Kako mu se od secera smanjile kognitivne funkcije, kad mozgu bas trebaju seceri.
Nisu svi seceri isti...
Većina organa koristi glukozu: mišići, jetra, mozak… Pirinač, ovas, krompir i druge skrobne namirnice se (sporije ili brže) „pretvaraju“ u glukozu i koriste kao energija. Za korišćenje glukoze u ćelijama je neophodan insulin, da bi glukoza stigla do njih, a glukoza u krvi( posle obroka) ga stimuliše na oslobaĂ°anje iz pankreasa.
Dostupna glukoza iz hrane se „pretvara“ u rezerve (rezervni ugljeni hidrat našeg tela-depo energije): glikogen. Ovo se dešava sve dok se rezerve glikogena ne napune i u jetri i u mišićima.
Naglašavamo još jednom – GLUKOZA PUNI REZERVE GLIKOGENA I U JETRI I U MIŠIĆIMA!
Tek onda, kada su zalihe glikogena pune, novi višak “šećera” se pretvara i u mast.
A sta je sa fruktozom...?
FRUKTOZA (voćni šećer) ne može „na prvu loptu“ da se koristi kao energija jer ne stimuliše insulin. Nema insulina, nema odlaska do perifernih tkiva...mišići , npr. Kako ne može odmah da se koristi kao energija, fruktoza se prvo uskladišti kao „zaliha“ u jetri – ali ne i u mišićima. Ona se metaboliše samo u jetri!
Pod uslovom da rezerve glikogena u jetri nisu pune, fruktoza će ih brzo popuniti. Telo niti može odmah da koristi fruktozu kao energiju, niti može da njome popuni mišićni „rezervoar“ glikogena.
Čim su zalihe u jetri pune – stvaraju se masti…parola fruktoze - ”em smo gladni, em smo masni”...
Prostim rečima: umesto da telo prvo koristi energiju iz ovog šećera, ta energija se prvo „zalepi“ na telo.
Ajmo malo o enzimologiji fruktoze... Fruktoza jednostavno prolazi pored enzima fosfofruktokinaza-I (PFK-I) koji je odgovoran za pretvaranje ugljenih hidrata u energiju. Fruktoza preskače kontrolnu tačku koja odlučuje da li ce „šecer” biti uskladisten kao glikogen ili mast. Dakle, kompleksni( skrobni) ugljeni hidrati, kao sto su pirinač, ovsene pahuljice i krompir se pretvaraju glikogen( glukoza – glikogen) sve dok se rezerve glikogena ne napune. Fruktoza se, na drugoj strani, direktno pretvara”u mast” i biva otpuštena „u krv” da bi bila uskladištena u masnim ćelijama.
Ajmo malo o logici glikogena...kada su rezerve glikogena u jetri pune, ona ovako “razmislja”: „Imam sav glikogen koji mogu napakovati, tako da ako bilo koji ugljeni hidrat dodje ovde pretvoricu ga u mast”! Fruktoza „zamenjuje” glikogen u jetri umesto u mišićnom tkivu i tako stavlja jetru u mod za skladistenje masti. Ovo je upravo ono sta najmanje želimo.
FRUKTOZA JE NEPRIJATELJ VAŠIH MIŠIĆA!
Fruktoza ne može da „puni” mišicne rezerve glikogena, tako da ako smo na „voćnoj dijeti” naša jetra fruktoza_2biva prividno zasićena glikogenom i pretvara čak i kompleksne hidrate u mast, a da su mišići GLADNI ZA GLIKOGENOM.
I to nije sve! 1994. otkriven je LEPTIN. Hormon iz masnih ćelija, koji sugeriše mozgu da je bilo dosta hrane i da smo siti. Fruktoza je šećer koji uopšte ne stimuliše leptin. Nakon fruktoze ili fruktoznog sirupa nikada nećete dobiti signal da ste siti i da vam je fruktoza „popunila rezerve“...”em smo gladni, em smo masni”...
Fruktoza se ponaša isto kao i alkohol (samo što ne utiče na mozak na isti način). Fruktoza i alkohol takoĂ°e potiču sa istog mesta.
Alkohol se dobija fermentacijom voćnog šećera – fruktoze! Zamislite jednostavno kako se ta ista fermentacija dešava i u našem organizmu. Zato od previše “veštačkih, kupovnih sokova” možete da dobijete jetru prosečnog alkoholičara, a da pri tome nikada niste dotakli alkohol?!
Tako je i nas drugar iz filma dobio "zadebljanu jetru"...
A evo i efekta fruktoze na nas mozgic...
http://newsroom.ucla.edu/releases/this-is-your-brain-on-sugar-ucla-233992http://articles.mercola.com/sites/articles/archive/2011/02/28/new-study-confirms-fructose-affects-your-brain-very-differently-than-glucose.aspx
PRIRODNI DODACI ISHRANI ZA SPORTISTE I REKREATIVCE I SPORTSKA OPREMA 
Pomoć
Pretraga
Prijavljivanje
Registracija
PRODAVNICA
Teme: 12173
Autor