Ja zato stalno ponavljam sinu da ne mora da se bavi ovim sportom kojim se ja bavim i pogotovo ne mora da se takmici.To sto sam se ja takmicio to sam ja hteo ali necu na njega da prenesem taj pritisak.Samo sam mu rekao da bi bilo dobro sa nekim sportom da se bavi,barem 2-3 puta nedeljno,rekreativno.I bilo koji sport je dosad izabrao maximalno sam bio uz njega i bicu i podrzavam ga!!!

To je već drugo, ti si ga savetovao iz zdravstvenih razloga, a ne zbog svog iskustva.

I jedno i drugo kao i zbog toga da vidi da mu ja ne namecem nista,nego on ima svoj izbor za bilo koji sport.

Apsolutno, treba ih usmeriti ali ne i nametati im.

Da,upravo to pokusavam,ali veruj mi da mi je jako tesko jer ima predispozicije za ovaj sport boljih od mene,a znanje bi imao od mene....ali ok sta je tu je.I moji su hteli da ja budem lekar,a ja ni da cujem.Ljudski organizam sam voleo i volim i dan danas ali ja skoro 20 godina da ucim da bih bio specijalista neke oblasti....

Ma nije 20 godina, samo 10 To nije ništa u odnosu na večnost

Dobro ja sam tu uracunao i osnovnu i srednju i faks....ali da u pravu si!
Ali drugacije je kada ucis onako za sebe kada nisi vezan vremenom za necim kao sa ispitima recimo....

Verujem daleko lepse i ucinkovitije.Da ne govorim-lakse.

Lakše je sigurno, jer nema tenzije zbog određenog roka za spremanje materije.

Ne mislim zbog toga, vec, onda si zueo ensto sto te zaista 100% zanima i svidja ti se, nije moranje.

To jeste. Iako mozemo da gledam da uvek ucimo za sebe. Ali je to vise utopijski stav.

I nije. Ima ljudi koji vole da uče i shodno tome i biraju profesiju.

Potiskivanje svakako ne smatram dobrim mehanizmom odbrane.

Svakako nije dobar ako se često koristi, a povremeno ga svi primenjuju.

Primenjujemo svakako. Samo neko tako funkcioniše celog života i onda se vremenom jave neki psihički problemi.

Bitno je da se problemi rešavaju, a ne guraju pod tepih, ako su mnogo bolni u trenutku svako gurne nešto privremeno pod tepih. Svakako ako osoba ne može sama da se iznese sa problemom nije loše konsultovali edukovanog, stručnog psihoterapeuta koji će joj detaljnije objasniti sve napomenuto.

I treba da se konsultuje psihijatar ili psiholog. Problem je što postoje i one osobe koje očekuju od njih da će im rešiti neke probleme. Važno je da ih neko usmeri, ukaže na razne mogućnosti, a dalje je na samoj osobi da rešava svoje probleme.

Ja sam na to i mislio,nisam mislio da neko umesto mene resi moj problem!To ne bih ni voleo!
Ali ima takvih.

Imaju nerealna ocekivanja. To je nemoguce.

Danasnji roditelji stvarno imaju nerealna ocekivanja.Da budu najbolji ucenici,da budu najbolji sportisti,da budu najbolji u svemu....a sta ako to dete nece da bude sportista?Sta ako to dete ne zeli da bude lekar,nego hoce da bude automehanicar na primer?To je u danasnje vreme sramota.....nazalost.I onda time unistavaju decu.

Dokle god je častan i pošten posao odličan je izbor ako nas zaista interesuje. To pre svega trebamo objasniti odraslima, a onda i deci.

Jer to dete nece biti manje vredno ako bude dobar automehanicar ili moler.A mnogi roditelji to tako smatraju i dozivljavaju ih kao neuspeh....a o tome ne razmisljaju da dete mozda o tome sanja a ne o tome da bude lekar,advokat itd...

U danasnje vreme se uglavnom tako razmislja.

Ali to je pogresno razmisljanje.Jer ce sa time postici da i ako dete zavrsi onu skolu koju je RODITELJ odabrao sigurno nece raditi u toj struci....

I ako radi neće biti zadovoljan.

Sigurno neće biti, kada mu je nametnuto. Ne znam kako ti roditelji to ne shvataju.

Uglavnom i treba raditi na stavovima roditelja, a ne dece.

Ko da radi?

Svi mi!

Znas kako...nezahvalno je roditeljima govoriti kako ti mislis da treba...dosta njih bi se i uvredilo.

Znas ko bi se uvredio?Onaj koji je nesiguran,nedovoljno obrazovan....njih ne bih ni savetovao.Onaj kome je stalo taj ce te poslusati budi siguran.
A i sve zavisi i od pristupa.Kako ces prici,kako ces reci itd....
Zato bi najbolja bila neka predavanja.

Pristup ljudima je veoma bitan. Ko ima blag i pravilan pristup posle nekoliko pokušaja će dopreti do čoveka.

I to treba znati,imati osecaja za to.Nije to za svakoga.

Najteze je u radu sa ljudima. Ne ume to svako.

Potiskivanje svakako ne smatram dobrim mehanizmom odbrane.

Svakako nije dobar ako se često koristi, a povremeno ga svi primenjuju.

Primenjujemo svakako. Samo neko tako funkcioniše celog života i onda se vremenom jave neki psihički problemi.

Bitno je da se problemi rešavaju, a ne guraju pod tepih, ako su mnogo bolni u trenutku svako gurne nešto privremeno pod tepih. Svakako ako osoba ne može sama da se iznese sa problemom nije loše konsultovali edukovanog, stručnog psihoterapeuta koji će joj detaljnije objasniti sve napomenuto.

I treba da se konsultuje psihijatar ili psiholog. Problem je što postoje i one osobe koje očekuju od njih da će im rešiti neke probleme. Važno je da ih neko usmeri, ukaže na razne mogućnosti, a dalje je na samoj osobi da rešava svoje probleme.

Ja sam na to i mislio,nisam mislio da neko umesto mene resi moj problem!To ne bih ni voleo!
Ali ima takvih.

Imaju nerealna ocekivanja. To je nemoguce.

Danasnji roditelji stvarno imaju nerealna ocekivanja.Da budu najbolji ucenici,da budu najbolji sportisti,da budu najbolji u svemu....a sta ako to dete nece da bude sportista?Sta ako to dete ne zeli da bude lekar,nego hoce da bude automehanicar na primer?To je u danasnje vreme sramota.....nazalost.I onda time unistavaju decu.

Dokle god je častan i pošten posao odličan je izbor ako nas zaista interesuje. To pre svega trebamo objasniti odraslima, a onda i deci.

Jer to dete nece biti manje vredno ako bude dobar automehanicar ili moler.A mnogi roditelji to tako smatraju i dozivljavaju ih kao neuspeh....a o tome ne razmisljaju da dete mozda o tome sanja a ne o tome da bude lekar,advokat itd...

U danasnje vreme se uglavnom tako razmislja.

Ali to je pogresno razmisljanje.Jer ce sa time postici da i ako dete zavrsi onu skolu koju je RODITELJ odabrao sigurno nece raditi u toj struci....

I ako radi neće biti zadovoljan.

Sigurno neće biti, kada mu je nametnuto. Ne znam kako ti roditelji to ne shvataju.

Uglavnom i treba raditi na stavovima roditelja, a ne dece.

Ko da radi?

Svi mi!

Znas kako...nezahvalno je roditeljima govoriti kako ti mislis da treba...dosta njih bi se i uvredilo.

Znas ko bi se uvredio?Onaj koji je nesiguran,nedovoljno obrazovan....njih ne bih ni savetovao.Onaj kome je stalo taj ce te poslusati budi siguran.
A i sve zavisi i od pristupa.Kako ces prici,kako ces reci itd....
Zato bi najbolja bila neka predavanja.

Pristup ljudima je veoma bitan. Ko ima blag i pravilan pristup posle nekoliko pokušaja će dopreti do čoveka.

Sto bi rekao narod-tiha voda breg roni. Sto je u ovom slucaju velika istina. Pristup najvazniji.

Mora mnogo više da se poradi na tome.

Jedno vreme su reklamirali školu roditeljstva ali to je bilo samo za najraniji uzrast, tj za odojče. Ne bi bilo loše da postoji i za stariji uzrast dece.

Postoje seminari NTC ucenja npr. ALi verujem da je sramota edukovati se kao i otici kod psihologa.

To ja ne mogu da shvatrim,zastoo je to sramota!!!

Jel znate da je sramota neke žene da idu kod muškarca ginekologa? U sred Beograda. Šta dalje da kažem. To sam skoro saznao. Ne znam u kom veku živimo.

A da li si znao da je dobar broj muskih akusera pervezan npr?

Ja nisam znao....naopako....takve treba prijaviti!!!!

Slazem se. Toga ima u svim profesijama.

Potiskivanje svakako ne smatram dobrim mehanizmom odbrane.

Svakako nije dobar ako se često koristi, a povremeno ga svi primenjuju.

Primenjujemo svakako. Samo neko tako funkcioniše celog života i onda se vremenom jave neki psihički problemi.

Bitno je da se problemi rešavaju, a ne guraju pod tepih, ako su mnogo bolni u trenutku svako gurne nešto privremeno pod tepih. Svakako ako osoba ne može sama da se iznese sa problemom nije loše konsultovali edukovanog, stručnog psihoterapeuta koji će joj detaljnije objasniti sve napomenuto.

I treba da se konsultuje psihijatar ili psiholog. Problem je što postoje i one osobe koje očekuju od njih da će im rešiti neke probleme. Važno je da ih neko usmeri, ukaže na razne mogućnosti, a dalje je na samoj osobi da rešava svoje probleme.

Ja sam na to i mislio,nisam mislio da neko umesto mene resi moj problem!To ne bih ni voleo!
Ali ima takvih.

Imaju nerealna ocekivanja. To je nemoguce.

Danasnji roditelji stvarno imaju nerealna ocekivanja.Da budu najbolji ucenici,da budu najbolji sportisti,da budu najbolji u svemu....a sta ako to dete nece da bude sportista?Sta ako to dete ne zeli da bude lekar,nego hoce da bude automehanicar na primer?To je u danasnje vreme sramota.....nazalost.I onda time unistavaju decu.

Dokle god je častan i pošten posao odličan je izbor ako nas zaista interesuje. To pre svega trebamo objasniti odraslima, a onda i deci.

Jer to dete nece biti manje vredno ako bude dobar automehanicar ili moler.A mnogi roditelji to tako smatraju i dozivljavaju ih kao neuspeh....a o tome ne razmisljaju da dete mozda o tome sanja a ne o tome da bude lekar,advokat itd...

U danasnje vreme se uglavnom tako razmislja.

Ali to je pogresno razmisljanje.Jer ce sa time postici da i ako dete zavrsi onu skolu koju je RODITELJ odabrao sigurno nece raditi u toj struci....

Lecenje sopstvenih kompleksa, neispunjenih snova i opterecenja tudjim misljenjem.U sportu toga takodje ima.

I to puno vise nego sto bi covek na prvi mah pomislio!

To sam se i ja uverila. Mislim da ljudi uglavnom kroz sport ispoljavaju neuspele ambicije na deci.

ALi ne samo to vec koliko puta zlostavljaju decu ukoliko ne postignu onoliko koliko oni zele.

Nazalost istina je....

Pa znam i to je dosta mojih prijatelja dozivelo i ti sportovi su im se ogadili.

Sve ce ti se ogaditi sto budes radio pod moranjem,sto ne cinis iz tvoje dobre volje.

Tako je. Posle vise ne zelis nista i ne predstavlja ti nikakvo zadovoljstvo.

Ja zato stalno ponavljam sinu da ne mora da se bavi ovim sportom kojim se ja bavim i pogotovo ne mora da se takmici.To sto sam se ja takmicio to sam ja hteo ali necu na njega da prenesem taj pritisak.Samo sam mu rekao da bi bilo dobro sa nekim sportom da se bavi,barem 2-3 puta nedeljno,rekreativno.I bilo koji sport je dosad izabrao maximalno sam bio uz njega i bicu i podrzavam ga!!!

To je već drugo, ti si ga savetovao iz zdravstvenih razloga, a ne zbog svog iskustva.

I jedno i drugo kao i zbog toga da vidi da mu ja ne namecem nista,nego on ima svoj izbor za bilo koji sport.

Apsolutno, treba ih usmeriti ali ne i nametati im.

Da,upravo to pokusavam,ali veruj mi da mi je jako tesko jer ima predispozicije za ovaj sport boljih od mene,a znanje bi imao od mene....ali ok sta je tu je.I moji su hteli da ja budem lekar,a ja ni da cujem.Ljudski organizam sam voleo i volim i dan danas ali ja skoro 20 godina da ucim da bih bio specijalista neke oblasti....

Ma nije 20 godina, samo 10 To nije ništa u odnosu na večnost

Dobro ja sam tu uracunao i osnovnu i srednju i faks....ali da u pravu si!
Ali drugacije je kada ucis onako za sebe kada nisi vezan vremenom za necim kao sa ispitima recimo....

To sam i ja uvek govorio. Kada učimo za ispit, uvek ima neke tenzije. A onako kada čitamo za sebe, onda toga nema. Opušteno i dosta toga se zapamti. A za ispit mora da se pamti i ono što nam nije zanimljivo

I sto mozda nikad necemo ni koristiti u zivotu....

E te informacije koje nam nikada neće trebati, imam utisak da smo njih najviše učili.

A bolje i to nego amerikanci....kako su oni manje obrazovni.....imao sam par puta prilike da iskusim....neki nisu znali ime svog predsednika drzave....sta dalje da kazem....

Primetio sam po nekim emisijama. Potpuni nedostatak osnovnog obrazovanja.

Mora mnogo više da se poradi na tome.

Jedno vreme su reklamirali školu roditeljstva ali to je bilo samo za najraniji uzrast, tj za odojče. Ne bi bilo loše da postoji i za stariji uzrast dece.

Postoje seminari NTC ucenja npr. ALi verujem da je sramota edukovati se kao i otici kod psihologa.

To ja ne mogu da shvatrim,zastoo je to sramota!!!

Jel znate da je sramota neke žene da idu kod muškarca ginekologa? U sred Beograda. Šta dalje da kažem. To sam skoro saznao. Ne znam u kom veku živimo.

Za to nemam iskustva,to mi je neshvatljivo.
To isto kao mi muskarci ne bi isli kod zene urologa....

To sam i ja hteo da kazem. Ali recimo tu nisam cuo da se pravi problem oko toga.

Potiskivanje svakako ne smatram dobrim mehanizmom odbrane.

Svakako nije dobar ako se često koristi, a povremeno ga svi primenjuju.

Primenjujemo svakako. Samo neko tako funkcioniše celog života i onda se vremenom jave neki psihički problemi.

Bitno je da se problemi rešavaju, a ne guraju pod tepih, ako su mnogo bolni u trenutku svako gurne nešto privremeno pod tepih. Svakako ako osoba ne može sama da se iznese sa problemom nije loše konsultovali edukovanog, stručnog psihoterapeuta koji će joj detaljnije objasniti sve napomenuto.

I treba da se konsultuje psihijatar ili psiholog. Problem je što postoje i one osobe koje očekuju od njih da će im rešiti neke probleme. Važno je da ih neko usmeri, ukaže na razne mogućnosti, a dalje je na samoj osobi da rešava svoje probleme.

Ja sam na to i mislio,nisam mislio da neko umesto mene resi moj problem!To ne bih ni voleo!
Ali ima takvih.

Imaju nerealna ocekivanja. To je nemoguce.

Danasnji roditelji stvarno imaju nerealna ocekivanja.Da budu najbolji ucenici,da budu najbolji sportisti,da budu najbolji u svemu....a sta ako to dete nece da bude sportista?Sta ako to dete ne zeli da bude lekar,nego hoce da bude automehanicar na primer?To je u danasnje vreme sramota.....nazalost.I onda time unistavaju decu.

Dokle god je častan i pošten posao odličan je izbor ako nas zaista interesuje. To pre svega trebamo objasniti odraslima, a onda i deci.

Jer to dete nece biti manje vredno ako bude dobar automehanicar ili moler.A mnogi roditelji to tako smatraju i dozivljavaju ih kao neuspeh....a o tome ne razmisljaju da dete mozda o tome sanja a ne o tome da bude lekar,advokat itd...

U danasnje vreme se uglavnom tako razmislja.

Ali to je pogresno razmisljanje.Jer ce sa time postici da i ako dete zavrsi onu skolu koju je RODITELJ odabrao sigurno nece raditi u toj struci....

I ako radi neće biti zadovoljan.

Sigurno neće biti, kada mu je nametnuto. Ne znam kako ti roditelji to ne shvataju.

Pa vecina ne shvata, jer ne zna bolje. Verovatno su i oni isto doziveli...

Bas bih zato i menjao jer znam da je meni bilo lose onda necu to isto lose raditi mom detetu ili mojoj deci....

To je najteže- prekinuti taj prenos sa generacije na generaciju.

Sve zavisi kako si ga doziveo.Jer ako smatras normalnim i ti ces preneti a ako si saznao ili uvideo da je to lose onda naravno neces preneti.
Mi cemo preneti mozda nesto drugo.

I to stoji. Ne mozemo biti savrseni. Niko od nas nije. Svi mi pogresimo u necemu.

Mora mnogo više da se poradi na tome.

Jedno vreme su reklamirali školu roditeljstva ali to je bilo samo za najraniji uzrast, tj za odojče. Ne bi bilo loše da postoji i za stariji uzrast dece.

Postoje seminari NTC ucenja npr. ALi verujem da je sramota edukovati se kao i otici kod psihologa.

To ja ne mogu da shvatrim,zastoo je to sramota!!!

Jel znate da je sramota neke žene da idu kod muškarca ginekologa? U sred Beograda. Šta dalje da kažem. To sam skoro saznao. Ne znam u kom veku živimo.

A da li si znao da je dobar broj muskih akusera pervezan npr?

Pa ne ulazim u to da svuda postoje devijantne licnosti.

To nije slučaj sa današnjim generacijama. Znam da ne treba generalizovati. Ali mnogi su bez energije i nekog posebnog elana.

Oni nisu naučeni kako da je probude i da je kanališu pa samim tim nemaju neke motivacija. A energija I'm verovatno nije istrošena.

Energiju nemaju,jer osim sedenja i lezanja puno stvari ne rade,sve im je servirano na tacni.Nemoj sine mama ce ili tata ce itd....Nisu oni krivi nego mi!
I nije kod svakoga ovo slucaj ali kod vecine.

Mislim da energiju imaju ali nije probuđena, usmerena na pogrešne stvari itd...

Ne znam,recimo moj sin kada su trcali na fizickom dosao je kuci sa upalom....mi kad smo trcali na fizickom ja jos posle odigrao dve fudsbalske utakmice i ni onda nisam imao upalu....
To da im je energija usmerena na pogresne stvari sa tim se slazem,ali ni nemaju toliko energije koliko smo mi imali i to je sigurno.

Gledao sam ja sta rade na fizickom. Ne mogu neki ni da potrce.

Evo recimo u trecem razredu u srednjoj skoli dobijes peticu ako uradis 30 sklekova....pa sa 17-18 godina sam mogao iz jednog cuga sto se kaze da uradim 100 ponavljanja....i to kako je rekao sin njih par je dobilo samo peticu,dvojica-trojica...toliko o njihovoj fizickoj spremnosti...
Ne kazem za ove sto su uradili tih 30 sklekova nego za ostale.

Problem je sto vecina nema ni motivaciju da radi od nastavnika,pa im samo da da igraju fudbal. Mada svaka cast pojedinim koji imaju veliku zelju za rad.

Mi smo recimo skoro celu osnovnu prosli tako i onda kada sam stigao u srednju skolu i kada smo trebali da bacamo recimo kuglu pojma nisam imao kako treba.Sreca pa sam bio jak i bacio ga onako seljacki na 13 i nesto metara i dobio peticu,a da sam znao tehniku....ili gimnastika naprimer,odbojka itd....

Dobar je primer. Mi u osnovnoj uglavnom nista nismo ni radili,a u srednjoj jesmo u prve 2 godine.

Onda si  i ti prosao kroz slicna iskustva....

Slično. To smo malo radili u srednjoj, u prva dva razreda i to je to.

Onda  si ti bolje prosao nas su sve 4 godine "mucili".....

Nije mnogo ni bilo mučenja. A onda se promenio profesor, tj. razredna mi je predavala fizičko i onda praktično nismo ni imali u 3. i 4. razredu. Kao što mi je i u osnovnoj razredni predavao fizičko,pa isto kao i da nismo ni imali.

Prezalosno...A bitniji predmet od fizike/hemije i slicnih...

E pa vidiš. To je tvoj pogled na stvar. Nekome će biti važnija hemija. Sve je to relativno. Sve zavisi. Ali treba da sve bude podjednako važno i da se primenjuje. Što najčešće nije slučaj.

Slažem se, ne treba da se ističe da je jedan predmet bitniji od drugih.

Ne pricam o naukama kao naukama, ne ulazim u deo profesije. Vec onog najprostijeg za zivot, kretanje i aktivnost su esencijalni za zdravlje i u tom smislu mislim da je najbitnije. Od zdravlja ce ti ejdnog dana i zavisiti da li ces moci da se bavis tom profesijom koju si odabrao.

Ako tako gledamo na stvar,onda je samo fizicka aktivnost i najvaznija.

Ja zato stalno ponavljam sinu da ne mora da se bavi ovim sportom kojim se ja bavim i pogotovo ne mora da se takmici.To sto sam se ja takmicio to sam ja hteo ali necu na njega da prenesem taj pritisak.Samo sam mu rekao da bi bilo dobro sa nekim sportom da se bavi,barem 2-3 puta nedeljno,rekreativno.I bilo koji sport je dosad izabrao maximalno sam bio uz njega i bicu i podrzavam ga!!!

To je već drugo, ti si ga savetovao iz zdravstvenih razloga, a ne zbog svog iskustva.

I jedno i drugo kao i zbog toga da vidi da mu ja ne namecem nista,nego on ima svoj izbor za bilo koji sport.

Apsolutno, treba ih usmeriti ali ne i nametati im.

Da,upravo to pokusavam,ali veruj mi da mi je jako tesko jer ima predispozicije za ovaj sport boljih od mene,a znanje bi imao od mene....ali ok sta je tu je.I moji su hteli da ja budem lekar,a ja ni da cujem.Ljudski organizam sam voleo i volim i dan danas ali ja skoro 20 godina da ucim da bih bio specijalista neke oblasti....

Ma nije 20 godina, samo 10 To nije ništa u odnosu na večnost

Dobro ja sam tu uracunao i osnovnu i srednju i faks....ali da u pravu si!
Ali drugacije je kada ucis onako za sebe kada nisi vezan vremenom za necim kao sa ispitima recimo....

Verujem daleko lepse i ucinkovitije.Da ne govorim-lakse.

Lakše je sigurno, jer nema tenzije zbog određenog roka za spremanje materije.

Ne mislim zbog toga, vec, onda si zueo ensto sto te zaista 100% zanima i svidja ti se, nije moranje.

To jeste. Iako mozemo da gledam da uvek ucimo za sebe. Ali je to vise utopijski stav.

Ja zato stalno ponavljam sinu da ne mora da se bavi ovim sportom kojim se ja bavim i pogotovo ne mora da se takmici.To sto sam se ja takmicio to sam ja hteo ali necu na njega da prenesem taj pritisak.Samo sam mu rekao da bi bilo dobro sa nekim sportom da se bavi,barem 2-3 puta nedeljno,rekreativno.I bilo koji sport je dosad izabrao maximalno sam bio uz njega i bicu i podrzavam ga!!!

To je već drugo, ti si ga savetovao iz zdravstvenih razloga, a ne zbog svog iskustva.

I jedno i drugo kao i zbog toga da vidi da mu ja ne namecem nista,nego on ima svoj izbor za bilo koji sport.

Apsolutno, treba ih usmeriti ali ne i nametati im.

Da,upravo to pokusavam,ali veruj mi da mi je jako tesko jer ima predispozicije za ovaj sport boljih od mene,a znanje bi imao od mene....ali ok sta je tu je.I moji su hteli da ja budem lekar,a ja ni da cujem.Ljudski organizam sam voleo i volim i dan danas ali ja skoro 20 godina da ucim da bih bio specijalista neke oblasti....

I kako su podneli to sto im nisi ispunio zelju?

Ni rec mi nisu rekli,ustvari majka jeste puno kasnije kada sam vec bio odrastao,ali sam im video u ocima da im je bilo zao jer su znali da sam mogao da sam hteo,ali mi nikad nisu prebacivali!!!

Da, to je ono klasicno "vidim da si kapacitet" zasto neces...

Bas to,ali kazem ni rec nisu rekli.
E sad da li je to dobro ili nije....ne bih znao reci.U mom slucaju je bolje,ali nisu svi kao ja.

Nekada možda treba nešto i nametnuti kada baš nisu zainteresovani ni za šta. E sad I to je škatljiva stvar.

Treba dobro proceniti i ljude i situaciju i sve to spojeno sa iskustvom i onda mozda ima sanse....

Potiskivanje svakako ne smatram dobrim mehanizmom odbrane.

Svakako nije dobar ako se često koristi, a povremeno ga svi primenjuju.

Primenjujemo svakako. Samo neko tako funkcioniše celog života i onda se vremenom jave neki psihički problemi.

Bitno je da se problemi rešavaju, a ne guraju pod tepih, ako su mnogo bolni u trenutku svako gurne nešto privremeno pod tepih. Svakako ako osoba ne može sama da se iznese sa problemom nije loše konsultovali edukovanog, stručnog psihoterapeuta koji će joj detaljnije objasniti sve napomenuto.

I treba da se konsultuje psihijatar ili psiholog. Problem je što postoje i one osobe koje očekuju od njih da će im rešiti neke probleme. Važno je da ih neko usmeri, ukaže na razne mogućnosti, a dalje je na samoj osobi da rešava svoje probleme.

Ja sam na to i mislio,nisam mislio da neko umesto mene resi moj problem!To ne bih ni voleo!
Ali ima takvih.

Imaju nerealna ocekivanja. To je nemoguce.

Danasnji roditelji stvarno imaju nerealna ocekivanja.Da budu najbolji ucenici,da budu najbolji sportisti,da budu najbolji u svemu....a sta ako to dete nece da bude sportista?Sta ako to dete ne zeli da bude lekar,nego hoce da bude automehanicar na primer?To je u danasnje vreme sramota.....nazalost.I onda time unistavaju decu.

Dokle god je častan i pošten posao odličan je izbor ako nas zaista interesuje. To pre svega trebamo objasniti odraslima, a onda i deci.

Jer to dete nece biti manje vredno ako bude dobar automehanicar ili moler.A mnogi roditelji to tako smatraju i dozivljavaju ih kao neuspeh....a o tome ne razmisljaju da dete mozda o tome sanja a ne o tome da bude lekar,advokat itd...

U danasnje vreme se uglavnom tako razmislja.

Ali to je pogresno razmisljanje.Jer ce sa time postici da i ako dete zavrsi onu skolu koju je RODITELJ odabrao sigurno nece raditi u toj struci....

I ako radi neće biti zadovoljan.

Sigurno neće biti, kada mu je nametnuto. Ne znam kako ti roditelji to ne shvataju.

Uglavnom i treba raditi na stavovima roditelja, a ne dece.

Ko da radi?

Svi mi!

Znas kako...nezahvalno je roditeljima govoriti kako ti mislis da treba...dosta njih bi se i uvredilo.

Znas ko bi se uvredio?Onaj koji je nesiguran,nedovoljno obrazovan....njih ne bih ni savetovao.Onaj kome je stalo taj ce te poslusati budi siguran.
A i sve zavisi i od pristupa.Kako ces prici,kako ces reci itd....
Zato bi najbolja bila neka predavanja.

Pristup ljudima je veoma bitan. Ko ima blag i pravilan pristup posle nekoliko pokušaja će dopreti do čoveka.

I to treba znati,imati osecaja za to.Nije to za svakoga.

Ja zato stalno ponavljam sinu da ne mora da se bavi ovim sportom kojim se ja bavim i pogotovo ne mora da se takmici.To sto sam se ja takmicio to sam ja hteo ali necu na njega da prenesem taj pritisak.Samo sam mu rekao da bi bilo dobro sa nekim sportom da se bavi,barem 2-3 puta nedeljno,rekreativno.I bilo koji sport je dosad izabrao maximalno sam bio uz njega i bicu i podrzavam ga!!!

To je već drugo, ti si ga savetovao iz zdravstvenih razloga, a ne zbog svog iskustva.

I jedno i drugo kao i zbog toga da vidi da mu ja ne namecem nista,nego on ima svoj izbor za bilo koji sport.

Apsolutno, treba ih usmeriti ali ne i nametati im.

Da,upravo to pokusavam,ali veruj mi da mi je jako tesko jer ima predispozicije za ovaj sport boljih od mene,a znanje bi imao od mene....ali ok sta je tu je.I moji su hteli da ja budem lekar,a ja ni da cujem.Ljudski organizam sam voleo i volim i dan danas ali ja skoro 20 godina da ucim da bih bio specijalista neke oblasti....

Ma nije 20 godina, samo 10 To nije ništa u odnosu na večnost

Pa zvanično 10-15 ali više je ceo život. 😅

Pa jeste tako. Koja god da je oblast u pitanju, ne samo medicina. Treba ceo život da se uči. Naravno, ko hoće da bude stalno u toku sa novinama.

Onaj ko je svestan tako razmislja i ima potrebu da se razvija. Nisu svi bas takvi. Svako sebi bira svakako.

Da. Zato sam i rekao ko želi da ostane u toku sa novinama. Ne radi to svako. Postoje oni koje ništa više ne interesuje kada dobiju diplomu.

Naravno. Al svako svoju racunicu ima. A i svoj kapacitet.

Ima puno onih koji nisu svesni svog kapaciteta.I sa jedne strane koji misle da imaju puno i sa druge strane koji imaju puno ali misle da nemaju dovoljno.

Ta samosvesnost je zaista veliki problem.

Skoro svakodnevno se susrecem sa time.

To nije slučaj sa današnjim generacijama. Znam da ne treba generalizovati. Ali mnogi su bez energije i nekog posebnog elana.

Oni nisu naučeni kako da je probude i da je kanališu pa samim tim nemaju neke motivacija. A energija I'm verovatno nije istrošena.

Energiju nemaju,jer osim sedenja i lezanja puno stvari ne rade,sve im je servirano na tacni.Nemoj sine mama ce ili tata ce itd....Nisu oni krivi nego mi!
I nije kod svakoga ovo slucaj ali kod vecine.

Mislim da energiju imaju ali nije probuđena, usmerena na pogrešne stvari itd...

Ne znam,recimo moj sin kada su trcali na fizickom dosao je kuci sa upalom....mi kad smo trcali na fizickom ja jos posle odigrao dve fudsbalske utakmice i ni onda nisam imao upalu....
To da im je energija usmerena na pogresne stvari sa tim se slazem,ali ni nemaju toliko energije koliko smo mi imali i to je sigurno.

Gledao sam ja sta rade na fizickom. Ne mogu neki ni da potrce.

Evo recimo u trecem razredu u srednjoj skoli dobijes peticu ako uradis 30 sklekova....pa sa 17-18 godina sam mogao iz jednog cuga sto se kaze da uradim 100 ponavljanja....i to kako je rekao sin njih par je dobilo samo peticu,dvojica-trojica...toliko o njihovoj fizickoj spremnosti...
Ne kazem za ove sto su uradili tih 30 sklekova nego za ostale.

Problem je sto vecina nema ni motivaciju da radi od nastavnika,pa im samo da da igraju fudbal. Mada svaka cast pojedinim koji imaju veliku zelju za rad.

Mi smo recimo skoro celu osnovnu prosli tako i onda kada sam stigao u srednju skolu i kada smo trebali da bacamo recimo kuglu pojma nisam imao kako treba.Sreca pa sam bio jak i bacio ga onako seljacki na 13 i nesto metara i dobio peticu,a da sam znao tehniku....ili gimnastika naprimer,odbojka itd....

Dobar je primer. Mi u osnovnoj uglavnom nista nismo ni radili,a u srednjoj jesmo u prve 2 godine.

Onda si  i ti prosao kroz slicna iskustva....

Slično. To smo malo radili u srednjoj, u prva dva razreda i to je to.

Onda  si ti bolje prosao nas su sve 4 godine "mucili".....

Nije mnogo ni bilo mučenja. A onda se promenio profesor, tj. razredna mi je predavala fizičko i onda praktično nismo ni imali u 3. i 4. razredu. Kao što mi je i u osnovnoj razredni predavao fizičko,pa isto kao i da nismo ni imali.

Prezalosno...A bitniji predmet od fizike/hemije i slicnih...

E pa vidiš. To je tvoj pogled na stvar. Nekome će biti važnija hemija. Sve je to relativno. Sve zavisi. Ali treba da sve bude podjednako važno i da se primenjuje. Što najčešće nije slučaj.

Slažem se, ne treba da se ističe da je jedan predmet bitniji od drugih.

Ne pricam o naukama kao naukama, ne ulazim u deo profesije. Vec onog najprostijeg za zivot, kretanje i aktivnost su esencijalni za zdravlje i u tom smislu mislim da je najbitnije. Od zdravlja ce ti ejdnog dana i zavisiti da li ces moci da se bavis tom profesijom koju si odabrao.

To je onda deo i svakodnevnog vaspitanja, ne samo fizičkog u školi.

Tako sam i mislio.