeticar. Glikemija kontrolisana....

Preporuka za neki kvalitetniji suplement na bazi magnezijuma( 300-400 mg 1 dnevno - forma - citrat, aspartat)...npr. http://www.pansport.rs/Minerali/NF508-Magnesium-400mg.html

Po pitanju suplementacije...za dijabetičare(tip1 i tip2),kao i kod "komplikacija" - taksativno...

"Zdrav dijabetičar" sa tip 1 dijabetesom:
Multivitaminsko-mineralni preparat
Antioksidansi: koenzim Q10 od 20 mg, vitamin C 1 gr, vitamin E 200-400 i.j, alfa liponska kiselina 200-600 mg.

"Zdrav gojazan dijabetičar" sa dijabetesom tip 2:
Helirani hrom 200-300 mcg
Nopalin (ekstrakt kaktusa Nopal)
Koenzim Q10 od 20 mg, alfa liponska kiselina 200-600 mg

"Zdrav dijabetičar" sa tip 2 dijabetesom i visokim šećerom u krvi( neregulasan dijabetes):
Helirani cink 50 mg
Helirani hrom 200-300 mcg
Magnezijum 300-400 mg

"Zdrav dijabetičar" sa povišenim krvnim pritiskom:
Koenzim Q10 od 20 mg
Alfa liponska kiselina 200-600 mg
Beli luk sa peršunom
Vitamin E 400 mg

"Zdrav dijabetičar" sa povišenim masnoćama u krvi:
Nopalin (ekstrakt kaktusa Nopal)
Omega-3 masne kiseline
Soja lecitin

Retinopatija:
a) Neproliferativna i/ili makulopatija:
Beta karotin, ili
Lutein
b) Proliferativna:
Lutein, ili
Ajkulina hrskavica

Polineuropatija:
Kompleks vitamina B
Ulje žutog noćurka
Alfa liponska kiselina 600 mg

Posle šloga:
Vitaminsko-mineralni preparat (ginkgo biloba, alfa liponska kiselina , koenzim Q10, vitamin E, selen, beta-karotin)
Nopalin

Angina pektoris ili stanje posle infarkta:
Koenzim Q10 od 20 mg
Alfa liponska kiselina
Vitamin E 400 mg
Magnezijum

Gangrena:
Spirulina, ili Acidophyllus
Vitamin C 2 gr
Vitamin E 400 mg
Selen
Alfa liponska kiselina 600 mg

Da ne otvaram novu temu po pitanju Mg , Slavisa koristim Natrol Take One, on sadrzi 10mg magnezijuma, na etiketi stoji oko 3% dnevnih potreba,  da li preporucujes dopunu nekim preparatom Mg, sobzirom da sam dijabeticar. Glikemija kontrolisana....