Laneno seme ima 1.8 na jednu kasiku a ne 4. http://www.pansport.rs/tekstoteka/ishrana/laneno-seme-sve-beefiti-za-koje-niste-znali.html
Svakako je i 10ak g o3  dnevno i vise nego dovoljno.

Vidi. Na 100g ima 22813 mg O3 po nutritiondatasel sajtu
U mojoj tabeli se to zove "Laneno seme - s.k. 10g puna" u 10 g ima 2,2813g, a u 20g duplo tj. 4,5626g. Jer je gramaža podešena na 20g. Suština je u 20g, a s.k. tj supena kašika je nešto za odokativno merenje. Svakako se vaga preporučuje jer nemamo svi iste kašike.
Neka bude i 1,8 opet na 20g je duplo 3,6g.

LINK

Ti mozes da se mastis na 300g uh a mozes i na 500g uh, brate klopaj samo, pojacaj jos slobodno, ja sam unosio 400-450, ali sam povecavao iz nedelje u nedelju, nemoj komplikovati to! EAT CLEAN, TRAIN HARD, SLEEP!


Ps. svejedno na masi moras i nakupiti malo sala, neces dobijatu cistu m.masu

Povecaj uh na 280g (to ti je 4g po kilogramu), probaj da izracunas koliko masti unosis. Zasto proteini ovako visoko?

Danas se poderah, na 70kg - 250g UH, 180g prot, masti ne znam, ali gladan stalno tako da ako hocu mogao bi jos, samo ne smem da se ne umastim Moracu menjati kolicine ovsenih i pirinca, valjda je ovo drugo sitije da me drzi duze, bojim se da se ne umastim ako se oslonim na glad, a ove ovsene su jako laka hrana, mogao bi pojesti kilo dnevno ne bi se zasitio.

Laneno seme ima 1.8 na jednu kasiku a ne 4. http://www.pansport.rs/tekstoteka/ishrana/laneno-seme-sve-beefiti-za-koje-niste-znali.html
Svakako je i 10ak g o3  dnevno i vise nego dovoljno.

Pedja onaj primer sto si stavio ima oko 10g omega 3 a ne 16.8.

Onda nutritiondataself laže, a ja tu ne mogu ništa. Ja sam napravio u excelu programčić sa bazom podataka "napunjenom" podacima sa tog sajta. Kada izaberm namernicu i odredim gramažu dobijam sve nutritivne vrednosti koje mene zanimaju. To što neka namernica na 100g ima 0,01g O3 ne znači da ga nema i da se u ukupnom jelovniku takve količine neće osetiti.

U svakom slučaju drago mi je da si potrošio vreme na proveru.

Evo ovako izgledaju tabelarno poreĂ°ane vrednosti. Mogžemo ih zanemarivati ali....

Pedja onaj primer sto si stavio ima oko 10g omega 3 a ne 16.8.

Baš planiram sredinom septembra da uradim i lipoproteinski profil, taman kako sam sad na ishrani za dodavanje mišićne mase, pa da vidim odraz u ovim analizama. Tada ću znati otprilike kako da se prilagodim kada preĂ°em na definicije krajem jeseni... Ako imaš neki predlog šta od analiza kada su u pitanju masnoće i briga o koronarkama i faktorima rizika... (homocistein itd., pokazatelji familijarnog opterećenja)?

Homocistein je amino kiselina koja se normalno nalazi u svim ćelijama tela. Genetski deficit cistation β sintaze je uzrok izrazito visokog nivoa homocisteina...

Ehhhhhhhhh...Homocistein je meĂ°uproizvod metabolizma metionina. Metionin je esencijalna amino kiselina, što znači da se mora unositi hranom, pošto organizam ne može da je sintetiše. Homocistein je normalno prisutan u niskim koncentracijama i brzo se konvertuje u druge proizvode.
Vitamini B6, B12 i folna kiselina učestvuju u ovim metaboličkim putevima i u njihovom nedostatku nivo homocisteina će biti povišen.

Dokazano je da homocistein predstavlja faktor rizika za razvoj ateroskleroze (nakupljanje lipida i drugih materija u zidu krvnog suda) kao i da potpomaže nastanak krvnih ugrušaka. Kao takav je označen kao nezavistan faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti, perifernih vaskularnih bolesti i moždanog udara.

Kasnije studije su pokazale da povećan unos folne kiseline i B vitamina snižava nivo homocisteina u krvi, ali da to ne smanjuje rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti niti moždanog udara. Ti rezultati su doveli u pitanje vrednost upotrebe ovog parametra. Danas se koristi za procenu rizika samo kod odreĂ°enih grupa pacijenata.

Dodatne studije koje su u toku treba da pruže definitivno objašnjenje o uzročnoj vezi koja postoji izmeĂ°u ovog parametra i povećanog rizika od nastanka kardiovaskularnih bolesti. Neka ispitivanja ukazuju na to da homocistein može biti pokazatelj nezdravog načina života i da, kao takav, može biti važan pri proceni rizika.

Moj licni sta je da je ta analiza, analiza iz ciste pomodnosti...pravi pseudo-hit...

Profesor dr Siniša Pavlović je to najbolje objasnio...

http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.304.html:545691-Analiza-iz-cistog-pomodarstva

Da sumiram...bez cigareta, alkohol - kontrolisano, pracenje "holesterola", "dovoljno" dobar odnos omega-3 i omega-6 u ishrani...raznovrsna ishrana, dobro dozirana i redovna fizicka aktivnost...zivotna parola-opusteno...sto manje agresije, nervoze...menjaj sebe ako ne mozes da menjas bilo sta u zemlji Srbiji ili bezi odavde,ako ti je zivot mio...maaaa...dobro nam je kako smo zasluzili, jer da nam nije dobro, sigurno bi nesto menjali...oko sebe..."nismo ni svesni kako nam dobro ide"..."vesti iz nesvesti"..."ko rano poludi zivot mu prodje u veselju"... 

Ali vreme ce pokazati...previse je tu faktora na koje ne mozemo uvek da uticemo...da, dobro i pozljeno je biti odgovoran prema svom zdravlju, ali bez krajnosti...i prerastanja u hipohondriju...ipak ne mozemo ziveti vecno...nije zanimljivo 

Slavisa ljudino,imam jedno pitanje.
Od skoro sam na masi,znaci svakodnevno imam predzadnji obrok u danu,dve kombinacije- pirinač+ sardina ili tuna
krompir + sardina ili tuna
Nekad,umesto obicnog krompira ubacim pomfrit. E sad,pomfrit je po meni dobar. Kupim ga zaleĂ°enog na rinfuz,samo ga pobacam na pek papir i sačekam da se ugreje. Bez masti,ulja i friteze.
Forumaši uporno tvrde da ni takav pomfrit ne valja,da pomfrit pri fabričkom pravljenju ima kontakt sa mašću te ni zaleĂ°en nije dobar. Da li je to istina?
Video sam da i PeĂ°a Petrović radi isto što i ja,ne kažem da je on svetac ali bi on valjda trebao da zna šta radi...

Hm...a zasto taj "kupovni pomfrit"...

Bolja varijanta, ja to volim da spremim kad imam vremena...

Sve što ti je potrebno je krompir i belance.

Oljuštiš krompir, iseckaš ga i uvaljaš u umućeno belance, u koje možeš da dodaš začinsko bilje, ako za tim ima potrebe. Tako pripremljen krompir spustiš na pek-papir koji si prethodno stavio u tepsiju. Krompir peceš dok ne porumeni u rerni zagrejanoj na 220 stepeni. Pomfrit će biti hrskav kao da si ga spremio u tiganju ili fritezi, ali daleko "zdraviji".    

Prijatno...sta manje industrijski obradjenih namirnica...

Slavisa ljudino,imam jedno pitanje.
Od skoro sam na masi,znaci svakodnevno imam predzadnji obrok u danu,dve kombinacije- pirinač+ sardina ili tuna
krompir + sardina ili tuna
Nekad,umesto obicnog krompira ubacim pomfrit. E sad,pomfrit je po meni dobar. Kupim ga zaleĂ°enog na rinfuz,samo ga pobacam na pek papir i sačekam da se ugreje. Bez masti,ulja i friteze.
Forumaši uporno tvrde da ni takav pomfrit ne valja,da pomfrit pri fabričkom pravljenju ima kontakt sa mašću te ni zaleĂ°en nije dobar. Da li je to istina?
Video sam da i PeĂ°a Petrović radi isto što i ja,ne kažem da je on svetac ali bi on valjda trebao da zna šta radi...

Ok, ali jedno važno pitanje. Npr. krenem sa pravilnim unosom EFA i tako par meseci ili ne znam koji period. Kojom egzaktnom analizom ću upravo ovakvom ishranom prtvrditi svoje poboljšano zdravlje? Ukupan serumski holesterol, LDL, VLDL, HDL...? Kako egzaktno ću znati da sam pravilno uneo omega 3 a da nije koronarografija u pedesetim godinama, već praktično u bližem narednom periodu kada menjam ishranu?

Wooow...

U laboratorijama se najčešće odreĂ°uju:
–ukupan holesterol
–LDL-holesterol koji predstavlja ,,lošâ€ť holesterol
–HDL-holesterol ili ,,dobar” holesterol

U laboratorijama se sve više odreĂ°uju i proteinske komponente ovih lipoproteinskih čestica (apoA, apoB). Specijalizovane laboratorije imaju mogućnost detaljne analize svih vrsta lipoproteina. MeĂ°utim, te analize se obavljaju samo u posebnim slučajevima i nisu u rutinskoj praksi.

A potrebno je uz sve to sagledati nivo trglicerida...

A postoji i tzv. indeks ateroskleroze (LDL/HDL holesterol)...

Na osnovu rezultata, osobe se svrstavaju u grupe sa niskim, umerenim i visokim rizikom za razvoj ateroskleroze...

Primarni cilj "eventualnog" lečenja je sniženje nivoa LDL(,,lošeg”) holesterola.

Sve odrasle osoba starije od 20 godina treba da odrede lipidni profil (uk.holesterol, LDL-hol., HDL-hol., triglicerdi) na svakih 5 godina. Za prevenciju kardiovaskularnih bolesti je važna adekvatna ishrana, fizička aktivnost i kontrola telesne težine.

Holesterol( uopsteno govoreci) je parametar kod koga ne postoje referentne granice kao kod većine drugih analiza, već rezultati grupišu pacijente prema riziku od razvijanja ateroskleroze...dakle, mozemo imati visok LDL, ili ukupan holesterol, a da je sve to asimptomatski...

Unos omega-3 nije jedini preventivni faktor...dakle, simptomatologija moze da bude varijabilna...a zavisi od visedecenijske perzistencije takvog stanja i efekata istog...

Inace budimo svesni i toga da se nekada preteruje sa upotrebom statina...cak se smatra da su ranije normativne referentnih vrednosti "menjane" da bi se upotreba( citaj prodaja statina), uvecala i tako razni farmaceutski lobiji napunili dzepove...PROFIT IZNAD ODGOVORNOSTI...jer statini nisu nimalo naivni po pitanji "side" efekata...

Pomenimo i to da nivo holesterola u krvi varira. Npr., postoje sezonske promene koje su posledica promene u ishrani i fizičkoj aktivnosti, akutne promene zbog stresa ili bolesti, promene u ishrani koje utiču na telesnu težinu. Zbog toga se obično procenjuje prosečna koncentracija nekoliko merenja (dva merenja u razmaku od nedelju dana za uk. holesterol; za LDL holesterol, HDL holesterol i trigliceride tri uzorka).

Dakle,kontrola, a i svest o faktorima rizika i prevencije...

Masti su najkomplikovanije. Sta treba uneti od hrane dnevno da bi taj odnos 1:1 bio ispostovan? Mislim na o3 i o6

Nije baš toliko komplikovano. Evo ti link  gde sam  juče postavio jedan jelovnik. O3:O6=1:1
www.pansport.rs/forum/index.php?topic=212566.msg3353496#msg3353496

Loše si interpretrao neke smernice...i okvirne orijentire koji su dati za "brzu procenu" nekih stvari...

Nisam uzimao nikakve parametre. Ni ne znam koji su. Obim struka u nivou pupka pa pratim dal se povećava ili smanjuje. Znam da ne bi valjalo iznad 90cm.
Koje smernice su u pitanju?

Govorimo o "zamašćivanju"...a ne o obimima...

Vrati se nekoliko "postova" unazad...

Masti su najkomplikovanije. Sta treba uneti od hrane dnevno da bi taj odnos 1:1 bio ispostovan? Mislim na o3 i o6

Prvo bi trebalo da se "raspitaš" o "bogatim" izvorima omega-3...evo nekih...riblje ulje, riba( skuša, haringa, losos, pastrmka...), hladno ceĂ°eno laneno ulje, ulje konoplje...

Detljnije o značaju suplementacije i izvorima omega-3 iz hrane... http://www.pansport.rs/tekstoteka/ishrana/omega-3-masne-kiseline-znaaj-dodataka-ishrani.html

Kikiriki,badem,lesnik,orah,maslinovo ulje na salatu,omega 3,jaja su odlican izvor masti...


p.s uvek sam govorio da niko ne moze nikom da odredi kolicinu hrane ili kalorija,to je obicno sranje i niko ko stvarno ima znanja to i ne radi,vec se jede u zavisnosti od cilja,a jedino sto je pod moranjem je da nema gladovanja bez obzira na cilj kao i preterivanja u smislu junka da bi se dobilo na masi.No ljudima je lakse da idu u krajnost i da preteruju nego da se samokontrolisu.

Masti su najkomplikovanije. Sta treba uneti od hrane dnevno da bi taj odnos 1:1 bio ispostovan? Mislim na o3 i o6