svinjetinu izbegavam..oko pola kg belog mesa jedem dnevno tu je jogurt,krompir,pirinac otprilike, nekad tunjevina i tako to...i sad me zanima ovo u vezi jaja koliko dnevno da jedem..

jel moze neko da mi odgovori da li je previse jesti 6-7 cela jaja dnevno ili je to ok..?

Ajmo ovako...zbog svoje sigurnosti uradi jedan lab. pregled, nevezano za "suspektni" over-dose žumancima...akcenat na holesterol...HDL...LDL...triglicerdi...pa ćeš imati neku predstavu u tome šta se sme, a šta ne sme...tj. šta je ok, a šta ne...

Bez krajnosti, ipak "razlika izmeĂ°u leka i otrova je doza"... 

Sve u svemu, ta akutna konzumacija ne bi trebala da bude fatalna... 

Jedan moj stariji tekst o tome...

http://www.pansport.rs/tekstoteka/ishrana/umance-na-optuenikoj-klupi.html

jel moze neko da mi odgovori da li je previse jesti 6-7 cela jaja dnevno ili je to ok..?

Slazem se, tako sam do sada i radio ali rekoh da proverim posto si napisao da treba paziti i sa tim. Hvala

Zanimljiv tekst, dosta informacija. Sve odgovoreno.

Nego, sad me je nesto drugo zainteresovalo a tice se ovih secera koje si spomenuo na kraju teksta. Ja npr jedem dosta kupusa (svezeg) i svaki dan jezgrasto. Nisam iz tih stvari nikad racunao uh. Kupus smatram vlaknima a jezgrasto mastima. Da li treba obratiti na kolicinu tih namirnica zbog secera ili su kolicine zanemarljive za nas rekreativce?

Cutler je to rekao kratko i jasno... 

Nekada u "ukupnom zbiru hidrata" i te male kolicine mogu dovesti do izbacivanja iz ketoze...opet napominjem, za sve nas koji ovome prilazimo sa aspekta rekreativaca, sve te razlike su minimalne, nebitne i opterecujuce...

Poenta rekreativnog bavljenja sportom je opustanje, uzivanje, a ne stalna opterecenost detaljima...i krajnosti...

zanemarljive

+1

Zanimljiv tekst, dosta informacija. Sve odgovoreno.

Nego, sad me je nesto drugo zainteresovalo a tice se ovih secera koje si spomenuo na kraju teksta. Ja npr jedem dosta kupusa (svezeg) i svaki dan jezgrasto. Nisam iz tih stvari nikad racunao uh. Kupus smatram vlaknima a jezgrasto mastima. Da li treba obratiti na kolicinu tih namirnica zbog secera ili su kolicine zanemarljive za nas rekreativce?

Jel postoji mogućnost da se upadne u ketozu ako se svaki dan ide sa 50g složenih uh? A ta osoba je relativno skoro zavrsila keto. Ne pitam za sebe.

Dobro pitanje...pre davanja nekog preciznog odgovora jedan informativan tekst( tj odlomci istog) ĂDorĂ°a ĂDorĂ°evića, rekreativnog triatlonca

"Normalne (ili bolje rečeno normirane) vrednosti ketona( ketonskih tela) kod svih ljudi su manje od 0.5 mmol/L. Upravo ovde počinje priča da bude zanimljiva. Oko toga šta je normalno. Jer sve vrednosti ketona više od 0.5 mmol/L se smatraju nenormalne, previsoke, opasne i to stanje se naziva ketoza.

Baš zbog tog ustaljenog normiranja je ketoza dobila negativnu konotaciju i reputaciju, a u stvari je ketoza skroz prirodo stanje u kojem se svi ljudi ponekad nalaze. Neko reĂ°e, neko češće. Istorijski gledano, sve reĂ°e i reĂ°e i ja smatram da je upravo to neulaženje u ketozu uzrok mnogih problema sa metabolizmom kao što su gojaznost, dijabetes (pre svega tip 2 i 3), pojava nekih oblika tumora…

Napominjem da mnogi mešaju ketozu sa ketoacidozom (stanje kada su vrednosti ketona ekstremno visoke i obično se javlja kod nelečenog dijabetesa 1 i tada su vrednosti ketona često preko 15 mmol/L što u je u kombinaciji sa visokim sećerom u krvi preko 10-15 mmol/L opasna kombinacija). Ketoza sa druge strane jeste stanje kada su ketoni u krvi viši od 0,5 mmol/L, ali retko viši od 5 mmol/L.

Kako se ulazi u ketozu?

Kada jetra ketogenezom stvara više ketona od 0,5 mmol/L. U principu se to dešava kada u ishrani ima veoma malo ugljenih hidrata. To se dešava u dve situacije:

- Kada se gladuje tako da se sveobuhvatno unosi malo kalorija pa samim tih i UH tako da telo u nedostatku energije ketogenezom “proizvodi” vise ketona. Kraćim “gladovanjem” npr. 10 sati što se mnogima desi nesvesno jer svi mi spavamo noću i ne unosimo hranu tada, i ujutru pri buĂ°enju vrednosti ketona preĂ°u 0.5 mmol/L ali ne puno. Da li je to opasno stanje? Po meni apsolutno ne! Jer većina ljudi se svako jutro budi u ketozi. Kada bi se gladovanje nastavilo u toku dana, ketoni bi rasli, kada bi se gladovanje nastavilo nekoliko dana ketoni bi dostigli vredost od oko 5 mmol/L. Po meni čak ni ovo gladovanje nije nikako štetno ni opasno ali nikako nije nesto što je preporučljivo. To je samo čist primer da telo i bez unosa energije nalazi načine da ostane funkcionalno i to upravo radi ketogenezom.

- Kada se prosto unosi manje UH, a inače jede sasvim normalno. Optimalno je smanjiti UH, zadržati unos proteina i povećati unos masti. Proteinima i mastima se daje telu sve neophodno, a “nedostak” UH dovodi do toga da telo nema dovoljno sećera kao izvor energije (UH koje jedemo bez obzira da li su brzi ili spori završavaju uvek kao šećer u krvi i upravo to dovodi do dizanja šećera u krvi) pa se prilagoĂ°ava na dostupne izvore energije, a to su masti. Masti koje jedemo i ono što je bitno masti koje imamo u sebi.

To prilagoĂ°avanje na masti kao izvor energije se zove keto adaptacija. Mnogi je nazivaju adaptacija na masti.

Masti su kao izvor energije veoma logičan izbor iz dva razloga:

-Uvek su nam dostupne jer čak i “bezmasni” sportisti imaju oko 5-8% masti što je oko 4-5 kg masti što daje 36.000 Kcal.

-Upravo cinjenica da 1 gram masti daje 9 Kcal za razliku od 1 grama UH koji sadrži 4 Kcal kao i 1 gram proteina.

Pretpostavljam da se mnogi pitaju koliko smanjiti UH onda ako se želi dati šansa mastima?

Koliko UH da bi se ušlo u ketozu?

Na ovo pitanje ne postoji konkretan odgovor. Kao kada bi neko pitao koliko vremena i koliko treninga nedeljno treba da bi postao utreniran i ušao u dobru formu. Prvo treba definisati šta je dobra forma, a za to nema definicije. Tako je i sa ketozom. Ali osnovi princip je da dnevni unos UH bude manji od 50 grama. Naravno i ljudi koji ne treniraju mogu uz pravilnu ishranu ući u ketozu i imati beneficije u svakom pogledu od toga ali moja preporuka je da se uvek bude aktivan, nezavisno da li se teži ketozi ili ne. Pozitivan trend koji se vidi u poslednje vreme je da sve više ljudi shvata da šećere i sve ostale UH treba smanjiti , a masti koje su godinama bile na lošem glasu zbog pogrešnog tumačenja studija vratiti u ishranu. Smatram da bi svi od toga imali beneficije."

Dakle, to diktira mnogo usko povezanih činilaca - dobar odabir namirnica( obratiti pažnju na namirnice koje su skriveni izvori dodatnih šećera, npr. kupus, jezgrasti plodovi, semenke), trening, unos proteina( previše proteina - aktiviranje glikoneogeneze - iz a.k. se stvara glukoza), dovoljan unos masti...a neka granična vrednost za hidrate je baš 50 gr...

Dakle, da moguće je...

Jel postoji mogućnost da se upadne u ketozu ako se svaki dan ide sa 50g složenih uh? A ta osoba je relativno skoro zavrsila keto. Ne pitam za sebe.

Hvala Slavisa

To znaci da ako 100g pasulja ima 23g uh i od toga 6g otpada na vlakna koja ne racunamo, ja u racunicu za dnevne uh ubacujem preostalih 17g a to je iz skroba. Jel dobro kapiram to? I njega racunamo skuvanog?

Tako bi trebalo da bude...

To znaci da ako 100g pasulja ima 23g uh i od toga 6g otpada na vlakna koja ne racunamo, ja u racunicu za dnevne uh ubacujem preostalih 17g a to je iz skroba. Jel dobro kapiram to? I njega racunamo skuvanog?

Kako računate uh kad jedete neko kuvano jelo npr. pasulj, grašak,  boranija itd. Jel da ih računam uopste pošto nisu složeni?

Navedene mahunarke imaju dobar udeo i vlakana( pektini, gume, celuloza, hemiceluloza, lignini), tako da kao energetski nekonvertibilna "nutritivna valuta" imaju samo "balastnu ulogu" za digestivni trakt, a ne energetsku...

Ali tu ima i skroba koji se svakako "računa"...

Ilustrativno...( pasulj)... http://nutritiondata.self.com/facts/legumes-and-legume-products/4297/2

Kako računate uh kad jedete neko kuvano jelo npr. pasulj, grašak,  boranija itd. Jel da ih računam uopste pošto nisu složeni?

Slažem sa svime. Sve se svodi na količinu kontraktilnog proteina. Bar što se tiče tih 4kg/cm2. Ista količina uvek ima istu radnu sposobnost.
Dok na snagu, kao što kažeš, ima dosta faktora koji smanjuju maksimalni radni kapacitet. Upravo ti faktori su stepen utreniranosti pojedinca.

Šta je kod tebe moglo sve proizvesti manjak snage, možemo napraviti kilometarski spisak. Uglavnom je manjak energije potrebne za neaerobni metabolizam najprimarniji uzrok. O potrebnoj hidriranosti nema svrhe polemisati.

Kreatin je nekad precenjen, a nekad mu se pripisuju nevorovatna svojstva i osobine.

edit:

Kalijum i njegov uticaj na metabolizam većina i ne zna, ali je daleko od nebitnog. Ja samuvek prvo za kalijum pa tek onda za šećere i ostalo...