Pansport Forum
Saveti lekara => Ostala pitanja iz oblasti medicine => Temu započeo: Dr Nikola Todorov Februar 15, 2024, 03:14:59 posle podne
-
Testosteron je steroidni hormon koji telo uglavnom proizvodi u testisima i jajnicima. Nadbubrežne žlezde takođe proizvode male količine.
Tokom puberteta kod osoba muškog pola, testosteron je jedan od glavnih pokretača fizičkih promena kao što su razvoj mišića, promene glasa i rast kose. Osobe ženskog pola proizvode testosteron, ali u manjim količinama i imaju viši nivo estrogena.
-
Optimalni nivoi su takođe važni tokom odraslog doba. Kod odraslih muškaraca, zdravi nivoi su važni za opšte zdravlje, uključujući i seksualnu funkciju.
Pored toga, povećanje testosterona na optimalne nivoe može povećati mišićnu masu i snagu.
Zanimljivo je da testosteron takođe igra važnu ulogu i u zdravlju žena.
-
Vežbajte i dižite tegove
Vežbanje je jedan od najefikasnijih načina za prevenciju mnogih bolesti povezanih sa načinom života. Ne samo to, već može i povećati nivo testosterona. Jedna studija iz 2015. koja je uključivala muškarce sa gojaznošću pokazala je da je povećana fizička aktivnost korisnija od ograničenja kalorija za povećanje nivoa testosterona.
-
Prema jednom pregledu literature, efekti na nivoe testosterona mogu varirati u zavisnosti od nekoliko faktora, uključujući vrstu vežbe i intenzitet treninga.
-
Pokazalo se da trening otpora, kao što je dizanje tegova, kratkoročno povećava nivo testosterona.
Intervalni trening visokog intenziteta (HIIT) takođe može biti veoma efikasan, iako bi sve vrste vežbi trebalo da deluju u određenoj meri.
-
Jedite proteine, masti i ugljene hidrate
Ono što jedete može uticati na nivoe testosterona, kao i na druge hormone.
Konzumiranje dovoljno proteina može pomoći da održite zdrav nivo testosterona i može pomoći u gubitku masti, što je takođe korisno. Pored toga, stalna dijeta ili prejedanje mogu poremetiti nivoe testosterona.
-
Konzumiranje zdravih masti takođe može pomoći u održavanju nivoa testosterona i ravnoteže hormona. Neka istraživanja pokazuju da ishrana sa niskim sadržajem masti može smanjiti nivo testosterona.
-
Zato je najbolja dobro izbalansirana ishrana zasnovana uglavnom na celim namirnicama. Zdrava ravnoteža proteina, masti i ugljenih hidrata može pomoći u optimizaciji nivoa hormona i podržati opšte zdravlje.
-
Smanjite stres i nivoe kortizola
Istraživanja često naglašavaju opasnosti dugotrajnog stresa, koji može podići nivoe hormona kortizola.
Naglo povećanje kortizola može brzo smanjiti testosteron. Ovi hormoni često funkcionišu na način koji podseća na klackalicu: kako jedan raste, drugi se smanjuje.
-
Stres i visok kortizol takođe mogu povećati unos hrane, povećanje telesne težine i skladištenje štetne telesne masti oko organa. Ove promene mogu negativno uticati na nivoe testosterona.
-
Za optimalno zdravlje i nivoe hormona, pokušajte da regulišete nivo stresa. Biti aktivan, dovoljno spavati svake noći i praktikovati neke tehnike za ublažavanje stresa mogu biti od koristi.
-
Povećajte unos vitamina D
Vitamin D je mikronutrijent koji igra ključnu ulogu u mnogim aspektima zdravlja. Uprkos njegovoj važnosti, do 1 milijarde ljudi širom sveta ima deficit.
Neka istraživanja pokazuju da nizak nivo vitamina D može biti povezan sa nižim nivoom testosterona.
-
Pored toga, studija iz 2017. godine koja je uključila 102 muškarca sa nedostatkom vitamina D pokazala je da uzimanje dodatka vitamina D povećava nivo testosterona i poboljšava erektilnu disfunkciju. Međutim, potrebno je više istraživanja, jer druge studije daju oprečne rezultate.
-
Da biste održali zdrav nivo vitamina D, pokušajte da se redovno izlažete sunčevoj svetlosti ili razmislite o uzimanju dodatka vitamina D3.
-
Razmislite o uzimanju suplemenata
Iako se o potencijalnim prednostima multivitamina vode žestoke rasprave, određeni suplementi mogu biti korisni za održavanje zdravog nivoa testosterona.
-
U jednoj studiji, dodatak cinka je povećao nivo testosterona i poboljšao seksualnu funkciju kod žena u postmenopauzi sa niskim nivoom cinka u krvi.
Prema drugom pregledu, suplementacija cinkom bi takođe mogla da koristi muškarcima sa niskim nivoom testosterona i neplodnošću, posebno ako imaju nedostatak testosterona.
-
Starije studije sugerišu da bi nekoliko biljnih suplemenata takođe moglo pomoći u održavanju zdravih nivoa testosterona, uključujući đumbir i ašvagandu.
-
Imajte puno mirnog i kvalitetnog sna
Dobar san je jednako važan za zdravlje kao i ishrana i vežbanje.
Kvalitet sna takođe može imati veliki uticaj na nivo testosterona. U stvari, jedna studija koja je uključivala 2.295 tinejdžera i muškaraca otkrila je da oštećeni san može biti povezan sa nižim nivoima testosterona.
-
Idealna količina sna varira od osobe do osobe, ali mala studija iz 2011. pokazala je da je spavanje samo 5 sati po noći povezano sa smanjenjem nivoa testosterona od 10% do 15%.
-
Zanimljivo je da je jedna studija koja je uključivala starije muškarce otkrila da je produženo trajanje sna do 9,9 sati povezano sa povećanim nivoom testosterona. Suprotno tome, spavanje duže od 9,9 sati bilo je povezano sa nižim nivoima testosterona.
-
Iako se neki ljudi dobro snalaze sa manje sna, većina istraživanja preporučuje najmanje 7 sati svake noći.
-
Izbegavajte hemikalije slične estrogenu
Nekoliko drugih faktora može uticati na nivo hormona. Za početak, zdrav seksualni život je važan u regulisanju nivoa polnih hormona.
-
Visoka izloženost hemikalijama sličnim estrogenu takođe može uticati na nivoe testosterona. Pokušajte da smanjite dnevnu izloženost bisfenolu-A (BPA), parabenima i drugim hemikalijama koje se nalaze u nekim vrstama plastike.
-
Pazite na unos alkohola
Odnos između alkohola i testosterona je složen. Neka istraživanja sugerišu da prekomerna konzumacija alkohola može smanjiti nivo testosterona.
-
Nivo testosterona može pasti već 30 minuta nakon što popijete alkohol. Teška upotreba alkohola može dovesti do smanjene funkcije i atrofije testisa.
-
Zanimljivo je da su studije koje su uključivale adolescente i mladiće otkrile da se nivoi testosterona mogu koristiti za predviđanje zavisnosti od alkohola ili početka upotrebe alkohola. Viši nivoi u pljuvački ili krvi povezani su sa većom upotrebom alkohola i mlađim uzrastom na početku upotrebe alkohola.
-
Nivo testosterona kod muškaraca dostiže vrhunac sa 19 godina i prirodno opada sa godinama. Oni se smanjuju u proseku za 1%–2% svake godine nakon 30. godine, iako se mogu stabilizovati u vašim 40-im ili kasnije.
-
Ovaj pad je zabrinjavajući, jer istraživanje pokazuje vezu između niskog testosterona i gojaznosti, povećanog rizika od bolesti i prerane smrti.
-
Zdrav nivo testosterona je takođe važan za žene, zajedno sa drugim ključnim hormonima kao što su estrogen i progesteron.
-
Primena pravilne dijete i zdravog načina života koristeći neke od gore navedenih saveta može pomoći u optimizaciji nivoa testosterona i unapređenju opšteg zdravlja.
-
Super je tema, baš ima i na tekstoteci kako ishranom povećati nivo testosterona.
https://www.pansport.rs/tekstoteka/ishrana-zdravlje/ishranom-do-viseg-nivoa-testosterona
-
Trening snage, posebno kada se vežbaju velike grupe mišića znatno povećava nivo testosterona tako da je to definitivno još jedna od prednosti ovakvog vida vežbanja.
-
Nivo testosterona može pasti već 30 minuta nakon što popijete alkohol. Teška upotreba alkohola može dovesti do smanjene funkcije i atrofije testisa.
Ovo je veoma važan podatak na koji bi svi muškarci trebalo da obrate pažnju.
-
Kada govorimo o zloupotrebi alkohola i o spavanju i nivou testosterona dodala bih da zloupoba alkohola i povećana pospanost ili insomnija su povezane sa depresivnim raspoloženjem, a depresivno raspoloženje je nekada povezano sa nižim nivoom testosterona.
-
Super je tema, baš ima i na tekstoteci kako ishranom povećati nivo testosterona.
https://www.pansport.rs/tekstoteka/ishrana-zdravlje/ishranom-do-viseg-nivoa-testosterona
Ja sam zaboravio što je bio tvoj tekst na sajtu. Ali dobro. Evo ovde sada malo da svi prokomentarišemo o ovoj tematici.
-
Trening snage, posebno kada se vežbaju velike grupe mišića znatno povećava nivo testosterona tako da je to definitivno još jedna od prednosti ovakvog vida vežbanja.
Zato mi je najbolje kada neki kažu da ne vežbaju noge. Pa kvadriceps je najveći mišić tela i kada se on vežba najviše se testosterona oslobađa.
-
Super je tema, baš ima i na tekstoteci kako ishranom povećati nivo testosterona.
https://www.pansport.rs/tekstoteka/ishrana-zdravlje/ishranom-do-viseg-nivoa-testosterona
Ja sam zaboravio što je bio tvoj tekst na sajtu. Ali dobro. Evo ovde sada malo da svi prokomentarišemo o ovoj tematici.
Ma naravno, nego eto tu ima šta sve mislim o ishrani za povećanje nivoa testosterona.
-
Trening snage, posebno kada se vežbaju velike grupe mišića znatno povećava nivo testosterona tako da je to definitivno još jedna od prednosti ovakvog vida vežbanja.
Zato mi je najbolje kada neki kažu da ne vežbaju noge. Pa kvadriceps je najveći mišić tela i kada se on vežba najviše se testosterona oslobađa.
Apsolutno. Takođe treba i ženama skrenuti pažnju da ne preteruju sa vežbanjem nogu i gluteusa jer veći nivo testosterona kod žena može poremetiti menstrualni ciklus.
-
Za optimalno zdravlje i nivoe hormona, pokušajte da regulišete nivo stresa. Biti aktivan, dovoljno spavati svake noći i praktikovati neke tehnike za ublažavanje stresa mogu biti od koristi.
Samo ovo je dosta tesko,jer od stresa gubis nivoe testosterona,od stresa ne mozes spavati zbog cega jos vise gubis testosteron....zacarani krug....Zato trebate raditi na tome da svedete stres na minimum sto je moguce.Ne kazem da je lako,nije,ali moze se smanjiti.
-
Povećajte unos vitamina D
Vitamin D je mikronutrijent koji igra ključnu ulogu u mnogim aspektima zdravlja. Uprkos njegovoj važnosti, do 1 milijarde ljudi širom sveta ima deficit.
Neka istraživanja pokazuju da nizak nivo vitamina D može biti povezan sa nižim nivoom testosterona.
Izadite na sunce!Naravno da puno ljudi ima problema sa ovim vitaminom jer provode vremena u svojim tamnim kancelarijama umesto da izadu pa makar nna pola sata da setaju po suncu. ;)
-
Izbegavajte hemikalije slične estrogenu
Nekoliko drugih faktora može uticati na nivo hormona. Za početak, zdrav seksualni život je važan u regulisanju nivoa polnih hormona.
Kao i soju koja se takode lose pokazala kod muskaraca....
-
Pazite na unos alkohola
Odnos između alkohola i testosterona je složen. Neka istraživanja sugerišu da prekomerna konzumacija alkohola može smanjiti nivo testosterona.
A to sta je prekomerno je zavisno od organizma do organizma.Dok recimo ja i dr.Nikola kada bi popili casu piva vec bi se valjali po podu dotle recimo Dusan ni posle popijene flase piva ne bi osetio nista.Sa ovim sam hteo samo primer da pruzim. ;)
-
Nivo testosterona kod muškaraca dostiže vrhunac sa 19 godina i prirodno opada sa godinama. Oni se smanjuju u proseku za 1%–2% svake godine nakon 30. godine, iako se mogu stabilizovati u vašim 40-im ili kasnije.
Ja sam recimo "drasticno" opadanje nivoa testosterona osetio posle 40 godine zivota.....
-
Trening snage, posebno kada se vežbaju velike grupe mišića znatno povećava nivo testosterona tako da je to definitivno još jedna od prednosti ovakvog vida vežbanja.
Zato mi je najbolje kada neki kažu da ne vežbaju noge. Pa kvadriceps je najveći mišić tela i kada se on vežba najviše se testosterona oslobađa.
To je najveca glupost da ne vezbaju noge,jer je naucno dokazano da oni koji rade noge bolje im rade i gornji deo tela tojest bolje im rastu misici gornjeg dela tela kao i snaga,tako da ti ljudi koji ne rade noige grese!!!!
-
Super je tema, baš ima i na tekstoteci kako ishranom povećati nivo testosterona.
https://www.pansport.rs/tekstoteka/ishrana-zdravlje/ishranom-do-viseg-nivoa-testosterona
Jako dobar text,svima preporucujem!!!!
-
Trening snage, posebno kada se vežbaju velike grupe mišića znatno povećava nivo testosterona tako da je to definitivno još jedna od prednosti ovakvog vida vežbanja.
Zato mi je najbolje kada neki kažu da ne vežbaju noge. Pa kvadriceps je najveći mišić tela i kada se on vežba najviše se testosterona oslobađa.
Apsolutno. Takođe treba i ženama skrenuti pažnju da ne preteruju sa vežbanjem nogu i gluteusa jer veći nivo testosterona kod žena može poremetiti menstrualni ciklus.
U powerliftingu\bodi bildingu sam sretao zene koje po njihovim recima vec godinama ni nemaju menstrualne cikluse....
-
Nivo testosterona može pasti već 30 minuta nakon što popijete alkohol. Teška upotreba alkohola može dovesti do smanjene funkcije i atrofije testisa.
Ovo je veoma važan podatak na koji bi svi muškarci trebalo da obrate pažnju.
A sta kazete za tribulus?
Imam veliko iskustvo sa ovim preparatom i iznecu,samo me interesuje vase misljenje. ;)
-
Kada govorimo o zloupotrebi alkohola i o spavanju i nivou testosterona dodala bih da zloupoba alkohola i povećana pospanost ili insomnija su povezane sa depresivnim raspoloženjem, a depresivno raspoloženje je nekada povezano sa nižim nivoom testosterona.
Drug je merio "spavanje" kada konzumira alkohol i ne. Otkucaji su brzi i san je losiji.
A skoro sam i slucao jednog dr koji kaze da je konzumacija bolja u prepodnevnim casovima nego uvece npr.
-
Nivo testosterona kod muškaraca dostiže vrhunac sa 19 godina i prirodno opada sa godinama. Oni se smanjuju u proseku za 1%–2% svake godine nakon 30. godine, iako se mogu stabilizovati u vašim 40-im ili kasnije.
Ja sam recimo "drasticno" opadanje nivoa testosterona osetio posle 40 godine zivota.....
Sta znaci drasticno? Kako si tacno osetio?
-
Za optimalno zdravlje i nivoe hormona, pokušajte da regulišete nivo stresa. Biti aktivan, dovoljno spavati svake noći i praktikovati neke tehnike za ublažavanje stresa mogu biti od koristi.
Samo ovo je dosta tesko,jer od stresa gubis nivoe testosterona,od stresa ne mozes spavati zbog cega jos vise gubis testosteron....zacarani krug....Zato trebate raditi na tome da svedete stres na minimum sto je moguce.Ne kazem da je lako,nije,ali moze se smanjiti.
Stres je glavni uzrok hormonskog disbalansa i zaista si Miki u pravu, jako je teško to regulisati.
-
Povećajte unos vitamina D
Vitamin D je mikronutrijent koji igra ključnu ulogu u mnogim aspektima zdravlja. Uprkos njegovoj važnosti, do 1 milijarde ljudi širom sveta ima deficit.
Neka istraživanja pokazuju da nizak nivo vitamina D može biti povezan sa nižim nivoom testosterona.
Izadite na sunce!Naravno da puno ljudi ima problema sa ovim vitaminom jer provode vremena u svojim tamnim kancelarijama umesto da izadu pa makar nna pola sata da setaju po suncu. ;)
Samo šetnja po suncu i u prirodi, ove godine bar ima dosta sunčanih dana.
-
Nivo testosterona kod muškaraca dostiže vrhunac sa 19 godina i prirodno opada sa godinama. Oni se smanjuju u proseku za 1%–2% svake godine nakon 30. godine, iako se mogu stabilizovati u vašim 40-im ili kasnije.
Ja sam recimo "drasticno" opadanje nivoa testosterona osetio posle 40 godine zivota.....
Kod svakog je individualno ali je bitno prepoznati kada kreće da opada.
-
Super je tema, baš ima i na tekstoteci kako ishranom povećati nivo testosterona.
https://www.pansport.rs/tekstoteka/ishrana-zdravlje/ishranom-do-viseg-nivoa-testosterona
Jako dobar text,svima preporucujem!!!!
Hvala mnogo. 🤗
-
Trening snage, posebno kada se vežbaju velike grupe mišića znatno povećava nivo testosterona tako da je to definitivno još jedna od prednosti ovakvog vida vežbanja.
Zato mi je najbolje kada neki kažu da ne vežbaju noge. Pa kvadriceps je najveći mišić tela i kada se on vežba najviše se testosterona oslobađa.
Apsolutno. Takođe treba i ženama skrenuti pažnju da ne preteruju sa vežbanjem nogu i gluteusa jer veći nivo testosterona kod žena može poremetiti menstrualni ciklus.
U powerliftingu\bodi bildingu sam sretao zene koje po njihovim recima vec godinama ni nemaju menstrualne cikluse....
Upravo sam na to htela da skrenemo pažnju, ne sumnjam da je tako.
-
Trening snage, posebno kada se vežbaju velike grupe mišića znatno povećava nivo testosterona tako da je to definitivno još jedna od prednosti ovakvog vida vežbanja.
Zato mi je najbolje kada neki kažu da ne vežbaju noge. Pa kvadriceps je najveći mišić tela i kada se on vežba najviše se testosterona oslobađa.
Apsolutno. Takođe treba i ženama skrenuti pažnju da ne preteruju sa vežbanjem nogu i gluteusa jer veći nivo testosterona kod žena može poremetiti menstrualni ciklus.
Tako je. Neke žene u teretani stalno vežbaju samo noge. To treba odmah da koriguju.
-
Za optimalno zdravlje i nivoe hormona, pokušajte da regulišete nivo stresa. Biti aktivan, dovoljno spavati svake noći i praktikovati neke tehnike za ublažavanje stresa mogu biti od koristi.
Samo ovo je dosta tesko,jer od stresa gubis nivoe testosterona,od stresa ne mozes spavati zbog cega jos vise gubis testosteron....zacarani krug....Zato trebate raditi na tome da svedete stres na minimum sto je moguce.Ne kazem da je lako,nije,ali moze se smanjiti.
Uvek vredi pokušati sa smanjenjem nivoa stresa.
-
Povećajte unos vitamina D
Vitamin D je mikronutrijent koji igra ključnu ulogu u mnogim aspektima zdravlja. Uprkos njegovoj važnosti, do 1 milijarde ljudi širom sveta ima deficit.
Neka istraživanja pokazuju da nizak nivo vitamina D može biti povezan sa nižim nivoom testosterona.
Izadite na sunce!Naravno da puno ljudi ima problema sa ovim vitaminom jer provode vremena u svojim tamnim kancelarijama umesto da izadu pa makar nna pola sata da setaju po suncu. ;)
Danas što je bio sunčan dan i topao. Prelepo za šetnju. Ja nešto bio po gradu, bilo je baš divno.
-
Izbegavajte hemikalije slične estrogenu
Nekoliko drugih faktora može uticati na nivo hormona. Za početak, zdrav seksualni život je važan u regulisanju nivoa polnih hormona.
Kao i soju koja se takode lose pokazala kod muskaraca....
Jeste. O tome je bilo reči.
-
Pazite na unos alkohola
Odnos između alkohola i testosterona je složen. Neka istraživanja sugerišu da prekomerna konzumacija alkohola može smanjiti nivo testosterona.
A to sta je prekomerno je zavisno od organizma do organizma.Dok recimo ja i dr.Nikola kada bi popili casu piva vec bi se valjali po podu dotle recimo Dusan ni posle popijene flase piva ne bi osetio nista.Sa ovim sam hteo samo primer da pruzim. ;)
Tako je. Sviđa mi se komparacija ;D A sve je relativno. Kao što si ilustrovao gore navedenim primerom ;D ;D ;D
-
Nivo testosterona kod muškaraca dostiže vrhunac sa 19 godina i prirodno opada sa godinama. Oni se smanjuju u proseku za 1%–2% svake godine nakon 30. godine, iako se mogu stabilizovati u vašim 40-im ili kasnije.
Ja sam recimo "drasticno" opadanje nivoa testosterona osetio posle 40 godine zivota.....
Individualno je. Ali recimo ti si fizički aktivan i zdravo se hraniš, pa se očekuje da je pad sporiji, nego kod nekih drugih osoba.
-
Nivo testosterona kod muškaraca dostiže vrhunac sa 19 godina i prirodno opada sa godinama. Oni se smanjuju u proseku za 1%–2% svake godine nakon 30. godine, iako se mogu stabilizovati u vašim 40-im ili kasnije.
Ja sam recimo "drasticno" opadanje nivoa testosterona osetio posle 40 godine zivota.....
Postoji TRT (testosterone replacement therapy). Recimo daju se male doze derivata testosterona. Očekuju se pozitivni efekti kod starijih osoba, gde je smanjeno lučenje testosterona. Mada postoji i određen rizik od neželjenih efekata, ali manje, nego kada se daju velike doze, kao u bodi-bildingu.
-
Trening snage, posebno kada se vežbaju velike grupe mišića znatno povećava nivo testosterona tako da je to definitivno još jedna od prednosti ovakvog vida vežbanja.
Zato mi je najbolje kada neki kažu da ne vežbaju noge. Pa kvadriceps je najveći mišić tela i kada se on vežba najviše se testosterona oslobađa.
To je najveca glupost da ne vezbaju noge,jer je naucno dokazano da oni koji rade noge bolje im rade i gornji deo tela tojest bolje im rastu misici gornjeg dela tela kao i snaga,tako da ti ljudi koji ne rade noige grese!!!!
To je po meni velika greška. Noge sam radio još kada sam prvi put kročio u teretanu. To nikada nisam izbegavao.
-
Trening snage, posebno kada se vežbaju velike grupe mišića znatno povećava nivo testosterona tako da je to definitivno još jedna od prednosti ovakvog vida vežbanja.
Zato mi je najbolje kada neki kažu da ne vežbaju noge. Pa kvadriceps je najveći mišić tela i kada se on vežba najviše se testosterona oslobađa.
Apsolutno. Takođe treba i ženama skrenuti pažnju da ne preteruju sa vežbanjem nogu i gluteusa jer veći nivo testosterona kod žena može poremetiti menstrualni ciklus.
U powerliftingu\bodi bildingu sam sretao zene koje po njihovim recima vec godinama ni nemaju menstrualne cikluse....
Samo mislim da pre nemaju ciklus zbog uzimanja steroida.
-
Nivo testosterona može pasti već 30 minuta nakon što popijete alkohol. Teška upotreba alkohola može dovesti do smanjene funkcije i atrofije testisa.
Ovo je veoma važan podatak na koji bi svi muškarci trebalo da obrate pažnju.
A sta kazete za tribulus?
Imam veliko iskustvo sa ovim preparatom i iznecu,samo me interesuje vase misljenje. ;)
Generalno, rezultati istraživanja govore da je dobar kod smanjenog nivoa testosterona. Ovako su oprečni rezultati kod osoba kod kojih je normalan nivo testosterona.
-
Za optimalno zdravlje i nivoe hormona, pokušajte da regulišete nivo stresa. Biti aktivan, dovoljno spavati svake noći i praktikovati neke tehnike za ublažavanje stresa mogu biti od koristi.
Samo ovo je dosta tesko,jer od stresa gubis nivoe testosterona,od stresa ne mozes spavati zbog cega jos vise gubis testosteron....zacarani krug....Zato trebate raditi na tome da svedete stres na minimum sto je moguce.Ne kazem da je lako,nije,ali moze se smanjiti.
Stres je glavni uzrok hormonskog disbalansa i zaista si Miki u pravu, jako je teško to regulisati.
Teško je. Znam po sebi. Mnogo puta je lakše biti nadrndan, nego dobro raspoložen ;D
-
Povećajte unos vitamina D
Vitamin D je mikronutrijent koji igra ključnu ulogu u mnogim aspektima zdravlja. Uprkos njegovoj važnosti, do 1 milijarde ljudi širom sveta ima deficit.
Neka istraživanja pokazuju da nizak nivo vitamina D može biti povezan sa nižim nivoom testosterona.
Izadite na sunce!Naravno da puno ljudi ima problema sa ovim vitaminom jer provode vremena u svojim tamnim kancelarijama umesto da izadu pa makar nna pola sata da setaju po suncu. ;)
Samo šetnja po suncu i u prirodi, ove godine bar ima dosta sunčanih dana.
Ja kada god imam prilike, onda šetnja u parku i još bolje, ako je sunčan dan.
-
Kada govorimo o zloupotrebi alkohola i o spavanju i nivou testosterona dodala bih da zloupoba alkohola i povećana pospanost ili insomnija su povezane sa depresivnim raspoloženjem, a depresivno raspoloženje je nekada povezano sa nižim nivoom testosterona.
Drug je merio "spavanje" kada konzumira alkohol i ne. Otkucaji su brzi i san je losiji.
A skoro sam i slucao jednog dr koji kaze da je konzumacija bolja u prepodnevnim casovima nego uvece npr.
Konzumacija alkohola NIKAD NIJE DOBRA,ali ako se vec mora onda pijte u prepodnevnim casovima....ja bih to tako rekao...
-
Nivo testosterona kod muškaraca dostiže vrhunac sa 19 godina i prirodno opada sa godinama. Oni se smanjuju u proseku za 1%–2% svake godine nakon 30. godine, iako se mogu stabilizovati u vašim 40-im ili kasnije.
Ja sam recimo "drasticno" opadanje nivoa testosterona osetio posle 40 godine zivota.....
Sta znaci drasticno? Kako si tacno osetio?
Prvo gubljenje snage,drugo gubljenje misica,trece redi seks i mogao bih ti jos da nabrajam...A sta znaci drasticno?Skoro sa jednog meseca na drugi.Recimo prosli mesec sam jos mogao 160kg da uradim 6 ponavljanja sada vise ne mogu...ili puno teze....
-
Povećajte unos vitamina D
Vitamin D je mikronutrijent koji igra ključnu ulogu u mnogim aspektima zdravlja. Uprkos njegovoj važnosti, do 1 milijarde ljudi širom sveta ima deficit.
Neka istraživanja pokazuju da nizak nivo vitamina D može biti povezan sa nižim nivoom testosterona.
Izadite na sunce!Naravno da puno ljudi ima problema sa ovim vitaminom jer provode vremena u svojim tamnim kancelarijama umesto da izadu pa makar nna pola sata da setaju po suncu. ;)
Samo šetnja po suncu i u prirodi, ove godine bar ima dosta sunčanih dana.
Ja ga koristim koliko god je u mojoj mogucnosti i preporucujem svima!!!!
-
Nivo testosterona kod muškaraca dostiže vrhunac sa 19 godina i prirodno opada sa godinama. Oni se smanjuju u proseku za 1%–2% svake godine nakon 30. godine, iako se mogu stabilizovati u vašim 40-im ili kasnije.
Ja sam recimo "drasticno" opadanje nivoa testosterona osetio posle 40 godine zivota.....
Kod svakog je individualno ali je bitno prepoznati kada kreće da opada.
Naravno kao i kod drugih stvari,ne reaguje svaki organizam isto....Isto i sa pubertetokm,neko ude ranije neko kasnije...
-
Trening snage, posebno kada se vežbaju velike grupe mišića znatno povećava nivo testosterona tako da je to definitivno još jedna od prednosti ovakvog vida vežbanja.
Zato mi je najbolje kada neki kažu da ne vežbaju noge. Pa kvadriceps je najveći mišić tela i kada se on vežba najviše se testosterona oslobađa.
Apsolutno. Takođe treba i ženama skrenuti pažnju da ne preteruju sa vežbanjem nogu i gluteusa jer veći nivo testosterona kod žena može poremetiti menstrualni ciklus.
Tako je. Neke žene u teretani stalno vežbaju samo noge. To treba odmah da koriguju.
Recimo 70%.Barem kod nas.Ako i vezba gorenji deo onda za zavrsetak ubaci 1-2 vezbe za gluteus i noge...
-
Za optimalno zdravlje i nivoe hormona, pokušajte da regulišete nivo stresa. Biti aktivan, dovoljno spavati svake noći i praktikovati neke tehnike za ublažavanje stresa mogu biti od koristi.
Samo ovo je dosta tesko,jer od stresa gubis nivoe testosterona,od stresa ne mozes spavati zbog cega jos vise gubis testosteron....zacarani krug....Zato trebate raditi na tome da svedete stres na minimum sto je moguce.Ne kazem da je lako,nije,ali moze se smanjiti.
Uvek vredi pokušati sa smanjenjem nivoa stresa.
Stres je uzrok mnogih bolesti!!!
-
Povećajte unos vitamina D
Vitamin D je mikronutrijent koji igra ključnu ulogu u mnogim aspektima zdravlja. Uprkos njegovoj važnosti, do 1 milijarde ljudi širom sveta ima deficit.
Neka istraživanja pokazuju da nizak nivo vitamina D može biti povezan sa nižim nivoom testosterona.
Izadite na sunce!Naravno da puno ljudi ima problema sa ovim vitaminom jer provode vremena u svojim tamnim kancelarijama umesto da izadu pa makar nna pola sata da setaju po suncu. ;)
Danas što je bio sunčan dan i topao. Prelepo za šetnju. Ja nešto bio po gradu, bilo je baš divno.
Ceo dan sam bio napolju,sto kuci radeci,sekao grane na drvecu sto posle setajuci sa sinom. ;)
Sutra najavljuju kisu.... :(
-
Izbegavajte hemikalije slične estrogenu
Nekoliko drugih faktora može uticati na nivo hormona. Za početak, zdrav seksualni život je važan u regulisanju nivoa polnih hormona.
Kao i soju koja se takode lose pokazala kod muskaraca....
Jeste. O tome je bilo reči.
Repetitio est mater studiorum.
Da ponovimo gradivo ko je onda propustio da sada zapamti. ;)
-
Nivo testosterona kod muškaraca dostiže vrhunac sa 19 godina i prirodno opada sa godinama. Oni se smanjuju u proseku za 1%–2% svake godine nakon 30. godine, iako se mogu stabilizovati u vašim 40-im ili kasnije.
Ja sam recimo "drasticno" opadanje nivoa testosterona osetio posle 40 godine zivota.....
Individualno je. Ali recimo ti si fizički aktivan i zdravo se hraniš, pa se očekuje da je pad sporiji, nego kod nekih drugih osoba.
I jeste kasnio barem desetak godina.I nije pao toliko koliko kod mojih vrsnjaka,a i ja imam 49 godina,sto znaci da sam MNOOOOGO blizi 50....
-
Nivo testosterona kod muškaraca dostiže vrhunac sa 19 godina i prirodno opada sa godinama. Oni se smanjuju u proseku za 1%–2% svake godine nakon 30. godine, iako se mogu stabilizovati u vašim 40-im ili kasnije.
Ja sam recimo "drasticno" opadanje nivoa testosterona osetio posle 40 godine zivota.....
Postoji TRT (testosterone replacement therapy). Recimo daju se male doze derivata testosterona. Očekuju se pozitivni efekti kod starijih osoba, gde je smanjeno lučenje testosterona. Mada postoji i određen rizik od neželjenih efekata, ali manje, nego kada se daju velike doze, kao u bodi-bildingu.
To je sad hit,to sad svi koriste od bodi bildera do powerliftera kao i celog Holivuda....
-
Trening snage, posebno kada se vežbaju velike grupe mišića znatno povećava nivo testosterona tako da je to definitivno još jedna od prednosti ovakvog vida vežbanja.
Zato mi je najbolje kada neki kažu da ne vežbaju noge. Pa kvadriceps je najveći mišić tela i kada se on vežba najviše se testosterona oslobađa.
To je najveca glupost da ne vezbaju noge,jer je naucno dokazano da oni koji rade noge bolje im rade i gornji deo tela tojest bolje im rastu misici gornjeg dela tela kao i snaga,tako da ti ljudi koji ne rade noige grese!!!!
To je po meni velika greška. Noge sam radio još kada sam prvi put kročio u teretanu. To nikada nisam izbegavao.
A ja sam ucio na svojoj gresci.Ja u pocetku nisam radio jer su mi noge bile vece od gornjeg dela tela zbog fudbala i atletike i posle kada sam poceo je vec bilo kasno,u smislu da mi je gornji deo tela bio uvek veci...i sad je.Jake su mi noge ali nisu tako velike kao sto bih ja zeleo.....
-
Trening snage, posebno kada se vežbaju velike grupe mišića znatno povećava nivo testosterona tako da je to definitivno još jedna od prednosti ovakvog vida vežbanja.
Zato mi je najbolje kada neki kažu da ne vežbaju noge. Pa kvadriceps je najveći mišić tela i kada se on vežba najviše se testosterona oslobađa.
Apsolutno. Takođe treba i ženama skrenuti pažnju da ne preteruju sa vežbanjem nogu i gluteusa jer veći nivo testosterona kod žena može poremetiti menstrualni ciklus.
U powerliftingu\bodi bildingu sam sretao zene koje po njihovim recima vec godinama ni nemaju menstrualne cikluse....
Samo mislim da pre nemaju ciklus zbog uzimanja steroida.
Ima i toga,ali ja mislim da je tu oko 50%....no u svakom slucaju sta god da je trebamo ukazati na to da to ne valja.
-
Nivo testosterona može pasti već 30 minuta nakon što popijete alkohol. Teška upotreba alkohola može dovesti do smanjene funkcije i atrofije testisa.
Ovo je veoma važan podatak na koji bi svi muškarci trebalo da obrate pažnju.
A sta kazete za tribulus?
Imam veliko iskustvo sa ovim preparatom i iznecu,samo me interesuje vase misljenje. ;)
Generalno, rezultati istraživanja govore da je dobar kod smanjenog nivoa testosterona. Ovako su oprečni rezultati kod osoba kod kojih je normalan nivo testosterona.
Bas tako.
Koristio sam ga kada se pojavio na trzistu nije mi nista pomagalo i probao pre par godina i razlika je nebo i zemlja,kao da nije isti preparat u pitanju.Dobro,ne cini cuda,ali pomaze. ;)
-
Generalno je dobar ali ne daje ni on svima baš rezultate bar ne ovakve kakve očekuju.
-
Kada govorimo o zloupotrebi alkohola i o spavanju i nivou testosterona dodala bih da zloupoba alkohola i povećana pospanost ili insomnija su povezane sa depresivnim raspoloženjem, a depresivno raspoloženje je nekada povezano sa nižim nivoom testosterona.
Drug je merio "spavanje" kada konzumira alkohol i ne. Otkucaji su brzi i san je losiji.
A skoro sam i slucao jednog dr koji kaze da je konzumacija bolja u prepodnevnim casovima nego uvece npr.
Konzumacija alkohola NIKAD NIJE DOBRA,ali ako se vec mora onda pijte u prepodnevnim casovima....ja bih to tako rekao...
Slažem se. Nema potrebe da se sada nalaze izgovori da se pije, jer je neko rekao da je bolje u jutarnjim satima.
-
Nivo testosterona kod muškaraca dostiže vrhunac sa 19 godina i prirodno opada sa godinama. Oni se smanjuju u proseku za 1%–2% svake godine nakon 30. godine, iako se mogu stabilizovati u vašim 40-im ili kasnije.
Ja sam recimo "drasticno" opadanje nivoa testosterona osetio posle 40 godine zivota.....
Sta znaci drasticno? Kako si tacno osetio?
Prvo gubljenje snage,drugo gubljenje misica,trece redi seks i mogao bih ti jos da nabrajam...A sta znaci drasticno?Skoro sa jednog meseca na drugi.Recimo prosli mesec sam jos mogao 160kg da uradim 6 ponavljanja sada vise ne mogu...ili puno teze....
Verujem da ti je to baš loše uticalo na motivaciju i generalno na psihu.
-
Za optimalno zdravlje i nivoe hormona, pokušajte da regulišete nivo stresa. Biti aktivan, dovoljno spavati svake noći i praktikovati neke tehnike za ublažavanje stresa mogu biti od koristi.
Samo ovo je dosta tesko,jer od stresa gubis nivoe testosterona,od stresa ne mozes spavati zbog cega jos vise gubis testosteron....zacarani krug....Zato trebate raditi na tome da svedete stres na minimum sto je moguce.Ne kazem da je lako,nije,ali moze se smanjiti.
Uvek vredi pokušati sa smanjenjem nivoa stresa.
Stres je uzrok mnogih bolesti!!!
Tako je. I zato mora da se smanjuje nivo stresa kada god je to moguće.
-
Povećajte unos vitamina D
Vitamin D je mikronutrijent koji igra ključnu ulogu u mnogim aspektima zdravlja. Uprkos njegovoj važnosti, do 1 milijarde ljudi širom sveta ima deficit.
Neka istraživanja pokazuju da nizak nivo vitamina D može biti povezan sa nižim nivoom testosterona.
Izadite na sunce!Naravno da puno ljudi ima problema sa ovim vitaminom jer provode vremena u svojim tamnim kancelarijama umesto da izadu pa makar nna pola sata da setaju po suncu. ;)
Danas što je bio sunčan dan i topao. Prelepo za šetnju. Ja nešto bio po gradu, bilo je baš divno.
Ceo dan sam bio napolju,sto kuci radeci,sekao grane na drvecu sto posle setajuci sa sinom. ;)
Sutra najavljuju kisu.... :(
Vala danas nije bila kiša. Opet su pogrešili prognozu. Možda je u nekim delovima i padala.
-
Izbegavajte hemikalije slične estrogenu
Nekoliko drugih faktora može uticati na nivo hormona. Za početak, zdrav seksualni život je važan u regulisanju nivoa polnih hormona.
Kao i soju koja se takode lose pokazala kod muskaraca....
Jeste. O tome je bilo reči.
Repetitio est mater studiorum.
Da ponovimo gradivo ko je onda propustio da sada zapamti. ;)
Tako je. Uvek je dobro ponavljati :)
-
Nivo testosterona kod muškaraca dostiže vrhunac sa 19 godina i prirodno opada sa godinama. Oni se smanjuju u proseku za 1%–2% svake godine nakon 30. godine, iako se mogu stabilizovati u vašim 40-im ili kasnije.
Ja sam recimo "drasticno" opadanje nivoa testosterona osetio posle 40 godine zivota.....
Individualno je. Ali recimo ti si fizički aktivan i zdravo se hraniš, pa se očekuje da je pad sporiji, nego kod nekih drugih osoba.
I jeste kasnio barem desetak godina.I nije pao toliko koliko kod mojih vrsnjaka,a i ja imam 49 godina,sto znaci da sam MNOOOOGO blizi 50....
Nema to veze. To su samo brojke. Bitno je kako se ko oseća i koliko zdravo živi.
-
Nivo testosterona kod muškaraca dostiže vrhunac sa 19 godina i prirodno opada sa godinama. Oni se smanjuju u proseku za 1%–2% svake godine nakon 30. godine, iako se mogu stabilizovati u vašim 40-im ili kasnije.
Ja sam recimo "drasticno" opadanje nivoa testosterona osetio posle 40 godine zivota.....
Postoji TRT (testosterone replacement therapy). Recimo daju se male doze derivata testosterona. Očekuju se pozitivni efekti kod starijih osoba, gde je smanjeno lučenje testosterona. Mada postoji i određen rizik od neželjenih efekata, ali manje, nego kada se daju velike doze, kao u bodi-bildingu.
To je sad hit,to sad svi koriste od bodi bildera do powerliftera kao i celog Holivuda....
Jeste. Ovi njihovi glumci tvrde da im mnogo pomaže. Kao eliksir mladosti. Nije to bez rizika.
-
Trening snage, posebno kada se vežbaju velike grupe mišića znatno povećava nivo testosterona tako da je to definitivno još jedna od prednosti ovakvog vida vežbanja.
Zato mi je najbolje kada neki kažu da ne vežbaju noge. Pa kvadriceps je najveći mišić tela i kada se on vežba najviše se testosterona oslobađa.
To je najveca glupost da ne vezbaju noge,jer je naucno dokazano da oni koji rade noge bolje im rade i gornji deo tela tojest bolje im rastu misici gornjeg dela tela kao i snaga,tako da ti ljudi koji ne rade noige grese!!!!
To je po meni velika greška. Noge sam radio još kada sam prvi put kročio u teretanu. To nikada nisam izbegavao.
A ja sam ucio na svojoj gresci.Ja u pocetku nisam radio jer su mi noge bile vece od gornjeg dela tela zbog fudbala i atletike i posle kada sam poceo je vec bilo kasno,u smislu da mi je gornji deo tela bio uvek veci...i sad je.Jake su mi noge ali nisu tako velike kao sto bih ja zeleo.....
Zanimljivo da ti se nikada nisu izjednačile sa gornjim delom tela.
-
Trening snage, posebno kada se vežbaju velike grupe mišića znatno povećava nivo testosterona tako da je to definitivno još jedna od prednosti ovakvog vida vežbanja.
Zato mi je najbolje kada neki kažu da ne vežbaju noge. Pa kvadriceps je najveći mišić tela i kada se on vežba najviše se testosterona oslobađa.
Apsolutno. Takođe treba i ženama skrenuti pažnju da ne preteruju sa vežbanjem nogu i gluteusa jer veći nivo testosterona kod žena može poremetiti menstrualni ciklus.
U powerliftingu\bodi bildingu sam sretao zene koje po njihovim recima vec godinama ni nemaju menstrualne cikluse....
Samo mislim da pre nemaju ciklus zbog uzimanja steroida.
Ima i toga,ali ja mislim da je tu oko 50%....no u svakom slucaju sta god da je trebamo ukazati na to da to ne valja.
Slažem se. Nije korisno ni samo noge da se vežbaju kod žena, kao i to što uzimaju steroide.
-
Nivo testosterona može pasti već 30 minuta nakon što popijete alkohol. Teška upotreba alkohola može dovesti do smanjene funkcije i atrofije testisa.
Ovo je veoma važan podatak na koji bi svi muškarci trebalo da obrate pažnju.
A sta kazete za tribulus?
Imam veliko iskustvo sa ovim preparatom i iznecu,samo me interesuje vase misljenje. ;)
Generalno, rezultati istraživanja govore da je dobar kod smanjenog nivoa testosterona. Ovako su oprečni rezultati kod osoba kod kojih je normalan nivo testosterona.
Bas tako.
Koristio sam ga kada se pojavio na trzistu nije mi nista pomagalo i probao pre par godina i razlika je nebo i zemlja,kao da nije isti preparat u pitanju.Dobro,ne cini cuda,ali pomaze. ;)
Dobro. Uvideo si da deluje, što je najbitnije.
-
Generalno je dobar ali ne daje ni on svima baš rezultate bar ne ovakve kakve očekuju.
Problem je što većina očekuje da će naći neki preparat koji će imati efekat steroida, a da nema neželjene efekte. E to je najveća greška.
-
Trening snage, posebno kada se vežbaju velike grupe mišića znatno povećava nivo testosterona tako da je to definitivno još jedna od prednosti ovakvog vida vežbanja.
Zato mi je najbolje kada neki kažu da ne vežbaju noge. Pa kvadriceps je najveći mišić tela i kada se on vežba najviše se testosterona oslobađa.
Apsolutno. Takođe treba i ženama skrenuti pažnju da ne preteruju sa vežbanjem nogu i gluteusa jer veći nivo testosterona kod žena može poremetiti menstrualni ciklus.
U powerliftingu\bodi bildingu sam sretao zene koje po njihovim recima vec godinama ni nemaju menstrualne cikluse....
Samo mislim da pre nemaju ciklus zbog uzimanja steroida.
Pre svega zbog prekomernog vežbanja, uzimanje steroida je plus.
-
Kada govorimo o zloupotrebi alkohola i o spavanju i nivou testosterona dodala bih da zloupoba alkohola i povećana pospanost ili insomnija su povezane sa depresivnim raspoloženjem, a depresivno raspoloženje je nekada povezano sa nižim nivoom testosterona.
Drug je merio "spavanje" kada konzumira alkohol i ne. Otkucaji su brzi i san je losiji.
A skoro sam i slucao jednog dr koji kaze da je konzumacija bolja u prepodnevnim casovima nego uvece npr.
Konzumacija alkohola NIKAD NIJE DOBRA,ali ako se vec mora onda pijte u prepodnevnim casovima....ja bih to tako rekao...
Apsolutno nikada. Ujutru sporije radi jetra pa je opijanje lakše.
-
Nivo testosterona kod muškaraca dostiže vrhunac sa 19 godina i prirodno opada sa godinama. Oni se smanjuju u proseku za 1%–2% svake godine nakon 30. godine, iako se mogu stabilizovati u vašim 40-im ili kasnije.
Ja sam recimo "drasticno" opadanje nivoa testosterona osetio posle 40 godine zivota.....
Sta znaci drasticno? Kako si tacno osetio?
Prvo gubljenje snage,drugo gubljenje misica,trece redi seks i mogao bih ti jos da nabrajam...A sta znaci drasticno?Skoro sa jednog meseca na drugi.Recimo prosli mesec sam jos mogao 160kg da uradim 6 ponavljanja sada vise ne mogu...ili puno teze....
Dobro je što pričaš o tome otvoreno jer mnogi imaju problem da iznesu.
-
Nivo testosterona kod muškaraca dostiže vrhunac sa 19 godina i prirodno opada sa godinama. Oni se smanjuju u proseku za 1%–2% svake godine nakon 30. godine, iako se mogu stabilizovati u vašim 40-im ili kasnije.
Ja sam recimo "drasticno" opadanje nivoa testosterona osetio posle 40 godine zivota.....
Individualno je. Ali recimo ti si fizički aktivan i zdravo se hraniš, pa se očekuje da je pad sporiji, nego kod nekih drugih osoba.
I jeste kasnio barem desetak godina.I nije pao toliko koliko kod mojih vrsnjaka,a i ja imam 49 godina,sto znaci da sam MNOOOOGO blizi 50....
Verujem da kod njih pad može biti izraženiji. Da li pričaju o tome, kako se kod njih manifesovalo?
-
Nivo testosterona može pasti već 30 minuta nakon što popijete alkohol. Teška upotreba alkohola može dovesti do smanjene funkcije i atrofije testisa.
Ovo je veoma važan podatak na koji bi svi muškarci trebalo da obrate pažnju.
A sta kazete za tribulus?
Imam veliko iskustvo sa ovim preparatom i iznecu,samo me interesuje vase misljenje. ;)
Generalno, rezultati istraživanja govore da je dobar kod smanjenog nivoa testosterona. Ovako su oprečni rezultati kod osoba kod kojih je normalan nivo testosterona.
Bas tako.
Koristio sam ga kada se pojavio na trzistu nije mi nista pomagalo i probao pre par godina i razlika je nebo i zemlja,kao da nije isti preparat u pitanju.Dobro,ne cini cuda,ali pomaze. ;)
Ja ipak nisam za korišćenje istog.
-
Trening snage, posebno kada se vežbaju velike grupe mišića znatno povećava nivo testosterona tako da je to definitivno još jedna od prednosti ovakvog vida vežbanja.
Zato mi je najbolje kada neki kažu da ne vežbaju noge. Pa kvadriceps je najveći mišić tela i kada se on vežba najviše se testosterona oslobađa.
To je najveca glupost da ne vezbaju noge,jer je naucno dokazano da oni koji rade noge bolje im rade i gornji deo tela tojest bolje im rastu misici gornjeg dela tela kao i snaga,tako da ti ljudi koji ne rade noige grese!!!!
To je po meni velika greška. Noge sam radio još kada sam prvi put kročio u teretanu. To nikada nisam izbegavao.
A ja sam ucio na svojoj gresci.Ja u pocetku nisam radio jer su mi noge bile vece od gornjeg dela tela zbog fudbala i atletike i posle kada sam poceo je vec bilo kasno,u smislu da mi je gornji deo tela bio uvek veci...i sad je.Jake su mi noge ali nisu tako velike kao sto bih ja zeleo.....
Na greškama se najbolje uči.
-
Generalno je dobar ali ne daje ni on svima baš rezultate bar ne ovakve kakve očekuju.
Zavisi od ocekivanja i mnogo zavisi od godina.Pre par godina ni ja nisam imao skoro nikakve efekte.....
-
Nivo testosterona kod muškaraca dostiže vrhunac sa 19 godina i prirodno opada sa godinama. Oni se smanjuju u proseku za 1%–2% svake godine nakon 30. godine, iako se mogu stabilizovati u vašim 40-im ili kasnije.
Ja sam recimo "drasticno" opadanje nivoa testosterona osetio posle 40 godine zivota.....
Sta znaci drasticno? Kako si tacno osetio?
Prvo gubljenje snage,drugo gubljenje misica,trece redi seks i mogao bih ti jos da nabrajam...A sta znaci drasticno?Skoro sa jednog meseca na drugi.Recimo prosli mesec sam jos mogao 160kg da uradim 6 ponavljanja sada vise ne mogu...ili puno teze....
Verujem da ti je to baš loše uticalo na motivaciju i generalno na psihu.
Na psihu i to neverovatno lose....
-
Povećajte unos vitamina D
Vitamin D je mikronutrijent koji igra ključnu ulogu u mnogim aspektima zdravlja. Uprkos njegovoj važnosti, do 1 milijarde ljudi širom sveta ima deficit.
Neka istraživanja pokazuju da nizak nivo vitamina D može biti povezan sa nižim nivoom testosterona.
Izadite na sunce!Naravno da puno ljudi ima problema sa ovim vitaminom jer provode vremena u svojim tamnim kancelarijama umesto da izadu pa makar nna pola sata da setaju po suncu. ;)
Danas što je bio sunčan dan i topao. Prelepo za šetnju. Ja nešto bio po gradu, bilo je baš divno.
Ceo dan sam bio napolju,sto kuci radeci,sekao grane na drvecu sto posle setajuci sa sinom. ;)
Sutra najavljuju kisu.... :(
Vala danas nije bila kiša. Opet su pogrešili prognozu. Možda je u nekim delovima i padala.
Ni kod nas nije bilo,ali tako su najavili.Naoblacilo se ali nije padalo.
-
Nivo testosterona kod muškaraca dostiže vrhunac sa 19 godina i prirodno opada sa godinama. Oni se smanjuju u proseku za 1%–2% svake godine nakon 30. godine, iako se mogu stabilizovati u vašim 40-im ili kasnije.
Ja sam recimo "drasticno" opadanje nivoa testosterona osetio posle 40 godine zivota.....
Individualno je. Ali recimo ti si fizički aktivan i zdravo se hraniš, pa se očekuje da je pad sporiji, nego kod nekih drugih osoba.
I jeste kasnio barem desetak godina.I nije pao toliko koliko kod mojih vrsnjaka,a i ja imam 49 godina,sto znaci da sam MNOOOOGO blizi 50....
Nema to veze. To su samo brojke. Bitno je kako se ko oseća i koliko zdravo živi.
Ja to svima kazem i zaista mislim da je tako.Ja svima kazem da imam 25 godina sa 24 godina iskustva..... ;D ;D ;D
-
Nivo testosterona kod muškaraca dostiže vrhunac sa 19 godina i prirodno opada sa godinama. Oni se smanjuju u proseku za 1%–2% svake godine nakon 30. godine, iako se mogu stabilizovati u vašim 40-im ili kasnije.
Ja sam recimo "drasticno" opadanje nivoa testosterona osetio posle 40 godine zivota.....
Postoji TRT (testosterone replacement therapy). Recimo daju se male doze derivata testosterona. Očekuju se pozitivni efekti kod starijih osoba, gde je smanjeno lučenje testosterona. Mada postoji i određen rizik od neželjenih efekata, ali manje, nego kada se daju velike doze, kao u bodi-bildingu.
To je sad hit,to sad svi koriste od bodi bildera do powerliftera kao i celog Holivuda....
Jeste. Ovi njihovi glumci tvrde da im mnogo pomaže. Kao eliksir mladosti. Nije to bez rizika.
O rizicima ce saznati za par godina kada vec bude bilo kasno.....
-
Trening snage, posebno kada se vežbaju velike grupe mišića znatno povećava nivo testosterona tako da je to definitivno još jedna od prednosti ovakvog vida vežbanja.
Zato mi je najbolje kada neki kažu da ne vežbaju noge. Pa kvadriceps je najveći mišić tela i kada se on vežba najviše se testosterona oslobađa.
To je najveca glupost da ne vezbaju noge,jer je naucno dokazano da oni koji rade noge bolje im rade i gornji deo tela tojest bolje im rastu misici gornjeg dela tela kao i snaga,tako da ti ljudi koji ne rade noige grese!!!!
To je po meni velika greška. Noge sam radio još kada sam prvi put kročio u teretanu. To nikada nisam izbegavao.
A ja sam ucio na svojoj gresci.Ja u pocetku nisam radio jer su mi noge bile vece od gornjeg dela tela zbog fudbala i atletike i posle kada sam poceo je vec bilo kasno,u smislu da mi je gornji deo tela bio uvek veci...i sad je.Jake su mi noge ali nisu tako velike kao sto bih ja zeleo.....
Zanimljivo da ti se nikada nisu izjednačile sa gornjim delom tela.
U snazi da,cak su noge bile i jace ali u velicini nikad....
-
Generalno je dobar ali ne daje ni on svima baš rezultate bar ne ovakve kakve očekuju.
Problem je što većina očekuje da će naći neki preparat koji će imati efekat steroida, a da nema neželjene efekte. E to je najveća greška.
Oprt bih citirao onu nasu cuvenu izreku iz filma:I tata bi sine.
Svi bismo mi to voleli ali toga NEMA!!!Nema carobne formule.Samo istrajnost i rad!!!!
-
Trening snage, posebno kada se vežbaju velike grupe mišića znatno povećava nivo testosterona tako da je to definitivno još jedna od prednosti ovakvog vida vežbanja.
Zato mi je najbolje kada neki kažu da ne vežbaju noge. Pa kvadriceps je najveći mišić tela i kada se on vežba najviše se testosterona oslobađa.
Apsolutno. Takođe treba i ženama skrenuti pažnju da ne preteruju sa vežbanjem nogu i gluteusa jer veći nivo testosterona kod žena može poremetiti menstrualni ciklus.
U powerliftingu\bodi bildingu sam sretao zene koje po njihovim recima vec godinama ni nemaju menstrualne cikluse....
Samo mislim da pre nemaju ciklus zbog uzimanja steroida.
Pre svega zbog prekomernog vežbanja, uzimanje steroida je plus.
Slazem se.Preopterecenje u smislu dizanja prevelikih tereta.Ima zena koje dizu 4 puta svoju telesne tezine u mrtvom dizanju.....
-
Nivo testosterona kod muškaraca dostiže vrhunac sa 19 godina i prirodno opada sa godinama. Oni se smanjuju u proseku za 1%–2% svake godine nakon 30. godine, iako se mogu stabilizovati u vašim 40-im ili kasnije.
Ja sam recimo "drasticno" opadanje nivoa testosterona osetio posle 40 godine zivota.....
Sta znaci drasticno? Kako si tacno osetio?
Prvo gubljenje snage,drugo gubljenje misica,trece redi seks i mogao bih ti jos da nabrajam...A sta znaci drasticno?Skoro sa jednog meseca na drugi.Recimo prosli mesec sam jos mogao 160kg da uradim 6 ponavljanja sada vise ne mogu...ili puno teze....
Dobro je što pričaš o tome otvoreno jer mnogi imaju problem da iznesu.
Hvala ti puno!
Nije mi lako,ali sto jes jes.Ako bi lagao lagao bih samog sebe....
-
Nivo testosterona kod muškaraca dostiže vrhunac sa 19 godina i prirodno opada sa godinama. Oni se smanjuju u proseku za 1%–2% svake godine nakon 30. godine, iako se mogu stabilizovati u vašim 40-im ili kasnije.
Ja sam recimo "drasticno" opadanje nivoa testosterona osetio posle 40 godine zivota.....
Individualno je. Ali recimo ti si fizički aktivan i zdravo se hraniš, pa se očekuje da je pad sporiji, nego kod nekih drugih osoba.
I jeste kasnio barem desetak godina.I nije pao toliko koliko kod mojih vrsnjaka,a i ja imam 49 godina,sto znaci da sam MNOOOOGO blizi 50....
Verujem da kod njih pad može biti izraženiji. Da li pričaju o tome, kako se kod njih manifesovalo?
Jeste,puno izrazeniji,i uznapredovao.
Ne pricaju,samo sa jednim mojim dobrim drugom sam pricao koji mi je priznao,jer inace svi kazu da je sve ok,niko nece da prizna da nije sve ok.Slicno kao kod mene samo u vecem intenzitetu.
-
Nivo testosterona može pasti već 30 minuta nakon što popijete alkohol. Teška upotreba alkohola može dovesti do smanjene funkcije i atrofije testisa.
Ovo je veoma važan podatak na koji bi svi muškarci trebalo da obrate pažnju.
A sta kazete za tribulus?
Imam veliko iskustvo sa ovim preparatom i iznecu,samo me interesuje vase misljenje. ;)
Generalno, rezultati istraživanja govore da je dobar kod smanjenog nivoa testosterona. Ovako su oprečni rezultati kod osoba kod kojih je normalan nivo testosterona.
Bas tako.
Koristio sam ga kada se pojavio na trzistu nije mi nista pomagalo i probao pre par godina i razlika je nebo i zemlja,kao da nije isti preparat u pitanju.Dobro,ne cini cuda,ali pomaze. ;)
Ja ipak nisam za korišćenje istog.
A sto?Kazu da je iz prirodnog izvora.
-
Trening snage, posebno kada se vežbaju velike grupe mišića znatno povećava nivo testosterona tako da je to definitivno još jedna od prednosti ovakvog vida vežbanja.
Zato mi je najbolje kada neki kažu da ne vežbaju noge. Pa kvadriceps je najveći mišić tela i kada se on vežba najviše se testosterona oslobađa.
Apsolutno. Takođe treba i ženama skrenuti pažnju da ne preteruju sa vežbanjem nogu i gluteusa jer veći nivo testosterona kod žena može poremetiti menstrualni ciklus.
U powerliftingu\bodi bildingu sam sretao zene koje po njihovim recima vec godinama ni nemaju menstrualne cikluse....
Samo mislim da pre nemaju ciklus zbog uzimanja steroida.
Pre svega zbog prekomernog vežbanja, uzimanje steroida je plus.
Slazem se.Preopterecenje u smislu dizanja prevelikih tereta.Ima zena koje dizu 4 puta svoju telesne tezine u mrtvom dizanju.....
To nije baš zdravo, posebno zbog plodnosti.
-
Nivo testosterona kod muškaraca dostiže vrhunac sa 19 godina i prirodno opada sa godinama. Oni se smanjuju u proseku za 1%–2% svake godine nakon 30. godine, iako se mogu stabilizovati u vašim 40-im ili kasnije.
Ja sam recimo "drasticno" opadanje nivoa testosterona osetio posle 40 godine zivota.....
Individualno je. Ali recimo ti si fizički aktivan i zdravo se hraniš, pa se očekuje da je pad sporiji, nego kod nekih drugih osoba.
I jeste kasnio barem desetak godina.I nije pao toliko koliko kod mojih vrsnjaka,a i ja imam 49 godina,sto znaci da sam MNOOOOGO blizi 50....
Verujem da kod njih pad može biti izraženiji. Da li pričaju o tome, kako se kod njih manifesovalo?
Jeste,puno izrazeniji,i uznapredovao.
Ne pricaju,samo sa jednim mojim dobrim drugom sam pricao koji mi je priznao,jer inace svi kazu da je sve ok,niko nece da prizna da nije sve ok.Slicno kao kod mene samo u vecem intenzitetu.
Eto nije loše znati i takve primere, posebno jer muškarci neće otvoreno da pričaju o tome. Zato smo svi mi ovde. 😊
-
Nivo testosterona može pasti već 30 minuta nakon što popijete alkohol. Teška upotreba alkohola može dovesti do smanjene funkcije i atrofije testisa.
Ovo je veoma važan podatak na koji bi svi muškarci trebalo da obrate pažnju.
A sta kazete za tribulus?
Imam veliko iskustvo sa ovim preparatom i iznecu,samo me interesuje vase misljenje. ;)
Generalno, rezultati istraživanja govore da je dobar kod smanjenog nivoa testosterona. Ovako su oprečni rezultati kod osoba kod kojih je normalan nivo testosterona.
Bas tako.
Koristio sam ga kada se pojavio na trzistu nije mi nista pomagalo i probao pre par godina i razlika je nebo i zemlja,kao da nije isti preparat u pitanju.Dobro,ne cini cuda,ali pomaze. ;)
Ja ipak nisam za korišćenje istog.
A sto?Kazu da je iz prirodnog izvora.
Ima mi smisla da uzimaju osobe 30+ ali ne treba ga uzimati kada neko ima uvećanu prostatu. S obzirom na to da se skoro pa poklapaju godine kada testosteron opadne sa godinama kada krene prostata da se uvećava treba biti oprezan.
-
Nivo testosterona može pasti već 30 minuta nakon što popijete alkohol. Teška upotreba alkohola može dovesti do smanjene funkcije i atrofije testisa.
Ovo je veoma važan podatak na koji bi svi muškarci trebalo da obrate pažnju.
A sta kazete za tribulus?
Imam veliko iskustvo sa ovim preparatom i iznecu,samo me interesuje vase misljenje. ;)
Generalno, rezultati istraživanja govore da je dobar kod smanjenog nivoa testosterona. Ovako su oprečni rezultati kod osoba kod kojih je normalan nivo testosterona.
Bas tako.
Koristio sam ga kada se pojavio na trzistu nije mi nista pomagalo i probao pre par godina i razlika je nebo i zemlja,kao da nije isti preparat u pitanju.Dobro,ne cini cuda,ali pomaze. ;)
Ja ipak nisam za korišćenje istog.
A sto?Kazu da je iz prirodnog izvora.
Ima mi smisla da uzimaju osobe 30+ ali ne treba ga uzimati kada neko ima uvećanu prostatu. S obzirom na to da se skoro pa poklapaju godine kada testosteron opadne sa godinama kada krene prostata da se uvećava treba biti oprezan.
Hvala na objasnjenju.
Nisam sumnjao u tebe ili u ono sto si rekla samo me interesovao razlog,ali sasvim si u pravu,to mi nije palo na pamet.
Hvala Bogu pa je meni prostata u redu,barem zasad.Neka tako i ostane.
-
Nivo testosterona kod muškaraca dostiže vrhunac sa 19 godina i prirodno opada sa godinama. Oni se smanjuju u proseku za 1%–2% svake godine nakon 30. godine, iako se mogu stabilizovati u vašim 40-im ili kasnije.
Ja sam recimo "drasticno" opadanje nivoa testosterona osetio posle 40 godine zivota.....
Individualno je. Ali recimo ti si fizički aktivan i zdravo se hraniš, pa se očekuje da je pad sporiji, nego kod nekih drugih osoba.
I jeste kasnio barem desetak godina.I nije pao toliko koliko kod mojih vrsnjaka,a i ja imam 49 godina,sto znaci da sam MNOOOOGO blizi 50....
Verujem da kod njih pad može biti izraženiji. Da li pričaju o tome, kako se kod njih manifesovalo?
Jeste,puno izrazeniji,i uznapredovao.
Ne pricaju,samo sa jednim mojim dobrim drugom sam pricao koji mi je priznao,jer inace svi kazu da je sve ok,niko nece da prizna da nije sve ok.Slicno kao kod mene samo u vecem intenzitetu.
Eto nije loše znati i takve primere, posebno jer muškarci neće otvoreno da pričaju o tome. Zato smo svi mi ovde. 😊
Nadam se da sam sa svojim primerom podstakao i ostale muskarce da otvoreno pricaju o tome,jer se samo tako moze resiti problem,a ne cutanjem,laganjem ili pod tepih....
-
Trening snage, posebno kada se vežbaju velike grupe mišića znatno povećava nivo testosterona tako da je to definitivno još jedna od prednosti ovakvog vida vežbanja.
Zato mi je najbolje kada neki kažu da ne vežbaju noge. Pa kvadriceps je najveći mišić tela i kada se on vežba najviše se testosterona oslobađa.
Apsolutno. Takođe treba i ženama skrenuti pažnju da ne preteruju sa vežbanjem nogu i gluteusa jer veći nivo testosterona kod žena može poremetiti menstrualni ciklus.
U powerliftingu\bodi bildingu sam sretao zene koje po njihovim recima vec godinama ni nemaju menstrualne cikluse....
Samo mislim da pre nemaju ciklus zbog uzimanja steroida.
Pre svega zbog prekomernog vežbanja, uzimanje steroida je plus.
Slazem se.Preopterecenje u smislu dizanja prevelikih tereta.Ima zena koje dizu 4 puta svoju telesne tezine u mrtvom dizanju.....
To nije baš zdravo, posebno zbog plodnosti.
Da se razumemo,po mom misljenju svaki sport koji je takmicarski nije zdrav.Nije ni to normalno da se igra 2-3 utakmice nedeljno ili Dokovic igra polufinale 3,5-4 sata a u finalu 5 sati.....
To sam morao da kazem jer smo samo pricali o powerliftingu,a mislim da je generalno bilo koji sport koji je takmicarski nije zdravo za telo.Mozda sada necete primetiti ali kasnije sigurno.
-
Nivo testosterona može pasti već 30 minuta nakon što popijete alkohol. Teška upotreba alkohola može dovesti do smanjene funkcije i atrofije testisa.
Ovo je veoma važan podatak na koji bi svi muškarci trebalo da obrate pažnju.
A sta kazete za tribulus?
Imam veliko iskustvo sa ovim preparatom i iznecu,samo me interesuje vase misljenje. ;)
Generalno, rezultati istraživanja govore da je dobar kod smanjenog nivoa testosterona. Ovako su oprečni rezultati kod osoba kod kojih je normalan nivo testosterona.
Bas tako.
Koristio sam ga kada se pojavio na trzistu nije mi nista pomagalo i probao pre par godina i razlika je nebo i zemlja,kao da nije isti preparat u pitanju.Dobro,ne cini cuda,ali pomaze. ;)
Ja ipak nisam za korišćenje istog.
A sto?Kazu da je iz prirodnog izvora.
Ima mi smisla da uzimaju osobe 30+ ali ne treba ga uzimati kada neko ima uvećanu prostatu. S obzirom na to da se skoro pa poklapaju godine kada testosteron opadne sa godinama kada krene prostata da se uvećava treba biti oprezan.
Hvala na objasnjenju.
Nisam sumnjao u tebe ili u ono sto si rekla samo me interesovao razlog,ali sasvim si u pravu,to mi nije palo na pamet.
Hvala Bogu pa je meni prostata u redu,barem zasad.Neka tako i ostane.
Hvala i tebi i nema na čemu.
Redovna kontrola prostate je obavezna nakon određenih godina, recimo 40, tako da eto da apelujemo i na to.
-
Trening snage, posebno kada se vežbaju velike grupe mišića znatno povećava nivo testosterona tako da je to definitivno još jedna od prednosti ovakvog vida vežbanja.
Zato mi je najbolje kada neki kažu da ne vežbaju noge. Pa kvadriceps je najveći mišić tela i kada se on vežba najviše se testosterona oslobađa.
Apsolutno. Takođe treba i ženama skrenuti pažnju da ne preteruju sa vežbanjem nogu i gluteusa jer veći nivo testosterona kod žena može poremetiti menstrualni ciklus.
U powerliftingu\bodi bildingu sam sretao zene koje po njihovim recima vec godinama ni nemaju menstrualne cikluse....
Samo mislim da pre nemaju ciklus zbog uzimanja steroida.
Pre svega zbog prekomernog vežbanja, uzimanje steroida je plus.
Slazem se.Preopterecenje u smislu dizanja prevelikih tereta.Ima zena koje dizu 4 puta svoju telesne tezine u mrtvom dizanju.....
To nije baš zdravo, posebno zbog plodnosti.
Da se razumemo,po mom misljenju svaki sport koji je takmicarski nije zdrav.Nije ni to normalno da se igra 2-3 utakmice nedeljno ili Dokovic igra polufinale 3,5-4 sata a u finalu 5 sati.....
To sam morao da kazem jer smo samo pricali o powerliftingu,a mislim da je generalno bilo koji sport koji je takmicarski nije zdravo za telo.Mozda sada necete primetiti ali kasnije sigurno.
Apsolutno se slažem. I sport uzima svoj danak.
-
Trening snage, posebno kada se vežbaju velike grupe mišića znatno povećava nivo testosterona tako da je to definitivno još jedna od prednosti ovakvog vida vežbanja.
Zato mi je najbolje kada neki kažu da ne vežbaju noge. Pa kvadriceps je najveći mišić tela i kada se on vežba najviše se testosterona oslobađa.
To je najveca glupost da ne vezbaju noge,jer je naucno dokazano da oni koji rade noge bolje im rade i gornji deo tela tojest bolje im rastu misici gornjeg dela tela kao i snaga,tako da ti ljudi koji ne rade noige grese!!!!
To je po meni velika greška. Noge sam radio još kada sam prvi put kročio u teretanu. To nikada nisam izbegavao.
A ja sam ucio na svojoj gresci.Ja u pocetku nisam radio jer su mi noge bile vece od gornjeg dela tela zbog fudbala i atletike i posle kada sam poceo je vec bilo kasno,u smislu da mi je gornji deo tela bio uvek veci...i sad je.Jake su mi noge ali nisu tako velike kao sto bih ja zeleo.....
Na greškama se najbolje uči.
Tako je. I na svojim i na tudjim greskama. Sve su to neprocenjive lekcije. I tako treba da gledamo na stvar.
-
Povećajte unos vitamina D
Vitamin D je mikronutrijent koji igra ključnu ulogu u mnogim aspektima zdravlja. Uprkos njegovoj važnosti, do 1 milijarde ljudi širom sveta ima deficit.
Neka istraživanja pokazuju da nizak nivo vitamina D može biti povezan sa nižim nivoom testosterona.
Izadite na sunce!Naravno da puno ljudi ima problema sa ovim vitaminom jer provode vremena u svojim tamnim kancelarijama umesto da izadu pa makar nna pola sata da setaju po suncu. ;)
Danas što je bio sunčan dan i topao. Prelepo za šetnju. Ja nešto bio po gradu, bilo je baš divno.
Ceo dan sam bio napolju,sto kuci radeci,sekao grane na drvecu sto posle setajuci sa sinom. ;)
Sutra najavljuju kisu.... :(
Vala danas nije bila kiša. Opet su pogrešili prognozu. Možda je u nekim delovima i padala.
Ni kod nas nije bilo,ali tako su najavili.Naoblacilo se ali nije padalo.
Mogao je da se iskoristi vikend ;D
-
Nivo testosterona kod muškaraca dostiže vrhunac sa 19 godina i prirodno opada sa godinama. Oni se smanjuju u proseku za 1%–2% svake godine nakon 30. godine, iako se mogu stabilizovati u vašim 40-im ili kasnije.
Ja sam recimo "drasticno" opadanje nivoa testosterona osetio posle 40 godine zivota.....
Individualno je. Ali recimo ti si fizički aktivan i zdravo se hraniš, pa se očekuje da je pad sporiji, nego kod nekih drugih osoba.
I jeste kasnio barem desetak godina.I nije pao toliko koliko kod mojih vrsnjaka,a i ja imam 49 godina,sto znaci da sam MNOOOOGO blizi 50....
Nema to veze. To su samo brojke. Bitno je kako se ko oseća i koliko zdravo živi.
Ja to svima kazem i zaista mislim da je tako.Ja svima kazem da imam 25 godina sa 24 godina iskustva..... ;D ;D ;D
Sto bi rekao Sojic- Jos od mali nogu,Slacko ;D
-
Nivo testosterona kod muškaraca dostiže vrhunac sa 19 godina i prirodno opada sa godinama. Oni se smanjuju u proseku za 1%–2% svake godine nakon 30. godine, iako se mogu stabilizovati u vašim 40-im ili kasnije.
Ja sam recimo "drasticno" opadanje nivoa testosterona osetio posle 40 godine zivota.....
Postoji TRT (testosterone replacement therapy). Recimo daju se male doze derivata testosterona. Očekuju se pozitivni efekti kod starijih osoba, gde je smanjeno lučenje testosterona. Mada postoji i određen rizik od neželjenih efekata, ali manje, nego kada se daju velike doze, kao u bodi-bildingu.
To je sad hit,to sad svi koriste od bodi bildera do powerliftera kao i celog Holivuda....
Jeste. Ovi njihovi glumci tvrde da im mnogo pomaže. Kao eliksir mladosti. Nije to bez rizika.
O rizicima ce saznati za par godina kada vec bude bilo kasno.....
Najcesce tako i bude.
-
Generalno je dobar ali ne daje ni on svima baš rezultate bar ne ovakve kakve očekuju.
Problem je što većina očekuje da će naći neki preparat koji će imati efekat steroida, a da nema neželjene efekte. E to je najveća greška.
Oprt bih citirao onu nasu cuvenu izreku iz filma:I tata bi sine.
Svi bismo mi to voleli ali toga NEMA!!!Nema carobne formule.Samo istrajnost i rad!!!!
Tako je. Sto pre to neki shvate,bolje za njih.
-
Trening snage, posebno kada se vežbaju velike grupe mišića znatno povećava nivo testosterona tako da je to definitivno još jedna od prednosti ovakvog vida vežbanja.
Zato mi je najbolje kada neki kažu da ne vežbaju noge. Pa kvadriceps je najveći mišić tela i kada se on vežba najviše se testosterona oslobađa.
Apsolutno. Takođe treba i ženama skrenuti pažnju da ne preteruju sa vežbanjem nogu i gluteusa jer veći nivo testosterona kod žena može poremetiti menstrualni ciklus.
U powerliftingu\bodi bildingu sam sretao zene koje po njihovim recima vec godinama ni nemaju menstrualne cikluse....
Samo mislim da pre nemaju ciklus zbog uzimanja steroida.
Pre svega zbog prekomernog vežbanja, uzimanje steroida je plus.
Slazem se.Preopterecenje u smislu dizanja prevelikih tereta.Ima zena koje dizu 4 puta svoju telesne tezine u mrtvom dizanju.....
To nije baš zdravo, posebno zbog plodnosti.
Naravno. Poremeti im se hormonski balans. Treba i o tome da vode racuna.
-
Nivo testosterona kod muškaraca dostiže vrhunac sa 19 godina i prirodno opada sa godinama. Oni se smanjuju u proseku za 1%–2% svake godine nakon 30. godine, iako se mogu stabilizovati u vašim 40-im ili kasnije.
Ja sam recimo "drasticno" opadanje nivoa testosterona osetio posle 40 godine zivota.....
Individualno je. Ali recimo ti si fizički aktivan i zdravo se hraniš, pa se očekuje da je pad sporiji, nego kod nekih drugih osoba.
I jeste kasnio barem desetak godina.I nije pao toliko koliko kod mojih vrsnjaka,a i ja imam 49 godina,sto znaci da sam MNOOOOGO blizi 50....
Verujem da kod njih pad može biti izraženiji. Da li pričaju o tome, kako se kod njih manifesovalo?
Jeste,puno izrazeniji,i uznapredovao.
Ne pricaju,samo sa jednim mojim dobrim drugom sam pricao koji mi je priznao,jer inace svi kazu da je sve ok,niko nece da prizna da nije sve ok.Slicno kao kod mene samo u vecem intenzitetu.
Eto nije loše znati i takve primere, posebno jer muškarci neće otvoreno da pričaju o tome. Zato smo svi mi ovde. 😊
Nadam se da sam sa svojim primerom podstakao i ostale muskarce da otvoreno pricaju o tome,jer se samo tako moze resiti problem,a ne cutanjem,laganjem ili pod tepih....
Najcesce se tako radi. Sto je potpuno pogresno. Nista se time ne postize.
-
Trening snage, posebno kada se vežbaju velike grupe mišića znatno povećava nivo testosterona tako da je to definitivno još jedna od prednosti ovakvog vida vežbanja.
Zato mi je najbolje kada neki kažu da ne vežbaju noge. Pa kvadriceps je najveći mišić tela i kada se on vežba najviše se testosterona oslobađa.
Apsolutno. Takođe treba i ženama skrenuti pažnju da ne preteruju sa vežbanjem nogu i gluteusa jer veći nivo testosterona kod žena može poremetiti menstrualni ciklus.
U powerliftingu\bodi bildingu sam sretao zene koje po njihovim recima vec godinama ni nemaju menstrualne cikluse....
Samo mislim da pre nemaju ciklus zbog uzimanja steroida.
Pre svega zbog prekomernog vežbanja, uzimanje steroida je plus.
Slazem se.Preopterecenje u smislu dizanja prevelikih tereta.Ima zena koje dizu 4 puta svoju telesne tezine u mrtvom dizanju.....
To nije baš zdravo, posebno zbog plodnosti.
Da se razumemo,po mom misljenju svaki sport koji je takmicarski nije zdrav.Nije ni to normalno da se igra 2-3 utakmice nedeljno ili Dokovic igra polufinale 3,5-4 sata a u finalu 5 sati.....
To sam morao da kazem jer smo samo pricali o powerliftingu,a mislim da je generalno bilo koji sport koji je takmicarski nije zdravo za telo.Mozda sada necete primetiti ali kasnije sigurno.
Slazem se. Najbolje je rekreativno se baviti sportom. Nema takvog stresa za telo.
-
Nivo testosterona može pasti već 30 minuta nakon što popijete alkohol. Teška upotreba alkohola može dovesti do smanjene funkcije i atrofije testisa.
Ovo je veoma važan podatak na koji bi svi muškarci trebalo da obrate pažnju.
A sta kazete za tribulus?
Imam veliko iskustvo sa ovim preparatom i iznecu,samo me interesuje vase misljenje. ;)
Generalno, rezultati istraživanja govore da je dobar kod smanjenog nivoa testosterona. Ovako su oprečni rezultati kod osoba kod kojih je normalan nivo testosterona.
Bas tako.
Koristio sam ga kada se pojavio na trzistu nije mi nista pomagalo i probao pre par godina i razlika je nebo i zemlja,kao da nije isti preparat u pitanju.Dobro,ne cini cuda,ali pomaze. ;)
Ja ipak nisam za korišćenje istog.
A sto?Kazu da je iz prirodnog izvora.
Ima mi smisla da uzimaju osobe 30+ ali ne treba ga uzimati kada neko ima uvećanu prostatu. S obzirom na to da se skoro pa poklapaju godine kada testosteron opadne sa godinama kada krene prostata da se uvećava treba biti oprezan.
Hvala na objasnjenju.
Nisam sumnjao u tebe ili u ono sto si rekla samo me interesovao razlog,ali sasvim si u pravu,to mi nije palo na pamet.
Hvala Bogu pa je meni prostata u redu,barem zasad.Neka tako i ostane.
Hvala i tebi i nema na čemu.
Redovna kontrola prostate je obavezna nakon određenih godina, recimo 40, tako da eto da apelujemo i na to.
Nema na cemu.
Da,maximalno se slazem jer bolje spreciti nego leciti!!!
-
Povećajte unos vitamina D
Vitamin D je mikronutrijent koji igra ključnu ulogu u mnogim aspektima zdravlja. Uprkos njegovoj važnosti, do 1 milijarde ljudi širom sveta ima deficit.
Neka istraživanja pokazuju da nizak nivo vitamina D može biti povezan sa nižim nivoom testosterona.
Izadite na sunce!Naravno da puno ljudi ima problema sa ovim vitaminom jer provode vremena u svojim tamnim kancelarijama umesto da izadu pa makar nna pola sata da setaju po suncu. ;)
Danas što je bio sunčan dan i topao. Prelepo za šetnju. Ja nešto bio po gradu, bilo je baš divno.
Ceo dan sam bio napolju,sto kuci radeci,sekao grane na drvecu sto posle setajuci sa sinom. ;)
Sutra najavljuju kisu.... :(
Vala danas nije bila kiša. Opet su pogrešili prognozu. Možda je u nekim delovima i padala.
Ni kod nas nije bilo,ali tako su najavili.Naoblacilo se ali nije padalo.
Mogao je da se iskoristi vikend ;D
Bilo je stvarno prelepo vreme.Da li ce zbog ovog biti neki problem ne znam.Mislim zbog ovako toplog vremena u februaru.....
-
Povećajte unos vitamina D
Vitamin D je mikronutrijent koji igra ključnu ulogu u mnogim aspektima zdravlja. Uprkos njegovoj važnosti, do 1 milijarde ljudi širom sveta ima deficit.
Neka istraživanja pokazuju da nizak nivo vitamina D može biti povezan sa nižim nivoom testosterona.
Izadite na sunce!Naravno da puno ljudi ima problema sa ovim vitaminom jer provode vremena u svojim tamnim kancelarijama umesto da izadu pa makar nna pola sata da setaju po suncu. ;)
Danas što je bio sunčan dan i topao. Prelepo za šetnju. Ja nešto bio po gradu, bilo je baš divno.
Ceo dan sam bio napolju,sto kuci radeci,sekao grane na drvecu sto posle setajuci sa sinom. ;)
Sutra najavljuju kisu.... :(
Vala danas nije bila kiša. Opet su pogrešili prognozu. Možda je u nekim delovima i padala.
Ni kod nas nije bilo,ali tako su najavili.Naoblacilo se ali nije padalo.
Mogao je da se iskoristi vikend ;D
Bilo je stvarno prelepo vreme.Da li ce zbog ovog biti neki problem ne znam.Mislim zbog ovako toplog vremena u februaru.....
Mozda. Nije zdravo ni to. Ali pravo da ti kazem,razmisljam samo pozitivno. Ne mogu vise i vremenom da se opterecujem ;D
-
Trening snage, posebno kada se vežbaju velike grupe mišića znatno povećava nivo testosterona tako da je to definitivno još jedna od prednosti ovakvog vida vežbanja.
Zato mi je najbolje kada neki kažu da ne vežbaju noge. Pa kvadriceps je najveći mišić tela i kada se on vežba najviše se testosterona oslobađa.
Apsolutno. Takođe treba i ženama skrenuti pažnju da ne preteruju sa vežbanjem nogu i gluteusa jer veći nivo testosterona kod žena može poremetiti menstrualni ciklus.
U powerliftingu\bodi bildingu sam sretao zene koje po njihovim recima vec godinama ni nemaju menstrualne cikluse....
Samo mislim da pre nemaju ciklus zbog uzimanja steroida.
Pre svega zbog prekomernog vežbanja, uzimanje steroida je plus.
Slazem se.Preopterecenje u smislu dizanja prevelikih tereta.Ima zena koje dizu 4 puta svoju telesne tezine u mrtvom dizanju.....
To nije baš zdravo, posebno zbog plodnosti.
Naravno. Poremeti im se hormonski balans. Treba i o tome da vode racuna.
Hormonski balans je zaista ključan za psihofizičko zdravlje.
-
Nivo testosterona kod muškaraca dostiže vrhunac sa 19 godina i prirodno opada sa godinama. Oni se smanjuju u proseku za 1%–2% svake godine nakon 30. godine, iako se mogu stabilizovati u vašim 40-im ili kasnije.
Ja sam recimo "drasticno" opadanje nivoa testosterona osetio posle 40 godine zivota.....
Individualno je. Ali recimo ti si fizički aktivan i zdravo se hraniš, pa se očekuje da je pad sporiji, nego kod nekih drugih osoba.
I jeste kasnio barem desetak godina.I nije pao toliko koliko kod mojih vrsnjaka,a i ja imam 49 godina,sto znaci da sam MNOOOOGO blizi 50....
Verujem da kod njih pad može biti izraženiji. Da li pričaju o tome, kako se kod njih manifesovalo?
Jeste,puno izrazeniji,i uznapredovao.
Ne pricaju,samo sa jednim mojim dobrim drugom sam pricao koji mi je priznao,jer inace svi kazu da je sve ok,niko nece da prizna da nije sve ok.Slicno kao kod mene samo u vecem intenzitetu.
Eto nije loše znati i takve primere, posebno jer muškarci neće otvoreno da pričaju o tome. Zato smo svi mi ovde. 😊
Nadam se da sam sa svojim primerom podstakao i ostale muskarce da otvoreno pricaju o tome,jer se samo tako moze resiti problem,a ne cutanjem,laganjem ili pod tepih....
Treba zaista otvoreno da se priča o tome i koliko god možemo da delimo i lična iskustva i iskustva iz okoline.
-
Povećajte unos vitamina D
Vitamin D je mikronutrijent koji igra ključnu ulogu u mnogim aspektima zdravlja. Uprkos njegovoj važnosti, do 1 milijarde ljudi širom sveta ima deficit.
Neka istraživanja pokazuju da nizak nivo vitamina D može biti povezan sa nižim nivoom testosterona.
Izadite na sunce!Naravno da puno ljudi ima problema sa ovim vitaminom jer provode vremena u svojim tamnim kancelarijama umesto da izadu pa makar nna pola sata da setaju po suncu. ;)
Danas što je bio sunčan dan i topao. Prelepo za šetnju. Ja nešto bio po gradu, bilo je baš divno.
Ceo dan sam bio napolju,sto kuci radeci,sekao grane na drvecu sto posle setajuci sa sinom. ;)
Sutra najavljuju kisu.... :(
Vala danas nije bila kiša. Opet su pogrešili prognozu. Možda je u nekim delovima i padala.
Ni kod nas nije bilo,ali tako su najavili.Naoblacilo se ali nije padalo.
Mogao je da se iskoristi vikend ;D
Bilo je stvarno prelepo vreme.Da li ce zbog ovog biti neki problem ne znam.Mislim zbog ovako toplog vremena u februaru.....
Mozda. Nije zdravo ni to. Ali pravo da ti kazem,razmisljam samo pozitivno. Ne mogu vise i vremenom da se opterecujem ;D
Ne,naravno daleko od toga,nisam ni naveo zbog toga da bi to nametnuo kao problem i ja uzivam u tome a posle sta bude bice. ;)
-
Nivo testosterona kod muškaraca dostiže vrhunac sa 19 godina i prirodno opada sa godinama. Oni se smanjuju u proseku za 1%–2% svake godine nakon 30. godine, iako se mogu stabilizovati u vašim 40-im ili kasnije.
Ja sam recimo "drasticno" opadanje nivoa testosterona osetio posle 40 godine zivota.....
Individualno je. Ali recimo ti si fizički aktivan i zdravo se hraniš, pa se očekuje da je pad sporiji, nego kod nekih drugih osoba.
I jeste kasnio barem desetak godina.I nije pao toliko koliko kod mojih vrsnjaka,a i ja imam 49 godina,sto znaci da sam MNOOOOGO blizi 50....
Verujem da kod njih pad može biti izraženiji. Da li pričaju o tome, kako se kod njih manifesovalo?
Jeste,puno izrazeniji,i uznapredovao.
Ne pricaju,samo sa jednim mojim dobrim drugom sam pricao koji mi je priznao,jer inace svi kazu da je sve ok,niko nece da prizna da nije sve ok.Slicno kao kod mene samo u vecem intenzitetu.
Eto nije loše znati i takve primere, posebno jer muškarci neće otvoreno da pričaju o tome. Zato smo svi mi ovde. 😊
Nadam se da sam sa svojim primerom podstakao i ostale muskarce da otvoreno pricaju o tome,jer se samo tako moze resiti problem,a ne cutanjem,laganjem ili pod tepih....
Treba zaista otvoreno da se priča o tome i koliko god možemo da delimo i lična iskustva i iskustva iz okoline.
Ja uvek kazem ako sam svojim primerom,iskustvom pomogao samo jednom coveku(a nadam se da sam pomogao vise!!!)onda je to vec dobra stvar!!!
-
Nivo testosterona kod muškaraca dostiže vrhunac sa 19 godina i prirodno opada sa godinama. Oni se smanjuju u proseku za 1%–2% svake godine nakon 30. godine, iako se mogu stabilizovati u vašim 40-im ili kasnije.
Ja sam recimo "drasticno" opadanje nivoa testosterona osetio posle 40 godine zivota.....
Individualno je. Ali recimo ti si fizički aktivan i zdravo se hraniš, pa se očekuje da je pad sporiji, nego kod nekih drugih osoba.
I jeste kasnio barem desetak godina.I nije pao toliko koliko kod mojih vrsnjaka,a i ja imam 49 godina,sto znaci da sam MNOOOOGO blizi 50....
Verujem da kod njih pad može biti izraženiji. Da li pričaju o tome, kako se kod njih manifesovalo?
Jeste,puno izrazeniji,i uznapredovao.
Ne pricaju,samo sa jednim mojim dobrim drugom sam pricao koji mi je priznao,jer inace svi kazu da je sve ok,niko nece da prizna da nije sve ok.Slicno kao kod mene samo u vecem intenzitetu.
Eto nije loše znati i takve primere, posebno jer muškarci neće otvoreno da pričaju o tome. Zato smo svi mi ovde. 😊
Nadam se da sam sa svojim primerom podstakao i ostale muskarce da otvoreno pricaju o tome,jer se samo tako moze resiti problem,a ne cutanjem,laganjem ili pod tepih....
Treba zaista otvoreno da se priča o tome i koliko god možemo da delimo i lična iskustva i iskustva iz okoline.
Uvek sam za to. Delimo i svoja iskustva i iskustva drugih osoba koje su sa nama nesto podelile.
-
Povećajte unos vitamina D
Vitamin D je mikronutrijent koji igra ključnu ulogu u mnogim aspektima zdravlja. Uprkos njegovoj važnosti, do 1 milijarde ljudi širom sveta ima deficit.
Neka istraživanja pokazuju da nizak nivo vitamina D može biti povezan sa nižim nivoom testosterona.
Izadite na sunce!Naravno da puno ljudi ima problema sa ovim vitaminom jer provode vremena u svojim tamnim kancelarijama umesto da izadu pa makar nna pola sata da setaju po suncu. ;)
Danas što je bio sunčan dan i topao. Prelepo za šetnju. Ja nešto bio po gradu, bilo je baš divno.
Ceo dan sam bio napolju,sto kuci radeci,sekao grane na drvecu sto posle setajuci sa sinom. ;)
Sutra najavljuju kisu.... :(
Vala danas nije bila kiša. Opet su pogrešili prognozu. Možda je u nekim delovima i padala.
Ni kod nas nije bilo,ali tako su najavili.Naoblacilo se ali nije padalo.
Mogao je da se iskoristi vikend ;D
Bilo je stvarno prelepo vreme.Da li ce zbog ovog biti neki problem ne znam.Mislim zbog ovako toplog vremena u februaru.....
Mozda. Nije zdravo ni to. Ali pravo da ti kazem,razmisljam samo pozitivno. Ne mogu vise i vremenom da se opterecujem ;D
Ne,naravno daleko od toga,nisam ni naveo zbog toga da bi to nametnuo kao problem i ja uzivam u tome a posle sta bude bice. ;)
Ma znam. Jasno mi je da se ne opterecujes. Nego kazem to i zbog ostalih. Sta ima da se opterecujemo jos i vremenom. Ima toliko drugih vaznijih stvari u zivotu.
-
Nivo testosterona kod muškaraca dostiže vrhunac sa 19 godina i prirodno opada sa godinama. Oni se smanjuju u proseku za 1%–2% svake godine nakon 30. godine, iako se mogu stabilizovati u vašim 40-im ili kasnije.
Ja sam recimo "drasticno" opadanje nivoa testosterona osetio posle 40 godine zivota.....
Individualno je. Ali recimo ti si fizički aktivan i zdravo se hraniš, pa se očekuje da je pad sporiji, nego kod nekih drugih osoba.
I jeste kasnio barem desetak godina.I nije pao toliko koliko kod mojih vrsnjaka,a i ja imam 49 godina,sto znaci da sam MNOOOOGO blizi 50....
Verujem da kod njih pad može biti izraženiji. Da li pričaju o tome, kako se kod njih manifesovalo?
Jeste,puno izrazeniji,i uznapredovao.
Ne pricaju,samo sa jednim mojim dobrim drugom sam pricao koji mi je priznao,jer inace svi kazu da je sve ok,niko nece da prizna da nije sve ok.Slicno kao kod mene samo u vecem intenzitetu.
Eto nije loše znati i takve primere, posebno jer muškarci neće otvoreno da pričaju o tome. Zato smo svi mi ovde. 😊
Nadam se da sam sa svojim primerom podstakao i ostale muskarce da otvoreno pricaju o tome,jer se samo tako moze resiti problem,a ne cutanjem,laganjem ili pod tepih....
Treba zaista otvoreno da se priča o tome i koliko god možemo da delimo i lična iskustva i iskustva iz okoline.
Uvek sam za to. Delimo i svoja iskustva i iskustva drugih osoba koje su sa nama nesto podelile.
Tako je najbolje jer se onda desi situacija u kojoj recimo mi nismo bili a pricamo o tome onda kada dodemo do te situacije znacemo kako da postupimo. ;)
-
Povećajte unos vitamina D
Vitamin D je mikronutrijent koji igra ključnu ulogu u mnogim aspektima zdravlja. Uprkos njegovoj važnosti, do 1 milijarde ljudi širom sveta ima deficit.
Neka istraživanja pokazuju da nizak nivo vitamina D može biti povezan sa nižim nivoom testosterona.
Izadite na sunce!Naravno da puno ljudi ima problema sa ovim vitaminom jer provode vremena u svojim tamnim kancelarijama umesto da izadu pa makar nna pola sata da setaju po suncu. ;)
Danas što je bio sunčan dan i topao. Prelepo za šetnju. Ja nešto bio po gradu, bilo je baš divno.
Ceo dan sam bio napolju,sto kuci radeci,sekao grane na drvecu sto posle setajuci sa sinom. ;)
Sutra najavljuju kisu.... :(
Vala danas nije bila kiša. Opet su pogrešili prognozu. Možda je u nekim delovima i padala.
Ni kod nas nije bilo,ali tako su najavili.Naoblacilo se ali nije padalo.
Mogao je da se iskoristi vikend ;D
Bilo je stvarno prelepo vreme.Da li ce zbog ovog biti neki problem ne znam.Mislim zbog ovako toplog vremena u februaru.....
Mozda. Nije zdravo ni to. Ali pravo da ti kazem,razmisljam samo pozitivno. Ne mogu vise i vremenom da se opterecujem ;D
Ne,naravno daleko od toga,nisam ni naveo zbog toga da bi to nametnuo kao problem i ja uzivam u tome a posle sta bude bice. ;)
Ma znam. Jasno mi je da se ne opterecujes. Nego kazem to i zbog ostalih. Sta ima da se opterecujemo jos i vremenom. Ima toliko drugih vaznijih stvari u zivotu.
E vidis kako je lose kada sve moras da objasnjavas. ;D ;D ;D
-
Nivo testosterona kod muškaraca dostiže vrhunac sa 19 godina i prirodno opada sa godinama. Oni se smanjuju u proseku za 1%–2% svake godine nakon 30. godine, iako se mogu stabilizovati u vašim 40-im ili kasnije.
Ja sam recimo "drasticno" opadanje nivoa testosterona osetio posle 40 godine zivota.....
Individualno je. Ali recimo ti si fizički aktivan i zdravo se hraniš, pa se očekuje da je pad sporiji, nego kod nekih drugih osoba.
I jeste kasnio barem desetak godina.I nije pao toliko koliko kod mojih vrsnjaka,a i ja imam 49 godina,sto znaci da sam MNOOOOGO blizi 50....
Verujem da kod njih pad može biti izraženiji. Da li pričaju o tome, kako se kod njih manifesovalo?
Jeste,puno izrazeniji,i uznapredovao.
Ne pricaju,samo sa jednim mojim dobrim drugom sam pricao koji mi je priznao,jer inace svi kazu da je sve ok,niko nece da prizna da nije sve ok.Slicno kao kod mene samo u vecem intenzitetu.
Eto nije loše znati i takve primere, posebno jer muškarci neće otvoreno da pričaju o tome. Zato smo svi mi ovde. 😊
Nadam se da sam sa svojim primerom podstakao i ostale muskarce da otvoreno pricaju o tome,jer se samo tako moze resiti problem,a ne cutanjem,laganjem ili pod tepih....
Treba zaista otvoreno da se priča o tome i koliko god možemo da delimo i lična iskustva i iskustva iz okoline.
Uvek sam za to. Delimo i svoja iskustva i iskustva drugih osoba koje su sa nama nesto podelile.
Tako je najbolje jer se onda desi situacija u kojoj recimo mi nismo bili a pricamo o tome onda kada dodemo do te situacije znacemo kako da postupimo. ;)
Naravno. Ucimo iz iskustva drugih,kao i iz svojih iskustava.
-
Povećajte unos vitamina D
Vitamin D je mikronutrijent koji igra ključnu ulogu u mnogim aspektima zdravlja. Uprkos njegovoj važnosti, do 1 milijarde ljudi širom sveta ima deficit.
Neka istraživanja pokazuju da nizak nivo vitamina D može biti povezan sa nižim nivoom testosterona.
Izadite na sunce!Naravno da puno ljudi ima problema sa ovim vitaminom jer provode vremena u svojim tamnim kancelarijama umesto da izadu pa makar nna pola sata da setaju po suncu. ;)
Danas što je bio sunčan dan i topao. Prelepo za šetnju. Ja nešto bio po gradu, bilo je baš divno.
Ceo dan sam bio napolju,sto kuci radeci,sekao grane na drvecu sto posle setajuci sa sinom. ;)
Sutra najavljuju kisu.... :(
Vala danas nije bila kiša. Opet su pogrešili prognozu. Možda je u nekim delovima i padala.
Ni kod nas nije bilo,ali tako su najavili.Naoblacilo se ali nije padalo.
Mogao je da se iskoristi vikend ;D
Bilo je stvarno prelepo vreme.Da li ce zbog ovog biti neki problem ne znam.Mislim zbog ovako toplog vremena u februaru.....
Mozda. Nije zdravo ni to. Ali pravo da ti kazem,razmisljam samo pozitivno. Ne mogu vise i vremenom da se opterecujem ;D
Ne,naravno daleko od toga,nisam ni naveo zbog toga da bi to nametnuo kao problem i ja uzivam u tome a posle sta bude bice. ;)
Ma znam. Jasno mi je da se ne opterecujes. Nego kazem to i zbog ostalih. Sta ima da se opterecujemo jos i vremenom. Ima toliko drugih vaznijih stvari u zivotu.
E vidis kako je lose kada sve moras da objasnjavas. ;D ;D ;D
Neka,neka. Necemo da se bunimo :)
-
Povećajte unos vitamina D
Vitamin D je mikronutrijent koji igra ključnu ulogu u mnogim aspektima zdravlja. Uprkos njegovoj važnosti, do 1 milijarde ljudi širom sveta ima deficit.
Neka istraživanja pokazuju da nizak nivo vitamina D može biti povezan sa nižim nivoom testosterona.
Izadite na sunce!Naravno da puno ljudi ima problema sa ovim vitaminom jer provode vremena u svojim tamnim kancelarijama umesto da izadu pa makar nna pola sata da setaju po suncu. ;)
Danas što je bio sunčan dan i topao. Prelepo za šetnju. Ja nešto bio po gradu, bilo je baš divno.
Ceo dan sam bio napolju,sto kuci radeci,sekao grane na drvecu sto posle setajuci sa sinom. ;)
Sutra najavljuju kisu.... :(
Vala danas nije bila kiša. Opet su pogrešili prognozu. Možda je u nekim delovima i padala.
Ni kod nas nije bilo,ali tako su najavili.Naoblacilo se ali nije padalo.
Mogao je da se iskoristi vikend ;D
Bilo je stvarno prelepo vreme.Da li ce zbog ovog biti neki problem ne znam.Mislim zbog ovako toplog vremena u februaru.....
Mozda. Nije zdravo ni to. Ali pravo da ti kazem,razmisljam samo pozitivno. Ne mogu vise i vremenom da se opterecujem ;D
Ne,naravno daleko od toga,nisam ni naveo zbog toga da bi to nametnuo kao problem i ja uzivam u tome a posle sta bude bice. ;)
Ma znam. Jasno mi je da se ne opterecujes. Nego kazem to i zbog ostalih. Sta ima da se opterecujemo jos i vremenom. Ima toliko drugih vaznijih stvari u zivotu.
E vidis kako je lose kada sve moras da objasnjavas. ;D ;D ;D
Neka,neka. Necemo da se bunimo :)
Ma kakvi,samo kazem.... ;D ;D ;D
-
Nivo testosterona kod muškaraca dostiže vrhunac sa 19 godina i prirodno opada sa godinama. Oni se smanjuju u proseku za 1%–2% svake godine nakon 30. godine, iako se mogu stabilizovati u vašim 40-im ili kasnije.
Ja sam recimo "drasticno" opadanje nivoa testosterona osetio posle 40 godine zivota.....
Sta znaci drasticno? Kako si tacno osetio?
Pored onoga sto sam naveo sto sam jos primetio posle svoje cetrdesete godine da mi duze traju zagrevanja nego sam trening.U svojim dvadesetim uopste nisam radio zagrevanje(sto naravno nije dobro i ne preporucujem!)u tridesetima mozda malo sam mlatarao rukicama koja serija sa 70-80% od maximuma i odmah na max kilazu.A sada mlataram rukicama,nogicama sa svacim barem pola sata,poneka vezba sa gumama,pa sa praznom sipkom i polako-postepeno do zeljene kilaze,ali nikako do maximalne tezine....
-
Nivo testosterona kod muškaraca dostiže vrhunac sa 19 godina i prirodno opada sa godinama. Oni se smanjuju u proseku za 1%–2% svake godine nakon 30. godine, iako se mogu stabilizovati u vašim 40-im ili kasnije.
Ja sam recimo "drasticno" opadanje nivoa testosterona osetio posle 40 godine zivota.....
Sta znaci drasticno? Kako si tacno osetio?
Pored onoga sto sam naveo sto sam jos primetio posle svoje cetrdesete godine da mi duze traju zagrevanja nego sam trening.U svojim dvadesetim uopste nisam radio zagrevanje(sto naravno nije dobro i ne preporucujem!)u tridesetima mozda malo sam mlatarao rukicama koja serija sa 70-80% od maximuma i odmah na max kilazu.A sada mlataram rukicama,nogicama sa svacim barem pola sata,poneka vezba sa gumama,pa sa praznom sipkom i polako-postepeno do zeljene kilaze,ali nikako do maximalne tezine....
Je l možda to i zato što muskulo-skeletni sistem se troši pa i zbog toga treba duže zagrevanje?
-
Nivo testosterona kod muškaraca dostiže vrhunac sa 19 godina i prirodno opada sa godinama. Oni se smanjuju u proseku za 1%–2% svake godine nakon 30. godine, iako se mogu stabilizovati u vašim 40-im ili kasnije.
Ja sam recimo "drasticno" opadanje nivoa testosterona osetio posle 40 godine zivota.....
Sta znaci drasticno? Kako si tacno osetio?
Pored onoga sto sam naveo sto sam jos primetio posle svoje cetrdesete godine da mi duze traju zagrevanja nego sam trening.U svojim dvadesetim uopste nisam radio zagrevanje(sto naravno nije dobro i ne preporucujem!)u tridesetima mozda malo sam mlatarao rukicama koja serija sa 70-80% od maximuma i odmah na max kilazu.A sada mlataram rukicama,nogicama sa svacim barem pola sata,poneka vezba sa gumama,pa sa praznom sipkom i polako-postepeno do zeljene kilaze,ali nikako do maximalne tezine....
Je l možda to i zato što muskulo-skeletni sistem se troši pa i zbog toga treba duže zagrevanje?
Jeste,upravo zbog toga.Pogotovo skeletni.
-
Trening snage, posebno kada se vežbaju velike grupe mišića znatno povećava nivo testosterona tako da je to definitivno još jedna od prednosti ovakvog vida vežbanja.
Zato mi je najbolje kada neki kažu da ne vežbaju noge. Pa kvadriceps je najveći mišić tela i kada se on vežba najviše se testosterona oslobađa.
Apsolutno. Takođe treba i ženama skrenuti pažnju da ne preteruju sa vežbanjem nogu i gluteusa jer veći nivo testosterona kod žena može poremetiti menstrualni ciklus.
U powerliftingu\bodi bildingu sam sretao zene koje po njihovim recima vec godinama ni nemaju menstrualne cikluse....
Samo mislim da pre nemaju ciklus zbog uzimanja steroida.
Pre svega zbog prekomernog vežbanja, uzimanje steroida je plus.
Slazem se.Preopterecenje u smislu dizanja prevelikih tereta.Ima zena koje dizu 4 puta svoju telesne tezine u mrtvom dizanju.....
To nije baš zdravo, posebno zbog plodnosti.
Da se razumemo,po mom misljenju svaki sport koji je takmicarski nije zdrav.Nije ni to normalno da se igra 2-3 utakmice nedeljno ili Dokovic igra polufinale 3,5-4 sata a u finalu 5 sati.....
To sam morao da kazem jer smo samo pricali o powerliftingu,a mislim da je generalno bilo koji sport koji je takmicarski nije zdravo za telo.Mozda sada necete primetiti ali kasnije sigurno.
Sa ovim se apsolutno slazem. Nikako nije zdravo. I nazalost imaju svoje psoledice kasnije.
-
Nivo testosterona kod muškaraca dostiže vrhunac sa 19 godina i prirodno opada sa godinama. Oni se smanjuju u proseku za 1%–2% svake godine nakon 30. godine, iako se mogu stabilizovati u vašim 40-im ili kasnije.
Ja sam recimo "drasticno" opadanje nivoa testosterona osetio posle 40 godine zivota.....
Individualno je. Ali recimo ti si fizički aktivan i zdravo se hraniš, pa se očekuje da je pad sporiji, nego kod nekih drugih osoba.
I jeste kasnio barem desetak godina.I nije pao toliko koliko kod mojih vrsnjaka,a i ja imam 49 godina,sto znaci da sam MNOOOOGO blizi 50....
Nema to veze. To su samo brojke. Bitno je kako se ko oseća i koliko zdravo živi.
Ja to svima kazem i zaista mislim da je tako.Ja svima kazem da imam 25 godina sa 24 godina iskustva..... ;D ;D ;D
Sto bi rekao Sojic- Jos od mali nogu,Slacko ;D
Opet ti sa citatima. :D
-
Nivo testosterona kod muškaraca dostiže vrhunac sa 19 godina i prirodno opada sa godinama. Oni se smanjuju u proseku za 1%–2% svake godine nakon 30. godine, iako se mogu stabilizovati u vašim 40-im ili kasnije.
Ja sam recimo "drasticno" opadanje nivoa testosterona osetio posle 40 godine zivota.....
Sta znaci drasticno? Kako si tacno osetio?
Pored onoga sto sam naveo sto sam jos primetio posle svoje cetrdesete godine da mi duze traju zagrevanja nego sam trening.U svojim dvadesetim uopste nisam radio zagrevanje(sto naravno nije dobro i ne preporucujem!)u tridesetima mozda malo sam mlatarao rukicama koja serija sa 70-80% od maximuma i odmah na max kilazu.A sada mlataram rukicama,nogicama sa svacim barem pola sata,poneka vezba sa gumama,pa sa praznom sipkom i polako-postepeno do zeljene kilaze,ali nikako do maximalne tezine....
Je l možda to i zato što muskulo-skeletni sistem se troši pa i zbog toga treba duže zagrevanje?
Jeste,upravo zbog toga.Pogotovo skeletni.
Ali zato odrzavas kondiciju i u mnogo si boljoj formi,nego svoji vrsnjaci koji nisu fizicki aktivni. Svakako si u prednosti. A to sto nam je fiziologija takva, to ne mozemo da promenimo ;)
-
Nivo testosterona kod muškaraca dostiže vrhunac sa 19 godina i prirodno opada sa godinama. Oni se smanjuju u proseku za 1%–2% svake godine nakon 30. godine, iako se mogu stabilizovati u vašim 40-im ili kasnije.
Ja sam recimo "drasticno" opadanje nivoa testosterona osetio posle 40 godine zivota.....
Individualno je. Ali recimo ti si fizički aktivan i zdravo se hraniš, pa se očekuje da je pad sporiji, nego kod nekih drugih osoba.
I jeste kasnio barem desetak godina.I nije pao toliko koliko kod mojih vrsnjaka,a i ja imam 49 godina,sto znaci da sam MNOOOOGO blizi 50....
Nema to veze. To su samo brojke. Bitno je kako se ko oseća i koliko zdravo živi.
Ja to svima kazem i zaista mislim da je tako.Ja svima kazem da imam 25 godina sa 24 godina iskustva..... ;D ;D ;D
Sto bi rekao Sojic- Jos od mali nogu,Slacko ;D
Opet ti sa citatima. :D
Bolje da prestanem. Mozda postanem iritantan, ako vec nisam ;D
-
Nivo testosterona kod muškaraca dostiže vrhunac sa 19 godina i prirodno opada sa godinama. Oni se smanjuju u proseku za 1%–2% svake godine nakon 30. godine, iako se mogu stabilizovati u vašim 40-im ili kasnije.
Ja sam recimo "drasticno" opadanje nivoa testosterona osetio posle 40 godine zivota.....
Sta znaci drasticno? Kako si tacno osetio?
Pored onoga sto sam naveo sto sam jos primetio posle svoje cetrdesete godine da mi duze traju zagrevanja nego sam trening.U svojim dvadesetim uopste nisam radio zagrevanje(sto naravno nije dobro i ne preporucujem!)u tridesetima mozda malo sam mlatarao rukicama koja serija sa 70-80% od maximuma i odmah na max kilazu.A sada mlataram rukicama,nogicama sa svacim barem pola sata,poneka vezba sa gumama,pa sa praznom sipkom i polako-postepeno do zeljene kilaze,ali nikako do maximalne tezine....
Je l možda to i zato što muskulo-skeletni sistem se troši pa i zbog toga treba duže zagrevanje?
Jeste,upravo zbog toga.Pogotovo skeletni.
Sa godinama se sve troši... Opada nivo hormona, organizam je sve slabiji, smanjena je mogućnost oporavka od povreda... Ali to nikako nije razlog da odustanemo od fizičke aktivnosti. Lagano vežbanje i šetnja se uvek preporučuju.
-
Nivo testosterona kod muškaraca dostiže vrhunac sa 19 godina i prirodno opada sa godinama. Oni se smanjuju u proseku za 1%–2% svake godine nakon 30. godine, iako se mogu stabilizovati u vašim 40-im ili kasnije.
Ja sam recimo "drasticno" opadanje nivoa testosterona osetio posle 40 godine zivota.....
Sta znaci drasticno? Kako si tacno osetio?
Pored onoga sto sam naveo sto sam jos primetio posle svoje cetrdesete godine da mi duze traju zagrevanja nego sam trening.U svojim dvadesetim uopste nisam radio zagrevanje(sto naravno nije dobro i ne preporucujem!)u tridesetima mozda malo sam mlatarao rukicama koja serija sa 70-80% od maximuma i odmah na max kilazu.A sada mlataram rukicama,nogicama sa svacim barem pola sata,poneka vezba sa gumama,pa sa praznom sipkom i polako-postepeno do zeljene kilaze,ali nikako do maximalne tezine....
Je l možda to i zato što muskulo-skeletni sistem se troši pa i zbog toga treba duže zagrevanje?
Jeste,upravo zbog toga.Pogotovo skeletni.
Ali zato odrzavas kondiciju i u mnogo si boljoj formi,nego svoji vrsnjaci koji nisu fizicki aktivni. Svakako si u prednosti. A to sto nam je fiziologija takva, to ne mozemo da promenimo ;)
Naravno i zahvalan sam Bogu sto je tako,mislim sto sam u boljoj kondiciji nego moji vrsnjaci,ali zato i radim na tome svaki dan dok oni sede ispred televizora i piju pivo.....
-
Nivo testosterona kod muškaraca dostiže vrhunac sa 19 godina i prirodno opada sa godinama. Oni se smanjuju u proseku za 1%–2% svake godine nakon 30. godine, iako se mogu stabilizovati u vašim 40-im ili kasnije.
Ja sam recimo "drasticno" opadanje nivoa testosterona osetio posle 40 godine zivota.....
Individualno je. Ali recimo ti si fizički aktivan i zdravo se hraniš, pa se očekuje da je pad sporiji, nego kod nekih drugih osoba.
I jeste kasnio barem desetak godina.I nije pao toliko koliko kod mojih vrsnjaka,a i ja imam 49 godina,sto znaci da sam MNOOOOGO blizi 50....
Nema to veze. To su samo brojke. Bitno je kako se ko oseća i koliko zdravo živi.
Ja to svima kazem i zaista mislim da je tako.Ja svima kazem da imam 25 godina sa 24 godina iskustva..... ;D ;D ;D
Sto bi rekao Sojic- Jos od mali nogu,Slacko ;D
Opet ti sa citatima. :D
Bolje da prestanem. Mozda postanem iritantan, ako vec nisam ;D
Taman posla,to mi uvek ulepsa dan.
-
Nivo testosterona kod muškaraca dostiže vrhunac sa 19 godina i prirodno opada sa godinama. Oni se smanjuju u proseku za 1%–2% svake godine nakon 30. godine, iako se mogu stabilizovati u vašim 40-im ili kasnije.
Ja sam recimo "drasticno" opadanje nivoa testosterona osetio posle 40 godine zivota.....
Sta znaci drasticno? Kako si tacno osetio?
Pored onoga sto sam naveo sto sam jos primetio posle svoje cetrdesete godine da mi duze traju zagrevanja nego sam trening.U svojim dvadesetim uopste nisam radio zagrevanje(sto naravno nije dobro i ne preporucujem!)u tridesetima mozda malo sam mlatarao rukicama koja serija sa 70-80% od maximuma i odmah na max kilazu.A sada mlataram rukicama,nogicama sa svacim barem pola sata,poneka vezba sa gumama,pa sa praznom sipkom i polako-postepeno do zeljene kilaze,ali nikako do maximalne tezine....
Je l možda to i zato što muskulo-skeletni sistem se troši pa i zbog toga treba duže zagrevanje?
Jeste,upravo zbog toga.Pogotovo skeletni.
Sa godinama se sve troši... Opada nivo hormona, organizam je sve slabiji, smanjena je mogućnost oporavka od povreda... Ali to nikako nije razlog da odustanemo od fizičke aktivnosti. Lagano vežbanje i šetnja se uvek preporučuju.
Nema sanse da odustanem.Mi se uvek salimo da cu ja i na bolnickom krevetu pred smrt kada doticni dode po mene reci mu cekaj dok zavrsim seriju i posle me vodi.... ;D ;D ;D
-
Nivo testosterona kod muškaraca dostiže vrhunac sa 19 godina i prirodno opada sa godinama. Oni se smanjuju u proseku za 1%–2% svake godine nakon 30. godine, iako se mogu stabilizovati u vašim 40-im ili kasnije.
Ja sam recimo "drasticno" opadanje nivoa testosterona osetio posle 40 godine zivota.....
Sta znaci drasticno? Kako si tacno osetio?
Pored onoga sto sam naveo sto sam jos primetio posle svoje cetrdesete godine da mi duze traju zagrevanja nego sam trening.U svojim dvadesetim uopste nisam radio zagrevanje(sto naravno nije dobro i ne preporucujem!)u tridesetima mozda malo sam mlatarao rukicama koja serija sa 70-80% od maximuma i odmah na max kilazu.A sada mlataram rukicama,nogicama sa svacim barem pola sata,poneka vezba sa gumama,pa sa praznom sipkom i polako-postepeno do zeljene kilaze,ali nikako do maximalne tezine....
Je l možda to i zato što muskulo-skeletni sistem se troši pa i zbog toga treba duže zagrevanje?
Jeste,upravo zbog toga.Pogotovo skeletni.
Ali zato odrzavas kondiciju i u mnogo si boljoj formi,nego svoji vrsnjaci koji nisu fizicki aktivni. Svakako si u prednosti. A to sto nam je fiziologija takva, to ne mozemo da promenimo ;)
Naravno i zahvalan sam Bogu sto je tako,mislim sto sam u boljoj kondiciji nego moji vrsnjaci,ali zato i radim na tome svaki dan dok oni sede ispred televizora i piju pivo.....
A najgore je sto postoje i mladi koji to rade.
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
-
Nivo testosterona kod muškaraca dostiže vrhunac sa 19 godina i prirodno opada sa godinama. Oni se smanjuju u proseku za 1%–2% svake godine nakon 30. godine, iako se mogu stabilizovati u vašim 40-im ili kasnije.
Ja sam recimo "drasticno" opadanje nivoa testosterona osetio posle 40 godine zivota.....
Sta znaci drasticno? Kako si tacno osetio?
Pored onoga sto sam naveo sto sam jos primetio posle svoje cetrdesete godine da mi duze traju zagrevanja nego sam trening.U svojim dvadesetim uopste nisam radio zagrevanje(sto naravno nije dobro i ne preporucujem!)u tridesetima mozda malo sam mlatarao rukicama koja serija sa 70-80% od maximuma i odmah na max kilazu.A sada mlataram rukicama,nogicama sa svacim barem pola sata,poneka vezba sa gumama,pa sa praznom sipkom i polako-postepeno do zeljene kilaze,ali nikako do maximalne tezine....
Je l možda to i zato što muskulo-skeletni sistem se troši pa i zbog toga treba duže zagrevanje?
Jeste,upravo zbog toga.Pogotovo skeletni.
Ali zato odrzavas kondiciju i u mnogo si boljoj formi,nego svoji vrsnjaci koji nisu fizicki aktivni. Svakako si u prednosti. A to sto nam je fiziologija takva, to ne mozemo da promenimo ;)
Naravno i zahvalan sam Bogu sto je tako,mislim sto sam u boljoj kondiciji nego moji vrsnjaci,ali zato i radim na tome svaki dan dok oni sede ispred televizora i piju pivo.....
A najgore je sto postoje i mladi koji to rade.
To mi tek nije jasno.Pa meni bi bilo dosadno!Ni sad ne mogu dugo da sedim na jednom mestu.Volim da sam u pokretu.Ja sam druga krajnost.Ponekad ni to ne valja.
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
To je vazno da aktivnost prilagodimo prema svojim mogucnostima.Meni je to tesko bilo prihvatiti.Mada ponekad i sada preteram,ali naucio sam da prilagodim stvari svojim mogucnostima.
-
Nivo testosterona kod muškaraca dostiže vrhunac sa 19 godina i prirodno opada sa godinama. Oni se smanjuju u proseku za 1%–2% svake godine nakon 30. godine, iako se mogu stabilizovati u vašim 40-im ili kasnije.
Ja sam recimo "drasticno" opadanje nivoa testosterona osetio posle 40 godine zivota.....
Sta znaci drasticno? Kako si tacno osetio?
Pored onoga sto sam naveo sto sam jos primetio posle svoje cetrdesete godine da mi duze traju zagrevanja nego sam trening.U svojim dvadesetim uopste nisam radio zagrevanje(sto naravno nije dobro i ne preporucujem!)u tridesetima mozda malo sam mlatarao rukicama koja serija sa 70-80% od maximuma i odmah na max kilazu.A sada mlataram rukicama,nogicama sa svacim barem pola sata,poneka vezba sa gumama,pa sa praznom sipkom i polako-postepeno do zeljene kilaze,ali nikako do maximalne tezine....
Je l možda to i zato što muskulo-skeletni sistem se troši pa i zbog toga treba duže zagrevanje?
Jeste,upravo zbog toga.Pogotovo skeletni.
Ali zato odrzavas kondiciju i u mnogo si boljoj formi,nego svoji vrsnjaci koji nisu fizicki aktivni. Svakako si u prednosti. A to sto nam je fiziologija takva, to ne mozemo da promenimo ;)
Naravno i zahvalan sam Bogu sto je tako,mislim sto sam u boljoj kondiciji nego moji vrsnjaci,ali zato i radim na tome svaki dan dok oni sede ispred televizora i piju pivo.....
A najgore je sto postoje i mladi koji to rade.
To mi tek nije jasno.Pa meni bi bilo dosadno!Ni sad ne mogu dugo da sedim na jednom mestu.Volim da sam u pokretu.Ja sam druga krajnost.Ponekad ni to ne valja.
Najbolja zlatna sredina. Medjutim, nije jednostavno da se konstantno odrzava neki balans. Postane opterecujuce. Dobro je da to sve dodje spontano.
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
To je vazno da aktivnost prilagodimo prema svojim mogucnostima.Meni je to tesko bilo prihvatiti.Mada ponekad i sada preteram,ali naucio sam da prilagodim stvari svojim mogucnostima.
To je svima najteze. Obicno vecina nas ima neki takmicarski duh u sebi. Ne mislim sa drugima da se takmicimo. Nego sa samim sobom. Ali i tu se nadje neka ravnoteza.
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
To je vazno da aktivnost prilagodimo prema svojim mogucnostima.Meni je to tesko bilo prihvatiti.Mada ponekad i sada preteram,ali naucio sam da prilagodim stvari svojim mogucnostima.
To je svima najteze. Obicno vecina nas ima neki takmicarski duh u sebi. Ne mislim sa drugima da se takmicimo. Nego sa samim sobom. Ali i tu se nadje neka ravnoteza.
Bravo dr Nikola!!!!
Kada su me pitali dok sam se takmicio ko mi je najveci protivnik ja sam uvek odgovarao da sam ja sebi najveci protivnik.Svi su mislili kako sam umisljen sto to kazem,ali sam onda objasnio da sam sa time hteo reci da se ja ne takmicim ni sa kim,nego sa samim sobom i dotle cu se takmiciti dokle god mogu biti bolji na takmicenju od svog prethodno najboljeg rezultata.
Jedini izuzetak je zadnje Svetsko prvenstvo gde nisam podigao vise od prethodnog takmicenja,tamo su me neki drugi ciljevi vodili. ;)
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
To je vazno da aktivnost prilagodimo prema svojim mogucnostima.Meni je to tesko bilo prihvatiti.Mada ponekad i sada preteram,ali naucio sam da prilagodim stvari svojim mogucnostima.
Dobro je što si naučio, preterivanje zaista nije zdravo što ne mora da se vidi odmah već na dugoročne staze.
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
To je vazno da aktivnost prilagodimo prema svojim mogucnostima.Meni je to tesko bilo prihvatiti.Mada ponekad i sada preteram,ali naucio sam da prilagodim stvari svojim mogucnostima.
To je svima najteze. Obicno vecina nas ima neki takmicarski duh u sebi. Ne mislim sa drugima da se takmicimo. Nego sa samim sobom. Ali i tu se nadje neka ravnoteza.
Bravo dr Nikola!!!!
Kada su me pitali dok sam se takmicio ko mi je najveci protivnik ja sam uvek odgovarao da sam ja sebi najveci protivnik.Svi su mislili kako sam umisljen sto to kazem,ali sam onda objasnio da sam sa time hteo reci da se ja ne takmicim ni sa kim,nego sa samim sobom i dotle cu se takmiciti dokle god mogu biti bolji na takmicenju od svog prethodno najboljeg rezultata.
Jedini izuzetak je zadnje Svetsko prvenstvo gde nisam podigao vise od prethodnog takmicenja,tamo su me neki drugi ciljevi vodili. ;)
Sami sebi smo uvek najbolja konkurencija i dobro je dok je tako. Drugi nisu isti kao mi, pa samim tim ni merodavni da bi nam bili konkurencija.
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.
Ja i kad sam se najvise takmicio ni onda nisam osecao umor i onda mi je prijalo.
Umor osecam recimo zadnjih 4-5 godina,ali od onda konstantno.
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
To je vazno da aktivnost prilagodimo prema svojim mogucnostima.Meni je to tesko bilo prihvatiti.Mada ponekad i sada preteram,ali naucio sam da prilagodim stvari svojim mogucnostima.
Dobro je što si naučio, preterivanje zaista nije zdravo što ne mora da se vidi odmah već na dugoročne staze.
Hvala ti.Morao sam,jer sam video da to ne vodi nigde.Smanjio sam kilazu sa kojom radim,vreme treninga i izgleda da je to puno pomoglo.
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
To je vazno da aktivnost prilagodimo prema svojim mogucnostima.Meni je to tesko bilo prihvatiti.Mada ponekad i sada preteram,ali naucio sam da prilagodim stvari svojim mogucnostima.
Dobro je što si naučio, preterivanje zaista nije zdravo što ne mora da se vidi odmah već na dugoročne staze.
Hvala ti.Morao sam,jer sam video da to ne vodi nigde.Smanjio sam kilazu sa kojom radim,vreme treninga i izgleda da je to puno pomoglo.
Rekao si ključnu stvar- vidiš da preterivanje nigde ne vodi. Apsolutno da preterani napori i opsednutost zdravim načinom života nigde ne vode. 💪
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
To je vazno da aktivnost prilagodimo prema svojim mogucnostima.Meni je to tesko bilo prihvatiti.Mada ponekad i sada preteram,ali naucio sam da prilagodim stvari svojim mogucnostima.
Dobro je što si naučio, preterivanje zaista nije zdravo što ne mora da se vidi odmah već na dugoročne staze.
Hvala ti.Morao sam,jer sam video da to ne vodi nigde.Smanjio sam kilazu sa kojom radim,vreme treninga i izgleda da je to puno pomoglo.
Rekao si ključnu stvar- vidiš da preterivanje nigde ne vodi. Apsolutno da preterani napori i opsednutost zdravim načinom života nigde ne vode. 💪
Da,ali treba stici dotle da uvidis/priznas da si gresio.
Meni ni to nije predstavljao problem,meni je predstavljao problem sto nesto sto sam radio +20 godina i navikao na takav nacin zivota odjednom ne radi i moram nesto menjati da bi opet bilo dobro i ni na kraju pameti mi nije bilo da je to uzrok problema.
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
To je vazno da aktivnost prilagodimo prema svojim mogucnostima.Meni je to tesko bilo prihvatiti.Mada ponekad i sada preteram,ali naucio sam da prilagodim stvari svojim mogucnostima.
Dobro je što si naučio, preterivanje zaista nije zdravo što ne mora da se vidi odmah već na dugoročne staze.
Hvala ti.Morao sam,jer sam video da to ne vodi nigde.Smanjio sam kilazu sa kojom radim,vreme treninga i izgleda da je to puno pomoglo.
Rekao si ključnu stvar- vidiš da preterivanje nigde ne vodi. Apsolutno da preterani napori i opsednutost zdravim načinom života nigde ne vode. 💪
Da,ali treba stici dotle da uvidis/priznas da si gresio.
Meni ni to nije predstavljao problem,meni je predstavljao problem sto nesto sto sam radio +20 godina i navikao na takav nacin zivota odjednom ne radi i moram nesto menjati da bi opet bilo dobro i ni na kraju pameti mi nije bilo da je to uzrok problema.
Kad stekneš uvid već je pola problema rešeno, druga polovina je fleksibilnost za promenu.
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
To je vazno da aktivnost prilagodimo prema svojim mogucnostima.Meni je to tesko bilo prihvatiti.Mada ponekad i sada preteram,ali naucio sam da prilagodim stvari svojim mogucnostima.
To je svima najteze. Obicno vecina nas ima neki takmicarski duh u sebi. Ne mislim sa drugima da se takmicimo. Nego sa samim sobom. Ali i tu se nadje neka ravnoteza.
Bravo dr Nikola!!!!
Kada su me pitali dok sam se takmicio ko mi je najveci protivnik ja sam uvek odgovarao da sam ja sebi najveci protivnik.Svi su mislili kako sam umisljen sto to kazem,ali sam onda objasnio da sam sa time hteo reci da se ja ne takmicim ni sa kim,nego sa samim sobom i dotle cu se takmiciti dokle god mogu biti bolji na takmicenju od svog prethodno najboljeg rezultata.
Jedini izuzetak je zadnje Svetsko prvenstvo gde nisam podigao vise od prethodnog takmicenja,tamo su me neki drugi ciljevi vodili. ;)
Smatram da je to dobar način da se tako rukovodimo u životu.
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.
Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
To je vazno da aktivnost prilagodimo prema svojim mogucnostima.Meni je to tesko bilo prihvatiti.Mada ponekad i sada preteram,ali naucio sam da prilagodim stvari svojim mogucnostima.
Dobro je što si naučio, preterivanje zaista nije zdravo što ne mora da se vidi odmah već na dugoročne staze.
Hvala ti.Morao sam,jer sam video da to ne vodi nigde.Smanjio sam kilazu sa kojom radim,vreme treninga i izgleda da je to puno pomoglo.
Važno je da si našao balans.
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
To je vazno da aktivnost prilagodimo prema svojim mogucnostima.Meni je to tesko bilo prihvatiti.Mada ponekad i sada preteram,ali naucio sam da prilagodim stvari svojim mogucnostima.
Dobro je što si naučio, preterivanje zaista nije zdravo što ne mora da se vidi odmah već na dugoročne staze.
Hvala ti.Morao sam,jer sam video da to ne vodi nigde.Smanjio sam kilazu sa kojom radim,vreme treninga i izgleda da je to puno pomoglo.
Rekao si ključnu stvar- vidiš da preterivanje nigde ne vodi. Apsolutno da preterani napori i opsednutost zdravim načinom života nigde ne vode. 💪
Da,ali treba stici dotle da uvidis/priznas da si gresio.
Meni ni to nije predstavljao problem,meni je predstavljao problem sto nesto sto sam radio +20 godina i navikao na takav nacin zivota odjednom ne radi i moram nesto menjati da bi opet bilo dobro i ni na kraju pameti mi nije bilo da je to uzrok problema.
Kad stekneš uvid već je pola problema rešeno, druga polovina je fleksibilnost za promenu.
Kod puno ljudi fali bas ta felksibilnost za promenu.
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
To je vazno da aktivnost prilagodimo prema svojim mogucnostima.Meni je to tesko bilo prihvatiti.Mada ponekad i sada preteram,ali naucio sam da prilagodim stvari svojim mogucnostima.
To je svima najteze. Obicno vecina nas ima neki takmicarski duh u sebi. Ne mislim sa drugima da se takmicimo. Nego sa samim sobom. Ali i tu se nadje neka ravnoteza.
Bravo dr Nikola!!!!
Kada su me pitali dok sam se takmicio ko mi je najveci protivnik ja sam uvek odgovarao da sam ja sebi najveci protivnik.Svi su mislili kako sam umisljen sto to kazem,ali sam onda objasnio da sam sa time hteo reci da se ja ne takmicim ni sa kim,nego sa samim sobom i dotle cu se takmiciti dokle god mogu biti bolji na takmicenju od svog prethodno najboljeg rezultata.
Jedini izuzetak je zadnje Svetsko prvenstvo gde nisam podigao vise od prethodnog takmicenja,tamo su me neki drugi ciljevi vodili. ;)
Smatram da je to dobar način da se tako rukovodimo u životu.
Meni je taj pristup puno pomogao i u privatnom i poslovnom zivotu.
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.
Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.
Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
To je vazno da aktivnost prilagodimo prema svojim mogucnostima.Meni je to tesko bilo prihvatiti.Mada ponekad i sada preteram,ali naucio sam da prilagodim stvari svojim mogucnostima.
Dobro je što si naučio, preterivanje zaista nije zdravo što ne mora da se vidi odmah već na dugoročne staze.
Hvala ti.Morao sam,jer sam video da to ne vodi nigde.Smanjio sam kilazu sa kojom radim,vreme treninga i izgleda da je to puno pomoglo.
Važno je da si našao balans.
Morao sam jer ne volim tapkati u jednom mestu....
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.
Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.
Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.
Naravno, kada ti je to profesionalni odabir druga je priča. Ali smatram da i tad treba u nekom trenutku sam stati, da se organizam ne bi previše istrošio. Naravno u praksi je to teško moguće.
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
To je vazno da aktivnost prilagodimo prema svojim mogucnostima.Meni je to tesko bilo prihvatiti.Mada ponekad i sada preteram,ali naucio sam da prilagodim stvari svojim mogucnostima.
Dobro je što si naučio, preterivanje zaista nije zdravo što ne mora da se vidi odmah već na dugoročne staze.
Hvala ti.Morao sam,jer sam video da to ne vodi nigde.Smanjio sam kilazu sa kojom radim,vreme treninga i izgleda da je to puno pomoglo.
Rekao si ključnu stvar- vidiš da preterivanje nigde ne vodi. Apsolutno da preterani napori i opsednutost zdravim načinom života nigde ne vode. 💪
Da,ali treba stici dotle da uvidis/priznas da si gresio.
Meni ni to nije predstavljao problem,meni je predstavljao problem sto nesto sto sam radio +20 godina i navikao na takav nacin zivota odjednom ne radi i moram nesto menjati da bi opet bilo dobro i ni na kraju pameti mi nije bilo da je to uzrok problema.
Kad stekneš uvid već je pola problema rešeno, druga polovina je fleksibilnost za promenu.
Kod puno ljudi fali bas ta felksibilnost za promenu.
Obicno osobe vole da funkcionisu samo u svojoj zoni komfora. Svaka promena im remeti ustaljeni ritam.
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.
Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.
Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.
Ima specificnosti. Mada kada god je moguce treba nekako balansirati. U slucajevima profesionalnog sporta je teze.
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.
Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.
Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.
Naravno, kada ti je to profesionalni odabir druga je priča. Ali smatram da i tad treba u nekom trenutku sam stati, da se organizam ne bi previše istrošio. Naravno u praksi je to teško moguće.
Ja sam to radio odmah kada se zavrsila sezona.Nedelju-dve bez iakavog treninga i posle sam cele zime radio bilderski,sa puno manje tezine i vise ponavljanja do proleca i onda opet Jovo na novo.I tako sam i telu i mozgu dao vremena za oporavak.Kao neka vrsta deloada kako je danas zovu.
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
To je vazno da aktivnost prilagodimo prema svojim mogucnostima.Meni je to tesko bilo prihvatiti.Mada ponekad i sada preteram,ali naucio sam da prilagodim stvari svojim mogucnostima.
Dobro je što si naučio, preterivanje zaista nije zdravo što ne mora da se vidi odmah već na dugoročne staze.
Hvala ti.Morao sam,jer sam video da to ne vodi nigde.Smanjio sam kilazu sa kojom radim,vreme treninga i izgleda da je to puno pomoglo.
Rekao si ključnu stvar- vidiš da preterivanje nigde ne vodi. Apsolutno da preterani napori i opsednutost zdravim načinom života nigde ne vode. 💪
Da,ali treba stici dotle da uvidis/priznas da si gresio.
Meni ni to nije predstavljao problem,meni je predstavljao problem sto nesto sto sam radio +20 godina i navikao na takav nacin zivota odjednom ne radi i moram nesto menjati da bi opet bilo dobro i ni na kraju pameti mi nije bilo da je to uzrok problema.
Kad stekneš uvid već je pola problema rešeno, druga polovina je fleksibilnost za promenu.
Kod puno ljudi fali bas ta felksibilnost za promenu.
Obicno osobe vole da funkcionisu samo u svojoj zoni komfora. Svaka promena im remeti ustaljeni ritam.
Da,ali ljudi ne shvataju da najbolji rezultati dolaze onda kada istupis iz te zone komfora....
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.
Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.
Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.
Ima specificnosti. Mada kada god je moguce treba nekako balansirati. U slucajevima profesionalnog sporta je teze.
Teze jeste,ali ne i neizvodljivo.Pogledaj samo Dokovica,Ronalda,obojica imaju 38 godina i obojica su u vrhu sporta kojim se bave.Jeste da naporno rade da to ostvare,ali moze.Ja sam sa 36 godina postao Prvak sveta prvi put,a zadni put sa 44 godine. ;)
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.
Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.
Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.
Ima specificnosti. Mada kada god je moguce treba nekako balansirati. U slucajevima profesionalnog sporta je teze.
Teze jeste,ali ne i neizvodljivo.Pogledaj samo Dokovica,Ronalda,obojica imaju 38 godina i obojica su u vrhu sporta kojim se bave.Jeste da naporno rade da to ostvare,ali moze.Ja sam sa 36 godina postao Prvak sveta prvi put,a zadni put sa 44 godine. ;)
Do koliko godina smatraše da je najoptimalnije da se neko bavi profesionalno bodibildingom?
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.
Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.
Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.
Ima specificnosti. Mada kada god je moguce treba nekako balansirati. U slucajevima profesionalnog sporta je teze.
Teze jeste,ali ne i neizvodljivo.Pogledaj samo Dokovica,Ronalda,obojica imaju 38 godina i obojica su u vrhu sporta kojim se bave.Jeste da naporno rade da to ostvare,ali moze.Ja sam sa 36 godina postao Prvak sveta prvi put,a zadni put sa 44 godine. ;)
Do koliko godina smatraše da je najoptimalnije da se neko bavi profesionalno bodibildingom?
Zavisi sa koliko godina je poceo da vezba,jer oni koji ranije pocnu ranije dostizu i vrhunac ali recimo optimalno takmicarski bodi bilding bi trebalo da traje do navrsene 45 godine zivota,jer posle se vidljivo gubi na misicnoj masi a i koza pocinje da se guzva....Naravno uvek ima izuzetaka,recimo Albert Beckles je svoju najbolju formu postigao sa neverovatnih 55 godine kada je 1985 godine osvojio drugo mesto na Mr.Olimpiji!!!
Naravno trenirati treba i moze dok god moze da se krece,ali takmicarski ja ne bih pustao....
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.
Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.
Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.
Ima specificnosti. Mada kada god je moguce treba nekako balansirati. U slucajevima profesionalnog sporta je teze.
Teze jeste,ali ne i neizvodljivo.Pogledaj samo Dokovica,Ronalda,obojica imaju 38 godina i obojica su u vrhu sporta kojim se bave.Jeste da naporno rade da to ostvare,ali moze.Ja sam sa 36 godina postao Prvak sveta prvi put,a zadni put sa 44 godine. ;)
Do koliko godina smatraše da je najoptimalnije da se neko bavi profesionalno bodibildingom?
Zavisi sa koliko godina je poceo da vezba,jer oni koji ranije pocnu ranije dostizu i vrhunac ali recimo optimalno takmicarski bodi bilding bi trebalo da traje do navrsene 45 godine zivota,jer posle se vidljivo gubi na misicnoj masi a i koza pocinje da se guzva....Naravno uvek ima izuzetaka,recimo Albert Beckles je svoju najbolju formu postigao sa neverovatnih 55 godine kada je 1985 godine osvojio drugo mesto na Mr.Olimpiji!!!
Naravno trenirati treba i moze dok god moze da se krece,ali takmicarski ja ne bih pustao....
Ja sam više mislila iz zdravstvenog aspekta. Da li smatraše da je njegov organizam kasnije dobro podneo to što je on sa 55 išao na takmičenje?
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.
Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.
Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.
Ima specificnosti. Mada kada god je moguce treba nekako balansirati. U slucajevima profesionalnog sporta je teze.
Teze jeste,ali ne i neizvodljivo.Pogledaj samo Dokovica,Ronalda,obojica imaju 38 godina i obojica su u vrhu sporta kojim se bave.Jeste da naporno rade da to ostvare,ali moze.Ja sam sa 36 godina postao Prvak sveta prvi put,a zadni put sa 44 godine. ;)
Do koliko godina smatraše da je najoptimalnije da se neko bavi profesionalno bodibildingom?
Zavisi sa koliko godina je poceo da vezba,jer oni koji ranije pocnu ranije dostizu i vrhunac ali recimo optimalno takmicarski bodi bilding bi trebalo da traje do navrsene 45 godine zivota,jer posle se vidljivo gubi na misicnoj masi a i koza pocinje da se guzva....Naravno uvek ima izuzetaka,recimo Albert Beckles je svoju najbolju formu postigao sa neverovatnih 55 godine kada je 1985 godine osvojio drugo mesto na Mr.Olimpiji!!!
Naravno trenirati treba i moze dok god moze da se krece,ali takmicarski ja ne bih pustao....
Ja sam više mislila iz zdravstvenog aspekta. Da li smatraše da je njegov organizam kasnije dobro podneo to što je on sa 55 išao na takmičenje?
Ne,nikako.Mislim da je puno veci stres na organizam od 55 godina da se takmici nego na organizam od recimo 25 godina,kada jos organizam moze puno bolje/brze da se oporavi od takvih stresova.
Recimo samo jedan primer iz svog iskustva.Puno teze sam podneo pripreme za Svetsko 2019 godine kada sam imao 44 godine nego samo 5 godina ranije.Znaci nebo i zemlja.
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.
Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.
Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.
Naravno, kada ti je to profesionalni odabir druga je priča. Ali smatram da i tad treba u nekom trenutku sam stati, da se organizam ne bi previše istrošio. Naravno u praksi je to teško moguće.
Ja sam to radio odmah kada se zavrsila sezona.Nedelju-dve bez iakavog treninga i posle sam cele zime radio bilderski,sa puno manje tezine i vise ponavljanja do proleca i onda opet Jovo na novo.I tako sam i telu i mozgu dao vremena za oporavak.Kao neka vrsta deloada kako je danas zovu.
Mislim da bi ljudi mogli da slede tvoj primer. To je dobar nacin za organizaciju treninga tokom godine.
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
To je vazno da aktivnost prilagodimo prema svojim mogucnostima.Meni je to tesko bilo prihvatiti.Mada ponekad i sada preteram,ali naucio sam da prilagodim stvari svojim mogucnostima.
Dobro je što si naučio, preterivanje zaista nije zdravo što ne mora da se vidi odmah već na dugoročne staze.
Hvala ti.Morao sam,jer sam video da to ne vodi nigde.Smanjio sam kilazu sa kojom radim,vreme treninga i izgleda da je to puno pomoglo.
Rekao si ključnu stvar- vidiš da preterivanje nigde ne vodi. Apsolutno da preterani napori i opsednutost zdravim načinom života nigde ne vode. 💪
Da,ali treba stici dotle da uvidis/priznas da si gresio.
Meni ni to nije predstavljao problem,meni je predstavljao problem sto nesto sto sam radio +20 godina i navikao na takav nacin zivota odjednom ne radi i moram nesto menjati da bi opet bilo dobro i ni na kraju pameti mi nije bilo da je to uzrok problema.
Kad stekneš uvid već je pola problema rešeno, druga polovina je fleksibilnost za promenu.
Kod puno ljudi fali bas ta felksibilnost za promenu.
Obicno osobe vole da funkcionisu samo u svojoj zoni komfora. Svaka promena im remeti ustaljeni ritam.
Da,ali ljudi ne shvataju da najbolji rezultati dolaze onda kada istupis iz te zone komfora....
To jeste velika istina. Istupiti iz svoje zone komfora ujedno znaci i uspeh,a nakon toga slede jos veci uspesi na razlicitim poljima.
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.
Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.
Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.
Ima specificnosti. Mada kada god je moguce treba nekako balansirati. U slucajevima profesionalnog sporta je teze.
Teze jeste,ali ne i neizvodljivo.Pogledaj samo Dokovica,Ronalda,obojica imaju 38 godina i obojica su u vrhu sporta kojim se bave.Jeste da naporno rade da to ostvare,ali moze.Ja sam sa 36 godina postao Prvak sveta prvi put,a zadni put sa 44 godine. ;)
Lepo si naveo. Izgleda da su mnoge stvari moguce, samo ako to zaista zelimo. Da ne sputavamo sami sebe.
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.
Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.
Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.
Ima specificnosti. Mada kada god je moguce treba nekako balansirati. U slucajevima profesionalnog sporta je teze.
Teze jeste,ali ne i neizvodljivo.Pogledaj samo Dokovica,Ronalda,obojica imaju 38 godina i obojica su u vrhu sporta kojim se bave.Jeste da naporno rade da to ostvare,ali moze.Ja sam sa 36 godina postao Prvak sveta prvi put,a zadni put sa 44 godine. ;)
Do koliko godina smatraše da je najoptimalnije da se neko bavi profesionalno bodibildingom?
Zavisi sa koliko godina je poceo da vezba,jer oni koji ranije pocnu ranije dostizu i vrhunac ali recimo optimalno takmicarski bodi bilding bi trebalo da traje do navrsene 45 godine zivota,jer posle se vidljivo gubi na misicnoj masi a i koza pocinje da se guzva....Naravno uvek ima izuzetaka,recimo Albert Beckles je svoju najbolju formu postigao sa neverovatnih 55 godine kada je 1985 godine osvojio drugo mesto na Mr.Olimpiji!!!
Naravno trenirati treba i moze dok god moze da se krece,ali takmicarski ja ne bih pustao....
Ja sam više mislila iz zdravstvenog aspekta. Da li smatraše da je njegov organizam kasnije dobro podneo to što je on sa 55 išao na takmičenje?
Ne,nikako.Mislim da je puno veci stres na organizam od 55 godina da se takmici nego na organizam od recimo 25 godina,kada jos organizam moze puno bolje/brze da se oporavi od takvih stresova.
Recimo samo jedan primer iz svog iskustva.Puno teze sam podneo pripreme za Svetsko 2019 godine kada sam imao 44 godine nego samo 5 godina ranije.Znaci nebo i zemlja.
Hvala na odgovoru. Treba naći ravnotežu između ambicija i posledica.
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
-
Nikola smatram da to zavisi od osobe do osobe.
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.
Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.
Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.
Naravno, kada ti je to profesionalni odabir druga je priča. Ali smatram da i tad treba u nekom trenutku sam stati, da se organizam ne bi previše istrošio. Naravno u praksi je to teško moguće.
Ja sam to radio odmah kada se zavrsila sezona.Nedelju-dve bez iakavog treninga i posle sam cele zime radio bilderski,sa puno manje tezine i vise ponavljanja do proleca i onda opet Jovo na novo.I tako sam i telu i mozgu dao vremena za oporavak.Kao neka vrsta deloada kako je danas zovu.
Mislim da bi ljudi mogli da slede tvoj primer. To je dobar nacin za organizaciju treninga tokom godine.
I ja sam godinama to iskusio na sebi i video da mi to radi.Meni je za to trebalo nekih 5-6 godina a vi to dobijate na papiru.Ne vi licno,nemojte me pogresno shvatiti, nego svako ko procita ovo. ;)
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
To je vazno da aktivnost prilagodimo prema svojim mogucnostima.Meni je to tesko bilo prihvatiti.Mada ponekad i sada preteram,ali naucio sam da prilagodim stvari svojim mogucnostima.
Dobro je što si naučio, preterivanje zaista nije zdravo što ne mora da se vidi odmah već na dugoročne staze.
Hvala ti.Morao sam,jer sam video da to ne vodi nigde.Smanjio sam kilazu sa kojom radim,vreme treninga i izgleda da je to puno pomoglo.
Rekao si ključnu stvar- vidiš da preterivanje nigde ne vodi. Apsolutno da preterani napori i opsednutost zdravim načinom života nigde ne vode. 💪
Da,ali treba stici dotle da uvidis/priznas da si gresio.
Meni ni to nije predstavljao problem,meni je predstavljao problem sto nesto sto sam radio +20 godina i navikao na takav nacin zivota odjednom ne radi i moram nesto menjati da bi opet bilo dobro i ni na kraju pameti mi nije bilo da je to uzrok problema.
Kad stekneš uvid već je pola problema rešeno, druga polovina je fleksibilnost za promenu.
Kod puno ljudi fali bas ta felksibilnost za promenu.
Obicno osobe vole da funkcionisu samo u svojoj zoni komfora. Svaka promena im remeti ustaljeni ritam.
Da,ali ljudi ne shvataju da najbolji rezultati dolaze onda kada istupis iz te zone komfora....
To jeste velika istina. Istupiti iz svoje zone komfora ujedno znaci i uspeh,a nakon toga slede jos veci uspesi na razlicitim poljima.
Moje iskustvo tako kaze i drago mi je da se slazes.
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.
Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.
Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.
Ima specificnosti. Mada kada god je moguce treba nekako balansirati. U slucajevima profesionalnog sporta je teze.
Teze jeste,ali ne i neizvodljivo.Pogledaj samo Dokovica,Ronalda,obojica imaju 38 godina i obojica su u vrhu sporta kojim se bave.Jeste da naporno rade da to ostvare,ali moze.Ja sam sa 36 godina postao Prvak sveta prvi put,a zadni put sa 44 godine. ;)
Lepo si naveo. Izgleda da su mnoge stvari moguce, samo ako to zaista zelimo. Da ne sputavamo sami sebe.
Hvala ti dr.Nikola.
Naravno sve je u glavi. ;)
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.
Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.
Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.
Ima specificnosti. Mada kada god je moguce treba nekako balansirati. U slucajevima profesionalnog sporta je teze.
Teze jeste,ali ne i neizvodljivo.Pogledaj samo Dokovica,Ronalda,obojica imaju 38 godina i obojica su u vrhu sporta kojim se bave.Jeste da naporno rade da to ostvare,ali moze.Ja sam sa 36 godina postao Prvak sveta prvi put,a zadni put sa 44 godine. ;)
Do koliko godina smatraše da je najoptimalnije da se neko bavi profesionalno bodibildingom?
Zavisi sa koliko godina je poceo da vezba,jer oni koji ranije pocnu ranije dostizu i vrhunac ali recimo optimalno takmicarski bodi bilding bi trebalo da traje do navrsene 45 godine zivota,jer posle se vidljivo gubi na misicnoj masi a i koza pocinje da se guzva....Naravno uvek ima izuzetaka,recimo Albert Beckles je svoju najbolju formu postigao sa neverovatnih 55 godine kada je 1985 godine osvojio drugo mesto na Mr.Olimpiji!!!
Naravno trenirati treba i moze dok god moze da se krece,ali takmicarski ja ne bih pustao....
Ja sam više mislila iz zdravstvenog aspekta. Da li smatraše da je njegov organizam kasnije dobro podneo to što je on sa 55 išao na takmičenje?
Ne,nikako.Mislim da je puno veci stres na organizam od 55 godina da se takmici nego na organizam od recimo 25 godina,kada jos organizam moze puno bolje/brze da se oporavi od takvih stresova.
Recimo samo jedan primer iz svog iskustva.Puno teze sam podneo pripreme za Svetsko 2019 godine kada sam imao 44 godine nego samo 5 godina ranije.Znaci nebo i zemlja.
Hvala na odgovoru. Treba naći ravnotežu između ambicija i posledica.
Nema na cemu zaista.Drago mi je da o tome pricamo/pisemo jer mi je extremno lose gledati ljude koji su nekad bili sampioni i pokusavaju da se takmice u svojim pedesetim,sezdesetim godinama.Nemojte me pogresno shvatiti,svaka im cast na tome sto tako izgledaju u tim godinama,ali im nikako ne bih preporucio da se takmice,i to ne samo bodi bilding nego i sportove snage.Trenirati za svoju dusu DA,takmiciti se NE.
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Sve si rekla!
Kod mene je recimo bio,vise volim da kazem bio nego jeste izrazen takmicarski duh.Ja recimo ne znam da igram ni karte a da se ne takmicim,ili nikako nisam mogao igrati prijateljske utakmice,meni je i to bila bitka za zivot i smrt.Ne znam zasto je to tako bilo ali tako je.Sta ti mislis dr.Anita?
Sada vec polako pocinjem da popustam u tome.
A ostvario sam rezultate sto sam planirao,cak i vise od toga.Moja zelja je bila da budem Svetski prvak jednom,a postigao sam to 5 puta,O Svetskom rekordu nisam ni sanjao a u jednom trenutku sam ih drzao 3,ostala mi je jos uvek jedna,tako da sa te strane nisam imao problema.
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Da. Sigurno ima i uticaja da ako se na nekom zivotnom polju nesto nije ostvarilo, da se to onda nadoknadjuje nastavkom takmicenja. I delovanjem na tom polju gde je neko ostvario odlican uspeh.
-
Nikola smatram da to zavisi od osobe do osobe.
To se podrazumeva. Samo sam hteo da iznesete neka iskustva.
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.
Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.
Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.
Naravno, kada ti je to profesionalni odabir druga je priča. Ali smatram da i tad treba u nekom trenutku sam stati, da se organizam ne bi previše istrošio. Naravno u praksi je to teško moguće.
Ja sam to radio odmah kada se zavrsila sezona.Nedelju-dve bez iakavog treninga i posle sam cele zime radio bilderski,sa puno manje tezine i vise ponavljanja do proleca i onda opet Jovo na novo.I tako sam i telu i mozgu dao vremena za oporavak.Kao neka vrsta deloada kako je danas zovu.
Mislim da bi ljudi mogli da slede tvoj primer. To je dobar nacin za organizaciju treninga tokom godine.
I ja sam godinama to iskusio na sebi i video da mi to radi.Meni je za to trebalo nekih 5-6 godina a vi to dobijate na papiru.Ne vi licno,nemojte me pogresno shvatiti, nego svako ko procita ovo. ;)
I to besplatno. Uvek sam cenio savete i iskustva osoba koje su ostvarile znacajne rezultate u svom polju.
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
To je vazno da aktivnost prilagodimo prema svojim mogucnostima.Meni je to tesko bilo prihvatiti.Mada ponekad i sada preteram,ali naucio sam da prilagodim stvari svojim mogucnostima.
Dobro je što si naučio, preterivanje zaista nije zdravo što ne mora da se vidi odmah već na dugoročne staze.
Hvala ti.Morao sam,jer sam video da to ne vodi nigde.Smanjio sam kilazu sa kojom radim,vreme treninga i izgleda da je to puno pomoglo.
Rekao si ključnu stvar- vidiš da preterivanje nigde ne vodi. Apsolutno da preterani napori i opsednutost zdravim načinom života nigde ne vode. 💪
Da,ali treba stici dotle da uvidis/priznas da si gresio.
Meni ni to nije predstavljao problem,meni je predstavljao problem sto nesto sto sam radio +20 godina i navikao na takav nacin zivota odjednom ne radi i moram nesto menjati da bi opet bilo dobro i ni na kraju pameti mi nije bilo da je to uzrok problema.
Kad stekneš uvid već je pola problema rešeno, druga polovina je fleksibilnost za promenu.
Kod puno ljudi fali bas ta felksibilnost za promenu.
Obicno osobe vole da funkcionisu samo u svojoj zoni komfora. Svaka promena im remeti ustaljeni ritam.
Da,ali ljudi ne shvataju da najbolji rezultati dolaze onda kada istupis iz te zone komfora....
To jeste velika istina. Istupiti iz svoje zone komfora ujedno znaci i uspeh,a nakon toga slede jos veci uspesi na razlicitim poljima.
Moje iskustvo tako kaze i drago mi je da se slazes.
I ja sam tako iskusio na sebi. Tako da znam da je kljucno izaci iz svoje zone komfora.
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.
Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.
Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.
Ima specificnosti. Mada kada god je moguce treba nekako balansirati. U slucajevima profesionalnog sporta je teze.
Teze jeste,ali ne i neizvodljivo.Pogledaj samo Dokovica,Ronalda,obojica imaju 38 godina i obojica su u vrhu sporta kojim se bave.Jeste da naporno rade da to ostvare,ali moze.Ja sam sa 36 godina postao Prvak sveta prvi put,a zadni put sa 44 godine. ;)
Do koliko godina smatraše da je najoptimalnije da se neko bavi profesionalno bodibildingom?
Zavisi sa koliko godina je poceo da vezba,jer oni koji ranije pocnu ranije dostizu i vrhunac ali recimo optimalno takmicarski bodi bilding bi trebalo da traje do navrsene 45 godine zivota,jer posle se vidljivo gubi na misicnoj masi a i koza pocinje da se guzva....Naravno uvek ima izuzetaka,recimo Albert Beckles je svoju najbolju formu postigao sa neverovatnih 55 godine kada je 1985 godine osvojio drugo mesto na Mr.Olimpiji!!!
Naravno trenirati treba i moze dok god moze da se krece,ali takmicarski ja ne bih pustao....
Ja sam više mislila iz zdravstvenog aspekta. Da li smatraše da je njegov organizam kasnije dobro podneo to što je on sa 55 išao na takmičenje?
Ne,nikako.Mislim da je puno veci stres na organizam od 55 godina da se takmici nego na organizam od recimo 25 godina,kada jos organizam moze puno bolje/brze da se oporavi od takvih stresova.
Recimo samo jedan primer iz svog iskustva.Puno teze sam podneo pripreme za Svetsko 2019 godine kada sam imao 44 godine nego samo 5 godina ranije.Znaci nebo i zemlja.
Hvala na odgovoru. Treba naći ravnotežu između ambicija i posledica.
Nema na cemu zaista.Drago mi je da o tome pricamo/pisemo jer mi je extremno lose gledati ljude koji su nekad bili sampioni i pokusavaju da se takmice u svojim pedesetim,sezdesetim godinama.Nemojte me pogresno shvatiti,svaka im cast na tome sto tako izgledaju u tim godinama,ali im nikako ne bih preporucio da se takmice,i to ne samo bodi bilding nego i sportove snage.Trenirati za svoju dusu DA,takmiciti se NE.
Moramo se pomiriti sa cinjenicom da svi starimo i da neke stvari ne mogu da se rade sa 60,ako su se radile sa 20.
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.
Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.
Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.
Ima specificnosti. Mada kada god je moguce treba nekako balansirati. U slucajevima profesionalnog sporta je teze.
Teze jeste,ali ne i neizvodljivo.Pogledaj samo Dokovica,Ronalda,obojica imaju 38 godina i obojica su u vrhu sporta kojim se bave.Jeste da naporno rade da to ostvare,ali moze.Ja sam sa 36 godina postao Prvak sveta prvi put,a zadni put sa 44 godine. ;)
Do koliko godina smatraše da je najoptimalnije da se neko bavi profesionalno bodibildingom?
Zavisi sa koliko godina je poceo da vezba,jer oni koji ranije pocnu ranije dostizu i vrhunac ali recimo optimalno takmicarski bodi bilding bi trebalo da traje do navrsene 45 godine zivota,jer posle se vidljivo gubi na misicnoj masi a i koza pocinje da se guzva....Naravno uvek ima izuzetaka,recimo Albert Beckles je svoju najbolju formu postigao sa neverovatnih 55 godine kada je 1985 godine osvojio drugo mesto na Mr.Olimpiji!!!
Naravno trenirati treba i moze dok god moze da se krece,ali takmicarski ja ne bih pustao....
Ja sam više mislila iz zdravstvenog aspekta. Da li smatraše da je njegov organizam kasnije dobro podneo to što je on sa 55 išao na takmičenje?
Ne,nikako.Mislim da je puno veci stres na organizam od 55 godina da se takmici nego na organizam od recimo 25 godina,kada jos organizam moze puno bolje/brze da se oporavi od takvih stresova.
Recimo samo jedan primer iz svog iskustva.Puno teze sam podneo pripreme za Svetsko 2019 godine kada sam imao 44 godine nego samo 5 godina ranije.Znaci nebo i zemlja.
Hvala na odgovoru. Treba naći ravnotežu između ambicija i posledica.
Nema na cemu zaista.Drago mi je da o tome pricamo/pisemo jer mi je extremno lose gledati ljude koji su nekad bili sampioni i pokusavaju da se takmice u svojim pedesetim,sezdesetim godinama.Nemojte me pogresno shvatiti,svaka im cast na tome sto tako izgledaju u tim godinama,ali im nikako ne bih preporucio da se takmice,i to ne samo bodi bilding nego i sportove snage.Trenirati za svoju dusu DA,takmiciti se NE.
To sam i želela da čujem, bolje je kada profesionalac u tome kaže kako nekada treba naći meru i stati. Lepo si rekao, ovde smo dali "na papiru" ljudima šta i kako utiče.
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.
Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.
Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.
Ima specificnosti. Mada kada god je moguce treba nekako balansirati. U slucajevima profesionalnog sporta je teze.
Teze jeste,ali ne i neizvodljivo.Pogledaj samo Dokovica,Ronalda,obojica imaju 38 godina i obojica su u vrhu sporta kojim se bave.Jeste da naporno rade da to ostvare,ali moze.Ja sam sa 36 godina postao Prvak sveta prvi put,a zadni put sa 44 godine. ;)
Do koliko godina smatraše da je najoptimalnije da se neko bavi profesionalno bodibildingom?
Zavisi sa koliko godina je poceo da vezba,jer oni koji ranije pocnu ranije dostizu i vrhunac ali recimo optimalno takmicarski bodi bilding bi trebalo da traje do navrsene 45 godine zivota,jer posle se vidljivo gubi na misicnoj masi a i koza pocinje da se guzva....Naravno uvek ima izuzetaka,recimo Albert Beckles je svoju najbolju formu postigao sa neverovatnih 55 godine kada je 1985 godine osvojio drugo mesto na Mr.Olimpiji!!!
Naravno trenirati treba i moze dok god moze da se krece,ali takmicarski ja ne bih pustao....
Ja sam više mislila iz zdravstvenog aspekta. Da li smatraše da je njegov organizam kasnije dobro podneo to što je on sa 55 išao na takmičenje?
Ne,nikako.Mislim da je puno veci stres na organizam od 55 godina da se takmici nego na organizam od recimo 25 godina,kada jos organizam moze puno bolje/brze da se oporavi od takvih stresova.
Recimo samo jedan primer iz svog iskustva.Puno teze sam podneo pripreme za Svetsko 2019 godine kada sam imao 44 godine nego samo 5 godina ranije.Znaci nebo i zemlja.
Hvala na odgovoru. Treba naći ravnotežu između ambicija i posledica.
Nema na cemu zaista.Drago mi je da o tome pricamo/pisemo jer mi je extremno lose gledati ljude koji su nekad bili sampioni i pokusavaju da se takmice u svojim pedesetim,sezdesetim godinama.Nemojte me pogresno shvatiti,svaka im cast na tome sto tako izgledaju u tim godinama,ali im nikako ne bih preporucio da se takmice,i to ne samo bodi bilding nego i sportove snage.Trenirati za svoju dusu DA,takmiciti se NE.
Danas sam u teretani bas sreo jednog difovca u penziji. Znam ga od ranije iz vidjenja. Mislim da vec ima skoro 80 godina,ali dodje i otrenira. Samo sto njegov trening nije istog intenziteta i obima kao nekome od 18 godina. Hocu da kazem, covek je svestan svega i modifikuje u skladu sa svojim mogucnostima.
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Sve si rekla!
Kod mene je recimo bio,vise volim da kazem bio nego jeste izrazen takmicarski duh.Ja recimo ne znam da igram ni karte a da se ne takmicim,ili nikako nisam mogao igrati prijateljske utakmice,meni je i to bila bitka za zivot i smrt.Ne znam zasto je to tako bilo ali tako je.Sta ti mislis dr.Anita?
Sada vec polako pocinjem da popustam u tome.
A ostvario sam rezultate sto sam planirao,cak i vise od toga.Moja zelja je bila da budem Svetski prvak jednom,a postigao sam to 5 puta,O Svetskom rekordu nisam ni sanjao a u jednom trenutku sam ih drzao 3,ostala mi je jos uvek jedna,tako da sa te strane nisam imao problema.
Drago mi je sto si izneo svoje iskustvo. Uvek je neprocenjivo to cuti.
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Sve si rekla!
Kod mene je recimo bio,vise volim da kazem bio nego jeste izrazen takmicarski duh.Ja recimo ne znam da igram ni karte a da se ne takmicim,ili nikako nisam mogao igrati prijateljske utakmice,meni je i to bila bitka za zivot i smrt.Ne znam zasto je to tako bilo ali tako je.Sta ti mislis dr.Anita?
Sada vec polako pocinjem da popustam u tome.
A ostvario sam rezultate sto sam planirao,cak i vise od toga.Moja zelja je bila da budem Svetski prvak jednom,a postigao sam to 5 puta,O Svetskom rekordu nisam ni sanjao a u jednom trenutku sam ih drzao 3,ostala mi je jos uvek jedna,tako da sa te strane nisam imao problema.
Nezahvalno je ovako pisati o tome. Izražen takmičarski duh može biti vid izgradnje samopouzdanja koje nije dovoljno veliko. Takođe može biti nametnuto vaspitanjem ili je želja za večitim dokazivanjem prvo roditeljima, onda i drugima, a može biti i naučeno po modelu, da si video od nekog od roditelja ili ko te je odgajao.
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Sve si rekla!
Kod mene je recimo bio,vise volim da kazem bio nego jeste izrazen takmicarski duh.Ja recimo ne znam da igram ni karte a da se ne takmicim,ili nikako nisam mogao igrati prijateljske utakmice,meni je i to bila bitka za zivot i smrt.Ne znam zasto je to tako bilo ali tako je.Sta ti mislis dr.Anita?
Sada vec polako pocinjem da popustam u tome.
A ostvario sam rezultate sto sam planirao,cak i vise od toga.Moja zelja je bila da budem Svetski prvak jednom,a postigao sam to 5 puta,O Svetskom rekordu nisam ni sanjao a u jednom trenutku sam ih drzao 3,ostala mi je jos uvek jedna,tako da sa te strane nisam imao problema.
Verovatno popuštaš zato što si usmerio interesovanja na drugu stranu. Vidim da ti je vaspitanje deteta i održavanje porodice sad u fokusu, što je dobro. Svestan si da je sve prolazno, posebno karijera pa si se usmerio na sada bitniju stvar.
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Sve si rekla!
Kod mene je recimo bio,vise volim da kazem bio nego jeste izrazen takmicarski duh.Ja recimo ne znam da igram ni karte a da se ne takmicim,ili nikako nisam mogao igrati prijateljske utakmice,meni je i to bila bitka za zivot i smrt.Ne znam zasto je to tako bilo ali tako je.Sta ti mislis dr.Anita?
Sada vec polako pocinjem da popustam u tome.
A ostvario sam rezultate sto sam planirao,cak i vise od toga.Moja zelja je bila da budem Svetski prvak jednom,a postigao sam to 5 puta,O Svetskom rekordu nisam ni sanjao a u jednom trenutku sam ih drzao 3,ostala mi je jos uvek jedna,tako da sa te strane nisam imao problema.
Lepo kažu ljudi- Sve u svoje vreme.
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.
Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.
Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.
Naravno, kada ti je to profesionalni odabir druga je priča. Ali smatram da i tad treba u nekom trenutku sam stati, da se organizam ne bi previše istrošio. Naravno u praksi je to teško moguće.
Ja sam to radio odmah kada se zavrsila sezona.Nedelju-dve bez iakavog treninga i posle sam cele zime radio bilderski,sa puno manje tezine i vise ponavljanja do proleca i onda opet Jovo na novo.I tako sam i telu i mozgu dao vremena za oporavak.Kao neka vrsta deloada kako je danas zovu.
Mislim da bi ljudi mogli da slede tvoj primer. To je dobar nacin za organizaciju treninga tokom godine.
I ja sam godinama to iskusio na sebi i video da mi to radi.Meni je za to trebalo nekih 5-6 godina a vi to dobijate na papiru.Ne vi licno,nemojte me pogresno shvatiti, nego svako ko procita ovo. ;)
I to besplatno. Uvek sam cenio savete i iskustva osoba koje su ostvarile znacajne rezultate u svom polju.
Naravno,jer bih voleo da neko sa tim znanjem bude jos bolji. ;)
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
To je vazno da aktivnost prilagodimo prema svojim mogucnostima.Meni je to tesko bilo prihvatiti.Mada ponekad i sada preteram,ali naucio sam da prilagodim stvari svojim mogucnostima.
Dobro je što si naučio, preterivanje zaista nije zdravo što ne mora da se vidi odmah već na dugoročne staze.
Hvala ti.Morao sam,jer sam video da to ne vodi nigde.Smanjio sam kilazu sa kojom radim,vreme treninga i izgleda da je to puno pomoglo.
Rekao si ključnu stvar- vidiš da preterivanje nigde ne vodi. Apsolutno da preterani napori i opsednutost zdravim načinom života nigde ne vode. 💪
Da,ali treba stici dotle da uvidis/priznas da si gresio.
Meni ni to nije predstavljao problem,meni je predstavljao problem sto nesto sto sam radio +20 godina i navikao na takav nacin zivota odjednom ne radi i moram nesto menjati da bi opet bilo dobro i ni na kraju pameti mi nije bilo da je to uzrok problema.
Kad stekneš uvid već je pola problema rešeno, druga polovina je fleksibilnost za promenu.
Kod puno ljudi fali bas ta felksibilnost za promenu.
Obicno osobe vole da funkcionisu samo u svojoj zoni komfora. Svaka promena im remeti ustaljeni ritam.
Da,ali ljudi ne shvataju da najbolji rezultati dolaze onda kada istupis iz te zone komfora....
To jeste velika istina. Istupiti iz svoje zone komfora ujedno znaci i uspeh,a nakon toga slede jos veci uspesi na razlicitim poljima.
Moje iskustvo tako kaze i drago mi je da se slazes.
I ja sam tako iskusio na sebi. Tako da znam da je kljucno izaci iz svoje zone komfora.
To je najbolji vid ucenja kada iskusis sam na sebi neke stvari.To su lekcije za ceo zivot.
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.
Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.
Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.
Ima specificnosti. Mada kada god je moguce treba nekako balansirati. U slucajevima profesionalnog sporta je teze.
Teze jeste,ali ne i neizvodljivo.Pogledaj samo Dokovica,Ronalda,obojica imaju 38 godina i obojica su u vrhu sporta kojim se bave.Jeste da naporno rade da to ostvare,ali moze.Ja sam sa 36 godina postao Prvak sveta prvi put,a zadni put sa 44 godine. ;)
Do koliko godina smatraše da je najoptimalnije da se neko bavi profesionalno bodibildingom?
Zavisi sa koliko godina je poceo da vezba,jer oni koji ranije pocnu ranije dostizu i vrhunac ali recimo optimalno takmicarski bodi bilding bi trebalo da traje do navrsene 45 godine zivota,jer posle se vidljivo gubi na misicnoj masi a i koza pocinje da se guzva....Naravno uvek ima izuzetaka,recimo Albert Beckles je svoju najbolju formu postigao sa neverovatnih 55 godine kada je 1985 godine osvojio drugo mesto na Mr.Olimpiji!!!
Naravno trenirati treba i moze dok god moze da se krece,ali takmicarski ja ne bih pustao....
Ja sam više mislila iz zdravstvenog aspekta. Da li smatraše da je njegov organizam kasnije dobro podneo to što je on sa 55 išao na takmičenje?
Ne,nikako.Mislim da je puno veci stres na organizam od 55 godina da se takmici nego na organizam od recimo 25 godina,kada jos organizam moze puno bolje/brze da se oporavi od takvih stresova.
Recimo samo jedan primer iz svog iskustva.Puno teze sam podneo pripreme za Svetsko 2019 godine kada sam imao 44 godine nego samo 5 godina ranije.Znaci nebo i zemlja.
Hvala na odgovoru. Treba naći ravnotežu između ambicija i posledica.
Nema na cemu zaista.Drago mi je da o tome pricamo/pisemo jer mi je extremno lose gledati ljude koji su nekad bili sampioni i pokusavaju da se takmice u svojim pedesetim,sezdesetim godinama.Nemojte me pogresno shvatiti,svaka im cast na tome sto tako izgledaju u tim godinama,ali im nikako ne bih preporucio da se takmice,i to ne samo bodi bilding nego i sportove snage.Trenirati za svoju dusu DA,takmiciti se NE.
Moramo se pomiriti sa cinjenicom da svi starimo i da neke stvari ne mogu da se rade sa 60,ako su se radile sa 20.
Sa jedne strane,a sa druge strane pricamo o bodi bildingu gde ti pokazujes svoje telo,koje posle 50 godina zivota da budemo iskreno ma koliko god dobro izgledali za svoje godine to ipak nije za takmicenje... ;)
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.
Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.
Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.
Ima specificnosti. Mada kada god je moguce treba nekako balansirati. U slucajevima profesionalnog sporta je teze.
Teze jeste,ali ne i neizvodljivo.Pogledaj samo Dokovica,Ronalda,obojica imaju 38 godina i obojica su u vrhu sporta kojim se bave.Jeste da naporno rade da to ostvare,ali moze.Ja sam sa 36 godina postao Prvak sveta prvi put,a zadni put sa 44 godine. ;)
Do koliko godina smatraše da je najoptimalnije da se neko bavi profesionalno bodibildingom?
Zavisi sa koliko godina je poceo da vezba,jer oni koji ranije pocnu ranije dostizu i vrhunac ali recimo optimalno takmicarski bodi bilding bi trebalo da traje do navrsene 45 godine zivota,jer posle se vidljivo gubi na misicnoj masi a i koza pocinje da se guzva....Naravno uvek ima izuzetaka,recimo Albert Beckles je svoju najbolju formu postigao sa neverovatnih 55 godine kada je 1985 godine osvojio drugo mesto na Mr.Olimpiji!!!
Naravno trenirati treba i moze dok god moze da se krece,ali takmicarski ja ne bih pustao....
Ja sam više mislila iz zdravstvenog aspekta. Da li smatraše da je njegov organizam kasnije dobro podneo to što je on sa 55 išao na takmičenje?
Ne,nikako.Mislim da je puno veci stres na organizam od 55 godina da se takmici nego na organizam od recimo 25 godina,kada jos organizam moze puno bolje/brze da se oporavi od takvih stresova.
Recimo samo jedan primer iz svog iskustva.Puno teze sam podneo pripreme za Svetsko 2019 godine kada sam imao 44 godine nego samo 5 godina ranije.Znaci nebo i zemlja.
Hvala na odgovoru. Treba naći ravnotežu između ambicija i posledica.
Nema na cemu zaista.Drago mi je da o tome pricamo/pisemo jer mi je extremno lose gledati ljude koji su nekad bili sampioni i pokusavaju da se takmice u svojim pedesetim,sezdesetim godinama.Nemojte me pogresno shvatiti,svaka im cast na tome sto tako izgledaju u tim godinama,ali im nikako ne bih preporucio da se takmice,i to ne samo bodi bilding nego i sportove snage.Trenirati za svoju dusu DA,takmiciti se NE.
Danas sam u teretani bas sreo jednog difovca u penziji. Znam ga od ranije iz vidjenja. Mislim da vec ima skoro 80 godina,ali dodje i otrenira. Samo sto njegov trening nije istog intenziteta i obima kao nekome od 18 godina. Hocu da kazem, covek je svestan svega i modifikuje u skladu sa svojim mogucnostima.
Moj ujak je danas proslavio svoj 82 godinu zivota.I on je bivsi difovac.Ne prode dan da ne radi neke vezbe .Leti svaki dan ide na strand i radi vezbe u vodi 45 minuta.Zato je i kad sam imao saobracajku avaki dan dolazio biciklom do Klinickog centra,a bio sam tamo skoro mesec dana,a on svaki dan dolazio da me obide.A neki moji puno mladi rodaci koji isto zive u NS nisu mogli da dodu....
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.
Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.
Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.
Naravno, kada ti je to profesionalni odabir druga je priča. Ali smatram da i tad treba u nekom trenutku sam stati, da se organizam ne bi previše istrošio. Naravno u praksi je to teško moguće.
Ja sam to radio odmah kada se zavrsila sezona.Nedelju-dve bez iakavog treninga i posle sam cele zime radio bilderski,sa puno manje tezine i vise ponavljanja do proleca i onda opet Jovo na novo.I tako sam i telu i mozgu dao vremena za oporavak.Kao neka vrsta deloada kako je danas zovu.
Mislim da bi ljudi mogli da slede tvoj primer. To je dobar nacin za organizaciju treninga tokom godine.
I ja sam godinama to iskusio na sebi i video da mi to radi.Meni je za to trebalo nekih 5-6 godina a vi to dobijate na papiru.Ne vi licno,nemojte me pogresno shvatiti, nego svako ko procita ovo. ;)
I to besplatno. Uvek sam cenio savete i iskustva osoba koje su ostvarile znacajne rezultate u svom polju.
Naravno,jer bih voleo da neko sa tim znanjem bude jos bolji. ;)
Baš tako. Nadograde to i postižu uspehe. Samo je važno da smo otvoreni da saslušamo savete drugih.
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Sve si rekla!
Kod mene je recimo bio,vise volim da kazem bio nego jeste izrazen takmicarski duh.Ja recimo ne znam da igram ni karte a da se ne takmicim,ili nikako nisam mogao igrati prijateljske utakmice,meni je i to bila bitka za zivot i smrt.Ne znam zasto je to tako bilo ali tako je.Sta ti mislis dr.Anita?
Sada vec polako pocinjem da popustam u tome.
A ostvario sam rezultate sto sam planirao,cak i vise od toga.Moja zelja je bila da budem Svetski prvak jednom,a postigao sam to 5 puta,O Svetskom rekordu nisam ni sanjao a u jednom trenutku sam ih drzao 3,ostala mi je jos uvek jedna,tako da sa te strane nisam imao problema.
Nezahvalno je ovako pisati o tome. Izražen takmičarski duh može biti vid izgradnje samopouzdanja koje nije dovoljno veliko. Takođe može biti nametnuto vaspitanjem ili je želja za večitim dokazivanjem prvo roditeljima, onda i drugima, a može biti i naučeno po modelu, da si video od nekog od roditelja ili ko te je odgajao.
I opet si u pravu!Svaka cast!Ja mislim da je to bio razlog sto sam hteo da dokazem mojim roditeljima pogotovo ocu koji je moju sestru dizao do nebesa da sam i ja jednako dobar kao ona.Sigurno je i mene voleo ne kazem i danas kada sam i ja roditelj vec totalno drugacije gledam na to ali to u to vreme je uzrokovalo to da sam se uvek i u svemu takmicio na zivot ili smrt. ;)
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
To je vazno da aktivnost prilagodimo prema svojim mogucnostima.Meni je to tesko bilo prihvatiti.Mada ponekad i sada preteram,ali naucio sam da prilagodim stvari svojim mogucnostima.
Dobro je što si naučio, preterivanje zaista nije zdravo što ne mora da se vidi odmah već na dugoročne staze.
Hvala ti.Morao sam,jer sam video da to ne vodi nigde.Smanjio sam kilazu sa kojom radim,vreme treninga i izgleda da je to puno pomoglo.
Rekao si ključnu stvar- vidiš da preterivanje nigde ne vodi. Apsolutno da preterani napori i opsednutost zdravim načinom života nigde ne vode. 💪
Da,ali treba stici dotle da uvidis/priznas da si gresio.
Meni ni to nije predstavljao problem,meni je predstavljao problem sto nesto sto sam radio +20 godina i navikao na takav nacin zivota odjednom ne radi i moram nesto menjati da bi opet bilo dobro i ni na kraju pameti mi nije bilo da je to uzrok problema.
Kad stekneš uvid već je pola problema rešeno, druga polovina je fleksibilnost za promenu.
Kod puno ljudi fali bas ta felksibilnost za promenu.
Obicno osobe vole da funkcionisu samo u svojoj zoni komfora. Svaka promena im remeti ustaljeni ritam.
Da,ali ljudi ne shvataju da najbolji rezultati dolaze onda kada istupis iz te zone komfora....
To jeste velika istina. Istupiti iz svoje zone komfora ujedno znaci i uspeh,a nakon toga slede jos veci uspesi na razlicitim poljima.
Moje iskustvo tako kaze i drago mi je da se slazes.
I ja sam tako iskusio na sebi. Tako da znam da je kljucno izaci iz svoje zone komfora.
To je najbolji vid ucenja kada iskusis sam na sebi neke stvari.To su lekcije za ceo zivot.
Jesu. I kada nešto pogrešno uradimo, onda posle ispravimo. Ne treba na to da gledamo kao na svoje greške. To je pogrešan pristup. Treba da gledamo na to kao na lekcije.
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Sve si rekla!
Kod mene je recimo bio,vise volim da kazem bio nego jeste izrazen takmicarski duh.Ja recimo ne znam da igram ni karte a da se ne takmicim,ili nikako nisam mogao igrati prijateljske utakmice,meni je i to bila bitka za zivot i smrt.Ne znam zasto je to tako bilo ali tako je.Sta ti mislis dr.Anita?
Sada vec polako pocinjem da popustam u tome.
A ostvario sam rezultate sto sam planirao,cak i vise od toga.Moja zelja je bila da budem Svetski prvak jednom,a postigao sam to 5 puta,O Svetskom rekordu nisam ni sanjao a u jednom trenutku sam ih drzao 3,ostala mi je jos uvek jedna,tako da sa te strane nisam imao problema.
Verovatno popuštaš zato što si usmerio interesovanja na drugu stranu. Vidim da ti je vaspitanje deteta i održavanje porodice sad u fokusu, što je dobro. Svestan si da je sve prolazno, posebno karijera pa si se usmerio na sada bitniju stvar.
Hvala ti!Nisam ovako o tome razmisljao ali maximalno si u pravu!Hvala ti!
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.
Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.
Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.
Ima specificnosti. Mada kada god je moguce treba nekako balansirati. U slucajevima profesionalnog sporta je teze.
Teze jeste,ali ne i neizvodljivo.Pogledaj samo Dokovica,Ronalda,obojica imaju 38 godina i obojica su u vrhu sporta kojim se bave.Jeste da naporno rade da to ostvare,ali moze.Ja sam sa 36 godina postao Prvak sveta prvi put,a zadni put sa 44 godine. ;)
Do koliko godina smatraše da je najoptimalnije da se neko bavi profesionalno bodibildingom?
Zavisi sa koliko godina je poceo da vezba,jer oni koji ranije pocnu ranije dostizu i vrhunac ali recimo optimalno takmicarski bodi bilding bi trebalo da traje do navrsene 45 godine zivota,jer posle se vidljivo gubi na misicnoj masi a i koza pocinje da se guzva....Naravno uvek ima izuzetaka,recimo Albert Beckles je svoju najbolju formu postigao sa neverovatnih 55 godine kada je 1985 godine osvojio drugo mesto na Mr.Olimpiji!!!
Naravno trenirati treba i moze dok god moze da se krece,ali takmicarski ja ne bih pustao....
Ja sam više mislila iz zdravstvenog aspekta. Da li smatraše da je njegov organizam kasnije dobro podneo to što je on sa 55 išao na takmičenje?
Ne,nikako.Mislim da je puno veci stres na organizam od 55 godina da se takmici nego na organizam od recimo 25 godina,kada jos organizam moze puno bolje/brze da se oporavi od takvih stresova.
Recimo samo jedan primer iz svog iskustva.Puno teze sam podneo pripreme za Svetsko 2019 godine kada sam imao 44 godine nego samo 5 godina ranije.Znaci nebo i zemlja.
Hvala na odgovoru. Treba naći ravnotežu između ambicija i posledica.
Nema na cemu zaista.Drago mi je da o tome pricamo/pisemo jer mi je extremno lose gledati ljude koji su nekad bili sampioni i pokusavaju da se takmice u svojim pedesetim,sezdesetim godinama.Nemojte me pogresno shvatiti,svaka im cast na tome sto tako izgledaju u tim godinama,ali im nikako ne bih preporucio da se takmice,i to ne samo bodi bilding nego i sportove snage.Trenirati za svoju dusu DA,takmiciti se NE.
Moramo se pomiriti sa cinjenicom da svi starimo i da neke stvari ne mogu da se rade sa 60,ako su se radile sa 20.
Sa jedne strane,a sa druge strane pricamo o bodi bildingu gde ti pokazujes svoje telo,koje posle 50 godina zivota da budemo iskreno ma koliko god dobro izgledali za svoje godine to ipak nije za takmicenje... ;)
Jeste tako. Sve je to normalan proces i jednostavno je tako sa svima.
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.
Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.
Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.
Naravno, kada ti je to profesionalni odabir druga je priča. Ali smatram da i tad treba u nekom trenutku sam stati, da se organizam ne bi previše istrošio. Naravno u praksi je to teško moguće.
Ja sam to radio odmah kada se zavrsila sezona.Nedelju-dve bez iakavog treninga i posle sam cele zime radio bilderski,sa puno manje tezine i vise ponavljanja do proleca i onda opet Jovo na novo.I tako sam i telu i mozgu dao vremena za oporavak.Kao neka vrsta deloada kako je danas zovu.
Mislim da bi ljudi mogli da slede tvoj primer. To je dobar nacin za organizaciju treninga tokom godine.
I ja sam godinama to iskusio na sebi i video da mi to radi.Meni je za to trebalo nekih 5-6 godina a vi to dobijate na papiru.Ne vi licno,nemojte me pogresno shvatiti, nego svako ko procita ovo. ;)
I to besplatno. Uvek sam cenio savete i iskustva osoba koje su ostvarile znacajne rezultate u svom polju.
Naravno,jer bih voleo da neko sa tim znanjem bude jos bolji. ;)
Baš tako. Nadograde to i postižu uspehe. Samo je važno da smo otvoreni da saslušamo savete drugih.
Ja ih rado dajem pa ko slusa slusa ko ne sta da mu radim.
Ja znam sta sam sve prosao da bi dosao do ovog znanja danas,kao i vi pa mi je zato drago ako mogu da podelim to znanje sa drugim.U pocetku sam se nervirao kada neko nije hteo da slusa,sada se vec ne nerviram.
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.
Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.
Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.
Ima specificnosti. Mada kada god je moguce treba nekako balansirati. U slucajevima profesionalnog sporta je teze.
Teze jeste,ali ne i neizvodljivo.Pogledaj samo Dokovica,Ronalda,obojica imaju 38 godina i obojica su u vrhu sporta kojim se bave.Jeste da naporno rade da to ostvare,ali moze.Ja sam sa 36 godina postao Prvak sveta prvi put,a zadni put sa 44 godine. ;)
Do koliko godina smatraše da je najoptimalnije da se neko bavi profesionalno bodibildingom?
Zavisi sa koliko godina je poceo da vezba,jer oni koji ranije pocnu ranije dostizu i vrhunac ali recimo optimalno takmicarski bodi bilding bi trebalo da traje do navrsene 45 godine zivota,jer posle se vidljivo gubi na misicnoj masi a i koza pocinje da se guzva....Naravno uvek ima izuzetaka,recimo Albert Beckles je svoju najbolju formu postigao sa neverovatnih 55 godine kada je 1985 godine osvojio drugo mesto na Mr.Olimpiji!!!
Naravno trenirati treba i moze dok god moze da se krece,ali takmicarski ja ne bih pustao....
Ja sam više mislila iz zdravstvenog aspekta. Da li smatraše da je njegov organizam kasnije dobro podneo to što je on sa 55 išao na takmičenje?
Ne,nikako.Mislim da je puno veci stres na organizam od 55 godina da se takmici nego na organizam od recimo 25 godina,kada jos organizam moze puno bolje/brze da se oporavi od takvih stresova.
Recimo samo jedan primer iz svog iskustva.Puno teze sam podneo pripreme za Svetsko 2019 godine kada sam imao 44 godine nego samo 5 godina ranije.Znaci nebo i zemlja.
Hvala na odgovoru. Treba naći ravnotežu između ambicija i posledica.
Nema na cemu zaista.Drago mi je da o tome pricamo/pisemo jer mi je extremno lose gledati ljude koji su nekad bili sampioni i pokusavaju da se takmice u svojim pedesetim,sezdesetim godinama.Nemojte me pogresno shvatiti,svaka im cast na tome sto tako izgledaju u tim godinama,ali im nikako ne bih preporucio da se takmice,i to ne samo bodi bilding nego i sportove snage.Trenirati za svoju dusu DA,takmiciti se NE.
Danas sam u teretani bas sreo jednog difovca u penziji. Znam ga od ranije iz vidjenja. Mislim da vec ima skoro 80 godina,ali dodje i otrenira. Samo sto njegov trening nije istog intenziteta i obima kao nekome od 18 godina. Hocu da kazem, covek je svestan svega i modifikuje u skladu sa svojim mogucnostima.
Moj ujak je danas proslavio svoj 82 godinu zivota.I on je bivsi difovac.Ne prode dan da ne radi neke vezbe .Leti svaki dan ide na strand i radi vezbe u vodi 45 minuta.Zato je i kad sam imao saobracajku avaki dan dolazio biciklom do Klinickog centra,a bio sam tamo skoro mesec dana,a on svaki dan dolazio da me obide.A neki moji puno mladi rodaci koji isto zive u NS nisu mogli da dodu....
To su sve primeri kako su mnoge stvari moguće, iako se često smatra da je to nemoguće.
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
To je vazno da aktivnost prilagodimo prema svojim mogucnostima.Meni je to tesko bilo prihvatiti.Mada ponekad i sada preteram,ali naucio sam da prilagodim stvari svojim mogucnostima.
Dobro je što si naučio, preterivanje zaista nije zdravo što ne mora da se vidi odmah već na dugoročne staze.
Hvala ti.Morao sam,jer sam video da to ne vodi nigde.Smanjio sam kilazu sa kojom radim,vreme treninga i izgleda da je to puno pomoglo.
Rekao si ključnu stvar- vidiš da preterivanje nigde ne vodi. Apsolutno da preterani napori i opsednutost zdravim načinom života nigde ne vode. 💪
Da,ali treba stici dotle da uvidis/priznas da si gresio.
Meni ni to nije predstavljao problem,meni je predstavljao problem sto nesto sto sam radio +20 godina i navikao na takav nacin zivota odjednom ne radi i moram nesto menjati da bi opet bilo dobro i ni na kraju pameti mi nije bilo da je to uzrok problema.
Kad stekneš uvid već je pola problema rešeno, druga polovina je fleksibilnost za promenu.
Kod puno ljudi fali bas ta felksibilnost za promenu.
Obicno osobe vole da funkcionisu samo u svojoj zoni komfora. Svaka promena im remeti ustaljeni ritam.
Da,ali ljudi ne shvataju da najbolji rezultati dolaze onda kada istupis iz te zone komfora....
To jeste velika istina. Istupiti iz svoje zone komfora ujedno znaci i uspeh,a nakon toga slede jos veci uspesi na razlicitim poljima.
Moje iskustvo tako kaze i drago mi je da se slazes.
I ja sam tako iskusio na sebi. Tako da znam da je kljucno izaci iz svoje zone komfora.
To je najbolji vid ucenja kada iskusis sam na sebi neke stvari.To su lekcije za ceo zivot.
Jesu. I kada nešto pogrešno uradimo, onda posle ispravimo. Ne treba na to da gledamo kao na svoje greške. To je pogrešan pristup. Treba da gledamo na to kao na lekcije.
Znas sta je razlika izmedu gubitnika i pobednika?
Pobednik je dotle radio/probao dok nije uspeo. ;)
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.
Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.
Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.
Ima specificnosti. Mada kada god je moguce treba nekako balansirati. U slucajevima profesionalnog sporta je teze.
Teze jeste,ali ne i neizvodljivo.Pogledaj samo Dokovica,Ronalda,obojica imaju 38 godina i obojica su u vrhu sporta kojim se bave.Jeste da naporno rade da to ostvare,ali moze.Ja sam sa 36 godina postao Prvak sveta prvi put,a zadni put sa 44 godine. ;)
Do koliko godina smatraše da je najoptimalnije da se neko bavi profesionalno bodibildingom?
Zavisi sa koliko godina je poceo da vezba,jer oni koji ranije pocnu ranije dostizu i vrhunac ali recimo optimalno takmicarski bodi bilding bi trebalo da traje do navrsene 45 godine zivota,jer posle se vidljivo gubi na misicnoj masi a i koza pocinje da se guzva....Naravno uvek ima izuzetaka,recimo Albert Beckles je svoju najbolju formu postigao sa neverovatnih 55 godine kada je 1985 godine osvojio drugo mesto na Mr.Olimpiji!!!
Naravno trenirati treba i moze dok god moze da se krece,ali takmicarski ja ne bih pustao....
Ja sam više mislila iz zdravstvenog aspekta. Da li smatraše da je njegov organizam kasnije dobro podneo to što je on sa 55 išao na takmičenje?
Ne,nikako.Mislim da je puno veci stres na organizam od 55 godina da se takmici nego na organizam od recimo 25 godina,kada jos organizam moze puno bolje/brze da se oporavi od takvih stresova.
Recimo samo jedan primer iz svog iskustva.Puno teze sam podneo pripreme za Svetsko 2019 godine kada sam imao 44 godine nego samo 5 godina ranije.Znaci nebo i zemlja.
Hvala na odgovoru. Treba naći ravnotežu između ambicija i posledica.
Nema na cemu zaista.Drago mi je da o tome pricamo/pisemo jer mi je extremno lose gledati ljude koji su nekad bili sampioni i pokusavaju da se takmice u svojim pedesetim,sezdesetim godinama.Nemojte me pogresno shvatiti,svaka im cast na tome sto tako izgledaju u tim godinama,ali im nikako ne bih preporucio da se takmice,i to ne samo bodi bilding nego i sportove snage.Trenirati za svoju dusu DA,takmiciti se NE.
Danas sam u teretani bas sreo jednog difovca u penziji. Znam ga od ranije iz vidjenja. Mislim da vec ima skoro 80 godina,ali dodje i otrenira. Samo sto njegov trening nije istog intenziteta i obima kao nekome od 18 godina. Hocu da kazem, covek je svestan svega i modifikuje u skladu sa svojim mogucnostima.
Moj ujak je danas proslavio svoj 82 godinu zivota.I on je bivsi difovac.Ne prode dan da ne radi neke vezbe .Leti svaki dan ide na strand i radi vezbe u vodi 45 minuta.Zato je i kad sam imao saobracajku avaki dan dolazio biciklom do Klinickog centra,a bio sam tamo skoro mesec dana,a on svaki dan dolazio da me obide.A neki moji puno mladi rodaci koji isto zive u NS nisu mogli da dodu....
To su sve primeri kako su mnoge stvari moguće, iako se često smatra da je to nemoguće.
Zato mrzim kada ljudi kazu ja to ne mogu ili nemam vremena za to.....
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.
Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.
Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.
Naravno, kada ti je to profesionalni odabir druga je priča. Ali smatram da i tad treba u nekom trenutku sam stati, da se organizam ne bi previše istrošio. Naravno u praksi je to teško moguće.
Ja sam to radio odmah kada se zavrsila sezona.Nedelju-dve bez iakavog treninga i posle sam cele zime radio bilderski,sa puno manje tezine i vise ponavljanja do proleca i onda opet Jovo na novo.I tako sam i telu i mozgu dao vremena za oporavak.Kao neka vrsta deloada kako je danas zovu.
Mislim da bi ljudi mogli da slede tvoj primer. To je dobar nacin za organizaciju treninga tokom godine.
I ja sam godinama to iskusio na sebi i video da mi to radi.Meni je za to trebalo nekih 5-6 godina a vi to dobijate na papiru.Ne vi licno,nemojte me pogresno shvatiti, nego svako ko procita ovo. ;)
I to besplatno. Uvek sam cenio savete i iskustva osoba koje su ostvarile znacajne rezultate u svom polju.
Naravno,jer bih voleo da neko sa tim znanjem bude jos bolji. ;)
Baš tako. Nadograde to i postižu uspehe. Samo je važno da smo otvoreni da saslušamo savete drugih.
Ja ih rado dajem pa ko slusa slusa ko ne sta da mu radim.
Ja znam sta sam sve prosao da bi dosao do ovog znanja danas,kao i vi pa mi je zato drago ako mogu da podelim to znanje sa drugim.U pocetku sam se nervirao kada neko nije hteo da slusa,sada se vec ne nerviram.
Ljudi su različiti. Imam i ja neke drugove koji ne vole da slušaju savete. Ali dobro. Uvek će biti i onih koji će saslušati, pa onda to primeniti i u svom životu.
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
To je vazno da aktivnost prilagodimo prema svojim mogucnostima.Meni je to tesko bilo prihvatiti.Mada ponekad i sada preteram,ali naucio sam da prilagodim stvari svojim mogucnostima.
Dobro je što si naučio, preterivanje zaista nije zdravo što ne mora da se vidi odmah već na dugoročne staze.
Hvala ti.Morao sam,jer sam video da to ne vodi nigde.Smanjio sam kilazu sa kojom radim,vreme treninga i izgleda da je to puno pomoglo.
Rekao si ključnu stvar- vidiš da preterivanje nigde ne vodi. Apsolutno da preterani napori i opsednutost zdravim načinom života nigde ne vode. 💪
Da,ali treba stici dotle da uvidis/priznas da si gresio.
Meni ni to nije predstavljao problem,meni je predstavljao problem sto nesto sto sam radio +20 godina i navikao na takav nacin zivota odjednom ne radi i moram nesto menjati da bi opet bilo dobro i ni na kraju pameti mi nije bilo da je to uzrok problema.
Kad stekneš uvid već je pola problema rešeno, druga polovina je fleksibilnost za promenu.
Kod puno ljudi fali bas ta felksibilnost za promenu.
Obicno osobe vole da funkcionisu samo u svojoj zoni komfora. Svaka promena im remeti ustaljeni ritam.
Da,ali ljudi ne shvataju da najbolji rezultati dolaze onda kada istupis iz te zone komfora....
To jeste velika istina. Istupiti iz svoje zone komfora ujedno znaci i uspeh,a nakon toga slede jos veci uspesi na razlicitim poljima.
Moje iskustvo tako kaze i drago mi je da se slazes.
I ja sam tako iskusio na sebi. Tako da znam da je kljucno izaci iz svoje zone komfora.
To je najbolji vid ucenja kada iskusis sam na sebi neke stvari.To su lekcije za ceo zivot.
Jesu. I kada nešto pogrešno uradimo, onda posle ispravimo. Ne treba na to da gledamo kao na svoje greške. To je pogrešan pristup. Treba da gledamo na to kao na lekcije.
Znas sta je razlika izmedu gubitnika i pobednika?
Pobednik je dotle radio/probao dok nije uspeo. ;)
Lepo rečeno. Svi grešimo. Samo neko, posle greške, nastavi da pokušava, dok ne uspe. A neko samo odustane.
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.
Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.
Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.
Ima specificnosti. Mada kada god je moguce treba nekako balansirati. U slucajevima profesionalnog sporta je teze.
Teze jeste,ali ne i neizvodljivo.Pogledaj samo Dokovica,Ronalda,obojica imaju 38 godina i obojica su u vrhu sporta kojim se bave.Jeste da naporno rade da to ostvare,ali moze.Ja sam sa 36 godina postao Prvak sveta prvi put,a zadni put sa 44 godine. ;)
Do koliko godina smatraše da je najoptimalnije da se neko bavi profesionalno bodibildingom?
Zavisi sa koliko godina je poceo da vezba,jer oni koji ranije pocnu ranije dostizu i vrhunac ali recimo optimalno takmicarski bodi bilding bi trebalo da traje do navrsene 45 godine zivota,jer posle se vidljivo gubi na misicnoj masi a i koza pocinje da se guzva....Naravno uvek ima izuzetaka,recimo Albert Beckles je svoju najbolju formu postigao sa neverovatnih 55 godine kada je 1985 godine osvojio drugo mesto na Mr.Olimpiji!!!
Naravno trenirati treba i moze dok god moze da se krece,ali takmicarski ja ne bih pustao....
Ja sam više mislila iz zdravstvenog aspekta. Da li smatraše da je njegov organizam kasnije dobro podneo to što je on sa 55 išao na takmičenje?
Ne,nikako.Mislim da je puno veci stres na organizam od 55 godina da se takmici nego na organizam od recimo 25 godina,kada jos organizam moze puno bolje/brze da se oporavi od takvih stresova.
Recimo samo jedan primer iz svog iskustva.Puno teze sam podneo pripreme za Svetsko 2019 godine kada sam imao 44 godine nego samo 5 godina ranije.Znaci nebo i zemlja.
Hvala na odgovoru. Treba naći ravnotežu između ambicija i posledica.
Nema na cemu zaista.Drago mi je da o tome pricamo/pisemo jer mi je extremno lose gledati ljude koji su nekad bili sampioni i pokusavaju da se takmice u svojim pedesetim,sezdesetim godinama.Nemojte me pogresno shvatiti,svaka im cast na tome sto tako izgledaju u tim godinama,ali im nikako ne bih preporucio da se takmice,i to ne samo bodi bilding nego i sportove snage.Trenirati za svoju dusu DA,takmiciti se NE.
Danas sam u teretani bas sreo jednog difovca u penziji. Znam ga od ranije iz vidjenja. Mislim da vec ima skoro 80 godina,ali dodje i otrenira. Samo sto njegov trening nije istog intenziteta i obima kao nekome od 18 godina. Hocu da kazem, covek je svestan svega i modifikuje u skladu sa svojim mogucnostima.
Moj ujak je danas proslavio svoj 82 godinu zivota.I on je bivsi difovac.Ne prode dan da ne radi neke vezbe .Leti svaki dan ide na strand i radi vezbe u vodi 45 minuta.Zato je i kad sam imao saobracajku avaki dan dolazio biciklom do Klinickog centra,a bio sam tamo skoro mesec dana,a on svaki dan dolazio da me obide.A neki moji puno mladi rodaci koji isto zive u NS nisu mogli da dodu....
To su sve primeri kako su mnoge stvari moguće, iako se često smatra da je to nemoguće.
Zato mrzim kada ljudi kazu ja to ne mogu ili nemam vremena za to.....
Mogu da kažem da se to često tako radi.
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.
Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.
Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.
Naravno, kada ti je to profesionalni odabir druga je priča. Ali smatram da i tad treba u nekom trenutku sam stati, da se organizam ne bi previše istrošio. Naravno u praksi je to teško moguće.
Ja sam to radio odmah kada se zavrsila sezona.Nedelju-dve bez iakavog treninga i posle sam cele zime radio bilderski,sa puno manje tezine i vise ponavljanja do proleca i onda opet Jovo na novo.I tako sam i telu i mozgu dao vremena za oporavak.Kao neka vrsta deloada kako je danas zovu.
Mislim da bi ljudi mogli da slede tvoj primer. To je dobar nacin za organizaciju treninga tokom godine.
I ja sam godinama to iskusio na sebi i video da mi to radi.Meni je za to trebalo nekih 5-6 godina a vi to dobijate na papiru.Ne vi licno,nemojte me pogresno shvatiti, nego svako ko procita ovo. ;)
I to besplatno. Uvek sam cenio savete i iskustva osoba koje su ostvarile znacajne rezultate u svom polju.
Naravno,jer bih voleo da neko sa tim znanjem bude jos bolji. ;)
Baš tako. Nadograde to i postižu uspehe. Samo je važno da smo otvoreni da saslušamo savete drugih.
Ja ih rado dajem pa ko slusa slusa ko ne sta da mu radim.
Ja znam sta sam sve prosao da bi dosao do ovog znanja danas,kao i vi pa mi je zato drago ako mogu da podelim to znanje sa drugim.U pocetku sam se nervirao kada neko nije hteo da slusa,sada se vec ne nerviram.
Ljudi su različiti. Imam i ja neke drugove koji ne vole da slušaju savete. Ali dobro. Uvek će biti i onih koji će saslušati, pa onda to primeniti i u svom životu.
To je njihov problem ne nas.
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Sve si rekla!
Kod mene je recimo bio,vise volim da kazem bio nego jeste izrazen takmicarski duh.Ja recimo ne znam da igram ni karte a da se ne takmicim,ili nikako nisam mogao igrati prijateljske utakmice,meni je i to bila bitka za zivot i smrt.Ne znam zasto je to tako bilo ali tako je.Sta ti mislis dr.Anita?
Sada vec polako pocinjem da popustam u tome.
A ostvario sam rezultate sto sam planirao,cak i vise od toga.Moja zelja je bila da budem Svetski prvak jednom,a postigao sam to 5 puta,O Svetskom rekordu nisam ni sanjao a u jednom trenutku sam ih drzao 3,ostala mi je jos uvek jedna,tako da sa te strane nisam imao problema.
Nezahvalno je ovako pisati o tome. Izražen takmičarski duh može biti vid izgradnje samopouzdanja koje nije dovoljno veliko. Takođe može biti nametnuto vaspitanjem ili je želja za večitim dokazivanjem prvo roditeljima, onda i drugima, a može biti i naučeno po modelu, da si video od nekog od roditelja ili ko te je odgajao.
I opet si u pravu!Svaka cast!Ja mislim da je to bio razlog sto sam hteo da dokazem mojim roditeljima pogotovo ocu koji je moju sestru dizao do nebesa da sam i ja jednako dobar kao ona.Sigurno je i mene voleo ne kazem i danas kada sam i ja roditelj vec totalno drugacije gledam na to ali to u to vreme je uzrokovalo to da sam se uvek i u svemu takmicio na zivot ili smrt. ;)
Hvala, sa te strane drago mi je što si sada svestan toga, a nimalo nije mi drago što si se tako osećao - svesno ili podsvesno. Elem, bitno je da si sada to razrešio i da se na isto ne vraćaš.
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.
Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.
Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.
Ima specificnosti. Mada kada god je moguce treba nekako balansirati. U slucajevima profesionalnog sporta je teze.
Teze jeste,ali ne i neizvodljivo.Pogledaj samo Dokovica,Ronalda,obojica imaju 38 godina i obojica su u vrhu sporta kojim se bave.Jeste da naporno rade da to ostvare,ali moze.Ja sam sa 36 godina postao Prvak sveta prvi put,a zadni put sa 44 godine. ;)
Do koliko godina smatraše da je najoptimalnije da se neko bavi profesionalno bodibildingom?
Zavisi sa koliko godina je poceo da vezba,jer oni koji ranije pocnu ranije dostizu i vrhunac ali recimo optimalno takmicarski bodi bilding bi trebalo da traje do navrsene 45 godine zivota,jer posle se vidljivo gubi na misicnoj masi a i koza pocinje da se guzva....Naravno uvek ima izuzetaka,recimo Albert Beckles je svoju najbolju formu postigao sa neverovatnih 55 godine kada je 1985 godine osvojio drugo mesto na Mr.Olimpiji!!!
Naravno trenirati treba i moze dok god moze da se krece,ali takmicarski ja ne bih pustao....
Ja sam više mislila iz zdravstvenog aspekta. Da li smatraše da je njegov organizam kasnije dobro podneo to što je on sa 55 išao na takmičenje?
Ne,nikako.Mislim da je puno veci stres na organizam od 55 godina da se takmici nego na organizam od recimo 25 godina,kada jos organizam moze puno bolje/brze da se oporavi od takvih stresova.
Recimo samo jedan primer iz svog iskustva.Puno teze sam podneo pripreme za Svetsko 2019 godine kada sam imao 44 godine nego samo 5 godina ranije.Znaci nebo i zemlja.
Hvala na odgovoru. Treba naći ravnotežu između ambicija i posledica.
Nema na cemu zaista.Drago mi je da o tome pricamo/pisemo jer mi je extremno lose gledati ljude koji su nekad bili sampioni i pokusavaju da se takmice u svojim pedesetim,sezdesetim godinama.Nemojte me pogresno shvatiti,svaka im cast na tome sto tako izgledaju u tim godinama,ali im nikako ne bih preporucio da se takmice,i to ne samo bodi bilding nego i sportove snage.Trenirati za svoju dusu DA,takmiciti se NE.
Danas sam u teretani bas sreo jednog difovca u penziji. Znam ga od ranije iz vidjenja. Mislim da vec ima skoro 80 godina,ali dodje i otrenira. Samo sto njegov trening nije istog intenziteta i obima kao nekome od 18 godina. Hocu da kazem, covek je svestan svega i modifikuje u skladu sa svojim mogucnostima.
Moj ujak je danas proslavio svoj 82 godinu zivota.I on je bivsi difovac.Ne prode dan da ne radi neke vezbe .Leti svaki dan ide na strand i radi vezbe u vodi 45 minuta.Zato je i kad sam imao saobracajku avaki dan dolazio biciklom do Klinickog centra,a bio sam tamo skoro mesec dana,a on svaki dan dolazio da me obide.A neki moji puno mladi rodaci koji isto zive u NS nisu mogli da dodu....
To su sve primeri kako su mnoge stvari moguće, iako se često smatra da je to nemoguće.
Zato mrzim kada ljudi kazu ja to ne mogu ili nemam vremena za to.....
Mogu da kažem da se to često tako radi.
Znam,zato sam to i naveo kao primer.
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Sve si rekla!
Kod mene je recimo bio,vise volim da kazem bio nego jeste izrazen takmicarski duh.Ja recimo ne znam da igram ni karte a da se ne takmicim,ili nikako nisam mogao igrati prijateljske utakmice,meni je i to bila bitka za zivot i smrt.Ne znam zasto je to tako bilo ali tako je.Sta ti mislis dr.Anita?
Sada vec polako pocinjem da popustam u tome.
A ostvario sam rezultate sto sam planirao,cak i vise od toga.Moja zelja je bila da budem Svetski prvak jednom,a postigao sam to 5 puta,O Svetskom rekordu nisam ni sanjao a u jednom trenutku sam ih drzao 3,ostala mi je jos uvek jedna,tako da sa te strane nisam imao problema.
Verovatno popuštaš zato što si usmerio interesovanja na drugu stranu. Vidim da ti je vaspitanje deteta i održavanje porodice sad u fokusu, što je dobro. Svestan si da je sve prolazno, posebno karijera pa si se usmerio na sada bitniju stvar.
Hvala ti!Nisam ovako o tome razmisljao ali maximalno si u pravu!Hvala ti!
Nema na čemu, uvek. 🤗 Ovo su isto dobri primeri u kojima mnogi mogu da se pronađu.
I da- opet bravo za tebe i tvoj rad na sebi.
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Sve si rekla!
Kod mene je recimo bio,vise volim da kazem bio nego jeste izrazen takmicarski duh.Ja recimo ne znam da igram ni karte a da se ne takmicim,ili nikako nisam mogao igrati prijateljske utakmice,meni je i to bila bitka za zivot i smrt.Ne znam zasto je to tako bilo ali tako je.Sta ti mislis dr.Anita?
Sada vec polako pocinjem da popustam u tome.
A ostvario sam rezultate sto sam planirao,cak i vise od toga.Moja zelja je bila da budem Svetski prvak jednom,a postigao sam to 5 puta,O Svetskom rekordu nisam ni sanjao a u jednom trenutku sam ih drzao 3,ostala mi je jos uvek jedna,tako da sa te strane nisam imao problema.
Nezahvalno je ovako pisati o tome. Izražen takmičarski duh može biti vid izgradnje samopouzdanja koje nije dovoljno veliko. Takođe može biti nametnuto vaspitanjem ili je želja za večitim dokazivanjem prvo roditeljima, onda i drugima, a može biti i naučeno po modelu, da si video od nekog od roditelja ili ko te je odgajao.
I opet si u pravu!Svaka cast!Ja mislim da je to bio razlog sto sam hteo da dokazem mojim roditeljima pogotovo ocu koji je moju sestru dizao do nebesa da sam i ja jednako dobar kao ona.Sigurno je i mene voleo ne kazem i danas kada sam i ja roditelj vec totalno drugacije gledam na to ali to u to vreme je uzrokovalo to da sam se uvek i u svemu takmicio na zivot ili smrt. ;)
Hvala, sa te strane drago mi je što si sada svestan toga, a nimalo nije mi drago što si se tako osećao - svesno ili podsvesno. Elem, bitno je da si sada to razrešio i da se na isto ne vraćaš.
Osecaj kao osecaj nije bilo dobro,tu si u pravu,ali recimo meni je takmicenje donelo puno pravih prijatelja,obisao sam skoro ceo svet,sto mozda drugacije ne bih....tako da sam mu i zahvalan na tome.
Ne vracam se sigurno!
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Sve si rekla!
Kod mene je recimo bio,vise volim da kazem bio nego jeste izrazen takmicarski duh.Ja recimo ne znam da igram ni karte a da se ne takmicim,ili nikako nisam mogao igrati prijateljske utakmice,meni je i to bila bitka za zivot i smrt.Ne znam zasto je to tako bilo ali tako je.Sta ti mislis dr.Anita?
Sada vec polako pocinjem da popustam u tome.
A ostvario sam rezultate sto sam planirao,cak i vise od toga.Moja zelja je bila da budem Svetski prvak jednom,a postigao sam to 5 puta,O Svetskom rekordu nisam ni sanjao a u jednom trenutku sam ih drzao 3,ostala mi je jos uvek jedna,tako da sa te strane nisam imao problema.
Verovatno popuštaš zato što si usmerio interesovanja na drugu stranu. Vidim da ti je vaspitanje deteta i održavanje porodice sad u fokusu, što je dobro. Svestan si da je sve prolazno, posebno karijera pa si se usmerio na sada bitniju stvar.
Hvala ti!Nisam ovako o tome razmisljao ali maximalno si u pravu!Hvala ti!
Nema na čemu, uvek. 🤗 Ovo su isto dobri primeri u kojima mnogi mogu da se pronađu.
I da- opet bravo za tebe i tvoj rad na sebi.
Hvala ti puno!!!!Slazem se.
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.
Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.
Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.
Naravno, kada ti je to profesionalni odabir druga je priča. Ali smatram da i tad treba u nekom trenutku sam stati, da se organizam ne bi previše istrošio. Naravno u praksi je to teško moguće.
Ja sam to radio odmah kada se zavrsila sezona.Nedelju-dve bez iakavog treninga i posle sam cele zime radio bilderski,sa puno manje tezine i vise ponavljanja do proleca i onda opet Jovo na novo.I tako sam i telu i mozgu dao vremena za oporavak.Kao neka vrsta deloada kako je danas zovu.
Mislim da bi ljudi mogli da slede tvoj primer. To je dobar nacin za organizaciju treninga tokom godine.
I ja sam godinama to iskusio na sebi i video da mi to radi.Meni je za to trebalo nekih 5-6 godina a vi to dobijate na papiru.Ne vi licno,nemojte me pogresno shvatiti, nego svako ko procita ovo. ;)
I to besplatno. Uvek sam cenio savete i iskustva osoba koje su ostvarile znacajne rezultate u svom polju.
Naravno,jer bih voleo da neko sa tim znanjem bude jos bolji. ;)
Baš tako. Nadograde to i postižu uspehe. Samo je važno da smo otvoreni da saslušamo savete drugih.
Ja ih rado dajem pa ko slusa slusa ko ne sta da mu radim.
Ja znam sta sam sve prosao da bi dosao do ovog znanja danas,kao i vi pa mi je zato drago ako mogu da podelim to znanje sa drugim.U pocetku sam se nervirao kada neko nije hteo da slusa,sada se vec ne nerviram.
Ljudi su različiti. Imam i ja neke drugove koji ne vole da slušaju savete. Ali dobro. Uvek će biti i onih koji će saslušati, pa onda to primeniti i u svom životu.
Savet treba saslušati i uzeti iz njega nešto što nam odgovara i možemo primeniti.
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.
Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.
Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.
Naravno, kada ti je to profesionalni odabir druga je priča. Ali smatram da i tad treba u nekom trenutku sam stati, da se organizam ne bi previše istrošio. Naravno u praksi je to teško moguće.
Ja sam to radio odmah kada se zavrsila sezona.Nedelju-dve bez iakavog treninga i posle sam cele zime radio bilderski,sa puno manje tezine i vise ponavljanja do proleca i onda opet Jovo na novo.I tako sam i telu i mozgu dao vremena za oporavak.Kao neka vrsta deloada kako je danas zovu.
Mislim da bi ljudi mogli da slede tvoj primer. To je dobar nacin za organizaciju treninga tokom godine.
I ja sam godinama to iskusio na sebi i video da mi to radi.Meni je za to trebalo nekih 5-6 godina a vi to dobijate na papiru.Ne vi licno,nemojte me pogresno shvatiti, nego svako ko procita ovo. ;)
I to besplatno. Uvek sam cenio savete i iskustva osoba koje su ostvarile znacajne rezultate u svom polju.
Naravno,jer bih voleo da neko sa tim znanjem bude jos bolji. ;)
Baš tako. Nadograde to i postižu uspehe. Samo je važno da smo otvoreni da saslušamo savete drugih.
Ja ih rado dajem pa ko slusa slusa ko ne sta da mu radim.
Ja znam sta sam sve prosao da bi dosao do ovog znanja danas,kao i vi pa mi je zato drago ako mogu da podelim to znanje sa drugim.U pocetku sam se nervirao kada neko nije hteo da slusa,sada se vec ne nerviram.
Ljudi su različiti. Imam i ja neke drugove koji ne vole da slušaju savete. Ali dobro. Uvek će biti i onih koji će saslušati, pa onda to primeniti i u svom životu.
To je njihov problem ne nas.
Naravno. To ne možemo tek tako da promenimo. Nekada kao zidu da pričaš.
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Sve si rekla!
Kod mene je recimo bio,vise volim da kazem bio nego jeste izrazen takmicarski duh.Ja recimo ne znam da igram ni karte a da se ne takmicim,ili nikako nisam mogao igrati prijateljske utakmice,meni je i to bila bitka za zivot i smrt.Ne znam zasto je to tako bilo ali tako je.Sta ti mislis dr.Anita?
Sada vec polako pocinjem da popustam u tome.
A ostvario sam rezultate sto sam planirao,cak i vise od toga.Moja zelja je bila da budem Svetski prvak jednom,a postigao sam to 5 puta,O Svetskom rekordu nisam ni sanjao a u jednom trenutku sam ih drzao 3,ostala mi je jos uvek jedna,tako da sa te strane nisam imao problema.
Nezahvalno je ovako pisati o tome. Izražen takmičarski duh može biti vid izgradnje samopouzdanja koje nije dovoljno veliko. Takođe može biti nametnuto vaspitanjem ili je želja za večitim dokazivanjem prvo roditeljima, onda i drugima, a može biti i naučeno po modelu, da si video od nekog od roditelja ili ko te je odgajao.
I opet si u pravu!Svaka cast!Ja mislim da je to bio razlog sto sam hteo da dokazem mojim roditeljima pogotovo ocu koji je moju sestru dizao do nebesa da sam i ja jednako dobar kao ona.Sigurno je i mene voleo ne kazem i danas kada sam i ja roditelj vec totalno drugacije gledam na to ali to u to vreme je uzrokovalo to da sam se uvek i u svemu takmicio na zivot ili smrt. ;)
Hvala, sa te strane drago mi je što si sada svestan toga, a nimalo nije mi drago što si se tako osećao - svesno ili podsvesno. Elem, bitno je da si sada to razrešio i da se na isto ne vraćaš.
Osecaj kao osecaj nije bilo dobro,tu si u pravu,ali recimo meni je takmicenje donelo puno pravih prijatelja,obisao sam skoro ceo svet,sto mozda drugacije ne bih....tako da sam mu i zahvalan na tome.
Ne vracam se sigurno!
Uvideo si da ti je to donelo dosta dobrih stvari. To je važno.
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Sve si rekla!
Kod mene je recimo bio,vise volim da kazem bio nego jeste izrazen takmicarski duh.Ja recimo ne znam da igram ni karte a da se ne takmicim,ili nikako nisam mogao igrati prijateljske utakmice,meni je i to bila bitka za zivot i smrt.Ne znam zasto je to tako bilo ali tako je.Sta ti mislis dr.Anita?
Sada vec polako pocinjem da popustam u tome.
A ostvario sam rezultate sto sam planirao,cak i vise od toga.Moja zelja je bila da budem Svetski prvak jednom,a postigao sam to 5 puta,O Svetskom rekordu nisam ni sanjao a u jednom trenutku sam ih drzao 3,ostala mi je jos uvek jedna,tako da sa te strane nisam imao problema.
Nezahvalno je ovako pisati o tome. Izražen takmičarski duh može biti vid izgradnje samopouzdanja koje nije dovoljno veliko. Takođe može biti nametnuto vaspitanjem ili je želja za večitim dokazivanjem prvo roditeljima, onda i drugima, a može biti i naučeno po modelu, da si video od nekog od roditelja ili ko te je odgajao.
I opet si u pravu!Svaka cast!Ja mislim da je to bio razlog sto sam hteo da dokazem mojim roditeljima pogotovo ocu koji je moju sestru dizao do nebesa da sam i ja jednako dobar kao ona.Sigurno je i mene voleo ne kazem i danas kada sam i ja roditelj vec totalno drugacije gledam na to ali to u to vreme je uzrokovalo to da sam se uvek i u svemu takmicio na zivot ili smrt. ;)
Hvala, sa te strane drago mi je što si sada svestan toga, a nimalo nije mi drago što si se tako osećao - svesno ili podsvesno. Elem, bitno je da si sada to razrešio i da se na isto ne vraćaš.
Osecaj kao osecaj nije bilo dobro,tu si u pravu,ali recimo meni je takmicenje donelo puno pravih prijatelja,obisao sam skoro ceo svet,sto mozda drugacije ne bih....tako da sam mu i zahvalan na tome.
Ne vracam se sigurno!
Dobro je što si izvukao pozitivnu stranu svega. Zaista, sport i takmičenja nose puno dobrih stvari u pogledu upoznavanja ljudi i nova iskustva.
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.
Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.
Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.
Naravno, kada ti je to profesionalni odabir druga je priča. Ali smatram da i tad treba u nekom trenutku sam stati, da se organizam ne bi previše istrošio. Naravno u praksi je to teško moguće.
Ja sam to radio odmah kada se zavrsila sezona.Nedelju-dve bez iakavog treninga i posle sam cele zime radio bilderski,sa puno manje tezine i vise ponavljanja do proleca i onda opet Jovo na novo.I tako sam i telu i mozgu dao vremena za oporavak.Kao neka vrsta deloada kako je danas zovu.
Mislim da bi ljudi mogli da slede tvoj primer. To je dobar nacin za organizaciju treninga tokom godine.
I ja sam godinama to iskusio na sebi i video da mi to radi.Meni je za to trebalo nekih 5-6 godina a vi to dobijate na papiru.Ne vi licno,nemojte me pogresno shvatiti, nego svako ko procita ovo. ;)
I to besplatno. Uvek sam cenio savete i iskustva osoba koje su ostvarile znacajne rezultate u svom polju.
Naravno,jer bih voleo da neko sa tim znanjem bude jos bolji. ;)
Baš tako. Nadograde to i postižu uspehe. Samo je važno da smo otvoreni da saslušamo savete drugih.
Ja ih rado dajem pa ko slusa slusa ko ne sta da mu radim.
Ja znam sta sam sve prosao da bi dosao do ovog znanja danas,kao i vi pa mi je zato drago ako mogu da podelim to znanje sa drugim.U pocetku sam se nervirao kada neko nije hteo da slusa,sada se vec ne nerviram.
Ljudi su različiti. Imam i ja neke drugove koji ne vole da slušaju savete. Ali dobro. Uvek će biti i onih koji će saslušati, pa onda to primeniti i u svom životu.
Savet treba saslušati i uzeti iz njega nešto što nam odgovara i možemo primeniti.
Ja skoro uvek tako radim.Poslusam i onda izuzmem sta je meni dobro i onda tako postupim.
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.
Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.
Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.
Naravno, kada ti je to profesionalni odabir druga je priča. Ali smatram da i tad treba u nekom trenutku sam stati, da se organizam ne bi previše istrošio. Naravno u praksi je to teško moguće.
Ja sam to radio odmah kada se zavrsila sezona.Nedelju-dve bez iakavog treninga i posle sam cele zime radio bilderski,sa puno manje tezine i vise ponavljanja do proleca i onda opet Jovo na novo.I tako sam i telu i mozgu dao vremena za oporavak.Kao neka vrsta deloada kako je danas zovu.
Mislim da bi ljudi mogli da slede tvoj primer. To je dobar nacin za organizaciju treninga tokom godine.
I ja sam godinama to iskusio na sebi i video da mi to radi.Meni je za to trebalo nekih 5-6 godina a vi to dobijate na papiru.Ne vi licno,nemojte me pogresno shvatiti, nego svako ko procita ovo. ;)
I to besplatno. Uvek sam cenio savete i iskustva osoba koje su ostvarile znacajne rezultate u svom polju.
Naravno,jer bih voleo da neko sa tim znanjem bude jos bolji. ;)
Baš tako. Nadograde to i postižu uspehe. Samo je važno da smo otvoreni da saslušamo savete drugih.
Ja ih rado dajem pa ko slusa slusa ko ne sta da mu radim.
Ja znam sta sam sve prosao da bi dosao do ovog znanja danas,kao i vi pa mi je zato drago ako mogu da podelim to znanje sa drugim.U pocetku sam se nervirao kada neko nije hteo da slusa,sada se vec ne nerviram.
Ljudi su različiti. Imam i ja neke drugove koji ne vole da slušaju savete. Ali dobro. Uvek će biti i onih koji će saslušati, pa onda to primeniti i u svom životu.
To je njihov problem ne nas.
Naravno. To ne možemo tek tako da promenimo. Nekada kao zidu da pričaš.
Mene je to u pocetku jako diralo,primio sam previse ka srcu,ali sad se vec ne sekiram oko toga.Moje je da kazem po mom najboljem znanju a njihovo je da li ce poslusati ili ne. ;)
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Sve si rekla!
Kod mene je recimo bio,vise volim da kazem bio nego jeste izrazen takmicarski duh.Ja recimo ne znam da igram ni karte a da se ne takmicim,ili nikako nisam mogao igrati prijateljske utakmice,meni je i to bila bitka za zivot i smrt.Ne znam zasto je to tako bilo ali tako je.Sta ti mislis dr.Anita?
Sada vec polako pocinjem da popustam u tome.
A ostvario sam rezultate sto sam planirao,cak i vise od toga.Moja zelja je bila da budem Svetski prvak jednom,a postigao sam to 5 puta,O Svetskom rekordu nisam ni sanjao a u jednom trenutku sam ih drzao 3,ostala mi je jos uvek jedna,tako da sa te strane nisam imao problema.
Nezahvalno je ovako pisati o tome. Izražen takmičarski duh može biti vid izgradnje samopouzdanja koje nije dovoljno veliko. Takođe može biti nametnuto vaspitanjem ili je želja za večitim dokazivanjem prvo roditeljima, onda i drugima, a može biti i naučeno po modelu, da si video od nekog od roditelja ili ko te je odgajao.
I opet si u pravu!Svaka cast!Ja mislim da je to bio razlog sto sam hteo da dokazem mojim roditeljima pogotovo ocu koji je moju sestru dizao do nebesa da sam i ja jednako dobar kao ona.Sigurno je i mene voleo ne kazem i danas kada sam i ja roditelj vec totalno drugacije gledam na to ali to u to vreme je uzrokovalo to da sam se uvek i u svemu takmicio na zivot ili smrt. ;)
Hvala, sa te strane drago mi je što si sada svestan toga, a nimalo nije mi drago što si se tako osećao - svesno ili podsvesno. Elem, bitno je da si sada to razrešio i da se na isto ne vraćaš.
Osecaj kao osecaj nije bilo dobro,tu si u pravu,ali recimo meni je takmicenje donelo puno pravih prijatelja,obisao sam skoro ceo svet,sto mozda drugacije ne bih....tako da sam mu i zahvalan na tome.
Ne vracam se sigurno!
Uvideo si da ti je to donelo dosta dobrih stvari. To je važno.
Kad bih ponovo pocinjao opet bih isto uradio!Nista ne zalim!
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Sve si rekla!
Kod mene je recimo bio,vise volim da kazem bio nego jeste izrazen takmicarski duh.Ja recimo ne znam da igram ni karte a da se ne takmicim,ili nikako nisam mogao igrati prijateljske utakmice,meni je i to bila bitka za zivot i smrt.Ne znam zasto je to tako bilo ali tako je.Sta ti mislis dr.Anita?
Sada vec polako pocinjem da popustam u tome.
A ostvario sam rezultate sto sam planirao,cak i vise od toga.Moja zelja je bila da budem Svetski prvak jednom,a postigao sam to 5 puta,O Svetskom rekordu nisam ni sanjao a u jednom trenutku sam ih drzao 3,ostala mi je jos uvek jedna,tako da sa te strane nisam imao problema.
Nezahvalno je ovako pisati o tome. Izražen takmičarski duh može biti vid izgradnje samopouzdanja koje nije dovoljno veliko. Takođe može biti nametnuto vaspitanjem ili je želja za večitim dokazivanjem prvo roditeljima, onda i drugima, a može biti i naučeno po modelu, da si video od nekog od roditelja ili ko te je odgajao.
I opet si u pravu!Svaka cast!Ja mislim da je to bio razlog sto sam hteo da dokazem mojim roditeljima pogotovo ocu koji je moju sestru dizao do nebesa da sam i ja jednako dobar kao ona.Sigurno je i mene voleo ne kazem i danas kada sam i ja roditelj vec totalno drugacije gledam na to ali to u to vreme je uzrokovalo to da sam se uvek i u svemu takmicio na zivot ili smrt. ;)
Hvala, sa te strane drago mi je što si sada svestan toga, a nimalo nije mi drago što si se tako osećao - svesno ili podsvesno. Elem, bitno je da si sada to razrešio i da se na isto ne vraćaš.
Osecaj kao osecaj nije bilo dobro,tu si u pravu,ali recimo meni je takmicenje donelo puno pravih prijatelja,obisao sam skoro ceo svet,sto mozda drugacije ne bih....tako da sam mu i zahvalan na tome.
Ne vracam se sigurno!
Dobro je što si izvukao pozitivnu stranu svega. Zaista, sport i takmičenja nose puno dobrih stvari u pogledu upoznavanja ljudi i nova iskustva.
Morao sam kada sam veciti optimista.
Nije bilo lako,pogotovo kao tinejdzeru.Jako me bolelo,ali uspeo sam. ;)
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.
Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.
Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.
Naravno, kada ti je to profesionalni odabir druga je priča. Ali smatram da i tad treba u nekom trenutku sam stati, da se organizam ne bi previše istrošio. Naravno u praksi je to teško moguće.
Ja sam to radio odmah kada se zavrsila sezona.Nedelju-dve bez iakavog treninga i posle sam cele zime radio bilderski,sa puno manje tezine i vise ponavljanja do proleca i onda opet Jovo na novo.I tako sam i telu i mozgu dao vremena za oporavak.Kao neka vrsta deloada kako je danas zovu.
Mislim da bi ljudi mogli da slede tvoj primer. To je dobar nacin za organizaciju treninga tokom godine.
I ja sam godinama to iskusio na sebi i video da mi to radi.Meni je za to trebalo nekih 5-6 godina a vi to dobijate na papiru.Ne vi licno,nemojte me pogresno shvatiti, nego svako ko procita ovo. ;)
I to besplatno. Uvek sam cenio savete i iskustva osoba koje su ostvarile znacajne rezultate u svom polju.
Naravno,jer bih voleo da neko sa tim znanjem bude jos bolji. ;)
Baš tako. Nadograde to i postižu uspehe. Samo je važno da smo otvoreni da saslušamo savete drugih.
Ja ih rado dajem pa ko slusa slusa ko ne sta da mu radim.
Ja znam sta sam sve prosao da bi dosao do ovog znanja danas,kao i vi pa mi je zato drago ako mogu da podelim to znanje sa drugim.U pocetku sam se nervirao kada neko nije hteo da slusa,sada se vec ne nerviram.
Ljudi su različiti. Imam i ja neke drugove koji ne vole da slušaju savete. Ali dobro. Uvek će biti i onih koji će saslušati, pa onda to primeniti i u svom životu.
Savet treba saslušati i uzeti iz njega nešto što nam odgovara i možemo primeniti.
Ja skoro uvek tako radim.Poslusam i onda izuzmem sta je meni dobro i onda tako postupim.
To je sustina. Isfiltriramo informacije i onda primenjujemo ono sto smatramo da je povoljno za nas.
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.
Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.
Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.
Naravno, kada ti je to profesionalni odabir druga je priča. Ali smatram da i tad treba u nekom trenutku sam stati, da se organizam ne bi previše istrošio. Naravno u praksi je to teško moguće.
Ja sam to radio odmah kada se zavrsila sezona.Nedelju-dve bez iakavog treninga i posle sam cele zime radio bilderski,sa puno manje tezine i vise ponavljanja do proleca i onda opet Jovo na novo.I tako sam i telu i mozgu dao vremena za oporavak.Kao neka vrsta deloada kako je danas zovu.
Mislim da bi ljudi mogli da slede tvoj primer. To je dobar nacin za organizaciju treninga tokom godine.
I ja sam godinama to iskusio na sebi i video da mi to radi.Meni je za to trebalo nekih 5-6 godina a vi to dobijate na papiru.Ne vi licno,nemojte me pogresno shvatiti, nego svako ko procita ovo. ;)
I to besplatno. Uvek sam cenio savete i iskustva osoba koje su ostvarile znacajne rezultate u svom polju.
Naravno,jer bih voleo da neko sa tim znanjem bude jos bolji. ;)
Baš tako. Nadograde to i postižu uspehe. Samo je važno da smo otvoreni da saslušamo savete drugih.
Ja ih rado dajem pa ko slusa slusa ko ne sta da mu radim.
Ja znam sta sam sve prosao da bi dosao do ovog znanja danas,kao i vi pa mi je zato drago ako mogu da podelim to znanje sa drugim.U pocetku sam se nervirao kada neko nije hteo da slusa,sada se vec ne nerviram.
Ljudi su različiti. Imam i ja neke drugove koji ne vole da slušaju savete. Ali dobro. Uvek će biti i onih koji će saslušati, pa onda to primeniti i u svom životu.
To je njihov problem ne nas.
Naravno. To ne možemo tek tako da promenimo. Nekada kao zidu da pričaš.
Mene je to u pocetku jako diralo,primio sam previse ka srcu,ali sad se vec ne sekiram oko toga.Moje je da kazem po mom najboljem znanju a njihovo je da li ce poslusati ili ne. ;)
To te razumem,jer sam i ja tako reagovao. Ali vise me to ne interesuje. Nekad i ne vredi ni da pricas,kada vec znas o kakvoj licnosti se radi.
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Sve si rekla!
Kod mene je recimo bio,vise volim da kazem bio nego jeste izrazen takmicarski duh.Ja recimo ne znam da igram ni karte a da se ne takmicim,ili nikako nisam mogao igrati prijateljske utakmice,meni je i to bila bitka za zivot i smrt.Ne znam zasto je to tako bilo ali tako je.Sta ti mislis dr.Anita?
Sada vec polako pocinjem da popustam u tome.
A ostvario sam rezultate sto sam planirao,cak i vise od toga.Moja zelja je bila da budem Svetski prvak jednom,a postigao sam to 5 puta,O Svetskom rekordu nisam ni sanjao a u jednom trenutku sam ih drzao 3,ostala mi je jos uvek jedna,tako da sa te strane nisam imao problema.
Nezahvalno je ovako pisati o tome. Izražen takmičarski duh može biti vid izgradnje samopouzdanja koje nije dovoljno veliko. Takođe može biti nametnuto vaspitanjem ili je želja za večitim dokazivanjem prvo roditeljima, onda i drugima, a može biti i naučeno po modelu, da si video od nekog od roditelja ili ko te je odgajao.
I opet si u pravu!Svaka cast!Ja mislim da je to bio razlog sto sam hteo da dokazem mojim roditeljima pogotovo ocu koji je moju sestru dizao do nebesa da sam i ja jednako dobar kao ona.Sigurno je i mene voleo ne kazem i danas kada sam i ja roditelj vec totalno drugacije gledam na to ali to u to vreme je uzrokovalo to da sam se uvek i u svemu takmicio na zivot ili smrt. ;)
Hvala, sa te strane drago mi je što si sada svestan toga, a nimalo nije mi drago što si se tako osećao - svesno ili podsvesno. Elem, bitno je da si sada to razrešio i da se na isto ne vraćaš.
Osecaj kao osecaj nije bilo dobro,tu si u pravu,ali recimo meni je takmicenje donelo puno pravih prijatelja,obisao sam skoro ceo svet,sto mozda drugacije ne bih....tako da sam mu i zahvalan na tome.
Ne vracam se sigurno!
Uvideo si da ti je to donelo dosta dobrih stvari. To je važno.
Kad bih ponovo pocinjao opet bih isto uradio!Nista ne zalim!
To je zato sto si se pronasao u tome. I ja sam se tako razmisljao sta bi bilo da sam krenuo nekim drugim putem. Jedno vreme sam smatrao da bi mi nesto drugo vise prijalo. Medjutim, nije tako. Ja bih opet isto izabrao.
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.
Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.
Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.
Naravno, kada ti je to profesionalni odabir druga je priča. Ali smatram da i tad treba u nekom trenutku sam stati, da se organizam ne bi previše istrošio. Naravno u praksi je to teško moguće.
Ja sam to radio odmah kada se zavrsila sezona.Nedelju-dve bez iakavog treninga i posle sam cele zime radio bilderski,sa puno manje tezine i vise ponavljanja do proleca i onda opet Jovo na novo.I tako sam i telu i mozgu dao vremena za oporavak.Kao neka vrsta deloada kako je danas zovu.
Mislim da bi ljudi mogli da slede tvoj primer. To je dobar nacin za organizaciju treninga tokom godine.
I ja sam godinama to iskusio na sebi i video da mi to radi.Meni je za to trebalo nekih 5-6 godina a vi to dobijate na papiru.Ne vi licno,nemojte me pogresno shvatiti, nego svako ko procita ovo. ;)
I to besplatno. Uvek sam cenio savete i iskustva osoba koje su ostvarile znacajne rezultate u svom polju.
Naravno,jer bih voleo da neko sa tim znanjem bude jos bolji. ;)
Baš tako. Nadograde to i postižu uspehe. Samo je važno da smo otvoreni da saslušamo savete drugih.
Ja ih rado dajem pa ko slusa slusa ko ne sta da mu radim.
Ja znam sta sam sve prosao da bi dosao do ovog znanja danas,kao i vi pa mi je zato drago ako mogu da podelim to znanje sa drugim.U pocetku sam se nervirao kada neko nije hteo da slusa,sada se vec ne nerviram.
Ljudi su različiti. Imam i ja neke drugove koji ne vole da slušaju savete. Ali dobro. Uvek će biti i onih koji će saslušati, pa onda to primeniti i u svom životu.
Savet treba saslušati i uzeti iz njega nešto što nam odgovara i možemo primeniti.
Ja skoro uvek tako radim.Poslusam i onda izuzmem sta je meni dobro i onda tako postupim.
To je sustina. Isfiltriramo informacije i onda primenjujemo ono sto smatramo da je povoljno za nas.
Ili ono sto sam cuo od nekog pomesam sa necim mojim i onda dobijem nesto trece ali koji meni jako dobro radi.To mi se cesto desava.
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.
Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.
Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.
Naravno, kada ti je to profesionalni odabir druga je priča. Ali smatram da i tad treba u nekom trenutku sam stati, da se organizam ne bi previše istrošio. Naravno u praksi je to teško moguće.
Ja sam to radio odmah kada se zavrsila sezona.Nedelju-dve bez iakavog treninga i posle sam cele zime radio bilderski,sa puno manje tezine i vise ponavljanja do proleca i onda opet Jovo na novo.I tako sam i telu i mozgu dao vremena za oporavak.Kao neka vrsta deloada kako je danas zovu.
Mislim da bi ljudi mogli da slede tvoj primer. To je dobar nacin za organizaciju treninga tokom godine.
I ja sam godinama to iskusio na sebi i video da mi to radi.Meni je za to trebalo nekih 5-6 godina a vi to dobijate na papiru.Ne vi licno,nemojte me pogresno shvatiti, nego svako ko procita ovo. ;)
I to besplatno. Uvek sam cenio savete i iskustva osoba koje su ostvarile znacajne rezultate u svom polju.
Naravno,jer bih voleo da neko sa tim znanjem bude jos bolji. ;)
Baš tako. Nadograde to i postižu uspehe. Samo je važno da smo otvoreni da saslušamo savete drugih.
Ja ih rado dajem pa ko slusa slusa ko ne sta da mu radim.
Ja znam sta sam sve prosao da bi dosao do ovog znanja danas,kao i vi pa mi je zato drago ako mogu da podelim to znanje sa drugim.U pocetku sam se nervirao kada neko nije hteo da slusa,sada se vec ne nerviram.
Ljudi su različiti. Imam i ja neke drugove koji ne vole da slušaju savete. Ali dobro. Uvek će biti i onih koji će saslušati, pa onda to primeniti i u svom životu.
To je njihov problem ne nas.
Naravno. To ne možemo tek tako da promenimo. Nekada kao zidu da pričaš.
Mene je to u pocetku jako diralo,primio sam previse ka srcu,ali sad se vec ne sekiram oko toga.Moje je da kazem po mom najboljem znanju a njihovo je da li ce poslusati ili ne. ;)
To te razumem,jer sam i ja tako reagovao. Ali vise me to ne interesuje. Nekad i ne vredi ni da pricas,kada vec znas o kakvoj licnosti se radi.
Ali za to su potrebne godine,prvo da znas da procenis takve ljude a kao drugo da te ne povredi to sto nijh uopste ne interesuje.
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Sve si rekla!
Kod mene je recimo bio,vise volim da kazem bio nego jeste izrazen takmicarski duh.Ja recimo ne znam da igram ni karte a da se ne takmicim,ili nikako nisam mogao igrati prijateljske utakmice,meni je i to bila bitka za zivot i smrt.Ne znam zasto je to tako bilo ali tako je.Sta ti mislis dr.Anita?
Sada vec polako pocinjem da popustam u tome.
A ostvario sam rezultate sto sam planirao,cak i vise od toga.Moja zelja je bila da budem Svetski prvak jednom,a postigao sam to 5 puta,O Svetskom rekordu nisam ni sanjao a u jednom trenutku sam ih drzao 3,ostala mi je jos uvek jedna,tako da sa te strane nisam imao problema.
Nezahvalno je ovako pisati o tome. Izražen takmičarski duh može biti vid izgradnje samopouzdanja koje nije dovoljno veliko. Takođe može biti nametnuto vaspitanjem ili je želja za večitim dokazivanjem prvo roditeljima, onda i drugima, a može biti i naučeno po modelu, da si video od nekog od roditelja ili ko te je odgajao.
I opet si u pravu!Svaka cast!Ja mislim da je to bio razlog sto sam hteo da dokazem mojim roditeljima pogotovo ocu koji je moju sestru dizao do nebesa da sam i ja jednako dobar kao ona.Sigurno je i mene voleo ne kazem i danas kada sam i ja roditelj vec totalno drugacije gledam na to ali to u to vreme je uzrokovalo to da sam se uvek i u svemu takmicio na zivot ili smrt. ;)
Hvala, sa te strane drago mi je što si sada svestan toga, a nimalo nije mi drago što si se tako osećao - svesno ili podsvesno. Elem, bitno je da si sada to razrešio i da se na isto ne vraćaš.
Osecaj kao osecaj nije bilo dobro,tu si u pravu,ali recimo meni je takmicenje donelo puno pravih prijatelja,obisao sam skoro ceo svet,sto mozda drugacije ne bih....tako da sam mu i zahvalan na tome.
Ne vracam se sigurno!
Uvideo si da ti je to donelo dosta dobrih stvari. To je važno.
Kad bih ponovo pocinjao opet bih isto uradio!Nista ne zalim!
To je zato sto si se pronasao u tome. I ja sam se tako razmisljao sta bi bilo da sam krenuo nekim drugim putem. Jedno vreme sam smatrao da bi mi nesto drugo vise prijalo. Medjutim, nije tako. Ja bih opet isto izabrao.
I ja sam cesto razmisljao pogotovo dok sam lezao na bolnickom krevetu,onda sam imao vremena,mozda cak i previse za mene ali opet sam dosao do zakljucka da je dobro sto se ovako desilo i sigurno mi se to tako desilo zbog nekog razloga.
Na znam da li sam pricao recimo da nisam doziveo tu nesrecu onda bih sledeci vikend otisao na Svetsko prvenstvo i isao bih avionom koji se na kraju srusio i nije bilo prezivelih.....sta ti je sudbina....to mi nisu smeli odmah ni da kazu moji,nego puno kasnije su mi to ispricali.I ovako sam visio izmedu zivota i smrti ali onako bih umro sigurno.
Sta je sudbina.Da je neko iz Holivuda hteo da napise jednu knjigu o tome ne bi znao ovako da je napise kao sto je meni zivot napisao!
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.
Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.
Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.
Naravno, kada ti je to profesionalni odabir druga je priča. Ali smatram da i tad treba u nekom trenutku sam stati, da se organizam ne bi previše istrošio. Naravno u praksi je to teško moguće.
Ja sam to radio odmah kada se zavrsila sezona.Nedelju-dve bez iakavog treninga i posle sam cele zime radio bilderski,sa puno manje tezine i vise ponavljanja do proleca i onda opet Jovo na novo.I tako sam i telu i mozgu dao vremena za oporavak.Kao neka vrsta deloada kako je danas zovu.
Mislim da bi ljudi mogli da slede tvoj primer. To je dobar nacin za organizaciju treninga tokom godine.
I ja sam godinama to iskusio na sebi i video da mi to radi.Meni je za to trebalo nekih 5-6 godina a vi to dobijate na papiru.Ne vi licno,nemojte me pogresno shvatiti, nego svako ko procita ovo. ;)
I to besplatno. Uvek sam cenio savete i iskustva osoba koje su ostvarile znacajne rezultate u svom polju.
Naravno,jer bih voleo da neko sa tim znanjem bude jos bolji. ;)
Baš tako. Nadograde to i postižu uspehe. Samo je važno da smo otvoreni da saslušamo savete drugih.
Ja ih rado dajem pa ko slusa slusa ko ne sta da mu radim.
Ja znam sta sam sve prosao da bi dosao do ovog znanja danas,kao i vi pa mi je zato drago ako mogu da podelim to znanje sa drugim.U pocetku sam se nervirao kada neko nije hteo da slusa,sada se vec ne nerviram.
Ljudi su različiti. Imam i ja neke drugove koji ne vole da slušaju savete. Ali dobro. Uvek će biti i onih koji će saslušati, pa onda to primeniti i u svom životu.
Savet treba saslušati i uzeti iz njega nešto što nam odgovara i možemo primeniti.
Ja skoro uvek tako radim.Poslusam i onda izuzmem sta je meni dobro i onda tako postupim.
To je sustina. Isfiltriramo informacije i onda primenjujemo ono sto smatramo da je povoljno za nas.
Ili ono sto sam cuo od nekog pomesam sa necim mojim i onda dobijem nesto trece ali koji meni jako dobro radi.To mi se cesto desava.
Tako je. Iskombinujemo i dobijemo odlicnu kombinaciju koja deluje.
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.
Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.
Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.
Naravno, kada ti je to profesionalni odabir druga je priča. Ali smatram da i tad treba u nekom trenutku sam stati, da se organizam ne bi previše istrošio. Naravno u praksi je to teško moguće.
Ja sam to radio odmah kada se zavrsila sezona.Nedelju-dve bez iakavog treninga i posle sam cele zime radio bilderski,sa puno manje tezine i vise ponavljanja do proleca i onda opet Jovo na novo.I tako sam i telu i mozgu dao vremena za oporavak.Kao neka vrsta deloada kako je danas zovu.
Mislim da bi ljudi mogli da slede tvoj primer. To je dobar nacin za organizaciju treninga tokom godine.
I ja sam godinama to iskusio na sebi i video da mi to radi.Meni je za to trebalo nekih 5-6 godina a vi to dobijate na papiru.Ne vi licno,nemojte me pogresno shvatiti, nego svako ko procita ovo. ;)
I to besplatno. Uvek sam cenio savete i iskustva osoba koje su ostvarile znacajne rezultate u svom polju.
Naravno,jer bih voleo da neko sa tim znanjem bude jos bolji. ;)
Baš tako. Nadograde to i postižu uspehe. Samo je važno da smo otvoreni da saslušamo savete drugih.
Ja ih rado dajem pa ko slusa slusa ko ne sta da mu radim.
Ja znam sta sam sve prosao da bi dosao do ovog znanja danas,kao i vi pa mi je zato drago ako mogu da podelim to znanje sa drugim.U pocetku sam se nervirao kada neko nije hteo da slusa,sada se vec ne nerviram.
Ljudi su različiti. Imam i ja neke drugove koji ne vole da slušaju savete. Ali dobro. Uvek će biti i onih koji će saslušati, pa onda to primeniti i u svom životu.
To je njihov problem ne nas.
Naravno. To ne možemo tek tako da promenimo. Nekada kao zidu da pričaš.
Mene je to u pocetku jako diralo,primio sam previse ka srcu,ali sad se vec ne sekiram oko toga.Moje je da kazem po mom najboljem znanju a njihovo je da li ce poslusati ili ne. ;)
To te razumem,jer sam i ja tako reagovao. Ali vise me to ne interesuje. Nekad i ne vredi ni da pricas,kada vec znas o kakvoj licnosti se radi.
Ali za to su potrebne godine,prvo da znas da procenis takve ljude a kao drugo da te ne povredi to sto nijh uopste ne interesuje.
Jeste. Slazem se. Ali sve se stice godinama. Iskustvo je neprocenjivo. Uvek to kazem.
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Sve si rekla!
Kod mene je recimo bio,vise volim da kazem bio nego jeste izrazen takmicarski duh.Ja recimo ne znam da igram ni karte a da se ne takmicim,ili nikako nisam mogao igrati prijateljske utakmice,meni je i to bila bitka za zivot i smrt.Ne znam zasto je to tako bilo ali tako je.Sta ti mislis dr.Anita?
Sada vec polako pocinjem da popustam u tome.
A ostvario sam rezultate sto sam planirao,cak i vise od toga.Moja zelja je bila da budem Svetski prvak jednom,a postigao sam to 5 puta,O Svetskom rekordu nisam ni sanjao a u jednom trenutku sam ih drzao 3,ostala mi je jos uvek jedna,tako da sa te strane nisam imao problema.
Nezahvalno je ovako pisati o tome. Izražen takmičarski duh može biti vid izgradnje samopouzdanja koje nije dovoljno veliko. Takođe može biti nametnuto vaspitanjem ili je želja za večitim dokazivanjem prvo roditeljima, onda i drugima, a može biti i naučeno po modelu, da si video od nekog od roditelja ili ko te je odgajao.
I opet si u pravu!Svaka cast!Ja mislim da je to bio razlog sto sam hteo da dokazem mojim roditeljima pogotovo ocu koji je moju sestru dizao do nebesa da sam i ja jednako dobar kao ona.Sigurno je i mene voleo ne kazem i danas kada sam i ja roditelj vec totalno drugacije gledam na to ali to u to vreme je uzrokovalo to da sam se uvek i u svemu takmicio na zivot ili smrt. ;)
Hvala, sa te strane drago mi je što si sada svestan toga, a nimalo nije mi drago što si se tako osećao - svesno ili podsvesno. Elem, bitno je da si sada to razrešio i da se na isto ne vraćaš.
Osecaj kao osecaj nije bilo dobro,tu si u pravu,ali recimo meni je takmicenje donelo puno pravih prijatelja,obisao sam skoro ceo svet,sto mozda drugacije ne bih....tako da sam mu i zahvalan na tome.
Ne vracam se sigurno!
Uvideo si da ti je to donelo dosta dobrih stvari. To je važno.
Kad bih ponovo pocinjao opet bih isto uradio!Nista ne zalim!
To je zato sto si se pronasao u tome. I ja sam se tako razmisljao sta bi bilo da sam krenuo nekim drugim putem. Jedno vreme sam smatrao da bi mi nesto drugo vise prijalo. Medjutim, nije tako. Ja bih opet isto izabrao.
I ja sam cesto razmisljao pogotovo dok sam lezao na bolnickom krevetu,onda sam imao vremena,mozda cak i previse za mene ali opet sam dosao do zakljucka da je dobro sto se ovako desilo i sigurno mi se to tako desilo zbog nekog razloga.
Na znam da li sam pricao recimo da nisam doziveo tu nesrecu onda bih sledeci vikend otisao na Svetsko prvenstvo i isao bih avionom koji se na kraju srusio i nije bilo prezivelih.....sta ti je sudbina....to mi nisu smeli odmah ni da kazu moji,nego puno kasnije su mi to ispricali.I ovako sam visio izmedu zivota i smrti ali onako bih umro sigurno.
Sta je sudbina.Da je neko iz Holivuda hteo da napise jednu knjigu o tome ne bi znao ovako da je napise kao sto je meni zivot napisao!
To sto si sada rekao je zaista filmski,kao po nekom scenariju. I ti si bas imao kartu za taj avion? Strasne su to situacije.
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Sve si rekla!
Kod mene je recimo bio,vise volim da kazem bio nego jeste izrazen takmicarski duh.Ja recimo ne znam da igram ni karte a da se ne takmicim,ili nikako nisam mogao igrati prijateljske utakmice,meni je i to bila bitka za zivot i smrt.Ne znam zasto je to tako bilo ali tako je.Sta ti mislis dr.Anita?
Sada vec polako pocinjem da popustam u tome.
A ostvario sam rezultate sto sam planirao,cak i vise od toga.Moja zelja je bila da budem Svetski prvak jednom,a postigao sam to 5 puta,O Svetskom rekordu nisam ni sanjao a u jednom trenutku sam ih drzao 3,ostala mi je jos uvek jedna,tako da sa te strane nisam imao problema.
Nezahvalno je ovako pisati o tome. Izražen takmičarski duh može biti vid izgradnje samopouzdanja koje nije dovoljno veliko. Takođe može biti nametnuto vaspitanjem ili je želja za večitim dokazivanjem prvo roditeljima, onda i drugima, a može biti i naučeno po modelu, da si video od nekog od roditelja ili ko te je odgajao.
I opet si u pravu!Svaka cast!Ja mislim da je to bio razlog sto sam hteo da dokazem mojim roditeljima pogotovo ocu koji je moju sestru dizao do nebesa da sam i ja jednako dobar kao ona.Sigurno je i mene voleo ne kazem i danas kada sam i ja roditelj vec totalno drugacije gledam na to ali to u to vreme je uzrokovalo to da sam se uvek i u svemu takmicio na zivot ili smrt. ;)
Hvala, sa te strane drago mi je što si sada svestan toga, a nimalo nije mi drago što si se tako osećao - svesno ili podsvesno. Elem, bitno je da si sada to razrešio i da se na isto ne vraćaš.
Osecaj kao osecaj nije bilo dobro,tu si u pravu,ali recimo meni je takmicenje donelo puno pravih prijatelja,obisao sam skoro ceo svet,sto mozda drugacije ne bih....tako da sam mu i zahvalan na tome.
Ne vracam se sigurno!
Uvideo si da ti je to donelo dosta dobrih stvari. To je važno.
Kad bih ponovo pocinjao opet bih isto uradio!Nista ne zalim!
To je zato sto si se pronasao u tome. I ja sam se tako razmisljao sta bi bilo da sam krenuo nekim drugim putem. Jedno vreme sam smatrao da bi mi nesto drugo vise prijalo. Medjutim, nije tako. Ja bih opet isto izabrao.
I ja sam cesto razmisljao pogotovo dok sam lezao na bolnickom krevetu,onda sam imao vremena,mozda cak i previse za mene ali opet sam dosao do zakljucka da je dobro sto se ovako desilo i sigurno mi se to tako desilo zbog nekog razloga.
Na znam da li sam pricao recimo da nisam doziveo tu nesrecu onda bih sledeci vikend otisao na Svetsko prvenstvo i isao bih avionom koji se na kraju srusio i nije bilo prezivelih.....sta ti je sudbina....to mi nisu smeli odmah ni da kazu moji,nego puno kasnije su mi to ispricali.I ovako sam visio izmedu zivota i smrti ali onako bih umro sigurno.
Sta je sudbina.Da je neko iz Holivuda hteo da napise jednu knjigu o tome ne bi znao ovako da je napise kao sto je meni zivot napisao!
Veoma zanimljivo. To je život. Uvek možeš napisati neku knjigu ili dati nekome ideju za scenario za film. 😁
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Sve si rekla!
Kod mene je recimo bio,vise volim da kazem bio nego jeste izrazen takmicarski duh.Ja recimo ne znam da igram ni karte a da se ne takmicim,ili nikako nisam mogao igrati prijateljske utakmice,meni je i to bila bitka za zivot i smrt.Ne znam zasto je to tako bilo ali tako je.Sta ti mislis dr.Anita?
Sada vec polako pocinjem da popustam u tome.
A ostvario sam rezultate sto sam planirao,cak i vise od toga.Moja zelja je bila da budem Svetski prvak jednom,a postigao sam to 5 puta,O Svetskom rekordu nisam ni sanjao a u jednom trenutku sam ih drzao 3,ostala mi je jos uvek jedna,tako da sa te strane nisam imao problema.
Nezahvalno je ovako pisati o tome. Izražen takmičarski duh može biti vid izgradnje samopouzdanja koje nije dovoljno veliko. Takođe može biti nametnuto vaspitanjem ili je želja za večitim dokazivanjem prvo roditeljima, onda i drugima, a može biti i naučeno po modelu, da si video od nekog od roditelja ili ko te je odgajao.
I opet si u pravu!Svaka cast!Ja mislim da je to bio razlog sto sam hteo da dokazem mojim roditeljima pogotovo ocu koji je moju sestru dizao do nebesa da sam i ja jednako dobar kao ona.Sigurno je i mene voleo ne kazem i danas kada sam i ja roditelj vec totalno drugacije gledam na to ali to u to vreme je uzrokovalo to da sam se uvek i u svemu takmicio na zivot ili smrt. ;)
Hvala, sa te strane drago mi je što si sada svestan toga, a nimalo nije mi drago što si se tako osećao - svesno ili podsvesno. Elem, bitno je da si sada to razrešio i da se na isto ne vraćaš.
Osecaj kao osecaj nije bilo dobro,tu si u pravu,ali recimo meni je takmicenje donelo puno pravih prijatelja,obisao sam skoro ceo svet,sto mozda drugacije ne bih....tako da sam mu i zahvalan na tome.
Ne vracam se sigurno!
Uvideo si da ti je to donelo dosta dobrih stvari. To je važno.
Kad bih ponovo pocinjao opet bih isto uradio!Nista ne zalim!
To je zato sto si se pronasao u tome. I ja sam se tako razmisljao sta bi bilo da sam krenuo nekim drugim putem. Jedno vreme sam smatrao da bi mi nesto drugo vise prijalo. Medjutim, nije tako. Ja bih opet isto izabrao.
I ja sam cesto razmisljao pogotovo dok sam lezao na bolnickom krevetu,onda sam imao vremena,mozda cak i previse za mene ali opet sam dosao do zakljucka da je dobro sto se ovako desilo i sigurno mi se to tako desilo zbog nekog razloga.
Na znam da li sam pricao recimo da nisam doziveo tu nesrecu onda bih sledeci vikend otisao na Svetsko prvenstvo i isao bih avionom koji se na kraju srusio i nije bilo prezivelih.....sta ti je sudbina....to mi nisu smeli odmah ni da kazu moji,nego puno kasnije su mi to ispricali.I ovako sam visio izmedu zivota i smrti ali onako bih umro sigurno.
Sta je sudbina.Da je neko iz Holivuda hteo da napise jednu knjigu o tome ne bi znao ovako da je napise kao sto je meni zivot napisao!
To sto si sada rekao je zaista filmski,kao po nekom scenariju. I ti si bas imao kartu za taj avion? Strasne su to situacije.
Da,i rezervaciju u hotelu i prijavu za takmicenje,placenu kotizaciju....sve.Naravno sto nikad necu moci povratiti,ali mi nije zao,jer sam ostao ziv!!!!
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Sve si rekla!
Kod mene je recimo bio,vise volim da kazem bio nego jeste izrazen takmicarski duh.Ja recimo ne znam da igram ni karte a da se ne takmicim,ili nikako nisam mogao igrati prijateljske utakmice,meni je i to bila bitka za zivot i smrt.Ne znam zasto je to tako bilo ali tako je.Sta ti mislis dr.Anita?
Sada vec polako pocinjem da popustam u tome.
A ostvario sam rezultate sto sam planirao,cak i vise od toga.Moja zelja je bila da budem Svetski prvak jednom,a postigao sam to 5 puta,O Svetskom rekordu nisam ni sanjao a u jednom trenutku sam ih drzao 3,ostala mi je jos uvek jedna,tako da sa te strane nisam imao problema.
Nezahvalno je ovako pisati o tome. Izražen takmičarski duh može biti vid izgradnje samopouzdanja koje nije dovoljno veliko. Takođe može biti nametnuto vaspitanjem ili je želja za večitim dokazivanjem prvo roditeljima, onda i drugima, a može biti i naučeno po modelu, da si video od nekog od roditelja ili ko te je odgajao.
I opet si u pravu!Svaka cast!Ja mislim da je to bio razlog sto sam hteo da dokazem mojim roditeljima pogotovo ocu koji je moju sestru dizao do nebesa da sam i ja jednako dobar kao ona.Sigurno je i mene voleo ne kazem i danas kada sam i ja roditelj vec totalno drugacije gledam na to ali to u to vreme je uzrokovalo to da sam se uvek i u svemu takmicio na zivot ili smrt. ;)
Hvala, sa te strane drago mi je što si sada svestan toga, a nimalo nije mi drago što si se tako osećao - svesno ili podsvesno. Elem, bitno je da si sada to razrešio i da se na isto ne vraćaš.
Osecaj kao osecaj nije bilo dobro,tu si u pravu,ali recimo meni je takmicenje donelo puno pravih prijatelja,obisao sam skoro ceo svet,sto mozda drugacije ne bih....tako da sam mu i zahvalan na tome.
Ne vracam se sigurno!
Uvideo si da ti je to donelo dosta dobrih stvari. To je važno.
Kad bih ponovo pocinjao opet bih isto uradio!Nista ne zalim!
To je zato sto si se pronasao u tome. I ja sam se tako razmisljao sta bi bilo da sam krenuo nekim drugim putem. Jedno vreme sam smatrao da bi mi nesto drugo vise prijalo. Medjutim, nije tako. Ja bih opet isto izabrao.
I ja sam cesto razmisljao pogotovo dok sam lezao na bolnickom krevetu,onda sam imao vremena,mozda cak i previse za mene ali opet sam dosao do zakljucka da je dobro sto se ovako desilo i sigurno mi se to tako desilo zbog nekog razloga.
Na znam da li sam pricao recimo da nisam doziveo tu nesrecu onda bih sledeci vikend otisao na Svetsko prvenstvo i isao bih avionom koji se na kraju srusio i nije bilo prezivelih.....sta ti je sudbina....to mi nisu smeli odmah ni da kazu moji,nego puno kasnije su mi to ispricali.I ovako sam visio izmedu zivota i smrti ali onako bih umro sigurno.
Sta je sudbina.Da je neko iz Holivuda hteo da napise jednu knjigu o tome ne bi znao ovako da je napise kao sto je meni zivot napisao!
Veoma zanimljivo. To je život. Uvek možeš napisati neku knjigu ili dati nekome ideju za scenario za film. 😁
Mislio sam na to,da napisem svoje dogodovstine tokom 30 godina takmicenja sta se sve izdesavalo samo me sprecava to sto imam vec napisanu jednu knjigu i trebalo bi je samo lektorisati da bih mogao objaviti i za ovih 5-6 godina otkako sam napisao tu knjigu niko se ne usuduje da lektorise.Na srpskom jeziku je,129 ili 130 strana bez slika.Vise ih je pocelo i odustali su...Vec se i stamparija ovde u Backoj Topoli ponudila da ce oni to da odstampaju ,ali....
Znam da to ne bi bio bestseller,nisam ga zato ni napisao,nego ako neko hoce da se bavi sportom bilo rekreativno ili takmicarski onda ne mora da trazi po netu odgovore,nego sve ima na jednom mestu....
Da li vi znate nekog ko bi to bio voljan da lektorise? ;D
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.
Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.
Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.
Naravno, kada ti je to profesionalni odabir druga je priča. Ali smatram da i tad treba u nekom trenutku sam stati, da se organizam ne bi previše istrošio. Naravno u praksi je to teško moguće.
Ja sam to radio odmah kada se zavrsila sezona.Nedelju-dve bez iakavog treninga i posle sam cele zime radio bilderski,sa puno manje tezine i vise ponavljanja do proleca i onda opet Jovo na novo.I tako sam i telu i mozgu dao vremena za oporavak.Kao neka vrsta deloada kako je danas zovu.
Mislim da bi ljudi mogli da slede tvoj primer. To je dobar nacin za organizaciju treninga tokom godine.
I ja sam godinama to iskusio na sebi i video da mi to radi.Meni je za to trebalo nekih 5-6 godina a vi to dobijate na papiru.Ne vi licno,nemojte me pogresno shvatiti, nego svako ko procita ovo. ;)
I to besplatno. Uvek sam cenio savete i iskustva osoba koje su ostvarile znacajne rezultate u svom polju.
Naravno,jer bih voleo da neko sa tim znanjem bude jos bolji. ;)
Baš tako. Nadograde to i postižu uspehe. Samo je važno da smo otvoreni da saslušamo savete drugih.
Ja ih rado dajem pa ko slusa slusa ko ne sta da mu radim.
Ja znam sta sam sve prosao da bi dosao do ovog znanja danas,kao i vi pa mi je zato drago ako mogu da podelim to znanje sa drugim.U pocetku sam se nervirao kada neko nije hteo da slusa,sada se vec ne nerviram.
Ljudi su različiti. Imam i ja neke drugove koji ne vole da slušaju savete. Ali dobro. Uvek će biti i onih koji će saslušati, pa onda to primeniti i u svom životu.
To je njihov problem ne nas.
Naravno. To ne možemo tek tako da promenimo. Nekada kao zidu da pričaš.
Mene je to u pocetku jako diralo,primio sam previse ka srcu,ali sad se vec ne sekiram oko toga.Moje je da kazem po mom najboljem znanju a njihovo je da li ce poslusati ili ne. ;)
To te razumem,jer sam i ja tako reagovao. Ali vise me to ne interesuje. Nekad i ne vredi ni da pricas,kada vec znas o kakvoj licnosti se radi.
Ali za to su potrebne godine,prvo da znas da procenis takve ljude a kao drugo da te ne povredi to sto nijh uopste ne interesuje.
Jeste. Slazem se. Ali sve se stice godinama. Iskustvo je neprocenjivo. Uvek to kazem.
Taman dok steknes sva potrebna iskustva ne mozes ga primeniti....
Salu na stranu,to i jeste tako i u takmicarskom delu moje karijere,i u poslovnom a i u privatnom delu zivota.
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Sve si rekla!
Kod mene je recimo bio,vise volim da kazem bio nego jeste izrazen takmicarski duh.Ja recimo ne znam da igram ni karte a da se ne takmicim,ili nikako nisam mogao igrati prijateljske utakmice,meni je i to bila bitka za zivot i smrt.Ne znam zasto je to tako bilo ali tako je.Sta ti mislis dr.Anita?
Sada vec polako pocinjem da popustam u tome.
A ostvario sam rezultate sto sam planirao,cak i vise od toga.Moja zelja je bila da budem Svetski prvak jednom,a postigao sam to 5 puta,O Svetskom rekordu nisam ni sanjao a u jednom trenutku sam ih drzao 3,ostala mi je jos uvek jedna,tako da sa te strane nisam imao problema.
Nezahvalno je ovako pisati o tome. Izražen takmičarski duh može biti vid izgradnje samopouzdanja koje nije dovoljno veliko. Takođe može biti nametnuto vaspitanjem ili je želja za večitim dokazivanjem prvo roditeljima, onda i drugima, a može biti i naučeno po modelu, da si video od nekog od roditelja ili ko te je odgajao.
I opet si u pravu!Svaka cast!Ja mislim da je to bio razlog sto sam hteo da dokazem mojim roditeljima pogotovo ocu koji je moju sestru dizao do nebesa da sam i ja jednako dobar kao ona.Sigurno je i mene voleo ne kazem i danas kada sam i ja roditelj vec totalno drugacije gledam na to ali to u to vreme je uzrokovalo to da sam se uvek i u svemu takmicio na zivot ili smrt. ;)
Hvala, sa te strane drago mi je što si sada svestan toga, a nimalo nije mi drago što si se tako osećao - svesno ili podsvesno. Elem, bitno je da si sada to razrešio i da se na isto ne vraćaš.
Osecaj kao osecaj nije bilo dobro,tu si u pravu,ali recimo meni je takmicenje donelo puno pravih prijatelja,obisao sam skoro ceo svet,sto mozda drugacije ne bih....tako da sam mu i zahvalan na tome.
Ne vracam se sigurno!
Uvideo si da ti je to donelo dosta dobrih stvari. To je važno.
Kad bih ponovo pocinjao opet bih isto uradio!Nista ne zalim!
To je zato sto si se pronasao u tome. I ja sam se tako razmisljao sta bi bilo da sam krenuo nekim drugim putem. Jedno vreme sam smatrao da bi mi nesto drugo vise prijalo. Medjutim, nije tako. Ja bih opet isto izabrao.
I ja sam cesto razmisljao pogotovo dok sam lezao na bolnickom krevetu,onda sam imao vremena,mozda cak i previse za mene ali opet sam dosao do zakljucka da je dobro sto se ovako desilo i sigurno mi se to tako desilo zbog nekog razloga.
Na znam da li sam pricao recimo da nisam doziveo tu nesrecu onda bih sledeci vikend otisao na Svetsko prvenstvo i isao bih avionom koji se na kraju srusio i nije bilo prezivelih.....sta ti je sudbina....to mi nisu smeli odmah ni da kazu moji,nego puno kasnije su mi to ispricali.I ovako sam visio izmedu zivota i smrti ali onako bih umro sigurno.
Sta je sudbina.Da je neko iz Holivuda hteo da napise jednu knjigu o tome ne bi znao ovako da je napise kao sto je meni zivot napisao!
Veoma zanimljivo. To je život. Uvek možeš napisati neku knjigu ili dati nekome ideju za scenario za film. 😁
Mislio sam na to,da napisem svoje dogodovstine tokom 30 godina takmicenja sta se sve izdesavalo samo me sprecava to sto imam vec napisanu jednu knjigu i trebalo bi je samo lektorisati da bih mogao objaviti i za ovih 5-6 godina otkako sam napisao tu knjigu niko se ne usuduje da lektorise.Na srpskom jeziku je,129 ili 130 strana bez slika.Vise ih je pocelo i odustali su...Vec se i stamparija ovde u Backoj Topoli ponudila da ce oni to da odstampaju ,ali....
Znam da to ne bi bio bestseller,nisam ga zato ni napisao,nego ako neko hoce da se bavi sportom bilo rekreativno ili takmicarski onda ne mora da trazi po netu odgovore,nego sve ima na jednom mestu....
Da li vi znate nekog ko bi to bio voljan da lektorise? ;D
A zašto nisu mogli da je lektorišu?
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Sve si rekla!
Kod mene je recimo bio,vise volim da kazem bio nego jeste izrazen takmicarski duh.Ja recimo ne znam da igram ni karte a da se ne takmicim,ili nikako nisam mogao igrati prijateljske utakmice,meni je i to bila bitka za zivot i smrt.Ne znam zasto je to tako bilo ali tako je.Sta ti mislis dr.Anita?
Sada vec polako pocinjem da popustam u tome.
A ostvario sam rezultate sto sam planirao,cak i vise od toga.Moja zelja je bila da budem Svetski prvak jednom,a postigao sam to 5 puta,O Svetskom rekordu nisam ni sanjao a u jednom trenutku sam ih drzao 3,ostala mi je jos uvek jedna,tako da sa te strane nisam imao problema.
Nezahvalno je ovako pisati o tome. Izražen takmičarski duh može biti vid izgradnje samopouzdanja koje nije dovoljno veliko. Takođe može biti nametnuto vaspitanjem ili je želja za večitim dokazivanjem prvo roditeljima, onda i drugima, a može biti i naučeno po modelu, da si video od nekog od roditelja ili ko te je odgajao.
I opet si u pravu!Svaka cast!Ja mislim da je to bio razlog sto sam hteo da dokazem mojim roditeljima pogotovo ocu koji je moju sestru dizao do nebesa da sam i ja jednako dobar kao ona.Sigurno je i mene voleo ne kazem i danas kada sam i ja roditelj vec totalno drugacije gledam na to ali to u to vreme je uzrokovalo to da sam se uvek i u svemu takmicio na zivot ili smrt. ;)
Hvala, sa te strane drago mi je što si sada svestan toga, a nimalo nije mi drago što si se tako osećao - svesno ili podsvesno. Elem, bitno je da si sada to razrešio i da se na isto ne vraćaš.
Osecaj kao osecaj nije bilo dobro,tu si u pravu,ali recimo meni je takmicenje donelo puno pravih prijatelja,obisao sam skoro ceo svet,sto mozda drugacije ne bih....tako da sam mu i zahvalan na tome.
Ne vracam se sigurno!
Uvideo si da ti je to donelo dosta dobrih stvari. To je važno.
Kad bih ponovo pocinjao opet bih isto uradio!Nista ne zalim!
To je zato sto si se pronasao u tome. I ja sam se tako razmisljao sta bi bilo da sam krenuo nekim drugim putem. Jedno vreme sam smatrao da bi mi nesto drugo vise prijalo. Medjutim, nije tako. Ja bih opet isto izabrao.
I ja sam cesto razmisljao pogotovo dok sam lezao na bolnickom krevetu,onda sam imao vremena,mozda cak i previse za mene ali opet sam dosao do zakljucka da je dobro sto se ovako desilo i sigurno mi se to tako desilo zbog nekog razloga.
Na znam da li sam pricao recimo da nisam doziveo tu nesrecu onda bih sledeci vikend otisao na Svetsko prvenstvo i isao bih avionom koji se na kraju srusio i nije bilo prezivelih.....sta ti je sudbina....to mi nisu smeli odmah ni da kazu moji,nego puno kasnije su mi to ispricali.I ovako sam visio izmedu zivota i smrti ali onako bih umro sigurno.
Sta je sudbina.Da je neko iz Holivuda hteo da napise jednu knjigu o tome ne bi znao ovako da je napise kao sto je meni zivot napisao!
Veoma zanimljivo. To je život. Uvek možeš napisati neku knjigu ili dati nekome ideju za scenario za film. 😁
Mislio sam na to,da napisem svoje dogodovstine tokom 30 godina takmicenja sta se sve izdesavalo samo me sprecava to sto imam vec napisanu jednu knjigu i trebalo bi je samo lektorisati da bih mogao objaviti i za ovih 5-6 godina otkako sam napisao tu knjigu niko se ne usuduje da lektorise.Na srpskom jeziku je,129 ili 130 strana bez slika.Vise ih je pocelo i odustali su...Vec se i stamparija ovde u Backoj Topoli ponudila da ce oni to da odstampaju ,ali....
Znam da to ne bi bio bestseller,nisam ga zato ni napisao,nego ako neko hoce da se bavi sportom bilo rekreativno ili takmicarski onda ne mora da trazi po netu odgovore,nego sve ima na jednom mestu....
Da li vi znate nekog ko bi to bio voljan da lektorise? ;D
A zašto nisu mogli da je lektorišu?
Ne znam,morala bih njih da pitas,ja mislim da je vise volja bila u pitanju....i ja bih voleo znati jer bih voleo vise od svega da zavrsim tu knjigu i da izdam!
To mi je sledeci cilj!!!
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Sve si rekla!
Kod mene je recimo bio,vise volim da kazem bio nego jeste izrazen takmicarski duh.Ja recimo ne znam da igram ni karte a da se ne takmicim,ili nikako nisam mogao igrati prijateljske utakmice,meni je i to bila bitka za zivot i smrt.Ne znam zasto je to tako bilo ali tako je.Sta ti mislis dr.Anita?
Sada vec polako pocinjem da popustam u tome.
A ostvario sam rezultate sto sam planirao,cak i vise od toga.Moja zelja je bila da budem Svetski prvak jednom,a postigao sam to 5 puta,O Svetskom rekordu nisam ni sanjao a u jednom trenutku sam ih drzao 3,ostala mi je jos uvek jedna,tako da sa te strane nisam imao problema.
Nezahvalno je ovako pisati o tome. Izražen takmičarski duh može biti vid izgradnje samopouzdanja koje nije dovoljno veliko. Takođe može biti nametnuto vaspitanjem ili je želja za večitim dokazivanjem prvo roditeljima, onda i drugima, a može biti i naučeno po modelu, da si video od nekog od roditelja ili ko te je odgajao.
I opet si u pravu!Svaka cast!Ja mislim da je to bio razlog sto sam hteo da dokazem mojim roditeljima pogotovo ocu koji je moju sestru dizao do nebesa da sam i ja jednako dobar kao ona.Sigurno je i mene voleo ne kazem i danas kada sam i ja roditelj vec totalno drugacije gledam na to ali to u to vreme je uzrokovalo to da sam se uvek i u svemu takmicio na zivot ili smrt. ;)
Hvala, sa te strane drago mi je što si sada svestan toga, a nimalo nije mi drago što si se tako osećao - svesno ili podsvesno. Elem, bitno je da si sada to razrešio i da se na isto ne vraćaš.
Osecaj kao osecaj nije bilo dobro,tu si u pravu,ali recimo meni je takmicenje donelo puno pravih prijatelja,obisao sam skoro ceo svet,sto mozda drugacije ne bih....tako da sam mu i zahvalan na tome.
Ne vracam se sigurno!
Uvideo si da ti je to donelo dosta dobrih stvari. To je važno.
Kad bih ponovo pocinjao opet bih isto uradio!Nista ne zalim!
To je zato sto si se pronasao u tome. I ja sam se tako razmisljao sta bi bilo da sam krenuo nekim drugim putem. Jedno vreme sam smatrao da bi mi nesto drugo vise prijalo. Medjutim, nije tako. Ja bih opet isto izabrao.
I ja sam cesto razmisljao pogotovo dok sam lezao na bolnickom krevetu,onda sam imao vremena,mozda cak i previse za mene ali opet sam dosao do zakljucka da je dobro sto se ovako desilo i sigurno mi se to tako desilo zbog nekog razloga.
Na znam da li sam pricao recimo da nisam doziveo tu nesrecu onda bih sledeci vikend otisao na Svetsko prvenstvo i isao bih avionom koji se na kraju srusio i nije bilo prezivelih.....sta ti je sudbina....to mi nisu smeli odmah ni da kazu moji,nego puno kasnije su mi to ispricali.I ovako sam visio izmedu zivota i smrti ali onako bih umro sigurno.
Sta je sudbina.Da je neko iz Holivuda hteo da napise jednu knjigu o tome ne bi znao ovako da je napise kao sto je meni zivot napisao!
Veoma zanimljivo. To je život. Uvek možeš napisati neku knjigu ili dati nekome ideju za scenario za film. 😁
Mislio sam na to,da napisem svoje dogodovstine tokom 30 godina takmicenja sta se sve izdesavalo samo me sprecava to sto imam vec napisanu jednu knjigu i trebalo bi je samo lektorisati da bih mogao objaviti i za ovih 5-6 godina otkako sam napisao tu knjigu niko se ne usuduje da lektorise.Na srpskom jeziku je,129 ili 130 strana bez slika.Vise ih je pocelo i odustali su...Vec se i stamparija ovde u Backoj Topoli ponudila da ce oni to da odstampaju ,ali....
Znam da to ne bi bio bestseller,nisam ga zato ni napisao,nego ako neko hoce da se bavi sportom bilo rekreativno ili takmicarski onda ne mora da trazi po netu odgovore,nego sve ima na jednom mestu....
Da li vi znate nekog ko bi to bio voljan da lektorise? ;D
A zašto nisu mogli da je lektorišu?
Ne znam,morala bih njih da pitas,ja mislim da je vise volja bila u pitanju....i ja bih voleo znati jer bih voleo vise od svega da zavrsim tu knjigu i da izdam!
To mi je sledeci cilj!!!
Ja znam osobu koja bi mogla da lektoriše. 😁
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Sve si rekla!
Kod mene je recimo bio,vise volim da kazem bio nego jeste izrazen takmicarski duh.Ja recimo ne znam da igram ni karte a da se ne takmicim,ili nikako nisam mogao igrati prijateljske utakmice,meni je i to bila bitka za zivot i smrt.Ne znam zasto je to tako bilo ali tako je.Sta ti mislis dr.Anita?
Sada vec polako pocinjem da popustam u tome.
A ostvario sam rezultate sto sam planirao,cak i vise od toga.Moja zelja je bila da budem Svetski prvak jednom,a postigao sam to 5 puta,O Svetskom rekordu nisam ni sanjao a u jednom trenutku sam ih drzao 3,ostala mi je jos uvek jedna,tako da sa te strane nisam imao problema.
Nezahvalno je ovako pisati o tome. Izražen takmičarski duh može biti vid izgradnje samopouzdanja koje nije dovoljno veliko. Takođe može biti nametnuto vaspitanjem ili je želja za večitim dokazivanjem prvo roditeljima, onda i drugima, a može biti i naučeno po modelu, da si video od nekog od roditelja ili ko te je odgajao.
I opet si u pravu!Svaka cast!Ja mislim da je to bio razlog sto sam hteo da dokazem mojim roditeljima pogotovo ocu koji je moju sestru dizao do nebesa da sam i ja jednako dobar kao ona.Sigurno je i mene voleo ne kazem i danas kada sam i ja roditelj vec totalno drugacije gledam na to ali to u to vreme je uzrokovalo to da sam se uvek i u svemu takmicio na zivot ili smrt. ;)
Hvala, sa te strane drago mi je što si sada svestan toga, a nimalo nije mi drago što si se tako osećao - svesno ili podsvesno. Elem, bitno je da si sada to razrešio i da se na isto ne vraćaš.
Osecaj kao osecaj nije bilo dobro,tu si u pravu,ali recimo meni je takmicenje donelo puno pravih prijatelja,obisao sam skoro ceo svet,sto mozda drugacije ne bih....tako da sam mu i zahvalan na tome.
Ne vracam se sigurno!
Uvideo si da ti je to donelo dosta dobrih stvari. To je važno.
Kad bih ponovo pocinjao opet bih isto uradio!Nista ne zalim!
To je zato sto si se pronasao u tome. I ja sam se tako razmisljao sta bi bilo da sam krenuo nekim drugim putem. Jedno vreme sam smatrao da bi mi nesto drugo vise prijalo. Medjutim, nije tako. Ja bih opet isto izabrao.
I ja sam cesto razmisljao pogotovo dok sam lezao na bolnickom krevetu,onda sam imao vremena,mozda cak i previse za mene ali opet sam dosao do zakljucka da je dobro sto se ovako desilo i sigurno mi se to tako desilo zbog nekog razloga.
Na znam da li sam pricao recimo da nisam doziveo tu nesrecu onda bih sledeci vikend otisao na Svetsko prvenstvo i isao bih avionom koji se na kraju srusio i nije bilo prezivelih.....sta ti je sudbina....to mi nisu smeli odmah ni da kazu moji,nego puno kasnije su mi to ispricali.I ovako sam visio izmedu zivota i smrti ali onako bih umro sigurno.
Sta je sudbina.Da je neko iz Holivuda hteo da napise jednu knjigu o tome ne bi znao ovako da je napise kao sto je meni zivot napisao!
Veoma zanimljivo. To je život. Uvek možeš napisati neku knjigu ili dati nekome ideju za scenario za film. 😁
Mislio sam na to,da napisem svoje dogodovstine tokom 30 godina takmicenja sta se sve izdesavalo samo me sprecava to sto imam vec napisanu jednu knjigu i trebalo bi je samo lektorisati da bih mogao objaviti i za ovih 5-6 godina otkako sam napisao tu knjigu niko se ne usuduje da lektorise.Na srpskom jeziku je,129 ili 130 strana bez slika.Vise ih je pocelo i odustali su...Vec se i stamparija ovde u Backoj Topoli ponudila da ce oni to da odstampaju ,ali....
Znam da to ne bi bio bestseller,nisam ga zato ni napisao,nego ako neko hoce da se bavi sportom bilo rekreativno ili takmicarski onda ne mora da trazi po netu odgovore,nego sve ima na jednom mestu....
Da li vi znate nekog ko bi to bio voljan da lektorise? ;D
A zašto nisu mogli da je lektorišu?
Ne znam,morala bih njih da pitas,ja mislim da je vise volja bila u pitanju....i ja bih voleo znati jer bih voleo vise od svega da zavrsim tu knjigu i da izdam!
To mi je sledeci cilj!!!
Ja znam osobu koja bi mogla da lektoriše. 😁
Uh,to bi mi jako puno znacilo!!!
Da ne bi offovali temu,pisem ti u poruci da se dogovorimo za detalje!
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Sve si rekla!
Kod mene je recimo bio,vise volim da kazem bio nego jeste izrazen takmicarski duh.Ja recimo ne znam da igram ni karte a da se ne takmicim,ili nikako nisam mogao igrati prijateljske utakmice,meni je i to bila bitka za zivot i smrt.Ne znam zasto je to tako bilo ali tako je.Sta ti mislis dr.Anita?
Sada vec polako pocinjem da popustam u tome.
A ostvario sam rezultate sto sam planirao,cak i vise od toga.Moja zelja je bila da budem Svetski prvak jednom,a postigao sam to 5 puta,O Svetskom rekordu nisam ni sanjao a u jednom trenutku sam ih drzao 3,ostala mi je jos uvek jedna,tako da sa te strane nisam imao problema.
Nezahvalno je ovako pisati o tome. Izražen takmičarski duh može biti vid izgradnje samopouzdanja koje nije dovoljno veliko. Takođe može biti nametnuto vaspitanjem ili je želja za večitim dokazivanjem prvo roditeljima, onda i drugima, a može biti i naučeno po modelu, da si video od nekog od roditelja ili ko te je odgajao.
I opet si u pravu!Svaka cast!Ja mislim da je to bio razlog sto sam hteo da dokazem mojim roditeljima pogotovo ocu koji je moju sestru dizao do nebesa da sam i ja jednako dobar kao ona.Sigurno je i mene voleo ne kazem i danas kada sam i ja roditelj vec totalno drugacije gledam na to ali to u to vreme je uzrokovalo to da sam se uvek i u svemu takmicio na zivot ili smrt. ;)
Hvala, sa te strane drago mi je što si sada svestan toga, a nimalo nije mi drago što si se tako osećao - svesno ili podsvesno. Elem, bitno je da si sada to razrešio i da se na isto ne vraćaš.
Osecaj kao osecaj nije bilo dobro,tu si u pravu,ali recimo meni je takmicenje donelo puno pravih prijatelja,obisao sam skoro ceo svet,sto mozda drugacije ne bih....tako da sam mu i zahvalan na tome.
Ne vracam se sigurno!
Uvideo si da ti je to donelo dosta dobrih stvari. To je važno.
Kad bih ponovo pocinjao opet bih isto uradio!Nista ne zalim!
To je zato sto si se pronasao u tome. I ja sam se tako razmisljao sta bi bilo da sam krenuo nekim drugim putem. Jedno vreme sam smatrao da bi mi nesto drugo vise prijalo. Medjutim, nije tako. Ja bih opet isto izabrao.
I ja sam cesto razmisljao pogotovo dok sam lezao na bolnickom krevetu,onda sam imao vremena,mozda cak i previse za mene ali opet sam dosao do zakljucka da je dobro sto se ovako desilo i sigurno mi se to tako desilo zbog nekog razloga.
Na znam da li sam pricao recimo da nisam doziveo tu nesrecu onda bih sledeci vikend otisao na Svetsko prvenstvo i isao bih avionom koji se na kraju srusio i nije bilo prezivelih.....sta ti je sudbina....to mi nisu smeli odmah ni da kazu moji,nego puno kasnije su mi to ispricali.I ovako sam visio izmedu zivota i smrti ali onako bih umro sigurno.
Sta je sudbina.Da je neko iz Holivuda hteo da napise jednu knjigu o tome ne bi znao ovako da je napise kao sto je meni zivot napisao!
To sto si sada rekao je zaista filmski,kao po nekom scenariju. I ti si bas imao kartu za taj avion? Strasne su to situacije.
Da,i rezervaciju u hotelu i prijavu za takmicenje,placenu kotizaciju....sve.Naravno sto nikad necu moci povratiti,ali mi nije zao,jer sam ostao ziv!!!!
Naravno. To je najvaznije i tako moras da gledas na stvar.
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Sve si rekla!
Kod mene je recimo bio,vise volim da kazem bio nego jeste izrazen takmicarski duh.Ja recimo ne znam da igram ni karte a da se ne takmicim,ili nikako nisam mogao igrati prijateljske utakmice,meni je i to bila bitka za zivot i smrt.Ne znam zasto je to tako bilo ali tako je.Sta ti mislis dr.Anita?
Sada vec polako pocinjem da popustam u tome.
A ostvario sam rezultate sto sam planirao,cak i vise od toga.Moja zelja je bila da budem Svetski prvak jednom,a postigao sam to 5 puta,O Svetskom rekordu nisam ni sanjao a u jednom trenutku sam ih drzao 3,ostala mi je jos uvek jedna,tako da sa te strane nisam imao problema.
Nezahvalno je ovako pisati o tome. Izražen takmičarski duh može biti vid izgradnje samopouzdanja koje nije dovoljno veliko. Takođe može biti nametnuto vaspitanjem ili je želja za večitim dokazivanjem prvo roditeljima, onda i drugima, a može biti i naučeno po modelu, da si video od nekog od roditelja ili ko te je odgajao.
I opet si u pravu!Svaka cast!Ja mislim da je to bio razlog sto sam hteo da dokazem mojim roditeljima pogotovo ocu koji je moju sestru dizao do nebesa da sam i ja jednako dobar kao ona.Sigurno je i mene voleo ne kazem i danas kada sam i ja roditelj vec totalno drugacije gledam na to ali to u to vreme je uzrokovalo to da sam se uvek i u svemu takmicio na zivot ili smrt. ;)
Hvala, sa te strane drago mi je što si sada svestan toga, a nimalo nije mi drago što si se tako osećao - svesno ili podsvesno. Elem, bitno je da si sada to razrešio i da se na isto ne vraćaš.
Osecaj kao osecaj nije bilo dobro,tu si u pravu,ali recimo meni je takmicenje donelo puno pravih prijatelja,obisao sam skoro ceo svet,sto mozda drugacije ne bih....tako da sam mu i zahvalan na tome.
Ne vracam se sigurno!
Uvideo si da ti je to donelo dosta dobrih stvari. To je važno.
Kad bih ponovo pocinjao opet bih isto uradio!Nista ne zalim!
To je zato sto si se pronasao u tome. I ja sam se tako razmisljao sta bi bilo da sam krenuo nekim drugim putem. Jedno vreme sam smatrao da bi mi nesto drugo vise prijalo. Medjutim, nije tako. Ja bih opet isto izabrao.
I ja sam cesto razmisljao pogotovo dok sam lezao na bolnickom krevetu,onda sam imao vremena,mozda cak i previse za mene ali opet sam dosao do zakljucka da je dobro sto se ovako desilo i sigurno mi se to tako desilo zbog nekog razloga.
Na znam da li sam pricao recimo da nisam doziveo tu nesrecu onda bih sledeci vikend otisao na Svetsko prvenstvo i isao bih avionom koji se na kraju srusio i nije bilo prezivelih.....sta ti je sudbina....to mi nisu smeli odmah ni da kazu moji,nego puno kasnije su mi to ispricali.I ovako sam visio izmedu zivota i smrti ali onako bih umro sigurno.
Sta je sudbina.Da je neko iz Holivuda hteo da napise jednu knjigu o tome ne bi znao ovako da je napise kao sto je meni zivot napisao!
Veoma zanimljivo. To je život. Uvek možeš napisati neku knjigu ili dati nekome ideju za scenario za film. 😁
Mislio sam na to,da napisem svoje dogodovstine tokom 30 godina takmicenja sta se sve izdesavalo samo me sprecava to sto imam vec napisanu jednu knjigu i trebalo bi je samo lektorisati da bih mogao objaviti i za ovih 5-6 godina otkako sam napisao tu knjigu niko se ne usuduje da lektorise.Na srpskom jeziku je,129 ili 130 strana bez slika.Vise ih je pocelo i odustali su...Vec se i stamparija ovde u Backoj Topoli ponudila da ce oni to da odstampaju ,ali....
Znam da to ne bi bio bestseller,nisam ga zato ni napisao,nego ako neko hoce da se bavi sportom bilo rekreativno ili takmicarski onda ne mora da trazi po netu odgovore,nego sve ima na jednom mestu....
Da li vi znate nekog ko bi to bio voljan da lektorise? ;D
Ja bih mogao da ti isto nadjem. Kada ti opet zatreba,samo javi.
-
Samo je vazno da smo fizicki aktivni, bez obzira na svoje godine. Aktivnost prilagodimo svojim mogucnostima i to je kljucno. I ishrana je bitna,kao i dovoljno kvalitetnog sna.
Baš tako, svi smo različitih mogućnosti i fizička aktivnost treba da nam bude prijatna u smislu da možemo osetiti napor tokom nje ali posle nje ipak da ima prijatan, a ne iscrpljujući efekat.
Slažem se. U rekreativnom sportu se uvek treba time rukovoditi.
Naravno,jer kod takmicarskog nema toga,tamo i kad neces i onda moras.Ne kazem to za to jer se kajem zbog bilo cega,da mogu opet bih uradio isto,mozda sa manjim promenama,ali sustina bi ostala ista.
Naravno, kada ti je to profesionalni odabir druga je priča. Ali smatram da i tad treba u nekom trenutku sam stati, da se organizam ne bi previše istrošio. Naravno u praksi je to teško moguće.
Ja sam to radio odmah kada se zavrsila sezona.Nedelju-dve bez iakavog treninga i posle sam cele zime radio bilderski,sa puno manje tezine i vise ponavljanja do proleca i onda opet Jovo na novo.I tako sam i telu i mozgu dao vremena za oporavak.Kao neka vrsta deloada kako je danas zovu.
Mislim da bi ljudi mogli da slede tvoj primer. To je dobar nacin za organizaciju treninga tokom godine.
I ja sam godinama to iskusio na sebi i video da mi to radi.Meni je za to trebalo nekih 5-6 godina a vi to dobijate na papiru.Ne vi licno,nemojte me pogresno shvatiti, nego svako ko procita ovo. ;)
I to besplatno. Uvek sam cenio savete i iskustva osoba koje su ostvarile znacajne rezultate u svom polju.
Naravno,jer bih voleo da neko sa tim znanjem bude jos bolji. ;)
Baš tako. Nadograde to i postižu uspehe. Samo je važno da smo otvoreni da saslušamo savete drugih.
Ja ih rado dajem pa ko slusa slusa ko ne sta da mu radim.
Ja znam sta sam sve prosao da bi dosao do ovog znanja danas,kao i vi pa mi je zato drago ako mogu da podelim to znanje sa drugim.U pocetku sam se nervirao kada neko nije hteo da slusa,sada se vec ne nerviram.
Ljudi su različiti. Imam i ja neke drugove koji ne vole da slušaju savete. Ali dobro. Uvek će biti i onih koji će saslušati, pa onda to primeniti i u svom životu.
To je njihov problem ne nas.
Naravno. To ne možemo tek tako da promenimo. Nekada kao zidu da pričaš.
Mene je to u pocetku jako diralo,primio sam previse ka srcu,ali sad se vec ne sekiram oko toga.Moje je da kazem po mom najboljem znanju a njihovo je da li ce poslusati ili ne. ;)
To te razumem,jer sam i ja tako reagovao. Ali vise me to ne interesuje. Nekad i ne vredi ni da pricas,kada vec znas o kakvoj licnosti se radi.
Ali za to su potrebne godine,prvo da znas da procenis takve ljude a kao drugo da te ne povredi to sto nijh uopste ne interesuje.
Jeste. Slazem se. Ali sve se stice godinama. Iskustvo je neprocenjivo. Uvek to kazem.
Taman dok steknes sva potrebna iskustva ne mozes ga primeniti....
Salu na stranu,to i jeste tako i u takmicarskom delu moje karijere,i u poslovnom a i u privatnom delu zivota.
Samo iskustvo- kljucno za sve aspekte zivota.
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Sve si rekla!
Kod mene je recimo bio,vise volim da kazem bio nego jeste izrazen takmicarski duh.Ja recimo ne znam da igram ni karte a da se ne takmicim,ili nikako nisam mogao igrati prijateljske utakmice,meni je i to bila bitka za zivot i smrt.Ne znam zasto je to tako bilo ali tako je.Sta ti mislis dr.Anita?
Sada vec polako pocinjem da popustam u tome.
A ostvario sam rezultate sto sam planirao,cak i vise od toga.Moja zelja je bila da budem Svetski prvak jednom,a postigao sam to 5 puta,O Svetskom rekordu nisam ni sanjao a u jednom trenutku sam ih drzao 3,ostala mi je jos uvek jedna,tako da sa te strane nisam imao problema.
Nezahvalno je ovako pisati o tome. Izražen takmičarski duh može biti vid izgradnje samopouzdanja koje nije dovoljno veliko. Takođe može biti nametnuto vaspitanjem ili je želja za večitim dokazivanjem prvo roditeljima, onda i drugima, a može biti i naučeno po modelu, da si video od nekog od roditelja ili ko te je odgajao.
I opet si u pravu!Svaka cast!Ja mislim da je to bio razlog sto sam hteo da dokazem mojim roditeljima pogotovo ocu koji je moju sestru dizao do nebesa da sam i ja jednako dobar kao ona.Sigurno je i mene voleo ne kazem i danas kada sam i ja roditelj vec totalno drugacije gledam na to ali to u to vreme je uzrokovalo to da sam se uvek i u svemu takmicio na zivot ili smrt. ;)
Hvala, sa te strane drago mi je što si sada svestan toga, a nimalo nije mi drago što si se tako osećao - svesno ili podsvesno. Elem, bitno je da si sada to razrešio i da se na isto ne vraćaš.
Osecaj kao osecaj nije bilo dobro,tu si u pravu,ali recimo meni je takmicenje donelo puno pravih prijatelja,obisao sam skoro ceo svet,sto mozda drugacije ne bih....tako da sam mu i zahvalan na tome.
Ne vracam se sigurno!
Uvideo si da ti je to donelo dosta dobrih stvari. To je važno.
Kad bih ponovo pocinjao opet bih isto uradio!Nista ne zalim!
To je zato sto si se pronasao u tome. I ja sam se tako razmisljao sta bi bilo da sam krenuo nekim drugim putem. Jedno vreme sam smatrao da bi mi nesto drugo vise prijalo. Medjutim, nije tako. Ja bih opet isto izabrao.
I ja sam cesto razmisljao pogotovo dok sam lezao na bolnickom krevetu,onda sam imao vremena,mozda cak i previse za mene ali opet sam dosao do zakljucka da je dobro sto se ovako desilo i sigurno mi se to tako desilo zbog nekog razloga.
Na znam da li sam pricao recimo da nisam doziveo tu nesrecu onda bih sledeci vikend otisao na Svetsko prvenstvo i isao bih avionom koji se na kraju srusio i nije bilo prezivelih.....sta ti je sudbina....to mi nisu smeli odmah ni da kazu moji,nego puno kasnije su mi to ispricali.I ovako sam visio izmedu zivota i smrti ali onako bih umro sigurno.
Sta je sudbina.Da je neko iz Holivuda hteo da napise jednu knjigu o tome ne bi znao ovako da je napise kao sto je meni zivot napisao!
Veoma zanimljivo. To je život. Uvek možeš napisati neku knjigu ili dati nekome ideju za scenario za film. 😁
Mislio sam na to,da napisem svoje dogodovstine tokom 30 godina takmicenja sta se sve izdesavalo samo me sprecava to sto imam vec napisanu jednu knjigu i trebalo bi je samo lektorisati da bih mogao objaviti i za ovih 5-6 godina otkako sam napisao tu knjigu niko se ne usuduje da lektorise.Na srpskom jeziku je,129 ili 130 strana bez slika.Vise ih je pocelo i odustali su...Vec se i stamparija ovde u Backoj Topoli ponudila da ce oni to da odstampaju ,ali....
Znam da to ne bi bio bestseller,nisam ga zato ni napisao,nego ako neko hoce da se bavi sportom bilo rekreativno ili takmicarski onda ne mora da trazi po netu odgovore,nego sve ima na jednom mestu....
Da li vi znate nekog ko bi to bio voljan da lektorise? ;D
A zašto nisu mogli da je lektorišu?
Ne znam,morala bih njih da pitas,ja mislim da je vise volja bila u pitanju....i ja bih voleo znati jer bih voleo vise od svega da zavrsim tu knjigu i da izdam!
To mi je sledeci cilj!!!
Ako ti bude potrebna jos neka pomoc oko knjige,slobodno javi.
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Sve si rekla!
Kod mene je recimo bio,vise volim da kazem bio nego jeste izrazen takmicarski duh.Ja recimo ne znam da igram ni karte a da se ne takmicim,ili nikako nisam mogao igrati prijateljske utakmice,meni je i to bila bitka za zivot i smrt.Ne znam zasto je to tako bilo ali tako je.Sta ti mislis dr.Anita?
Sada vec polako pocinjem da popustam u tome.
A ostvario sam rezultate sto sam planirao,cak i vise od toga.Moja zelja je bila da budem Svetski prvak jednom,a postigao sam to 5 puta,O Svetskom rekordu nisam ni sanjao a u jednom trenutku sam ih drzao 3,ostala mi je jos uvek jedna,tako da sa te strane nisam imao problema.
Nezahvalno je ovako pisati o tome. Izražen takmičarski duh može biti vid izgradnje samopouzdanja koje nije dovoljno veliko. Takođe može biti nametnuto vaspitanjem ili je želja za večitim dokazivanjem prvo roditeljima, onda i drugima, a može biti i naučeno po modelu, da si video od nekog od roditelja ili ko te je odgajao.
I opet si u pravu!Svaka cast!Ja mislim da je to bio razlog sto sam hteo da dokazem mojim roditeljima pogotovo ocu koji je moju sestru dizao do nebesa da sam i ja jednako dobar kao ona.Sigurno je i mene voleo ne kazem i danas kada sam i ja roditelj vec totalno drugacije gledam na to ali to u to vreme je uzrokovalo to da sam se uvek i u svemu takmicio na zivot ili smrt. ;)
Hvala, sa te strane drago mi je što si sada svestan toga, a nimalo nije mi drago što si se tako osećao - svesno ili podsvesno. Elem, bitno je da si sada to razrešio i da se na isto ne vraćaš.
Osecaj kao osecaj nije bilo dobro,tu si u pravu,ali recimo meni je takmicenje donelo puno pravih prijatelja,obisao sam skoro ceo svet,sto mozda drugacije ne bih....tako da sam mu i zahvalan na tome.
Ne vracam se sigurno!
Uvideo si da ti je to donelo dosta dobrih stvari. To je važno.
Kad bih ponovo pocinjao opet bih isto uradio!Nista ne zalim!
To je zato sto si se pronasao u tome. I ja sam se tako razmisljao sta bi bilo da sam krenuo nekim drugim putem. Jedno vreme sam smatrao da bi mi nesto drugo vise prijalo. Medjutim, nije tako. Ja bih opet isto izabrao.
I ja sam cesto razmisljao pogotovo dok sam lezao na bolnickom krevetu,onda sam imao vremena,mozda cak i previse za mene ali opet sam dosao do zakljucka da je dobro sto se ovako desilo i sigurno mi se to tako desilo zbog nekog razloga.
Na znam da li sam pricao recimo da nisam doziveo tu nesrecu onda bih sledeci vikend otisao na Svetsko prvenstvo i isao bih avionom koji se na kraju srusio i nije bilo prezivelih.....sta ti je sudbina....to mi nisu smeli odmah ni da kazu moji,nego puno kasnije su mi to ispricali.I ovako sam visio izmedu zivota i smrti ali onako bih umro sigurno.
Sta je sudbina.Da je neko iz Holivuda hteo da napise jednu knjigu o tome ne bi znao ovako da je napise kao sto je meni zivot napisao!
To sto si sada rekao je zaista filmski,kao po nekom scenariju. I ti si bas imao kartu za taj avion? Strasne su to situacije.
Da,i rezervaciju u hotelu i prijavu za takmicenje,placenu kotizaciju....sve.Naravno sto nikad necu moci povratiti,ali mi nije zao,jer sam ostao ziv!!!!
Naravno. To je najvaznije i tako moras da gledas na stvar.
Naravno,tako i gledam,ali mi nije bilo svejedno i to ne zbog finansija....dugo vremena mi je trebalo da sve to "svarim"....prvo saobracajku pa posle ovu situaciju....
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Sve si rekla!
Kod mene je recimo bio,vise volim da kazem bio nego jeste izrazen takmicarski duh.Ja recimo ne znam da igram ni karte a da se ne takmicim,ili nikako nisam mogao igrati prijateljske utakmice,meni je i to bila bitka za zivot i smrt.Ne znam zasto je to tako bilo ali tako je.Sta ti mislis dr.Anita?
Sada vec polako pocinjem da popustam u tome.
A ostvario sam rezultate sto sam planirao,cak i vise od toga.Moja zelja je bila da budem Svetski prvak jednom,a postigao sam to 5 puta,O Svetskom rekordu nisam ni sanjao a u jednom trenutku sam ih drzao 3,ostala mi je jos uvek jedna,tako da sa te strane nisam imao problema.
Nezahvalno je ovako pisati o tome. Izražen takmičarski duh može biti vid izgradnje samopouzdanja koje nije dovoljno veliko. Takođe može biti nametnuto vaspitanjem ili je želja za večitim dokazivanjem prvo roditeljima, onda i drugima, a može biti i naučeno po modelu, da si video od nekog od roditelja ili ko te je odgajao.
I opet si u pravu!Svaka cast!Ja mislim da je to bio razlog sto sam hteo da dokazem mojim roditeljima pogotovo ocu koji je moju sestru dizao do nebesa da sam i ja jednako dobar kao ona.Sigurno je i mene voleo ne kazem i danas kada sam i ja roditelj vec totalno drugacije gledam na to ali to u to vreme je uzrokovalo to da sam se uvek i u svemu takmicio na zivot ili smrt. ;)
Hvala, sa te strane drago mi je što si sada svestan toga, a nimalo nije mi drago što si se tako osećao - svesno ili podsvesno. Elem, bitno je da si sada to razrešio i da se na isto ne vraćaš.
Osecaj kao osecaj nije bilo dobro,tu si u pravu,ali recimo meni je takmicenje donelo puno pravih prijatelja,obisao sam skoro ceo svet,sto mozda drugacije ne bih....tako da sam mu i zahvalan na tome.
Ne vracam se sigurno!
Uvideo si da ti je to donelo dosta dobrih stvari. To je važno.
Kad bih ponovo pocinjao opet bih isto uradio!Nista ne zalim!
To je zato sto si se pronasao u tome. I ja sam se tako razmisljao sta bi bilo da sam krenuo nekim drugim putem. Jedno vreme sam smatrao da bi mi nesto drugo vise prijalo. Medjutim, nije tako. Ja bih opet isto izabrao.
I ja sam cesto razmisljao pogotovo dok sam lezao na bolnickom krevetu,onda sam imao vremena,mozda cak i previse za mene ali opet sam dosao do zakljucka da je dobro sto se ovako desilo i sigurno mi se to tako desilo zbog nekog razloga.
Na znam da li sam pricao recimo da nisam doziveo tu nesrecu onda bih sledeci vikend otisao na Svetsko prvenstvo i isao bih avionom koji se na kraju srusio i nije bilo prezivelih.....sta ti je sudbina....to mi nisu smeli odmah ni da kazu moji,nego puno kasnije su mi to ispricali.I ovako sam visio izmedu zivota i smrti ali onako bih umro sigurno.
Sta je sudbina.Da je neko iz Holivuda hteo da napise jednu knjigu o tome ne bi znao ovako da je napise kao sto je meni zivot napisao!
Veoma zanimljivo. To je život. Uvek možeš napisati neku knjigu ili dati nekome ideju za scenario za film. 😁
Mislio sam na to,da napisem svoje dogodovstine tokom 30 godina takmicenja sta se sve izdesavalo samo me sprecava to sto imam vec napisanu jednu knjigu i trebalo bi je samo lektorisati da bih mogao objaviti i za ovih 5-6 godina otkako sam napisao tu knjigu niko se ne usuduje da lektorise.Na srpskom jeziku je,129 ili 130 strana bez slika.Vise ih je pocelo i odustali su...Vec se i stamparija ovde u Backoj Topoli ponudila da ce oni to da odstampaju ,ali....
Znam da to ne bi bio bestseller,nisam ga zato ni napisao,nego ako neko hoce da se bavi sportom bilo rekreativno ili takmicarski onda ne mora da trazi po netu odgovore,nego sve ima na jednom mestu....
Da li vi znate nekog ko bi to bio voljan da lektorise? ;D
Ja bih mogao da ti isto nadjem. Kada ti opet zatreba,samo javi.
Super!Naravno!Hvala ti!!!
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Sve si rekla!
Kod mene je recimo bio,vise volim da kazem bio nego jeste izrazen takmicarski duh.Ja recimo ne znam da igram ni karte a da se ne takmicim,ili nikako nisam mogao igrati prijateljske utakmice,meni je i to bila bitka za zivot i smrt.Ne znam zasto je to tako bilo ali tako je.Sta ti mislis dr.Anita?
Sada vec polako pocinjem da popustam u tome.
A ostvario sam rezultate sto sam planirao,cak i vise od toga.Moja zelja je bila da budem Svetski prvak jednom,a postigao sam to 5 puta,O Svetskom rekordu nisam ni sanjao a u jednom trenutku sam ih drzao 3,ostala mi je jos uvek jedna,tako da sa te strane nisam imao problema.
Nezahvalno je ovako pisati o tome. Izražen takmičarski duh može biti vid izgradnje samopouzdanja koje nije dovoljno veliko. Takođe može biti nametnuto vaspitanjem ili je želja za večitim dokazivanjem prvo roditeljima, onda i drugima, a može biti i naučeno po modelu, da si video od nekog od roditelja ili ko te je odgajao.
I opet si u pravu!Svaka cast!Ja mislim da je to bio razlog sto sam hteo da dokazem mojim roditeljima pogotovo ocu koji je moju sestru dizao do nebesa da sam i ja jednako dobar kao ona.Sigurno je i mene voleo ne kazem i danas kada sam i ja roditelj vec totalno drugacije gledam na to ali to u to vreme je uzrokovalo to da sam se uvek i u svemu takmicio na zivot ili smrt. ;)
Hvala, sa te strane drago mi je što si sada svestan toga, a nimalo nije mi drago što si se tako osećao - svesno ili podsvesno. Elem, bitno je da si sada to razrešio i da se na isto ne vraćaš.
Osecaj kao osecaj nije bilo dobro,tu si u pravu,ali recimo meni je takmicenje donelo puno pravih prijatelja,obisao sam skoro ceo svet,sto mozda drugacije ne bih....tako da sam mu i zahvalan na tome.
Ne vracam se sigurno!
Uvideo si da ti je to donelo dosta dobrih stvari. To je važno.
Kad bih ponovo pocinjao opet bih isto uradio!Nista ne zalim!
To je zato sto si se pronasao u tome. I ja sam se tako razmisljao sta bi bilo da sam krenuo nekim drugim putem. Jedno vreme sam smatrao da bi mi nesto drugo vise prijalo. Medjutim, nije tako. Ja bih opet isto izabrao.
I ja sam cesto razmisljao pogotovo dok sam lezao na bolnickom krevetu,onda sam imao vremena,mozda cak i previse za mene ali opet sam dosao do zakljucka da je dobro sto se ovako desilo i sigurno mi se to tako desilo zbog nekog razloga.
Na znam da li sam pricao recimo da nisam doziveo tu nesrecu onda bih sledeci vikend otisao na Svetsko prvenstvo i isao bih avionom koji se na kraju srusio i nije bilo prezivelih.....sta ti je sudbina....to mi nisu smeli odmah ni da kazu moji,nego puno kasnije su mi to ispricali.I ovako sam visio izmedu zivota i smrti ali onako bih umro sigurno.
Sta je sudbina.Da je neko iz Holivuda hteo da napise jednu knjigu o tome ne bi znao ovako da je napise kao sto je meni zivot napisao!
Veoma zanimljivo. To je život. Uvek možeš napisati neku knjigu ili dati nekome ideju za scenario za film. 😁
Mislio sam na to,da napisem svoje dogodovstine tokom 30 godina takmicenja sta se sve izdesavalo samo me sprecava to sto imam vec napisanu jednu knjigu i trebalo bi je samo lektorisati da bih mogao objaviti i za ovih 5-6 godina otkako sam napisao tu knjigu niko se ne usuduje da lektorise.Na srpskom jeziku je,129 ili 130 strana bez slika.Vise ih je pocelo i odustali su...Vec se i stamparija ovde u Backoj Topoli ponudila da ce oni to da odstampaju ,ali....
Znam da to ne bi bio bestseller,nisam ga zato ni napisao,nego ako neko hoce da se bavi sportom bilo rekreativno ili takmicarski onda ne mora da trazi po netu odgovore,nego sve ima na jednom mestu....
Da li vi znate nekog ko bi to bio voljan da lektorise? ;D
A zašto nisu mogli da je lektorišu?
Ne znam,morala bih njih da pitas,ja mislim da je vise volja bila u pitanju....i ja bih voleo znati jer bih voleo vise od svega da zavrsim tu knjigu i da izdam!
To mi je sledeci cilj!!!
Ako ti bude potrebna jos neka pomoc oko knjige,slobodno javi.
U redu,hvala ti puno!!!
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Sve si rekla!
Kod mene je recimo bio,vise volim da kazem bio nego jeste izrazen takmicarski duh.Ja recimo ne znam da igram ni karte a da se ne takmicim,ili nikako nisam mogao igrati prijateljske utakmice,meni je i to bila bitka za zivot i smrt.Ne znam zasto je to tako bilo ali tako je.Sta ti mislis dr.Anita?
Sada vec polako pocinjem da popustam u tome.
A ostvario sam rezultate sto sam planirao,cak i vise od toga.Moja zelja je bila da budem Svetski prvak jednom,a postigao sam to 5 puta,O Svetskom rekordu nisam ni sanjao a u jednom trenutku sam ih drzao 3,ostala mi je jos uvek jedna,tako da sa te strane nisam imao problema.
Nezahvalno je ovako pisati o tome. Izražen takmičarski duh može biti vid izgradnje samopouzdanja koje nije dovoljno veliko. Takođe može biti nametnuto vaspitanjem ili je želja za večitim dokazivanjem prvo roditeljima, onda i drugima, a može biti i naučeno po modelu, da si video od nekog od roditelja ili ko te je odgajao.
I opet si u pravu!Svaka cast!Ja mislim da je to bio razlog sto sam hteo da dokazem mojim roditeljima pogotovo ocu koji je moju sestru dizao do nebesa da sam i ja jednako dobar kao ona.Sigurno je i mene voleo ne kazem i danas kada sam i ja roditelj vec totalno drugacije gledam na to ali to u to vreme je uzrokovalo to da sam se uvek i u svemu takmicio na zivot ili smrt. ;)
Hvala, sa te strane drago mi je što si sada svestan toga, a nimalo nije mi drago što si se tako osećao - svesno ili podsvesno. Elem, bitno je da si sada to razrešio i da se na isto ne vraćaš.
Osecaj kao osecaj nije bilo dobro,tu si u pravu,ali recimo meni je takmicenje donelo puno pravih prijatelja,obisao sam skoro ceo svet,sto mozda drugacije ne bih....tako da sam mu i zahvalan na tome.
Ne vracam se sigurno!
Uvideo si da ti je to donelo dosta dobrih stvari. To je važno.
Kad bih ponovo pocinjao opet bih isto uradio!Nista ne zalim!
To je zato sto si se pronasao u tome. I ja sam se tako razmisljao sta bi bilo da sam krenuo nekim drugim putem. Jedno vreme sam smatrao da bi mi nesto drugo vise prijalo. Medjutim, nije tako. Ja bih opet isto izabrao.
I ja sam cesto razmisljao pogotovo dok sam lezao na bolnickom krevetu,onda sam imao vremena,mozda cak i previse za mene ali opet sam dosao do zakljucka da je dobro sto se ovako desilo i sigurno mi se to tako desilo zbog nekog razloga.
Na znam da li sam pricao recimo da nisam doziveo tu nesrecu onda bih sledeci vikend otisao na Svetsko prvenstvo i isao bih avionom koji se na kraju srusio i nije bilo prezivelih.....sta ti je sudbina....to mi nisu smeli odmah ni da kazu moji,nego puno kasnije su mi to ispricali.I ovako sam visio izmedu zivota i smrti ali onako bih umro sigurno.
Sta je sudbina.Da je neko iz Holivuda hteo da napise jednu knjigu o tome ne bi znao ovako da je napise kao sto je meni zivot napisao!
To sto si sada rekao je zaista filmski,kao po nekom scenariju. I ti si bas imao kartu za taj avion? Strasne su to situacije.
Da,i rezervaciju u hotelu i prijavu za takmicenje,placenu kotizaciju....sve.Naravno sto nikad necu moci povratiti,ali mi nije zao,jer sam ostao ziv!!!!
Naravno. To je najvaznije i tako moras da gledas na stvar.
Naravno,tako i gledam,ali mi nije bilo svejedno i to ne zbog finansija....dugo vremena mi je trebalo da sve to "svarim"....prvo saobracajku pa posle ovu situaciju....
U zivotu se mogu desiti razne negativne situacije,koje izgledaju nestvarne. Ali je bitno da se posle svake covek podigne i nastavi dalje. Nije uvek lako,ali nije ni nemoguce.
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Sve si rekla!
Kod mene je recimo bio,vise volim da kazem bio nego jeste izrazen takmicarski duh.Ja recimo ne znam da igram ni karte a da se ne takmicim,ili nikako nisam mogao igrati prijateljske utakmice,meni je i to bila bitka za zivot i smrt.Ne znam zasto je to tako bilo ali tako je.Sta ti mislis dr.Anita?
Sada vec polako pocinjem da popustam u tome.
A ostvario sam rezultate sto sam planirao,cak i vise od toga.Moja zelja je bila da budem Svetski prvak jednom,a postigao sam to 5 puta,O Svetskom rekordu nisam ni sanjao a u jednom trenutku sam ih drzao 3,ostala mi je jos uvek jedna,tako da sa te strane nisam imao problema.
Nezahvalno je ovako pisati o tome. Izražen takmičarski duh može biti vid izgradnje samopouzdanja koje nije dovoljno veliko. Takođe može biti nametnuto vaspitanjem ili je želja za večitim dokazivanjem prvo roditeljima, onda i drugima, a može biti i naučeno po modelu, da si video od nekog od roditelja ili ko te je odgajao.
I opet si u pravu!Svaka cast!Ja mislim da je to bio razlog sto sam hteo da dokazem mojim roditeljima pogotovo ocu koji je moju sestru dizao do nebesa da sam i ja jednako dobar kao ona.Sigurno je i mene voleo ne kazem i danas kada sam i ja roditelj vec totalno drugacije gledam na to ali to u to vreme je uzrokovalo to da sam se uvek i u svemu takmicio na zivot ili smrt. ;)
Hvala, sa te strane drago mi je što si sada svestan toga, a nimalo nije mi drago što si se tako osećao - svesno ili podsvesno. Elem, bitno je da si sada to razrešio i da se na isto ne vraćaš.
Osecaj kao osecaj nije bilo dobro,tu si u pravu,ali recimo meni je takmicenje donelo puno pravih prijatelja,obisao sam skoro ceo svet,sto mozda drugacije ne bih....tako da sam mu i zahvalan na tome.
Ne vracam se sigurno!
Uvideo si da ti je to donelo dosta dobrih stvari. To je važno.
Kad bih ponovo pocinjao opet bih isto uradio!Nista ne zalim!
To je zato sto si se pronasao u tome. I ja sam se tako razmisljao sta bi bilo da sam krenuo nekim drugim putem. Jedno vreme sam smatrao da bi mi nesto drugo vise prijalo. Medjutim, nije tako. Ja bih opet isto izabrao.
I ja sam cesto razmisljao pogotovo dok sam lezao na bolnickom krevetu,onda sam imao vremena,mozda cak i previse za mene ali opet sam dosao do zakljucka da je dobro sto se ovako desilo i sigurno mi se to tako desilo zbog nekog razloga.
Na znam da li sam pricao recimo da nisam doziveo tu nesrecu onda bih sledeci vikend otisao na Svetsko prvenstvo i isao bih avionom koji se na kraju srusio i nije bilo prezivelih.....sta ti je sudbina....to mi nisu smeli odmah ni da kazu moji,nego puno kasnije su mi to ispricali.I ovako sam visio izmedu zivota i smrti ali onako bih umro sigurno.
Sta je sudbina.Da je neko iz Holivuda hteo da napise jednu knjigu o tome ne bi znao ovako da je napise kao sto je meni zivot napisao!
Veoma zanimljivo. To je život. Uvek možeš napisati neku knjigu ili dati nekome ideju za scenario za film. 😁
Mislio sam na to,da napisem svoje dogodovstine tokom 30 godina takmicenja sta se sve izdesavalo samo me sprecava to sto imam vec napisanu jednu knjigu i trebalo bi je samo lektorisati da bih mogao objaviti i za ovih 5-6 godina otkako sam napisao tu knjigu niko se ne usuduje da lektorise.Na srpskom jeziku je,129 ili 130 strana bez slika.Vise ih je pocelo i odustali su...Vec se i stamparija ovde u Backoj Topoli ponudila da ce oni to da odstampaju ,ali....
Znam da to ne bi bio bestseller,nisam ga zato ni napisao,nego ako neko hoce da se bavi sportom bilo rekreativno ili takmicarski onda ne mora da trazi po netu odgovore,nego sve ima na jednom mestu....
Da li vi znate nekog ko bi to bio voljan da lektorise? ;D
A zašto nisu mogli da je lektorišu?
Ne znam,morala bih njih da pitas,ja mislim da je vise volja bila u pitanju....i ja bih voleo znati jer bih voleo vise od svega da zavrsim tu knjigu i da izdam!
To mi je sledeci cilj!!!
Ako ti bude potrebna jos neka pomoc oko knjige,slobodno javi.
U redu,hvala ti puno!!!
Nema na cemu. Nadam se da cemo uskoro citati tvoju knjigu. Jel vezana za tvoja iskustva tokom karijere?
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Sve si rekla!
Kod mene je recimo bio,vise volim da kazem bio nego jeste izrazen takmicarski duh.Ja recimo ne znam da igram ni karte a da se ne takmicim,ili nikako nisam mogao igrati prijateljske utakmice,meni je i to bila bitka za zivot i smrt.Ne znam zasto je to tako bilo ali tako je.Sta ti mislis dr.Anita?
Sada vec polako pocinjem da popustam u tome.
A ostvario sam rezultate sto sam planirao,cak i vise od toga.Moja zelja je bila da budem Svetski prvak jednom,a postigao sam to 5 puta,O Svetskom rekordu nisam ni sanjao a u jednom trenutku sam ih drzao 3,ostala mi je jos uvek jedna,tako da sa te strane nisam imao problema.
Nezahvalno je ovako pisati o tome. Izražen takmičarski duh može biti vid izgradnje samopouzdanja koje nije dovoljno veliko. Takođe može biti nametnuto vaspitanjem ili je želja za večitim dokazivanjem prvo roditeljima, onda i drugima, a može biti i naučeno po modelu, da si video od nekog od roditelja ili ko te je odgajao.
I opet si u pravu!Svaka cast!Ja mislim da je to bio razlog sto sam hteo da dokazem mojim roditeljima pogotovo ocu koji je moju sestru dizao do nebesa da sam i ja jednako dobar kao ona.Sigurno je i mene voleo ne kazem i danas kada sam i ja roditelj vec totalno drugacije gledam na to ali to u to vreme je uzrokovalo to da sam se uvek i u svemu takmicio na zivot ili smrt. ;)
Hvala, sa te strane drago mi je što si sada svestan toga, a nimalo nije mi drago što si se tako osećao - svesno ili podsvesno. Elem, bitno je da si sada to razrešio i da se na isto ne vraćaš.
Osecaj kao osecaj nije bilo dobro,tu si u pravu,ali recimo meni je takmicenje donelo puno pravih prijatelja,obisao sam skoro ceo svet,sto mozda drugacije ne bih....tako da sam mu i zahvalan na tome.
Ne vracam se sigurno!
Uvideo si da ti je to donelo dosta dobrih stvari. To je važno.
Kad bih ponovo pocinjao opet bih isto uradio!Nista ne zalim!
To je zato sto si se pronasao u tome. I ja sam se tako razmisljao sta bi bilo da sam krenuo nekim drugim putem. Jedno vreme sam smatrao da bi mi nesto drugo vise prijalo. Medjutim, nije tako. Ja bih opet isto izabrao.
I ja sam cesto razmisljao pogotovo dok sam lezao na bolnickom krevetu,onda sam imao vremena,mozda cak i previse za mene ali opet sam dosao do zakljucka da je dobro sto se ovako desilo i sigurno mi se to tako desilo zbog nekog razloga.
Na znam da li sam pricao recimo da nisam doziveo tu nesrecu onda bih sledeci vikend otisao na Svetsko prvenstvo i isao bih avionom koji se na kraju srusio i nije bilo prezivelih.....sta ti je sudbina....to mi nisu smeli odmah ni da kazu moji,nego puno kasnije su mi to ispricali.I ovako sam visio izmedu zivota i smrti ali onako bih umro sigurno.
Sta je sudbina.Da je neko iz Holivuda hteo da napise jednu knjigu o tome ne bi znao ovako da je napise kao sto je meni zivot napisao!
To sto si sada rekao je zaista filmski,kao po nekom scenariju. I ti si bas imao kartu za taj avion? Strasne su to situacije.
Da,i rezervaciju u hotelu i prijavu za takmicenje,placenu kotizaciju....sve.Naravno sto nikad necu moci povratiti,ali mi nije zao,jer sam ostao ziv!!!!
Naravno. To je najvaznije i tako moras da gledas na stvar.
Naravno,tako i gledam,ali mi nije bilo svejedno i to ne zbog finansija....dugo vremena mi je trebalo da sve to "svarim"....prvo saobracajku pa posle ovu situaciju....
U zivotu se mogu desiti razne negativne situacije,koje izgledaju nestvarne. Ali je bitno da se posle svake covek podigne i nastavi dalje. Nije uvek lako,ali nije ni nemoguce.
Znas sta je najinteresantnije u svemu tome sto se meni desilo?Da nijednog trenutka nisam pomislio na to da mozda/eventualno necu uspeti!Ja sam bio ubeden da cu uspeti!Tek sada kada me pitaju tokom intervjua ili dok prepricavam vama razmisljam o tome a sta da se nije tako desilo?Sta da sam stvarno otisao tim avionom,sta da sam stvarno ostao paralizovan itd.....
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Sve si rekla!
Kod mene je recimo bio,vise volim da kazem bio nego jeste izrazen takmicarski duh.Ja recimo ne znam da igram ni karte a da se ne takmicim,ili nikako nisam mogao igrati prijateljske utakmice,meni je i to bila bitka za zivot i smrt.Ne znam zasto je to tako bilo ali tako je.Sta ti mislis dr.Anita?
Sada vec polako pocinjem da popustam u tome.
A ostvario sam rezultate sto sam planirao,cak i vise od toga.Moja zelja je bila da budem Svetski prvak jednom,a postigao sam to 5 puta,O Svetskom rekordu nisam ni sanjao a u jednom trenutku sam ih drzao 3,ostala mi je jos uvek jedna,tako da sa te strane nisam imao problema.
Nezahvalno je ovako pisati o tome. Izražen takmičarski duh može biti vid izgradnje samopouzdanja koje nije dovoljno veliko. Takođe može biti nametnuto vaspitanjem ili je želja za večitim dokazivanjem prvo roditeljima, onda i drugima, a može biti i naučeno po modelu, da si video od nekog od roditelja ili ko te je odgajao.
I opet si u pravu!Svaka cast!Ja mislim da je to bio razlog sto sam hteo da dokazem mojim roditeljima pogotovo ocu koji je moju sestru dizao do nebesa da sam i ja jednako dobar kao ona.Sigurno je i mene voleo ne kazem i danas kada sam i ja roditelj vec totalno drugacije gledam na to ali to u to vreme je uzrokovalo to da sam se uvek i u svemu takmicio na zivot ili smrt. ;)
Hvala, sa te strane drago mi je što si sada svestan toga, a nimalo nije mi drago što si se tako osećao - svesno ili podsvesno. Elem, bitno je da si sada to razrešio i da se na isto ne vraćaš.
Osecaj kao osecaj nije bilo dobro,tu si u pravu,ali recimo meni je takmicenje donelo puno pravih prijatelja,obisao sam skoro ceo svet,sto mozda drugacije ne bih....tako da sam mu i zahvalan na tome.
Ne vracam se sigurno!
Uvideo si da ti je to donelo dosta dobrih stvari. To je važno.
Kad bih ponovo pocinjao opet bih isto uradio!Nista ne zalim!
To je zato sto si se pronasao u tome. I ja sam se tako razmisljao sta bi bilo da sam krenuo nekim drugim putem. Jedno vreme sam smatrao da bi mi nesto drugo vise prijalo. Medjutim, nije tako. Ja bih opet isto izabrao.
I ja sam cesto razmisljao pogotovo dok sam lezao na bolnickom krevetu,onda sam imao vremena,mozda cak i previse za mene ali opet sam dosao do zakljucka da je dobro sto se ovako desilo i sigurno mi se to tako desilo zbog nekog razloga.
Na znam da li sam pricao recimo da nisam doziveo tu nesrecu onda bih sledeci vikend otisao na Svetsko prvenstvo i isao bih avionom koji se na kraju srusio i nije bilo prezivelih.....sta ti je sudbina....to mi nisu smeli odmah ni da kazu moji,nego puno kasnije su mi to ispricali.I ovako sam visio izmedu zivota i smrti ali onako bih umro sigurno.
Sta je sudbina.Da je neko iz Holivuda hteo da napise jednu knjigu o tome ne bi znao ovako da je napise kao sto je meni zivot napisao!
Veoma zanimljivo. To je život. Uvek možeš napisati neku knjigu ili dati nekome ideju za scenario za film. 😁
Mislio sam na to,da napisem svoje dogodovstine tokom 30 godina takmicenja sta se sve izdesavalo samo me sprecava to sto imam vec napisanu jednu knjigu i trebalo bi je samo lektorisati da bih mogao objaviti i za ovih 5-6 godina otkako sam napisao tu knjigu niko se ne usuduje da lektorise.Na srpskom jeziku je,129 ili 130 strana bez slika.Vise ih je pocelo i odustali su...Vec se i stamparija ovde u Backoj Topoli ponudila da ce oni to da odstampaju ,ali....
Znam da to ne bi bio bestseller,nisam ga zato ni napisao,nego ako neko hoce da se bavi sportom bilo rekreativno ili takmicarski onda ne mora da trazi po netu odgovore,nego sve ima na jednom mestu....
Da li vi znate nekog ko bi to bio voljan da lektorise? ;D
A zašto nisu mogli da je lektorišu?
Ne znam,morala bih njih da pitas,ja mislim da je vise volja bila u pitanju....i ja bih voleo znati jer bih voleo vise od svega da zavrsim tu knjigu i da izdam!
To mi je sledeci cilj!!!
Ako ti bude potrebna jos neka pomoc oko knjige,slobodno javi.
U redu,hvala ti puno!!!
Nema na cemu. Nadam se da cemo uskoro citati tvoju knjigu. Jel vezana za tvoja iskustva tokom karijere?
I ja se nadam!!!!
Knjiga je podeljena na 4 dela: Zivot- gde pisem o tome zasto i kako sam se poceo baviti ovim sportom
Drugi deo je takmicenje,gde opisujem takmicenja kako su se izdesavale,mnogima je taj deo najinteresantniji jer kako kazu citajuci taj deo imaju osecaj kao da su tamo zajedno samnom.
Treci deo su Treninzi gde opisujem tehnike treniranja i za powerlifting i za strongman,tu ima i dosta motivacionih dela
A cetvrti deo je Ishrana i nacin zivota.
I tu ima jako puno korisnih saveta koje sam stekao tokom svoje takmicarske karijere...kao i u trecem delu ima jako puno korisnih saveta....
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Sve si rekla!
Kod mene je recimo bio,vise volim da kazem bio nego jeste izrazen takmicarski duh.Ja recimo ne znam da igram ni karte a da se ne takmicim,ili nikako nisam mogao igrati prijateljske utakmice,meni je i to bila bitka za zivot i smrt.Ne znam zasto je to tako bilo ali tako je.Sta ti mislis dr.Anita?
Sada vec polako pocinjem da popustam u tome.
A ostvario sam rezultate sto sam planirao,cak i vise od toga.Moja zelja je bila da budem Svetski prvak jednom,a postigao sam to 5 puta,O Svetskom rekordu nisam ni sanjao a u jednom trenutku sam ih drzao 3,ostala mi je jos uvek jedna,tako da sa te strane nisam imao problema.
Nezahvalno je ovako pisati o tome. Izražen takmičarski duh može biti vid izgradnje samopouzdanja koje nije dovoljno veliko. Takođe može biti nametnuto vaspitanjem ili je želja za večitim dokazivanjem prvo roditeljima, onda i drugima, a može biti i naučeno po modelu, da si video od nekog od roditelja ili ko te je odgajao.
I opet si u pravu!Svaka cast!Ja mislim da je to bio razlog sto sam hteo da dokazem mojim roditeljima pogotovo ocu koji je moju sestru dizao do nebesa da sam i ja jednako dobar kao ona.Sigurno je i mene voleo ne kazem i danas kada sam i ja roditelj vec totalno drugacije gledam na to ali to u to vreme je uzrokovalo to da sam se uvek i u svemu takmicio na zivot ili smrt. ;)
Hvala, sa te strane drago mi je što si sada svestan toga, a nimalo nije mi drago što si se tako osećao - svesno ili podsvesno. Elem, bitno je da si sada to razrešio i da se na isto ne vraćaš.
Osecaj kao osecaj nije bilo dobro,tu si u pravu,ali recimo meni je takmicenje donelo puno pravih prijatelja,obisao sam skoro ceo svet,sto mozda drugacije ne bih....tako da sam mu i zahvalan na tome.
Ne vracam se sigurno!
Uvideo si da ti je to donelo dosta dobrih stvari. To je važno.
Kad bih ponovo pocinjao opet bih isto uradio!Nista ne zalim!
To je zato sto si se pronasao u tome. I ja sam se tako razmisljao sta bi bilo da sam krenuo nekim drugim putem. Jedno vreme sam smatrao da bi mi nesto drugo vise prijalo. Medjutim, nije tako. Ja bih opet isto izabrao.
I ja sam cesto razmisljao pogotovo dok sam lezao na bolnickom krevetu,onda sam imao vremena,mozda cak i previse za mene ali opet sam dosao do zakljucka da je dobro sto se ovako desilo i sigurno mi se to tako desilo zbog nekog razloga.
Na znam da li sam pricao recimo da nisam doziveo tu nesrecu onda bih sledeci vikend otisao na Svetsko prvenstvo i isao bih avionom koji se na kraju srusio i nije bilo prezivelih.....sta ti je sudbina....to mi nisu smeli odmah ni da kazu moji,nego puno kasnije su mi to ispricali.I ovako sam visio izmedu zivota i smrti ali onako bih umro sigurno.
Sta je sudbina.Da je neko iz Holivuda hteo da napise jednu knjigu o tome ne bi znao ovako da je napise kao sto je meni zivot napisao!
To sto si sada rekao je zaista filmski,kao po nekom scenariju. I ti si bas imao kartu za taj avion? Strasne su to situacije.
Da,i rezervaciju u hotelu i prijavu za takmicenje,placenu kotizaciju....sve.Naravno sto nikad necu moci povratiti,ali mi nije zao,jer sam ostao ziv!!!!
Naravno. To je najvaznije i tako moras da gledas na stvar.
Naravno,tako i gledam,ali mi nije bilo svejedno i to ne zbog finansija....dugo vremena mi je trebalo da sve to "svarim"....prvo saobracajku pa posle ovu situaciju....
U zivotu se mogu desiti razne negativne situacije,koje izgledaju nestvarne. Ali je bitno da se posle svake covek podigne i nastavi dalje. Nije uvek lako,ali nije ni nemoguce.
Znas sta je najinteresantnije u svemu tome sto se meni desilo?Da nijednog trenutka nisam pomislio na to da mozda/eventualno necu uspeti!Ja sam bio ubeden da cu uspeti!Tek sada kada me pitaju tokom intervjua ili dok prepricavam vama razmisljam o tome a sta da se nije tako desilo?Sta da sam stvarno otisao tim avionom,sta da sam stvarno ostao paralizovan itd.....
Prirodno je da se uvek pitamo šta bi bilo. Ali mislim da ovde više treba da budeš zahvalan na tome koliko si sreće imao.
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Sve si rekla!
Kod mene je recimo bio,vise volim da kazem bio nego jeste izrazen takmicarski duh.Ja recimo ne znam da igram ni karte a da se ne takmicim,ili nikako nisam mogao igrati prijateljske utakmice,meni je i to bila bitka za zivot i smrt.Ne znam zasto je to tako bilo ali tako je.Sta ti mislis dr.Anita?
Sada vec polako pocinjem da popustam u tome.
A ostvario sam rezultate sto sam planirao,cak i vise od toga.Moja zelja je bila da budem Svetski prvak jednom,a postigao sam to 5 puta,O Svetskom rekordu nisam ni sanjao a u jednom trenutku sam ih drzao 3,ostala mi je jos uvek jedna,tako da sa te strane nisam imao problema.
Nezahvalno je ovako pisati o tome. Izražen takmičarski duh može biti vid izgradnje samopouzdanja koje nije dovoljno veliko. Takođe može biti nametnuto vaspitanjem ili je želja za večitim dokazivanjem prvo roditeljima, onda i drugima, a može biti i naučeno po modelu, da si video od nekog od roditelja ili ko te je odgajao.
I opet si u pravu!Svaka cast!Ja mislim da je to bio razlog sto sam hteo da dokazem mojim roditeljima pogotovo ocu koji je moju sestru dizao do nebesa da sam i ja jednako dobar kao ona.Sigurno je i mene voleo ne kazem i danas kada sam i ja roditelj vec totalno drugacije gledam na to ali to u to vreme je uzrokovalo to da sam se uvek i u svemu takmicio na zivot ili smrt. ;)
Hvala, sa te strane drago mi je što si sada svestan toga, a nimalo nije mi drago što si se tako osećao - svesno ili podsvesno. Elem, bitno je da si sada to razrešio i da se na isto ne vraćaš.
Osecaj kao osecaj nije bilo dobro,tu si u pravu,ali recimo meni je takmicenje donelo puno pravih prijatelja,obisao sam skoro ceo svet,sto mozda drugacije ne bih....tako da sam mu i zahvalan na tome.
Ne vracam se sigurno!
Uvideo si da ti je to donelo dosta dobrih stvari. To je važno.
Kad bih ponovo pocinjao opet bih isto uradio!Nista ne zalim!
To je zato sto si se pronasao u tome. I ja sam se tako razmisljao sta bi bilo da sam krenuo nekim drugim putem. Jedno vreme sam smatrao da bi mi nesto drugo vise prijalo. Medjutim, nije tako. Ja bih opet isto izabrao.
I ja sam cesto razmisljao pogotovo dok sam lezao na bolnickom krevetu,onda sam imao vremena,mozda cak i previse za mene ali opet sam dosao do zakljucka da je dobro sto se ovako desilo i sigurno mi se to tako desilo zbog nekog razloga.
Na znam da li sam pricao recimo da nisam doziveo tu nesrecu onda bih sledeci vikend otisao na Svetsko prvenstvo i isao bih avionom koji se na kraju srusio i nije bilo prezivelih.....sta ti je sudbina....to mi nisu smeli odmah ni da kazu moji,nego puno kasnije su mi to ispricali.I ovako sam visio izmedu zivota i smrti ali onako bih umro sigurno.
Sta je sudbina.Da je neko iz Holivuda hteo da napise jednu knjigu o tome ne bi znao ovako da je napise kao sto je meni zivot napisao!
To sto si sada rekao je zaista filmski,kao po nekom scenariju. I ti si bas imao kartu za taj avion? Strasne su to situacije.
Da,i rezervaciju u hotelu i prijavu za takmicenje,placenu kotizaciju....sve.Naravno sto nikad necu moci povratiti,ali mi nije zao,jer sam ostao ziv!!!!
Naravno. To je najvaznije i tako moras da gledas na stvar.
Naravno,tako i gledam,ali mi nije bilo svejedno i to ne zbog finansija....dugo vremena mi je trebalo da sve to "svarim"....prvo saobracajku pa posle ovu situaciju....
U zivotu se mogu desiti razne negativne situacije,koje izgledaju nestvarne. Ali je bitno da se posle svake covek podigne i nastavi dalje. Nije uvek lako,ali nije ni nemoguce.
Znas sta je najinteresantnije u svemu tome sto se meni desilo?Da nijednog trenutka nisam pomislio na to da mozda/eventualno necu uspeti!Ja sam bio ubeden da cu uspeti!Tek sada kada me pitaju tokom intervjua ili dok prepricavam vama razmisljam o tome a sta da se nije tako desilo?Sta da sam stvarno otisao tim avionom,sta da sam stvarno ostao paralizovan itd.....
Bolje nemoj o tim negativnostima da razmišljaš. Neka ostane to u prošlosti. Dobro se završilo i to je najvažnije.
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Sve si rekla!
Kod mene je recimo bio,vise volim da kazem bio nego jeste izrazen takmicarski duh.Ja recimo ne znam da igram ni karte a da se ne takmicim,ili nikako nisam mogao igrati prijateljske utakmice,meni je i to bila bitka za zivot i smrt.Ne znam zasto je to tako bilo ali tako je.Sta ti mislis dr.Anita?
Sada vec polako pocinjem da popustam u tome.
A ostvario sam rezultate sto sam planirao,cak i vise od toga.Moja zelja je bila da budem Svetski prvak jednom,a postigao sam to 5 puta,O Svetskom rekordu nisam ni sanjao a u jednom trenutku sam ih drzao 3,ostala mi je jos uvek jedna,tako da sa te strane nisam imao problema.
Nezahvalno je ovako pisati o tome. Izražen takmičarski duh može biti vid izgradnje samopouzdanja koje nije dovoljno veliko. Takođe može biti nametnuto vaspitanjem ili je želja za večitim dokazivanjem prvo roditeljima, onda i drugima, a može biti i naučeno po modelu, da si video od nekog od roditelja ili ko te je odgajao.
I opet si u pravu!Svaka cast!Ja mislim da je to bio razlog sto sam hteo da dokazem mojim roditeljima pogotovo ocu koji je moju sestru dizao do nebesa da sam i ja jednako dobar kao ona.Sigurno je i mene voleo ne kazem i danas kada sam i ja roditelj vec totalno drugacije gledam na to ali to u to vreme je uzrokovalo to da sam se uvek i u svemu takmicio na zivot ili smrt. ;)
Hvala, sa te strane drago mi je što si sada svestan toga, a nimalo nije mi drago što si se tako osećao - svesno ili podsvesno. Elem, bitno je da si sada to razrešio i da se na isto ne vraćaš.
Osecaj kao osecaj nije bilo dobro,tu si u pravu,ali recimo meni je takmicenje donelo puno pravih prijatelja,obisao sam skoro ceo svet,sto mozda drugacije ne bih....tako da sam mu i zahvalan na tome.
Ne vracam se sigurno!
Uvideo si da ti je to donelo dosta dobrih stvari. To je važno.
Kad bih ponovo pocinjao opet bih isto uradio!Nista ne zalim!
To je zato sto si se pronasao u tome. I ja sam se tako razmisljao sta bi bilo da sam krenuo nekim drugim putem. Jedno vreme sam smatrao da bi mi nesto drugo vise prijalo. Medjutim, nije tako. Ja bih opet isto izabrao.
I ja sam cesto razmisljao pogotovo dok sam lezao na bolnickom krevetu,onda sam imao vremena,mozda cak i previse za mene ali opet sam dosao do zakljucka da je dobro sto se ovako desilo i sigurno mi se to tako desilo zbog nekog razloga.
Na znam da li sam pricao recimo da nisam doziveo tu nesrecu onda bih sledeci vikend otisao na Svetsko prvenstvo i isao bih avionom koji se na kraju srusio i nije bilo prezivelih.....sta ti je sudbina....to mi nisu smeli odmah ni da kazu moji,nego puno kasnije su mi to ispricali.I ovako sam visio izmedu zivota i smrti ali onako bih umro sigurno.
Sta je sudbina.Da je neko iz Holivuda hteo da napise jednu knjigu o tome ne bi znao ovako da je napise kao sto je meni zivot napisao!
Veoma zanimljivo. To je život. Uvek možeš napisati neku knjigu ili dati nekome ideju za scenario za film. 😁
Mislio sam na to,da napisem svoje dogodovstine tokom 30 godina takmicenja sta se sve izdesavalo samo me sprecava to sto imam vec napisanu jednu knjigu i trebalo bi je samo lektorisati da bih mogao objaviti i za ovih 5-6 godina otkako sam napisao tu knjigu niko se ne usuduje da lektorise.Na srpskom jeziku je,129 ili 130 strana bez slika.Vise ih je pocelo i odustali su...Vec se i stamparija ovde u Backoj Topoli ponudila da ce oni to da odstampaju ,ali....
Znam da to ne bi bio bestseller,nisam ga zato ni napisao,nego ako neko hoce da se bavi sportom bilo rekreativno ili takmicarski onda ne mora da trazi po netu odgovore,nego sve ima na jednom mestu....
Da li vi znate nekog ko bi to bio voljan da lektorise? ;D
A zašto nisu mogli da je lektorišu?
Ne znam,morala bih njih da pitas,ja mislim da je vise volja bila u pitanju....i ja bih voleo znati jer bih voleo vise od svega da zavrsim tu knjigu i da izdam!
To mi je sledeci cilj!!!
Ako ti bude potrebna jos neka pomoc oko knjige,slobodno javi.
U redu,hvala ti puno!!!
Nema na cemu. Nadam se da cemo uskoro citati tvoju knjigu. Jel vezana za tvoja iskustva tokom karijere?
I ja se nadam!!!!
Knjiga je podeljena na 4 dela: Zivot- gde pisem o tome zasto i kako sam se poceo baviti ovim sportom
Drugi deo je takmicenje,gde opisujem takmicenja kako su se izdesavale,mnogima je taj deo najinteresantniji jer kako kazu citajuci taj deo imaju osecaj kao da su tamo zajedno samnom.
Treci deo su Treninzi gde opisujem tehnike treniranja i za powerlifting i za strongman,tu ima i dosta motivacionih dela
A cetvrti deo je Ishrana i nacin zivota.
I tu ima jako puno korisnih saveta koje sam stekao tokom svoje takmicarske karijere...kao i u trecem delu ima jako puno korisnih saveta....
Deluje mi zanimljivo, već na osnovu samog sadržaja koji si mi izložio. Verujem da će svi biti zadovoljni knjigom. Držim ti palčeve da tvoja knjiga što pre ugleda svetlost dana.
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Sve si rekla!
Kod mene je recimo bio,vise volim da kazem bio nego jeste izrazen takmicarski duh.Ja recimo ne znam da igram ni karte a da se ne takmicim,ili nikako nisam mogao igrati prijateljske utakmice,meni je i to bila bitka za zivot i smrt.Ne znam zasto je to tako bilo ali tako je.Sta ti mislis dr.Anita?
Sada vec polako pocinjem da popustam u tome.
A ostvario sam rezultate sto sam planirao,cak i vise od toga.Moja zelja je bila da budem Svetski prvak jednom,a postigao sam to 5 puta,O Svetskom rekordu nisam ni sanjao a u jednom trenutku sam ih drzao 3,ostala mi je jos uvek jedna,tako da sa te strane nisam imao problema.
Nezahvalno je ovako pisati o tome. Izražen takmičarski duh može biti vid izgradnje samopouzdanja koje nije dovoljno veliko. Takođe može biti nametnuto vaspitanjem ili je želja za večitim dokazivanjem prvo roditeljima, onda i drugima, a može biti i naučeno po modelu, da si video od nekog od roditelja ili ko te je odgajao.
I opet si u pravu!Svaka cast!Ja mislim da je to bio razlog sto sam hteo da dokazem mojim roditeljima pogotovo ocu koji je moju sestru dizao do nebesa da sam i ja jednako dobar kao ona.Sigurno je i mene voleo ne kazem i danas kada sam i ja roditelj vec totalno drugacije gledam na to ali to u to vreme je uzrokovalo to da sam se uvek i u svemu takmicio na zivot ili smrt. ;)
Hvala, sa te strane drago mi je što si sada svestan toga, a nimalo nije mi drago što si se tako osećao - svesno ili podsvesno. Elem, bitno je da si sada to razrešio i da se na isto ne vraćaš.
Osecaj kao osecaj nije bilo dobro,tu si u pravu,ali recimo meni je takmicenje donelo puno pravih prijatelja,obisao sam skoro ceo svet,sto mozda drugacije ne bih....tako da sam mu i zahvalan na tome.
Ne vracam se sigurno!
Uvideo si da ti je to donelo dosta dobrih stvari. To je važno.
Kad bih ponovo pocinjao opet bih isto uradio!Nista ne zalim!
To je zato sto si se pronasao u tome. I ja sam se tako razmisljao sta bi bilo da sam krenuo nekim drugim putem. Jedno vreme sam smatrao da bi mi nesto drugo vise prijalo. Medjutim, nije tako. Ja bih opet isto izabrao.
I ja sam cesto razmisljao pogotovo dok sam lezao na bolnickom krevetu,onda sam imao vremena,mozda cak i previse za mene ali opet sam dosao do zakljucka da je dobro sto se ovako desilo i sigurno mi se to tako desilo zbog nekog razloga.
Na znam da li sam pricao recimo da nisam doziveo tu nesrecu onda bih sledeci vikend otisao na Svetsko prvenstvo i isao bih avionom koji se na kraju srusio i nije bilo prezivelih.....sta ti je sudbina....to mi nisu smeli odmah ni da kazu moji,nego puno kasnije su mi to ispricali.I ovako sam visio izmedu zivota i smrti ali onako bih umro sigurno.
Sta je sudbina.Da je neko iz Holivuda hteo da napise jednu knjigu o tome ne bi znao ovako da je napise kao sto je meni zivot napisao!
To sto si sada rekao je zaista filmski,kao po nekom scenariju. I ti si bas imao kartu za taj avion? Strasne su to situacije.
Da,i rezervaciju u hotelu i prijavu za takmicenje,placenu kotizaciju....sve.Naravno sto nikad necu moci povratiti,ali mi nije zao,jer sam ostao ziv!!!!
Naravno. To je najvaznije i tako moras da gledas na stvar.
Naravno,tako i gledam,ali mi nije bilo svejedno i to ne zbog finansija....dugo vremena mi je trebalo da sve to "svarim"....prvo saobracajku pa posle ovu situaciju....
U zivotu se mogu desiti razne negativne situacije,koje izgledaju nestvarne. Ali je bitno da se posle svake covek podigne i nastavi dalje. Nije uvek lako,ali nije ni nemoguce.
Znas sta je najinteresantnije u svemu tome sto se meni desilo?Da nijednog trenutka nisam pomislio na to da mozda/eventualno necu uspeti!Ja sam bio ubeden da cu uspeti!Tek sada kada me pitaju tokom intervjua ili dok prepricavam vama razmisljam o tome a sta da se nije tako desilo?Sta da sam stvarno otisao tim avionom,sta da sam stvarno ostao paralizovan itd.....
Prirodno je da se uvek pitamo šta bi bilo. Ali mislim da ovde više treba da budeš zahvalan na tome koliko si sreće imao.
Maximalno sam zahvalan i nisam se do skora ni pitao,nego tek sad kada mi postavljaju pitanja kako sam sve to uspeo da prebrodim pomislim na to da meni u tom trenutku nije ni dolazilo do tog pitanja nego mi je bilo prirodno da cu se oporaviti.To sam samo naveo kao zanimljivost.Nemam niceg od toga da se pitam sta bi bilo kad bi bilo.....To sam jos iz sporta naucio.
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Sve si rekla!
Kod mene je recimo bio,vise volim da kazem bio nego jeste izrazen takmicarski duh.Ja recimo ne znam da igram ni karte a da se ne takmicim,ili nikako nisam mogao igrati prijateljske utakmice,meni je i to bila bitka za zivot i smrt.Ne znam zasto je to tako bilo ali tako je.Sta ti mislis dr.Anita?
Sada vec polako pocinjem da popustam u tome.
A ostvario sam rezultate sto sam planirao,cak i vise od toga.Moja zelja je bila da budem Svetski prvak jednom,a postigao sam to 5 puta,O Svetskom rekordu nisam ni sanjao a u jednom trenutku sam ih drzao 3,ostala mi je jos uvek jedna,tako da sa te strane nisam imao problema.
Nezahvalno je ovako pisati o tome. Izražen takmičarski duh može biti vid izgradnje samopouzdanja koje nije dovoljno veliko. Takođe može biti nametnuto vaspitanjem ili je želja za večitim dokazivanjem prvo roditeljima, onda i drugima, a može biti i naučeno po modelu, da si video od nekog od roditelja ili ko te je odgajao.
I opet si u pravu!Svaka cast!Ja mislim da je to bio razlog sto sam hteo da dokazem mojim roditeljima pogotovo ocu koji je moju sestru dizao do nebesa da sam i ja jednako dobar kao ona.Sigurno je i mene voleo ne kazem i danas kada sam i ja roditelj vec totalno drugacije gledam na to ali to u to vreme je uzrokovalo to da sam se uvek i u svemu takmicio na zivot ili smrt. ;)
Hvala, sa te strane drago mi je što si sada svestan toga, a nimalo nije mi drago što si se tako osećao - svesno ili podsvesno. Elem, bitno je da si sada to razrešio i da se na isto ne vraćaš.
Osecaj kao osecaj nije bilo dobro,tu si u pravu,ali recimo meni je takmicenje donelo puno pravih prijatelja,obisao sam skoro ceo svet,sto mozda drugacije ne bih....tako da sam mu i zahvalan na tome.
Ne vracam se sigurno!
Uvideo si da ti je to donelo dosta dobrih stvari. To je važno.
Kad bih ponovo pocinjao opet bih isto uradio!Nista ne zalim!
To je zato sto si se pronasao u tome. I ja sam se tako razmisljao sta bi bilo da sam krenuo nekim drugim putem. Jedno vreme sam smatrao da bi mi nesto drugo vise prijalo. Medjutim, nije tako. Ja bih opet isto izabrao.
I ja sam cesto razmisljao pogotovo dok sam lezao na bolnickom krevetu,onda sam imao vremena,mozda cak i previse za mene ali opet sam dosao do zakljucka da je dobro sto se ovako desilo i sigurno mi se to tako desilo zbog nekog razloga.
Na znam da li sam pricao recimo da nisam doziveo tu nesrecu onda bih sledeci vikend otisao na Svetsko prvenstvo i isao bih avionom koji se na kraju srusio i nije bilo prezivelih.....sta ti je sudbina....to mi nisu smeli odmah ni da kazu moji,nego puno kasnije su mi to ispricali.I ovako sam visio izmedu zivota i smrti ali onako bih umro sigurno.
Sta je sudbina.Da je neko iz Holivuda hteo da napise jednu knjigu o tome ne bi znao ovako da je napise kao sto je meni zivot napisao!
To sto si sada rekao je zaista filmski,kao po nekom scenariju. I ti si bas imao kartu za taj avion? Strasne su to situacije.
Da,i rezervaciju u hotelu i prijavu za takmicenje,placenu kotizaciju....sve.Naravno sto nikad necu moci povratiti,ali mi nije zao,jer sam ostao ziv!!!!
Naravno. To je najvaznije i tako moras da gledas na stvar.
Naravno,tako i gledam,ali mi nije bilo svejedno i to ne zbog finansija....dugo vremena mi je trebalo da sve to "svarim"....prvo saobracajku pa posle ovu situaciju....
U zivotu se mogu desiti razne negativne situacije,koje izgledaju nestvarne. Ali je bitno da se posle svake covek podigne i nastavi dalje. Nije uvek lako,ali nije ni nemoguce.
Znas sta je najinteresantnije u svemu tome sto se meni desilo?Da nijednog trenutka nisam pomislio na to da mozda/eventualno necu uspeti!Ja sam bio ubeden da cu uspeti!Tek sada kada me pitaju tokom intervjua ili dok prepricavam vama razmisljam o tome a sta da se nije tako desilo?Sta da sam stvarno otisao tim avionom,sta da sam stvarno ostao paralizovan itd.....
Bolje nemoj o tim negativnostima da razmišljaš. Neka ostane to u prošlosti. Dobro se završilo i to je najvažnije.
Ne razmisljam nego sam samo naveo kao zanimljivost da mi do skora to nije ni palo na pamet.
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Sve si rekla!
Kod mene je recimo bio,vise volim da kazem bio nego jeste izrazen takmicarski duh.Ja recimo ne znam da igram ni karte a da se ne takmicim,ili nikako nisam mogao igrati prijateljske utakmice,meni je i to bila bitka za zivot i smrt.Ne znam zasto je to tako bilo ali tako je.Sta ti mislis dr.Anita?
Sada vec polako pocinjem da popustam u tome.
A ostvario sam rezultate sto sam planirao,cak i vise od toga.Moja zelja je bila da budem Svetski prvak jednom,a postigao sam to 5 puta,O Svetskom rekordu nisam ni sanjao a u jednom trenutku sam ih drzao 3,ostala mi je jos uvek jedna,tako da sa te strane nisam imao problema.
Nezahvalno je ovako pisati o tome. Izražen takmičarski duh može biti vid izgradnje samopouzdanja koje nije dovoljno veliko. Takođe može biti nametnuto vaspitanjem ili je želja za večitim dokazivanjem prvo roditeljima, onda i drugima, a može biti i naučeno po modelu, da si video od nekog od roditelja ili ko te je odgajao.
I opet si u pravu!Svaka cast!Ja mislim da je to bio razlog sto sam hteo da dokazem mojim roditeljima pogotovo ocu koji je moju sestru dizao do nebesa da sam i ja jednako dobar kao ona.Sigurno je i mene voleo ne kazem i danas kada sam i ja roditelj vec totalno drugacije gledam na to ali to u to vreme je uzrokovalo to da sam se uvek i u svemu takmicio na zivot ili smrt. ;)
Hvala, sa te strane drago mi je što si sada svestan toga, a nimalo nije mi drago što si se tako osećao - svesno ili podsvesno. Elem, bitno je da si sada to razrešio i da se na isto ne vraćaš.
Osecaj kao osecaj nije bilo dobro,tu si u pravu,ali recimo meni je takmicenje donelo puno pravih prijatelja,obisao sam skoro ceo svet,sto mozda drugacije ne bih....tako da sam mu i zahvalan na tome.
Ne vracam se sigurno!
Uvideo si da ti je to donelo dosta dobrih stvari. To je važno.
Kad bih ponovo pocinjao opet bih isto uradio!Nista ne zalim!
To je zato sto si se pronasao u tome. I ja sam se tako razmisljao sta bi bilo da sam krenuo nekim drugim putem. Jedno vreme sam smatrao da bi mi nesto drugo vise prijalo. Medjutim, nije tako. Ja bih opet isto izabrao.
I ja sam cesto razmisljao pogotovo dok sam lezao na bolnickom krevetu,onda sam imao vremena,mozda cak i previse za mene ali opet sam dosao do zakljucka da je dobro sto se ovako desilo i sigurno mi se to tako desilo zbog nekog razloga.
Na znam da li sam pricao recimo da nisam doziveo tu nesrecu onda bih sledeci vikend otisao na Svetsko prvenstvo i isao bih avionom koji se na kraju srusio i nije bilo prezivelih.....sta ti je sudbina....to mi nisu smeli odmah ni da kazu moji,nego puno kasnije su mi to ispricali.I ovako sam visio izmedu zivota i smrti ali onako bih umro sigurno.
Sta je sudbina.Da je neko iz Holivuda hteo da napise jednu knjigu o tome ne bi znao ovako da je napise kao sto je meni zivot napisao!
Veoma zanimljivo. To je život. Uvek možeš napisati neku knjigu ili dati nekome ideju za scenario za film. 😁
Mislio sam na to,da napisem svoje dogodovstine tokom 30 godina takmicenja sta se sve izdesavalo samo me sprecava to sto imam vec napisanu jednu knjigu i trebalo bi je samo lektorisati da bih mogao objaviti i za ovih 5-6 godina otkako sam napisao tu knjigu niko se ne usuduje da lektorise.Na srpskom jeziku je,129 ili 130 strana bez slika.Vise ih je pocelo i odustali su...Vec se i stamparija ovde u Backoj Topoli ponudila da ce oni to da odstampaju ,ali....
Znam da to ne bi bio bestseller,nisam ga zato ni napisao,nego ako neko hoce da se bavi sportom bilo rekreativno ili takmicarski onda ne mora da trazi po netu odgovore,nego sve ima na jednom mestu....
Da li vi znate nekog ko bi to bio voljan da lektorise? ;D
A zašto nisu mogli da je lektorišu?
Ne znam,morala bih njih da pitas,ja mislim da je vise volja bila u pitanju....i ja bih voleo znati jer bih voleo vise od svega da zavrsim tu knjigu i da izdam!
To mi je sledeci cilj!!!
Ako ti bude potrebna jos neka pomoc oko knjige,slobodno javi.
U redu,hvala ti puno!!!
Nema na cemu. Nadam se da cemo uskoro citati tvoju knjigu. Jel vezana za tvoja iskustva tokom karijere?
I ja se nadam!!!!
Knjiga je podeljena na 4 dela: Zivot- gde pisem o tome zasto i kako sam se poceo baviti ovim sportom
Drugi deo je takmicenje,gde opisujem takmicenja kako su se izdesavale,mnogima je taj deo najinteresantniji jer kako kazu citajuci taj deo imaju osecaj kao da su tamo zajedno samnom.
Treci deo su Treninzi gde opisujem tehnike treniranja i za powerlifting i za strongman,tu ima i dosta motivacionih dela
A cetvrti deo je Ishrana i nacin zivota.
I tu ima jako puno korisnih saveta koje sam stekao tokom svoje takmicarske karijere...kao i u trecem delu ima jako puno korisnih saveta....
Deluje mi zanimljivo, već na osnovu samog sadržaja koji si mi izložio. Verujem da će svi biti zadovoljni knjigom. Držim ti palčeve da tvoja knjiga što pre ugleda svetlost dana.
Hvala ti puno dr.Nikola!
Onda vas sve ocekujem na promociji knjige,pa da se i uzivo ispricamo!!!!
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Sve si rekla!
Kod mene je recimo bio,vise volim da kazem bio nego jeste izrazen takmicarski duh.Ja recimo ne znam da igram ni karte a da se ne takmicim,ili nikako nisam mogao igrati prijateljske utakmice,meni je i to bila bitka za zivot i smrt.Ne znam zasto je to tako bilo ali tako je.Sta ti mislis dr.Anita?
Sada vec polako pocinjem da popustam u tome.
A ostvario sam rezultate sto sam planirao,cak i vise od toga.Moja zelja je bila da budem Svetski prvak jednom,a postigao sam to 5 puta,O Svetskom rekordu nisam ni sanjao a u jednom trenutku sam ih drzao 3,ostala mi je jos uvek jedna,tako da sa te strane nisam imao problema.
Nezahvalno je ovako pisati o tome. Izražen takmičarski duh može biti vid izgradnje samopouzdanja koje nije dovoljno veliko. Takođe može biti nametnuto vaspitanjem ili je želja za večitim dokazivanjem prvo roditeljima, onda i drugima, a može biti i naučeno po modelu, da si video od nekog od roditelja ili ko te je odgajao.
I opet si u pravu!Svaka cast!Ja mislim da je to bio razlog sto sam hteo da dokazem mojim roditeljima pogotovo ocu koji je moju sestru dizao do nebesa da sam i ja jednako dobar kao ona.Sigurno je i mene voleo ne kazem i danas kada sam i ja roditelj vec totalno drugacije gledam na to ali to u to vreme je uzrokovalo to da sam se uvek i u svemu takmicio na zivot ili smrt. ;)
Hvala, sa te strane drago mi je što si sada svestan toga, a nimalo nije mi drago što si se tako osećao - svesno ili podsvesno. Elem, bitno je da si sada to razrešio i da se na isto ne vraćaš.
Osecaj kao osecaj nije bilo dobro,tu si u pravu,ali recimo meni je takmicenje donelo puno pravih prijatelja,obisao sam skoro ceo svet,sto mozda drugacije ne bih....tako da sam mu i zahvalan na tome.
Ne vracam se sigurno!
Uvideo si da ti je to donelo dosta dobrih stvari. To je važno.
Kad bih ponovo pocinjao opet bih isto uradio!Nista ne zalim!
To je zato sto si se pronasao u tome. I ja sam se tako razmisljao sta bi bilo da sam krenuo nekim drugim putem. Jedno vreme sam smatrao da bi mi nesto drugo vise prijalo. Medjutim, nije tako. Ja bih opet isto izabrao.
I ja sam cesto razmisljao pogotovo dok sam lezao na bolnickom krevetu,onda sam imao vremena,mozda cak i previse za mene ali opet sam dosao do zakljucka da je dobro sto se ovako desilo i sigurno mi se to tako desilo zbog nekog razloga.
Na znam da li sam pricao recimo da nisam doziveo tu nesrecu onda bih sledeci vikend otisao na Svetsko prvenstvo i isao bih avionom koji se na kraju srusio i nije bilo prezivelih.....sta ti je sudbina....to mi nisu smeli odmah ni da kazu moji,nego puno kasnije su mi to ispricali.I ovako sam visio izmedu zivota i smrti ali onako bih umro sigurno.
Sta je sudbina.Da je neko iz Holivuda hteo da napise jednu knjigu o tome ne bi znao ovako da je napise kao sto je meni zivot napisao!
To sto si sada rekao je zaista filmski,kao po nekom scenariju. I ti si bas imao kartu za taj avion? Strasne su to situacije.
Da,i rezervaciju u hotelu i prijavu za takmicenje,placenu kotizaciju....sve.Naravno sto nikad necu moci povratiti,ali mi nije zao,jer sam ostao ziv!!!!
Naravno. To je najvaznije i tako moras da gledas na stvar.
Naravno,tako i gledam,ali mi nije bilo svejedno i to ne zbog finansija....dugo vremena mi je trebalo da sve to "svarim"....prvo saobracajku pa posle ovu situaciju....
U zivotu se mogu desiti razne negativne situacije,koje izgledaju nestvarne. Ali je bitno da se posle svake covek podigne i nastavi dalje. Nije uvek lako,ali nije ni nemoguce.
Znas sta je najinteresantnije u svemu tome sto se meni desilo?Da nijednog trenutka nisam pomislio na to da mozda/eventualno necu uspeti!Ja sam bio ubeden da cu uspeti!Tek sada kada me pitaju tokom intervjua ili dok prepricavam vama razmisljam o tome a sta da se nije tako desilo?Sta da sam stvarno otisao tim avionom,sta da sam stvarno ostao paralizovan itd.....
Prirodno je da se uvek pitamo šta bi bilo. Ali mislim da ovde više treba da budeš zahvalan na tome koliko si sreće imao.
Maximalno sam zahvalan i nisam se do skora ni pitao,nego tek sad kada mi postavljaju pitanja kako sam sve to uspeo da prebrodim pomislim na to da meni u tom trenutku nije ni dolazilo do tog pitanja nego mi je bilo prirodno da cu se oporaviti.To sam samo naveo kao zanimljivost.Nemam niceg od toga da se pitam sta bi bilo kad bi bilo.....To sam jos iz sporta naucio.
To je odlična lekcija koja se u sportu posebno brzo nauči.
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Sve si rekla!
Kod mene je recimo bio,vise volim da kazem bio nego jeste izrazen takmicarski duh.Ja recimo ne znam da igram ni karte a da se ne takmicim,ili nikako nisam mogao igrati prijateljske utakmice,meni je i to bila bitka za zivot i smrt.Ne znam zasto je to tako bilo ali tako je.Sta ti mislis dr.Anita?
Sada vec polako pocinjem da popustam u tome.
A ostvario sam rezultate sto sam planirao,cak i vise od toga.Moja zelja je bila da budem Svetski prvak jednom,a postigao sam to 5 puta,O Svetskom rekordu nisam ni sanjao a u jednom trenutku sam ih drzao 3,ostala mi je jos uvek jedna,tako da sa te strane nisam imao problema.
Nezahvalno je ovako pisati o tome. Izražen takmičarski duh može biti vid izgradnje samopouzdanja koje nije dovoljno veliko. Takođe može biti nametnuto vaspitanjem ili je želja za večitim dokazivanjem prvo roditeljima, onda i drugima, a može biti i naučeno po modelu, da si video od nekog od roditelja ili ko te je odgajao.
I opet si u pravu!Svaka cast!Ja mislim da je to bio razlog sto sam hteo da dokazem mojim roditeljima pogotovo ocu koji je moju sestru dizao do nebesa da sam i ja jednako dobar kao ona.Sigurno je i mene voleo ne kazem i danas kada sam i ja roditelj vec totalno drugacije gledam na to ali to u to vreme je uzrokovalo to da sam se uvek i u svemu takmicio na zivot ili smrt. ;)
Hvala, sa te strane drago mi je što si sada svestan toga, a nimalo nije mi drago što si se tako osećao - svesno ili podsvesno. Elem, bitno je da si sada to razrešio i da se na isto ne vraćaš.
Osecaj kao osecaj nije bilo dobro,tu si u pravu,ali recimo meni je takmicenje donelo puno pravih prijatelja,obisao sam skoro ceo svet,sto mozda drugacije ne bih....tako da sam mu i zahvalan na tome.
Ne vracam se sigurno!
Uvideo si da ti je to donelo dosta dobrih stvari. To je važno.
Kad bih ponovo pocinjao opet bih isto uradio!Nista ne zalim!
To je zato sto si se pronasao u tome. I ja sam se tako razmisljao sta bi bilo da sam krenuo nekim drugim putem. Jedno vreme sam smatrao da bi mi nesto drugo vise prijalo. Medjutim, nije tako. Ja bih opet isto izabrao.
I ja sam cesto razmisljao pogotovo dok sam lezao na bolnickom krevetu,onda sam imao vremena,mozda cak i previse za mene ali opet sam dosao do zakljucka da je dobro sto se ovako desilo i sigurno mi se to tako desilo zbog nekog razloga.
Na znam da li sam pricao recimo da nisam doziveo tu nesrecu onda bih sledeci vikend otisao na Svetsko prvenstvo i isao bih avionom koji se na kraju srusio i nije bilo prezivelih.....sta ti je sudbina....to mi nisu smeli odmah ni da kazu moji,nego puno kasnije su mi to ispricali.I ovako sam visio izmedu zivota i smrti ali onako bih umro sigurno.
Sta je sudbina.Da je neko iz Holivuda hteo da napise jednu knjigu o tome ne bi znao ovako da je napise kao sto je meni zivot napisao!
To sto si sada rekao je zaista filmski,kao po nekom scenariju. I ti si bas imao kartu za taj avion? Strasne su to situacije.
Da,i rezervaciju u hotelu i prijavu za takmicenje,placenu kotizaciju....sve.Naravno sto nikad necu moci povratiti,ali mi nije zao,jer sam ostao ziv!!!!
Naravno. To je najvaznije i tako moras da gledas na stvar.
Naravno,tako i gledam,ali mi nije bilo svejedno i to ne zbog finansija....dugo vremena mi je trebalo da sve to "svarim"....prvo saobracajku pa posle ovu situaciju....
U zivotu se mogu desiti razne negativne situacije,koje izgledaju nestvarne. Ali je bitno da se posle svake covek podigne i nastavi dalje. Nije uvek lako,ali nije ni nemoguce.
Znas sta je najinteresantnije u svemu tome sto se meni desilo?Da nijednog trenutka nisam pomislio na to da mozda/eventualno necu uspeti!Ja sam bio ubeden da cu uspeti!Tek sada kada me pitaju tokom intervjua ili dok prepricavam vama razmisljam o tome a sta da se nije tako desilo?Sta da sam stvarno otisao tim avionom,sta da sam stvarno ostao paralizovan itd.....
Prirodno je da se uvek pitamo šta bi bilo. Ali mislim da ovde više treba da budeš zahvalan na tome koliko si sreće imao.
Maximalno sam zahvalan i nisam se do skora ni pitao,nego tek sad kada mi postavljaju pitanja kako sam sve to uspeo da prebrodim pomislim na to da meni u tom trenutku nije ni dolazilo do tog pitanja nego mi je bilo prirodno da cu se oporaviti.To sam samo naveo kao zanimljivost.Nemam niceg od toga da se pitam sta bi bilo kad bi bilo.....To sam jos iz sporta naucio.
Meni period u životu kada sam se tako stalno preispitivao nije ništa dobro doneo. Dešava se da se ovako zapitamo za neke situacije. Ali ne treba da nam postane opsesija. Govorim iz iskustva. Ništa dobro ne donosi.
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Sve si rekla!
Kod mene je recimo bio,vise volim da kazem bio nego jeste izrazen takmicarski duh.Ja recimo ne znam da igram ni karte a da se ne takmicim,ili nikako nisam mogao igrati prijateljske utakmice,meni je i to bila bitka za zivot i smrt.Ne znam zasto je to tako bilo ali tako je.Sta ti mislis dr.Anita?
Sada vec polako pocinjem da popustam u tome.
A ostvario sam rezultate sto sam planirao,cak i vise od toga.Moja zelja je bila da budem Svetski prvak jednom,a postigao sam to 5 puta,O Svetskom rekordu nisam ni sanjao a u jednom trenutku sam ih drzao 3,ostala mi je jos uvek jedna,tako da sa te strane nisam imao problema.
Nezahvalno je ovako pisati o tome. Izražen takmičarski duh može biti vid izgradnje samopouzdanja koje nije dovoljno veliko. Takođe može biti nametnuto vaspitanjem ili je želja za večitim dokazivanjem prvo roditeljima, onda i drugima, a može biti i naučeno po modelu, da si video od nekog od roditelja ili ko te je odgajao.
I opet si u pravu!Svaka cast!Ja mislim da je to bio razlog sto sam hteo da dokazem mojim roditeljima pogotovo ocu koji je moju sestru dizao do nebesa da sam i ja jednako dobar kao ona.Sigurno je i mene voleo ne kazem i danas kada sam i ja roditelj vec totalno drugacije gledam na to ali to u to vreme je uzrokovalo to da sam se uvek i u svemu takmicio na zivot ili smrt. ;)
Hvala, sa te strane drago mi je što si sada svestan toga, a nimalo nije mi drago što si se tako osećao - svesno ili podsvesno. Elem, bitno je da si sada to razrešio i da se na isto ne vraćaš.
Osecaj kao osecaj nije bilo dobro,tu si u pravu,ali recimo meni je takmicenje donelo puno pravih prijatelja,obisao sam skoro ceo svet,sto mozda drugacije ne bih....tako da sam mu i zahvalan na tome.
Ne vracam se sigurno!
Uvideo si da ti je to donelo dosta dobrih stvari. To je važno.
Kad bih ponovo pocinjao opet bih isto uradio!Nista ne zalim!
To je zato sto si se pronasao u tome. I ja sam se tako razmisljao sta bi bilo da sam krenuo nekim drugim putem. Jedno vreme sam smatrao da bi mi nesto drugo vise prijalo. Medjutim, nije tako. Ja bih opet isto izabrao.
I ja sam cesto razmisljao pogotovo dok sam lezao na bolnickom krevetu,onda sam imao vremena,mozda cak i previse za mene ali opet sam dosao do zakljucka da je dobro sto se ovako desilo i sigurno mi se to tako desilo zbog nekog razloga.
Na znam da li sam pricao recimo da nisam doziveo tu nesrecu onda bih sledeci vikend otisao na Svetsko prvenstvo i isao bih avionom koji se na kraju srusio i nije bilo prezivelih.....sta ti je sudbina....to mi nisu smeli odmah ni da kazu moji,nego puno kasnije su mi to ispricali.I ovako sam visio izmedu zivota i smrti ali onako bih umro sigurno.
Sta je sudbina.Da je neko iz Holivuda hteo da napise jednu knjigu o tome ne bi znao ovako da je napise kao sto je meni zivot napisao!
Veoma zanimljivo. To je život. Uvek možeš napisati neku knjigu ili dati nekome ideju za scenario za film. 😁
Mislio sam na to,da napisem svoje dogodovstine tokom 30 godina takmicenja sta se sve izdesavalo samo me sprecava to sto imam vec napisanu jednu knjigu i trebalo bi je samo lektorisati da bih mogao objaviti i za ovih 5-6 godina otkako sam napisao tu knjigu niko se ne usuduje da lektorise.Na srpskom jeziku je,129 ili 130 strana bez slika.Vise ih je pocelo i odustali su...Vec se i stamparija ovde u Backoj Topoli ponudila da ce oni to da odstampaju ,ali....
Znam da to ne bi bio bestseller,nisam ga zato ni napisao,nego ako neko hoce da se bavi sportom bilo rekreativno ili takmicarski onda ne mora da trazi po netu odgovore,nego sve ima na jednom mestu....
Da li vi znate nekog ko bi to bio voljan da lektorise? ;D
A zašto nisu mogli da je lektorišu?
Ne znam,morala bih njih da pitas,ja mislim da je vise volja bila u pitanju....i ja bih voleo znati jer bih voleo vise od svega da zavrsim tu knjigu i da izdam!
To mi je sledeci cilj!!!
Ako ti bude potrebna jos neka pomoc oko knjige,slobodno javi.
U redu,hvala ti puno!!!
Nema na cemu. Nadam se da cemo uskoro citati tvoju knjigu. Jel vezana za tvoja iskustva tokom karijere?
I ja se nadam!!!!
Knjiga je podeljena na 4 dela: Zivot- gde pisem o tome zasto i kako sam se poceo baviti ovim sportom
Drugi deo je takmicenje,gde opisujem takmicenja kako su se izdesavale,mnogima je taj deo najinteresantniji jer kako kazu citajuci taj deo imaju osecaj kao da su tamo zajedno samnom.
Treci deo su Treninzi gde opisujem tehnike treniranja i za powerlifting i za strongman,tu ima i dosta motivacionih dela
A cetvrti deo je Ishrana i nacin zivota.
I tu ima jako puno korisnih saveta koje sam stekao tokom svoje takmicarske karijere...kao i u trecem delu ima jako puno korisnih saveta....
Deluje mi zanimljivo, već na osnovu samog sadržaja koji si mi izložio. Verujem da će svi biti zadovoljni knjigom. Držim ti palčeve da tvoja knjiga što pre ugleda svetlost dana.
Hvala ti puno dr.Nikola!
Onda vas sve ocekujem na promociji knjige,pa da se i uzivo ispricamo!!!!
Naravno. Biće mi zadovoljstvo da budem na promociji tvoje knjige, a takođe i zadovoljstvo da sve vas upoznam i uživo.
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Sve si rekla!
Kod mene je recimo bio,vise volim da kazem bio nego jeste izrazen takmicarski duh.Ja recimo ne znam da igram ni karte a da se ne takmicim,ili nikako nisam mogao igrati prijateljske utakmice,meni je i to bila bitka za zivot i smrt.Ne znam zasto je to tako bilo ali tako je.Sta ti mislis dr.Anita?
Sada vec polako pocinjem da popustam u tome.
A ostvario sam rezultate sto sam planirao,cak i vise od toga.Moja zelja je bila da budem Svetski prvak jednom,a postigao sam to 5 puta,O Svetskom rekordu nisam ni sanjao a u jednom trenutku sam ih drzao 3,ostala mi je jos uvek jedna,tako da sa te strane nisam imao problema.
Nezahvalno je ovako pisati o tome. Izražen takmičarski duh može biti vid izgradnje samopouzdanja koje nije dovoljno veliko. Takođe može biti nametnuto vaspitanjem ili je želja za večitim dokazivanjem prvo roditeljima, onda i drugima, a može biti i naučeno po modelu, da si video od nekog od roditelja ili ko te je odgajao.
I opet si u pravu!Svaka cast!Ja mislim da je to bio razlog sto sam hteo da dokazem mojim roditeljima pogotovo ocu koji je moju sestru dizao do nebesa da sam i ja jednako dobar kao ona.Sigurno je i mene voleo ne kazem i danas kada sam i ja roditelj vec totalno drugacije gledam na to ali to u to vreme je uzrokovalo to da sam se uvek i u svemu takmicio na zivot ili smrt. ;)
Hvala, sa te strane drago mi je što si sada svestan toga, a nimalo nije mi drago što si se tako osećao - svesno ili podsvesno. Elem, bitno je da si sada to razrešio i da se na isto ne vraćaš.
Osecaj kao osecaj nije bilo dobro,tu si u pravu,ali recimo meni je takmicenje donelo puno pravih prijatelja,obisao sam skoro ceo svet,sto mozda drugacije ne bih....tako da sam mu i zahvalan na tome.
Ne vracam se sigurno!
Uvideo si da ti je to donelo dosta dobrih stvari. To je važno.
Kad bih ponovo pocinjao opet bih isto uradio!Nista ne zalim!
To je zato sto si se pronasao u tome. I ja sam se tako razmisljao sta bi bilo da sam krenuo nekim drugim putem. Jedno vreme sam smatrao da bi mi nesto drugo vise prijalo. Medjutim, nije tako. Ja bih opet isto izabrao.
I ja sam cesto razmisljao pogotovo dok sam lezao na bolnickom krevetu,onda sam imao vremena,mozda cak i previse za mene ali opet sam dosao do zakljucka da je dobro sto se ovako desilo i sigurno mi se to tako desilo zbog nekog razloga.
Na znam da li sam pricao recimo da nisam doziveo tu nesrecu onda bih sledeci vikend otisao na Svetsko prvenstvo i isao bih avionom koji se na kraju srusio i nije bilo prezivelih.....sta ti je sudbina....to mi nisu smeli odmah ni da kazu moji,nego puno kasnije su mi to ispricali.I ovako sam visio izmedu zivota i smrti ali onako bih umro sigurno.
Sta je sudbina.Da je neko iz Holivuda hteo da napise jednu knjigu o tome ne bi znao ovako da je napise kao sto je meni zivot napisao!
To sto si sada rekao je zaista filmski,kao po nekom scenariju. I ti si bas imao kartu za taj avion? Strasne su to situacije.
Da,i rezervaciju u hotelu i prijavu za takmicenje,placenu kotizaciju....sve.Naravno sto nikad necu moci povratiti,ali mi nije zao,jer sam ostao ziv!!!!
Naravno. To je najvaznije i tako moras da gledas na stvar.
Naravno,tako i gledam,ali mi nije bilo svejedno i to ne zbog finansija....dugo vremena mi je trebalo da sve to "svarim"....prvo saobracajku pa posle ovu situaciju....
U zivotu se mogu desiti razne negativne situacije,koje izgledaju nestvarne. Ali je bitno da se posle svake covek podigne i nastavi dalje. Nije uvek lako,ali nije ni nemoguce.
Znas sta je najinteresantnije u svemu tome sto se meni desilo?Da nijednog trenutka nisam pomislio na to da mozda/eventualno necu uspeti!Ja sam bio ubeden da cu uspeti!Tek sada kada me pitaju tokom intervjua ili dok prepricavam vama razmisljam o tome a sta da se nije tako desilo?Sta da sam stvarno otisao tim avionom,sta da sam stvarno ostao paralizovan itd.....
Prirodno je da se uvek pitamo šta bi bilo. Ali mislim da ovde više treba da budeš zahvalan na tome koliko si sreće imao.
Maximalno sam zahvalan i nisam se do skora ni pitao,nego tek sad kada mi postavljaju pitanja kako sam sve to uspeo da prebrodim pomislim na to da meni u tom trenutku nije ni dolazilo do tog pitanja nego mi je bilo prirodno da cu se oporaviti.To sam samo naveo kao zanimljivost.Nemam niceg od toga da se pitam sta bi bilo kad bi bilo.....To sam jos iz sporta naucio.
Meni period u životu kada sam se tako stalno preispitivao nije ništa dobro doneo. Dešava se da se ovako zapitamo za neke situacije. Ali ne treba da nam postane opsesija. Govorim iz iskustva. Ništa dobro ne donosi.
Sa ovim se baš slažem. Imam i ja sličnog iskustva. Nekada jednostavno treba pustiti da se dešava život.
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Sve si rekla!
Kod mene je recimo bio,vise volim da kazem bio nego jeste izrazen takmicarski duh.Ja recimo ne znam da igram ni karte a da se ne takmicim,ili nikako nisam mogao igrati prijateljske utakmice,meni je i to bila bitka za zivot i smrt.Ne znam zasto je to tako bilo ali tako je.Sta ti mislis dr.Anita?
Sada vec polako pocinjem da popustam u tome.
A ostvario sam rezultate sto sam planirao,cak i vise od toga.Moja zelja je bila da budem Svetski prvak jednom,a postigao sam to 5 puta,O Svetskom rekordu nisam ni sanjao a u jednom trenutku sam ih drzao 3,ostala mi je jos uvek jedna,tako da sa te strane nisam imao problema.
Nezahvalno je ovako pisati o tome. Izražen takmičarski duh može biti vid izgradnje samopouzdanja koje nije dovoljno veliko. Takođe može biti nametnuto vaspitanjem ili je želja za večitim dokazivanjem prvo roditeljima, onda i drugima, a može biti i naučeno po modelu, da si video od nekog od roditelja ili ko te je odgajao.
I opet si u pravu!Svaka cast!Ja mislim da je to bio razlog sto sam hteo da dokazem mojim roditeljima pogotovo ocu koji je moju sestru dizao do nebesa da sam i ja jednako dobar kao ona.Sigurno je i mene voleo ne kazem i danas kada sam i ja roditelj vec totalno drugacije gledam na to ali to u to vreme je uzrokovalo to da sam se uvek i u svemu takmicio na zivot ili smrt. ;)
Hvala, sa te strane drago mi je što si sada svestan toga, a nimalo nije mi drago što si se tako osećao - svesno ili podsvesno. Elem, bitno je da si sada to razrešio i da se na isto ne vraćaš.
Osecaj kao osecaj nije bilo dobro,tu si u pravu,ali recimo meni je takmicenje donelo puno pravih prijatelja,obisao sam skoro ceo svet,sto mozda drugacije ne bih....tako da sam mu i zahvalan na tome.
Ne vracam se sigurno!
Uvideo si da ti je to donelo dosta dobrih stvari. To je važno.
Kad bih ponovo pocinjao opet bih isto uradio!Nista ne zalim!
To je zato sto si se pronasao u tome. I ja sam se tako razmisljao sta bi bilo da sam krenuo nekim drugim putem. Jedno vreme sam smatrao da bi mi nesto drugo vise prijalo. Medjutim, nije tako. Ja bih opet isto izabrao.
I ja sam cesto razmisljao pogotovo dok sam lezao na bolnickom krevetu,onda sam imao vremena,mozda cak i previse za mene ali opet sam dosao do zakljucka da je dobro sto se ovako desilo i sigurno mi se to tako desilo zbog nekog razloga.
Na znam da li sam pricao recimo da nisam doziveo tu nesrecu onda bih sledeci vikend otisao na Svetsko prvenstvo i isao bih avionom koji se na kraju srusio i nije bilo prezivelih.....sta ti je sudbina....to mi nisu smeli odmah ni da kazu moji,nego puno kasnije su mi to ispricali.I ovako sam visio izmedu zivota i smrti ali onako bih umro sigurno.
Sta je sudbina.Da je neko iz Holivuda hteo da napise jednu knjigu o tome ne bi znao ovako da je napise kao sto je meni zivot napisao!
To sto si sada rekao je zaista filmski,kao po nekom scenariju. I ti si bas imao kartu za taj avion? Strasne su to situacije.
Da,i rezervaciju u hotelu i prijavu za takmicenje,placenu kotizaciju....sve.Naravno sto nikad necu moci povratiti,ali mi nije zao,jer sam ostao ziv!!!!
Naravno. To je najvaznije i tako moras da gledas na stvar.
Naravno,tako i gledam,ali mi nije bilo svejedno i to ne zbog finansija....dugo vremena mi je trebalo da sve to "svarim"....prvo saobracajku pa posle ovu situaciju....
U zivotu se mogu desiti razne negativne situacije,koje izgledaju nestvarne. Ali je bitno da se posle svake covek podigne i nastavi dalje. Nije uvek lako,ali nije ni nemoguce.
Znas sta je najinteresantnije u svemu tome sto se meni desilo?Da nijednog trenutka nisam pomislio na to da mozda/eventualno necu uspeti!Ja sam bio ubeden da cu uspeti!Tek sada kada me pitaju tokom intervjua ili dok prepricavam vama razmisljam o tome a sta da se nije tako desilo?Sta da sam stvarno otisao tim avionom,sta da sam stvarno ostao paralizovan itd.....
Prirodno je da se uvek pitamo šta bi bilo. Ali mislim da ovde više treba da budeš zahvalan na tome koliko si sreće imao.
Maximalno sam zahvalan i nisam se do skora ni pitao,nego tek sad kada mi postavljaju pitanja kako sam sve to uspeo da prebrodim pomislim na to da meni u tom trenutku nije ni dolazilo do tog pitanja nego mi je bilo prirodno da cu se oporaviti.To sam samo naveo kao zanimljivost.Nemam niceg od toga da se pitam sta bi bilo kad bi bilo.....To sam jos iz sporta naucio.
Meni period u životu kada sam se tako stalno preispitivao nije ništa dobro doneo. Dešava se da se ovako zapitamo za neke situacije. Ali ne treba da nam postane opsesija. Govorim iz iskustva. Ništa dobro ne donosi.
Sa ovim se baš slažem. Imam i ja sličnog iskustva. Nekada jednostavno treba pustiti da se dešava život.
Očigledno da se to mnogima dešava. Dobro bi bilo kada bismo uvek mogli da doživimo svaki trenutak života, da živimo u sadašnjosti. A ne da živimo u prošlosti ili budućnosti.
-
Očigledno da se to mnogima dešava. Dobro bi bilo kada bismo uvek mogli da doživimo svaki trenutak života, da živimo u sadašnjosti. A ne da živimo u prošlosti ili budućnosti.
Stalno se to potencira danas kada se govori o životu i mentalnom zdravlju ali ne znam da li ljudi to zaista razumeju ili usvajaju.
-
Očigledno da se to mnogima dešava. Dobro bi bilo kada bismo uvek mogli da doživimo svaki trenutak života, da živimo u sadašnjosti. A ne da živimo u prošlosti ili budućnosti.
Stalno se to potencira danas kada se govori o životu i mentalnom zdravlju ali ne znam da li ljudi to zaista razumeju ili usvajaju.
Mislim da ne primenjuju to. Ali je potrebno i vreme da se pocne to primenjivati. Potrebno je da stalno vezbamo.
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Sve si rekla!
Kod mene je recimo bio,vise volim da kazem bio nego jeste izrazen takmicarski duh.Ja recimo ne znam da igram ni karte a da se ne takmicim,ili nikako nisam mogao igrati prijateljske utakmice,meni je i to bila bitka za zivot i smrt.Ne znam zasto je to tako bilo ali tako je.Sta ti mislis dr.Anita?
Sada vec polako pocinjem da popustam u tome.
A ostvario sam rezultate sto sam planirao,cak i vise od toga.Moja zelja je bila da budem Svetski prvak jednom,a postigao sam to 5 puta,O Svetskom rekordu nisam ni sanjao a u jednom trenutku sam ih drzao 3,ostala mi je jos uvek jedna,tako da sa te strane nisam imao problema.
Nezahvalno je ovako pisati o tome. Izražen takmičarski duh može biti vid izgradnje samopouzdanja koje nije dovoljno veliko. Takođe može biti nametnuto vaspitanjem ili je želja za večitim dokazivanjem prvo roditeljima, onda i drugima, a može biti i naučeno po modelu, da si video od nekog od roditelja ili ko te je odgajao.
I opet si u pravu!Svaka cast!Ja mislim da je to bio razlog sto sam hteo da dokazem mojim roditeljima pogotovo ocu koji je moju sestru dizao do nebesa da sam i ja jednako dobar kao ona.Sigurno je i mene voleo ne kazem i danas kada sam i ja roditelj vec totalno drugacije gledam na to ali to u to vreme je uzrokovalo to da sam se uvek i u svemu takmicio na zivot ili smrt. ;)
Hvala, sa te strane drago mi je što si sada svestan toga, a nimalo nije mi drago što si se tako osećao - svesno ili podsvesno. Elem, bitno je da si sada to razrešio i da se na isto ne vraćaš.
Osecaj kao osecaj nije bilo dobro,tu si u pravu,ali recimo meni je takmicenje donelo puno pravih prijatelja,obisao sam skoro ceo svet,sto mozda drugacije ne bih....tako da sam mu i zahvalan na tome.
Ne vracam se sigurno!
Uvideo si da ti je to donelo dosta dobrih stvari. To je važno.
Kad bih ponovo pocinjao opet bih isto uradio!Nista ne zalim!
To je zato sto si se pronasao u tome. I ja sam se tako razmisljao sta bi bilo da sam krenuo nekim drugim putem. Jedno vreme sam smatrao da bi mi nesto drugo vise prijalo. Medjutim, nije tako. Ja bih opet isto izabrao.
I ja sam cesto razmisljao pogotovo dok sam lezao na bolnickom krevetu,onda sam imao vremena,mozda cak i previse za mene ali opet sam dosao do zakljucka da je dobro sto se ovako desilo i sigurno mi se to tako desilo zbog nekog razloga.
Na znam da li sam pricao recimo da nisam doziveo tu nesrecu onda bih sledeci vikend otisao na Svetsko prvenstvo i isao bih avionom koji se na kraju srusio i nije bilo prezivelih.....sta ti je sudbina....to mi nisu smeli odmah ni da kazu moji,nego puno kasnije su mi to ispricali.I ovako sam visio izmedu zivota i smrti ali onako bih umro sigurno.
Sta je sudbina.Da je neko iz Holivuda hteo da napise jednu knjigu o tome ne bi znao ovako da je napise kao sto je meni zivot napisao!
To sto si sada rekao je zaista filmski,kao po nekom scenariju. I ti si bas imao kartu za taj avion? Strasne su to situacije.
Da,i rezervaciju u hotelu i prijavu za takmicenje,placenu kotizaciju....sve.Naravno sto nikad necu moci povratiti,ali mi nije zao,jer sam ostao ziv!!!!
Naravno. To je najvaznije i tako moras da gledas na stvar.
Naravno,tako i gledam,ali mi nije bilo svejedno i to ne zbog finansija....dugo vremena mi je trebalo da sve to "svarim"....prvo saobracajku pa posle ovu situaciju....
U zivotu se mogu desiti razne negativne situacije,koje izgledaju nestvarne. Ali je bitno da se posle svake covek podigne i nastavi dalje. Nije uvek lako,ali nije ni nemoguce.
Znas sta je najinteresantnije u svemu tome sto se meni desilo?Da nijednog trenutka nisam pomislio na to da mozda/eventualno necu uspeti!Ja sam bio ubeden da cu uspeti!Tek sada kada me pitaju tokom intervjua ili dok prepricavam vama razmisljam o tome a sta da se nije tako desilo?Sta da sam stvarno otisao tim avionom,sta da sam stvarno ostao paralizovan itd.....
Prirodno je da se uvek pitamo šta bi bilo. Ali mislim da ovde više treba da budeš zahvalan na tome koliko si sreće imao.
Maximalno sam zahvalan i nisam se do skora ni pitao,nego tek sad kada mi postavljaju pitanja kako sam sve to uspeo da prebrodim pomislim na to da meni u tom trenutku nije ni dolazilo do tog pitanja nego mi je bilo prirodno da cu se oporaviti.To sam samo naveo kao zanimljivost.Nemam niceg od toga da se pitam sta bi bilo kad bi bilo.....To sam jos iz sporta naucio.
Meni period u životu kada sam se tako stalno preispitivao nije ništa dobro doneo. Dešava se da se ovako zapitamo za neke situacije. Ali ne treba da nam postane opsesija. Govorim iz iskustva. Ništa dobro ne donosi.
Sa ovim se baš slažem. Imam i ja sličnog iskustva. Nekada jednostavno treba pustiti da se dešava život.
Očigledno da se to mnogima dešava. Dobro bi bilo kada bismo uvek mogli da doživimo svaki trenutak života, da živimo u sadašnjosti. A ne da živimo u prošlosti ili budućnosti.
Ja mislim da svi moramo prvo proci kroz taj period preispitavanja da bi posle naucili vrednovati svaki trenutak zivota i da ga dozivimo!!!!
-
Očigledno da se to mnogima dešava. Dobro bi bilo kada bismo uvek mogli da doživimo svaki trenutak života, da živimo u sadašnjosti. A ne da živimo u prošlosti ili budućnosti.
Stalno se to potencira danas kada se govori o životu i mentalnom zdravlju ali ne znam da li ljudi to zaista razumeju ili usvajaju.
Prvih par puta ne verujem,barem ja tako iskustvo imam.Sada vec usvajam uglavnom,ali ne u 100% slucajeva iako znam da bi trebao.
Ali radim na tome. ;)
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Sve si rekla!
Kod mene je recimo bio,vise volim da kazem bio nego jeste izrazen takmicarski duh.Ja recimo ne znam da igram ni karte a da se ne takmicim,ili nikako nisam mogao igrati prijateljske utakmice,meni je i to bila bitka za zivot i smrt.Ne znam zasto je to tako bilo ali tako je.Sta ti mislis dr.Anita?
Sada vec polako pocinjem da popustam u tome.
A ostvario sam rezultate sto sam planirao,cak i vise od toga.Moja zelja je bila da budem Svetski prvak jednom,a postigao sam to 5 puta,O Svetskom rekordu nisam ni sanjao a u jednom trenutku sam ih drzao 3,ostala mi je jos uvek jedna,tako da sa te strane nisam imao problema.
Nezahvalno je ovako pisati o tome. Izražen takmičarski duh može biti vid izgradnje samopouzdanja koje nije dovoljno veliko. Takođe može biti nametnuto vaspitanjem ili je želja za večitim dokazivanjem prvo roditeljima, onda i drugima, a može biti i naučeno po modelu, da si video od nekog od roditelja ili ko te je odgajao.
I opet si u pravu!Svaka cast!Ja mislim da je to bio razlog sto sam hteo da dokazem mojim roditeljima pogotovo ocu koji je moju sestru dizao do nebesa da sam i ja jednako dobar kao ona.Sigurno je i mene voleo ne kazem i danas kada sam i ja roditelj vec totalno drugacije gledam na to ali to u to vreme je uzrokovalo to da sam se uvek i u svemu takmicio na zivot ili smrt. ;)
Hvala, sa te strane drago mi je što si sada svestan toga, a nimalo nije mi drago što si se tako osećao - svesno ili podsvesno. Elem, bitno je da si sada to razrešio i da se na isto ne vraćaš.
Osecaj kao osecaj nije bilo dobro,tu si u pravu,ali recimo meni je takmicenje donelo puno pravih prijatelja,obisao sam skoro ceo svet,sto mozda drugacije ne bih....tako da sam mu i zahvalan na tome.
Ne vracam se sigurno!
Uvideo si da ti je to donelo dosta dobrih stvari. To je važno.
Kad bih ponovo pocinjao opet bih isto uradio!Nista ne zalim!
To je zato sto si se pronasao u tome. I ja sam se tako razmisljao sta bi bilo da sam krenuo nekim drugim putem. Jedno vreme sam smatrao da bi mi nesto drugo vise prijalo. Medjutim, nije tako. Ja bih opet isto izabrao.
I ja sam cesto razmisljao pogotovo dok sam lezao na bolnickom krevetu,onda sam imao vremena,mozda cak i previse za mene ali opet sam dosao do zakljucka da je dobro sto se ovako desilo i sigurno mi se to tako desilo zbog nekog razloga.
Na znam da li sam pricao recimo da nisam doziveo tu nesrecu onda bih sledeci vikend otisao na Svetsko prvenstvo i isao bih avionom koji se na kraju srusio i nije bilo prezivelih.....sta ti je sudbina....to mi nisu smeli odmah ni da kazu moji,nego puno kasnije su mi to ispricali.I ovako sam visio izmedu zivota i smrti ali onako bih umro sigurno.
Sta je sudbina.Da je neko iz Holivuda hteo da napise jednu knjigu o tome ne bi znao ovako da je napise kao sto je meni zivot napisao!
To sto si sada rekao je zaista filmski,kao po nekom scenariju. I ti si bas imao kartu za taj avion? Strasne su to situacije.
Da,i rezervaciju u hotelu i prijavu za takmicenje,placenu kotizaciju....sve.Naravno sto nikad necu moci povratiti,ali mi nije zao,jer sam ostao ziv!!!!
Naravno. To je najvaznije i tako moras da gledas na stvar.
Naravno,tako i gledam,ali mi nije bilo svejedno i to ne zbog finansija....dugo vremena mi je trebalo da sve to "svarim"....prvo saobracajku pa posle ovu situaciju....
U zivotu se mogu desiti razne negativne situacije,koje izgledaju nestvarne. Ali je bitno da se posle svake covek podigne i nastavi dalje. Nije uvek lako,ali nije ni nemoguce.
Znas sta je najinteresantnije u svemu tome sto se meni desilo?Da nijednog trenutka nisam pomislio na to da mozda/eventualno necu uspeti!Ja sam bio ubeden da cu uspeti!Tek sada kada me pitaju tokom intervjua ili dok prepricavam vama razmisljam o tome a sta da se nije tako desilo?Sta da sam stvarno otisao tim avionom,sta da sam stvarno ostao paralizovan itd.....
Prirodno je da se uvek pitamo šta bi bilo. Ali mislim da ovde više treba da budeš zahvalan na tome koliko si sreće imao.
Maximalno sam zahvalan i nisam se do skora ni pitao,nego tek sad kada mi postavljaju pitanja kako sam sve to uspeo da prebrodim pomislim na to da meni u tom trenutku nije ni dolazilo do tog pitanja nego mi je bilo prirodno da cu se oporaviti.To sam samo naveo kao zanimljivost.Nemam niceg od toga da se pitam sta bi bilo kad bi bilo.....To sam jos iz sporta naucio.
Meni period u životu kada sam se tako stalno preispitivao nije ništa dobro doneo. Dešava se da se ovako zapitamo za neke situacije. Ali ne treba da nam postane opsesija. Govorim iz iskustva. Ništa dobro ne donosi.
Sa ovim se baš slažem. Imam i ja sličnog iskustva. Nekada jednostavno treba pustiti da se dešava život.
Očigledno da se to mnogima dešava. Dobro bi bilo kada bismo uvek mogli da doživimo svaki trenutak života, da živimo u sadašnjosti. A ne da živimo u prošlosti ili budućnosti.
Ja mislim da svi moramo prvo proci kroz taj period preispitavanja da bi posle naucili vrednovati svaki trenutak zivota i da ga dozivimo!!!!
Naravno, potrebno je za to određeno iskustvo ali ne i da se čeka previše.
-
Očigledno da se to mnogima dešava. Dobro bi bilo kada bismo uvek mogli da doživimo svaki trenutak života, da živimo u sadašnjosti. A ne da živimo u prošlosti ili budućnosti.
Stalno se to potencira danas kada se govori o životu i mentalnom zdravlju ali ne znam da li ljudi to zaista razumeju ili usvajaju.
Prvih par puta ne verujem,barem ja tako iskustvo imam.Sada vec usvajam uglavnom,ali ne u 100% slucajeva iako znam da bi trebao.
Ali radim na tome. ;)
Ne može se primenjivati baš u 100% slučajeva ali što češće to bolje.
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Sve si rekla!
Kod mene je recimo bio,vise volim da kazem bio nego jeste izrazen takmicarski duh.Ja recimo ne znam da igram ni karte a da se ne takmicim,ili nikako nisam mogao igrati prijateljske utakmice,meni je i to bila bitka za zivot i smrt.Ne znam zasto je to tako bilo ali tako je.Sta ti mislis dr.Anita?
Sada vec polako pocinjem da popustam u tome.
A ostvario sam rezultate sto sam planirao,cak i vise od toga.Moja zelja je bila da budem Svetski prvak jednom,a postigao sam to 5 puta,O Svetskom rekordu nisam ni sanjao a u jednom trenutku sam ih drzao 3,ostala mi je jos uvek jedna,tako da sa te strane nisam imao problema.
Nezahvalno je ovako pisati o tome. Izražen takmičarski duh može biti vid izgradnje samopouzdanja koje nije dovoljno veliko. Takođe može biti nametnuto vaspitanjem ili je želja za večitim dokazivanjem prvo roditeljima, onda i drugima, a može biti i naučeno po modelu, da si video od nekog od roditelja ili ko te je odgajao.
I opet si u pravu!Svaka cast!Ja mislim da je to bio razlog sto sam hteo da dokazem mojim roditeljima pogotovo ocu koji je moju sestru dizao do nebesa da sam i ja jednako dobar kao ona.Sigurno je i mene voleo ne kazem i danas kada sam i ja roditelj vec totalno drugacije gledam na to ali to u to vreme je uzrokovalo to da sam se uvek i u svemu takmicio na zivot ili smrt. ;)
Hvala, sa te strane drago mi je što si sada svestan toga, a nimalo nije mi drago što si se tako osećao - svesno ili podsvesno. Elem, bitno je da si sada to razrešio i da se na isto ne vraćaš.
Osecaj kao osecaj nije bilo dobro,tu si u pravu,ali recimo meni je takmicenje donelo puno pravih prijatelja,obisao sam skoro ceo svet,sto mozda drugacije ne bih....tako da sam mu i zahvalan na tome.
Ne vracam se sigurno!
Uvideo si da ti je to donelo dosta dobrih stvari. To je važno.
Kad bih ponovo pocinjao opet bih isto uradio!Nista ne zalim!
To je zato sto si se pronasao u tome. I ja sam se tako razmisljao sta bi bilo da sam krenuo nekim drugim putem. Jedno vreme sam smatrao da bi mi nesto drugo vise prijalo. Medjutim, nije tako. Ja bih opet isto izabrao.
I ja sam cesto razmisljao pogotovo dok sam lezao na bolnickom krevetu,onda sam imao vremena,mozda cak i previse za mene ali opet sam dosao do zakljucka da je dobro sto se ovako desilo i sigurno mi se to tako desilo zbog nekog razloga.
Na znam da li sam pricao recimo da nisam doziveo tu nesrecu onda bih sledeci vikend otisao na Svetsko prvenstvo i isao bih avionom koji se na kraju srusio i nije bilo prezivelih.....sta ti je sudbina....to mi nisu smeli odmah ni da kazu moji,nego puno kasnije su mi to ispricali.I ovako sam visio izmedu zivota i smrti ali onako bih umro sigurno.
Sta je sudbina.Da je neko iz Holivuda hteo da napise jednu knjigu o tome ne bi znao ovako da je napise kao sto je meni zivot napisao!
To sto si sada rekao je zaista filmski,kao po nekom scenariju. I ti si bas imao kartu za taj avion? Strasne su to situacije.
Da,i rezervaciju u hotelu i prijavu za takmicenje,placenu kotizaciju....sve.Naravno sto nikad necu moci povratiti,ali mi nije zao,jer sam ostao ziv!!!!
Naravno. To je najvaznije i tako moras da gledas na stvar.
Naravno,tako i gledam,ali mi nije bilo svejedno i to ne zbog finansija....dugo vremena mi je trebalo da sve to "svarim"....prvo saobracajku pa posle ovu situaciju....
U zivotu se mogu desiti razne negativne situacije,koje izgledaju nestvarne. Ali je bitno da se posle svake covek podigne i nastavi dalje. Nije uvek lako,ali nije ni nemoguce.
Znas sta je najinteresantnije u svemu tome sto se meni desilo?Da nijednog trenutka nisam pomislio na to da mozda/eventualno necu uspeti!Ja sam bio ubeden da cu uspeti!Tek sada kada me pitaju tokom intervjua ili dok prepricavam vama razmisljam o tome a sta da se nije tako desilo?Sta da sam stvarno otisao tim avionom,sta da sam stvarno ostao paralizovan itd.....
Prirodno je da se uvek pitamo šta bi bilo. Ali mislim da ovde više treba da budeš zahvalan na tome koliko si sreće imao.
Maximalno sam zahvalan i nisam se do skora ni pitao,nego tek sad kada mi postavljaju pitanja kako sam sve to uspeo da prebrodim pomislim na to da meni u tom trenutku nije ni dolazilo do tog pitanja nego mi je bilo prirodno da cu se oporaviti.To sam samo naveo kao zanimljivost.Nemam niceg od toga da se pitam sta bi bilo kad bi bilo.....To sam jos iz sporta naucio.
Meni period u životu kada sam se tako stalno preispitivao nije ništa dobro doneo. Dešava se da se ovako zapitamo za neke situacije. Ali ne treba da nam postane opsesija. Govorim iz iskustva. Ništa dobro ne donosi.
Sa ovim se baš slažem. Imam i ja sličnog iskustva. Nekada jednostavno treba pustiti da se dešava život.
Očigledno da se to mnogima dešava. Dobro bi bilo kada bismo uvek mogli da doživimo svaki trenutak života, da živimo u sadašnjosti. A ne da živimo u prošlosti ili budućnosti.
Ja mislim da svi moramo prvo proci kroz taj period preispitavanja da bi posle naucili vrednovati svaki trenutak zivota i da ga dozivimo!!!!
Naravno, potrebno je za to određeno iskustvo ali ne i da se čeka previše.
Tu si u pravu,jer se sto vise ceka veci je problem...
-
Očigledno da se to mnogima dešava. Dobro bi bilo kada bismo uvek mogli da doživimo svaki trenutak života, da živimo u sadašnjosti. A ne da živimo u prošlosti ili budućnosti.
Stalno se to potencira danas kada se govori o životu i mentalnom zdravlju ali ne znam da li ljudi to zaista razumeju ili usvajaju.
Prvih par puta ne verujem,barem ja tako iskustvo imam.Sada vec usvajam uglavnom,ali ne u 100% slucajeva iako znam da bi trebao.
Ali radim na tome. ;)
Ne može se primenjivati baš u 100% slučajeva ali što češće to bolje.
Znas me kakav sam,maximalista. ;D
-
Pomenuli smo jednom prilikom kako je nekima tesko kada zavrse profesionalnu karijeru. Da li postoji strah kod nekih od zavrsetka profesionalnog bavljenja sportom,pa je samo to razlog sto nastavljaju sa takmicenjima ili je jednostavno zelja za takmicenjem kod nekih bas izrazena? Kakvo je vase misljenje?
Strah je više ka i strah od penzije kod ambicioznih ljudi pa je to jedan od razloga. Drugi je kada je kod nekog izražen takmičarski duh. Može biti i pogrešno uverenje da ništa drugo ne znaju da rade. Takođe nedovoljno ostvarene ambicije u globalu.
Sve si rekla!
Kod mene je recimo bio,vise volim da kazem bio nego jeste izrazen takmicarski duh.Ja recimo ne znam da igram ni karte a da se ne takmicim,ili nikako nisam mogao igrati prijateljske utakmice,meni je i to bila bitka za zivot i smrt.Ne znam zasto je to tako bilo ali tako je.Sta ti mislis dr.Anita?
Sada vec polako pocinjem da popustam u tome.
A ostvario sam rezultate sto sam planirao,cak i vise od toga.Moja zelja je bila da budem Svetski prvak jednom,a postigao sam to 5 puta,O Svetskom rekordu nisam ni sanjao a u jednom trenutku sam ih drzao 3,ostala mi je jos uvek jedna,tako da sa te strane nisam imao problema.
Nezahvalno je ovako pisati o tome. Izražen takmičarski duh može biti vid izgradnje samopouzdanja koje nije dovoljno veliko. Takođe može biti nametnuto vaspitanjem ili je želja za večitim dokazivanjem prvo roditeljima, onda i drugima, a može biti i naučeno po modelu, da si video od nekog od roditelja ili ko te je odgajao.
I opet si u pravu!Svaka cast!Ja mislim da je to bio razlog sto sam hteo da dokazem mojim roditeljima pogotovo ocu koji je moju sestru dizao do nebesa da sam i ja jednako dobar kao ona.Sigurno je i mene voleo ne kazem i danas kada sam i ja roditelj vec totalno drugacije gledam na to ali to u to vreme je uzrokovalo to da sam se uvek i u svemu takmicio na zivot ili smrt. ;)
Hvala, sa te strane drago mi je što si sada svestan toga, a nimalo nije mi drago što si se tako osećao - svesno ili podsvesno. Elem, bitno je da si sada to razrešio i da se na isto ne vraćaš.
Osecaj kao osecaj nije bilo dobro,tu si u pravu,ali recimo meni je takmicenje donelo puno pravih prijatelja,obisao sam skoro ceo svet,sto mozda drugacije ne bih....tako da sam mu i zahvalan na tome.
Ne vracam se sigurno!
Uvideo si da ti je to donelo dosta dobrih stvari. To je važno.
Kad bih ponovo pocinjao opet bih isto uradio!Nista ne zalim!
To je zato sto si se pronasao u tome. I ja sam se tako razmisljao sta bi bilo da sam krenuo nekim drugim putem. Jedno vreme sam smatrao da bi mi nesto drugo vise prijalo. Medjutim, nije tako. Ja bih opet isto izabrao.
I ja sam cesto razmisljao pogotovo dok sam lezao na bolnickom krevetu,onda sam imao vremena,mozda cak i previse za mene ali opet sam dosao do zakljucka da je dobro sto se ovako desilo i sigurno mi se to tako desilo zbog nekog razloga.
Na znam da li sam pricao recimo da nisam doziveo tu nesrecu onda bih sledeci vikend otisao na Svetsko prvenstvo i isao bih avionom koji se na kraju srusio i nije bilo prezivelih.....sta ti je sudbina....to mi nisu smeli odmah ni da kazu moji,nego puno kasnije su mi to ispricali.I ovako sam visio izmedu zivota i smrti ali onako bih umro sigurno.
Sta je sudbina.Da je neko iz Holivuda hteo da napise jednu knjigu o tome ne bi znao ovako da je napise kao sto je meni zivot napisao!
To sto si sada rekao je zaista filmski,kao po nekom scenariju. I ti si bas imao kartu za taj avion? Strasne su to situacije.
Da,i rezervaciju u hotelu i prijavu za takmicenje,placenu kotizaciju....sve.Naravno sto nikad necu moci povratiti,ali mi nije zao,jer sam ostao ziv!!!!
Naravno. To je najvaznije i tako moras da gledas na stvar.
Naravno,tako i gledam,ali mi nije bilo svejedno i to ne zbog finansija....dugo vremena mi je trebalo da sve to "svarim"....prvo saobracajku pa posle ovu situaciju....
U zivotu se mogu desiti razne negativne situacije,koje izgledaju nestvarne. Ali je bitno da se posle svake covek podigne i nastavi dalje. Nije uvek lako,ali nije ni nemoguce.
Znas sta je najinteresantnije u svemu tome sto se meni desilo?Da nijednog trenutka nisam pomislio na to da mozda/eventualno necu uspeti!Ja sam bio ubeden da cu uspeti!Tek sada kada me pitaju tokom intervjua ili dok prepricavam vama razmisljam o tome a sta da se nije tako desilo?Sta da sam stvarno otisao tim avionom,sta da sam stvarno ostao paralizovan itd.....
Prirodno je da se uvek pitamo šta bi bilo. Ali mislim da ovde više treba da budeš zahvalan na tome koliko si sreće imao.
Maximalno sam zahvalan i nisam se do skora ni pitao,nego tek sad kada mi postavljaju pitanja kako sam sve to uspeo da prebrodim pomislim na to da meni u tom trenutku nije ni dolazilo do tog pitanja nego mi je bilo prirodno da cu se oporaviti.To sam samo naveo kao zanimljivost.Nemam niceg od toga da se pitam sta bi bilo kad bi bilo.....To sam jos iz sporta naucio.
Meni period u životu kada sam se tako stalno preispitivao nije ništa dobro doneo. Dešava se da se ovako zapitamo za neke situacije. Ali ne treba da nam postane opsesija. Govorim iz iskustva. Ništa dobro ne donosi.
Sa ovim se baš slažem. Imam i ja sličnog iskustva. Nekada jednostavno treba pustiti da se dešava život.
Očigledno da se to mnogima dešava. Dobro bi bilo kada bismo uvek mogli da doživimo svaki trenutak života, da živimo u sadašnjosti. A ne da živimo u prošlosti ili budućnosti.
Ja mislim da svi moramo prvo proci kroz taj period preispitavanja da bi posle naucili vrednovati svaki trenutak zivota i da ga dozivimo!!!!
Sigurno da je potrebno.
-
Očigledno da se to mnogima dešava. Dobro bi bilo kada bismo uvek mogli da doživimo svaki trenutak života, da živimo u sadašnjosti. A ne da živimo u prošlosti ili budućnosti.
Stalno se to potencira danas kada se govori o životu i mentalnom zdravlju ali ne znam da li ljudi to zaista razumeju ili usvajaju.
Prvih par puta ne verujem,barem ja tako iskustvo imam.Sada vec usvajam uglavnom,ali ne u 100% slucajeva iako znam da bi trebao.
Ali radim na tome. ;)
Ne može se primenjivati baš u 100% slučajeva ali što češće to bolje.
Znas me kakav sam,maximalista. ;D
Znaci probijas 100% i ides na 200% ;D
-
Očigledno da se to mnogima dešava. Dobro bi bilo kada bismo uvek mogli da doživimo svaki trenutak života, da živimo u sadašnjosti. A ne da živimo u prošlosti ili budućnosti.
Stalno se to potencira danas kada se govori o životu i mentalnom zdravlju ali ne znam da li ljudi to zaista razumeju ili usvajaju.
Prvih par puta ne verujem,barem ja tako iskustvo imam.Sada vec usvajam uglavnom,ali ne u 100% slucajeva iako znam da bi trebao.
Ali radim na tome. ;)
Ne može se primenjivati baš u 100% slučajeva ali što češće to bolje.
Znas me kakav sam,maximalista. ;D
Znaci probijas 100% i ides na 200% ;D
Da se moze ja bih isao.... ;D ;D ;D
-
Očigledno da se to mnogima dešava. Dobro bi bilo kada bismo uvek mogli da doživimo svaki trenutak života, da živimo u sadašnjosti. A ne da živimo u prošlosti ili budućnosti.
Stalno se to potencira danas kada se govori o životu i mentalnom zdravlju ali ne znam da li ljudi to zaista razumeju ili usvajaju.
Prvih par puta ne verujem,barem ja tako iskustvo imam.Sada vec usvajam uglavnom,ali ne u 100% slucajeva iako znam da bi trebao.
Ali radim na tome. ;)
Ne može se primenjivati baš u 100% slučajeva ali što češće to bolje.
Znas me kakav sam,maximalista. ;D
Znaci probijas 100% i ides na 200% ;D
Da se moze ja bih isao.... ;D ;D ;D
Kao ona pesma- 200 na sat u krivinu ;D
-
Očigledno da se to mnogima dešava. Dobro bi bilo kada bismo uvek mogli da doživimo svaki trenutak života, da živimo u sadašnjosti. A ne da živimo u prošlosti ili budućnosti.
Stalno se to potencira danas kada se govori o životu i mentalnom zdravlju ali ne znam da li ljudi to zaista razumeju ili usvajaju.
Prvih par puta ne verujem,barem ja tako iskustvo imam.Sada vec usvajam uglavnom,ali ne u 100% slucajeva iako znam da bi trebao.
Ali radim na tome. ;)
Ne može se primenjivati baš u 100% slučajeva ali što češće to bolje.
Znas me kakav sam,maximalista. ;D
Znaci probijas 100% i ides na 200% ;D
Da se moze ja bih isao.... ;D ;D ;D
Kao ona pesma- 200 na sat u krivinu ;D
Naravno ne po svaku cenu!Isao bih do granice da ne narusavam zdravlje. ;)
-
Očigledno da se to mnogima dešava. Dobro bi bilo kada bismo uvek mogli da doživimo svaki trenutak života, da živimo u sadašnjosti. A ne da živimo u prošlosti ili budućnosti.
Stalno se to potencira danas kada se govori o životu i mentalnom zdravlju ali ne znam da li ljudi to zaista razumeju ili usvajaju.
Prvih par puta ne verujem,barem ja tako iskustvo imam.Sada vec usvajam uglavnom,ali ne u 100% slucajeva iako znam da bi trebao.
Ali radim na tome. ;)
Ne može se primenjivati baš u 100% slučajeva ali što češće to bolje.
Znas me kakav sam,maximalista. ;D
Znaci probijas 100% i ides na 200% ;D
Da se moze ja bih isao.... ;D ;D ;D
Kao ona pesma- 200 na sat u krivinu ;D
Naravno ne po svaku cenu!Isao bih do granice da ne narusavam zdravlje. ;)
Slažem se. To se podrazumeva.
-
Očigledno da se to mnogima dešava. Dobro bi bilo kada bismo uvek mogli da doživimo svaki trenutak života, da živimo u sadašnjosti. A ne da živimo u prošlosti ili budućnosti.
Stalno se to potencira danas kada se govori o životu i mentalnom zdravlju ali ne znam da li ljudi to zaista razumeju ili usvajaju.
Prvih par puta ne verujem,barem ja tako iskustvo imam.Sada vec usvajam uglavnom,ali ne u 100% slucajeva iako znam da bi trebao.
Ali radim na tome. ;)
Ne može se primenjivati baš u 100% slučajeva ali što češće to bolje.
Znas me kakav sam,maximalista. ;D
Znaci probijas 100% i ides na 200% ;D
Da se moze ja bih isao.... ;D ;D ;D
Kao ona pesma- 200 na sat u krivinu ;D
Naravno ne po svaku cenu!Isao bih do granice da ne narusavam zdravlje. ;)
Slažem se. To se podrazumeva.
I meni se podrazumeva,ali sam naveo da ne bude posle da nisam rekao.
-
Očigledno da se to mnogima dešava. Dobro bi bilo kada bismo uvek mogli da doživimo svaki trenutak života, da živimo u sadašnjosti. A ne da živimo u prošlosti ili budućnosti.
Stalno se to potencira danas kada se govori o životu i mentalnom zdravlju ali ne znam da li ljudi to zaista razumeju ili usvajaju.
Prvih par puta ne verujem,barem ja tako iskustvo imam.Sada vec usvajam uglavnom,ali ne u 100% slucajeva iako znam da bi trebao.
Ali radim na tome. ;)
Ne može se primenjivati baš u 100% slučajeva ali što češće to bolje.
Znas me kakav sam,maximalista. ;D
Znaci probijas 100% i ides na 200% ;D
Da se moze ja bih isao.... ;D ;D ;D
Kao ona pesma- 200 na sat u krivinu ;D
Naravno ne po svaku cenu!Isao bih do granice da ne narusavam zdravlje. ;)
Slažem se. To se podrazumeva.
I meni se podrazumeva,ali sam naveo da ne bude posle da nisam rekao.
I treba. Da znaju ljudi da ne treba ici na stetu svog zdravlja.
-
Očigledno da se to mnogima dešava. Dobro bi bilo kada bismo uvek mogli da doživimo svaki trenutak života, da živimo u sadašnjosti. A ne da živimo u prošlosti ili budućnosti.
Stalno se to potencira danas kada se govori o životu i mentalnom zdravlju ali ne znam da li ljudi to zaista razumeju ili usvajaju.
Prvih par puta ne verujem,barem ja tako iskustvo imam.Sada vec usvajam uglavnom,ali ne u 100% slucajeva iako znam da bi trebao.
Ali radim na tome. ;)
Ne može se primenjivati baš u 100% slučajeva ali što češće to bolje.
Znas me kakav sam,maximalista. ;D
Znaci probijas 100% i ides na 200% ;D
Da se moze ja bih isao.... ;D ;D ;D
Kao ona pesma- 200 na sat u krivinu ;D
Naravno ne po svaku cenu!Isao bih do granice da ne narusavam zdravlje. ;)
Slažem se. To se podrazumeva.
I meni se podrazumeva,ali sam naveo da ne bude posle da nisam rekao.
I treba. Da znaju ljudi da ne treba ici na stetu svog zdravlja.
To jednom narusis i gotovo.
-
Očigledno da se to mnogima dešava. Dobro bi bilo kada bismo uvek mogli da doživimo svaki trenutak života, da živimo u sadašnjosti. A ne da živimo u prošlosti ili budućnosti.
Stalno se to potencira danas kada se govori o životu i mentalnom zdravlju ali ne znam da li ljudi to zaista razumeju ili usvajaju.
Prvih par puta ne verujem,barem ja tako iskustvo imam.Sada vec usvajam uglavnom,ali ne u 100% slucajeva iako znam da bi trebao.
Ali radim na tome. ;)
Ne može se primenjivati baš u 100% slučajeva ali što češće to bolje.
Znas me kakav sam,maximalista. ;D
Znaci probijas 100% i ides na 200% ;D
Da se moze ja bih isao.... ;D ;D ;D
Kao ona pesma- 200 na sat u krivinu ;D
Naravno ne po svaku cenu!Isao bih do granice da ne narusavam zdravlje. ;)
Slažem se. To se podrazumeva.
I meni se podrazumeva,ali sam naveo da ne bude posle da nisam rekao.
I treba. Da znaju ljudi da ne treba ici na stetu svog zdravlja.
To jednom narusis i gotovo.
Ne mogu svi poremecaji da se isprave. Moraju ljudi to da shvate.
-
Očigledno da se to mnogima dešava. Dobro bi bilo kada bismo uvek mogli da doživimo svaki trenutak života, da živimo u sadašnjosti. A ne da živimo u prošlosti ili budućnosti.
Stalno se to potencira danas kada se govori o životu i mentalnom zdravlju ali ne znam da li ljudi to zaista razumeju ili usvajaju.
Prvih par puta ne verujem,barem ja tako iskustvo imam.Sada vec usvajam uglavnom,ali ne u 100% slucajeva iako znam da bi trebao.
Ali radim na tome. ;)
Ne može se primenjivati baš u 100% slučajeva ali što češće to bolje.
Znas me kakav sam,maximalista. ;D
Znaci probijas 100% i ides na 200% ;D
Da se moze ja bih isao.... ;D ;D ;D
Kao ona pesma- 200 na sat u krivinu ;D
Naravno ne po svaku cenu!Isao bih do granice da ne narusavam zdravlje. ;)
Slažem se. To se podrazumeva.
I meni se podrazumeva,ali sam naveo da ne bude posle da nisam rekao.
I treba. Da znaju ljudi da ne treba ici na stetu svog zdravlja.
To jednom narusis i gotovo.
Ne mogu svi poremecaji da se isprave. Moraju ljudi to da shvate.
A imas stvari koje ni ne mozes ispraviti na zalost.