Pansport Forum
Ostale teme => Aktuelni članci => Temu započeo: PANSPORT BEOGRAD Maj 04, 2010, 10:31:12 pre podne
-
Povrede na vežbanju
Sportske povrede ne zadobijaju samo profesionalni sportisti. Naprotiv, na sportu se najčešće povreĂ°uju rekreativci čiji trening nije prilagoĂ°en njihovim mogućnostima, ili nisu dovoljno dobro pripremljeni za sport koji upražnjavaju. Prema svetskoj, ali i našoj statistici, sportske povrede čine od 10 do 15 odsto svih povreda. MeĂ°u povreĂ°enima je veoma mali broj aktivnih sportista, dok većinu čine upravo sportisti rekreativci.
MeĂ°u najčešće sportske povrede spada povreda ramena, lakta, ručnog zgloba s povredama zglobova šake, povrede kolena i skočnog zgloba. Uz opise najčešćih povreda koje nastaju na terenima, doktor Predrag Mugoša daje i savete kako bi trebalo postupiti u slučajevima kada povrede nisu teške, kao i procene koliko može da traje oporavak.
-
POVREDE RAMENA
Najčešća oštećenja ramena prepoznaju se kao bolovi u njegovom prednjem i zadnjem delu. Do ovakvih povreda dolazi uglavnom u sportovima kao što su vaterpolo, rukomet, odbojka… kada sportista ili rekreativac proba da izvede nagli udarac prilikom šuta lopte. Ako osoba kod takvog naglog pokreta pokuša da zaustavi ruku pre nego što izvede šut, može da doĂ°e do oštećenja prednjeg dela zgloba ramena.
Osoba će prilikom ove povrede odmah osetiti jak bol u prednjem delu ramena i duž bočnog dela nadlaktice. Ako se, pak, ruka nalazi u zamahu iza tela, može da doĂ°e do oštećenja zadnjeg dela zgloba ramena, što karakteriše izraženi bol u predelu plećke i u vrhu ramena.
Kod intenzivnijih povreda ramena moguće je da doĂ°e do izletanja zgloba ramena (iščašenje) ili, pak, do preloma u gornjem delu nadlaktice. Ako je došlo do iščašenja ramena, povreĂ°eni će osetiti jak bol. Na mestu povrede vidljiva je deformacija zgloba, a svaki pokret ramenom je onemogućen.
Ukoliko je došlo do preloma, potpunog ili delimičnog, često je vidljiva deformacija na mestu preloma. Moguća je i promena boje kože iznad mesta povrede koja se kreće od crvene do modroplave.
Dok ne stignete do lekara, kod bolova u prednjem i zadnjem delu ramena preporučuje se terapija ledom. Odmah nakon povrede, povreĂ°enom bi trebalo trljati rame ledom u trajanju od sedam-minuta, onda napraviti malu pauzu, pa opet protrljati ledom. Rame je zatim potrebno umotati u peškir i tako držati sat vremena dok ne stignete do lekara.
Lečenje
Osnovni princip lečenja kod svih povreda ramena je da se zglob što pre stavi u stanje mirovanja, što se postiže imobilizacijom ili stavljanjem gipsa. PovreĂ°enu ruku bi trebalo što manje koristiti.
Oporavak
U slučaju iščašenja oporavak može da traje od dve nedelje kod lakših iščašenja do šest nedelja kod težih. Ako se u meĂ°uvremenu jave bolovi u ramenu, javite se obavezno lekaru.
Kod preloma ramena oporavak može da traje do šest nedelja. Važno je da se pacijent odmah po skidanju gipsa u najkraćem mogućem roku javi fizijatru kako bi odmah počeo s vežbama i povratio funkciju ruke. A dok pacijent ne doĂ°e kod fizijatra preporučuje mu se terapija ledom.
-
POVREDE LAKTA
Povrede lakta nastaju uglavnom prilikom pada i mogu da se dogode u bilo kom sportu. MeĂ°u najčešće spadaju prelomi unutrašnjeg i spoljašnjeg nastavka lakta. Znatno reĂ°a su izletanja zgloba lakta koja su uglavnom kombinovana s prelomom.
Na mestu povrede javiće se jak bol, pokret rukom postaje ograničen, javlja se crvenilo, a kod iščašenja postoji i vidljiva deformacija zgloba. PovreĂ°enom je potrebno odmah imobilisati lakat i odvesti ga lekaru.
Lečenje
U zavisnosti od vrste povrede i na osnovu kliničkog i rendgen nalaza, pacijentu se stavlja gips i ograničava pokret ruke. Po proceni ortopeda, gips će ostati na laktu izmeĂ°u dve i šest nedelja.
Oporavak
Oporavak kod povreĂ°enog lakta traje nešto duže jer duža imobilizacija gipsom dovodi do ograničenja pokreta, pa treba više vremena da ruka povrati svoju funkciju. U rehabilitaciji su neophodne su vežbe.
-
TENISKI LAKAT
Česta povreda koja se lakše sanira jeste povreda koja se naziva teniski lakat. Kao što joj i ime govori, ovu povredu najčešće zadobijaju igrači tenisa ili stonog tenisa, ali mogu da je zadobiju i ostali sportisti ili rekreativci čiji trening nije prilagoĂ°en mogućnostima. Teniski lakat je zapravo oštećenje ligamenata na spoljašnjem ili unutrašnjem delu lakta. Na mestu povrede povreĂ°eni će osetiti jak bol, ali bez promena na koži. Posebno je bolno kad pacijent proba da uvrne šaku prema spolja.
Lečenje
Obavezan deo terapije je primena leda, aktivna imobilizacija, nekorišćenje pokreta u laktu i primena svih elektroterapija, magnetne i terapije laserom, hidroterapije, a u kasnijoj fazi oporavka i terapija parafinom.
Oporavak
Oporavak kod tenskog lakta traje izmeĂ°u dva i tri meseca, s tim što je mesto oštećenja tetivnih pripoja uvek izloženo novom povreĂ°ivanju bez obzira na dužinu oporavka.
-
POVREDE RUČNOG ZGLOBA I ŠAKE
Ručni zglobovi najčešće se povreĂ°uju u borilačkim sportovima i gimnastici. Najčešće dolazi do uvrtanje zgloba šake, do nagnječenja prilikom udarca šake, istezanja i kidanja ligamenata. Kod gimnastičara postoje razna pomagala, poput zavoja, koja drže zglob u čvrstom zaštitnom položaju.
Kod povreda šake bol se oseća u korenu palca, pri pokretima šake i nije moguće zatvaranje pesnice i pokretanje prstiju. Postoji otok, a kod preloma se vidi promena boje kože.
Lečenje
Lečenje zahteva imobilizaciju, a oporavak, zavisno od stepena oštećenja, traje oko dva meseca.
Oporavak
Vredi napomenuti da svaki oporavak kreće od trenutka kada se skine gips, pa dok se povreĂ°eni deo tela ne vrati u funkciju. Koristi se hidroterapija, terapija laserom…
-
POVREDE KOLENA
Povrede kolena su najčešće kod onih osoba koje se bave fudbalom zbog naglih promena u kretanju, pa koleno ne može da izdrži sile inercije koje se tada javljaju. Najčešće povrede su povrede spoljašnjih ili unutrašnjih ligamenata, povrede meniskusa, prelomi kolene čašice, dok su prelomi kostiju kolena veoma retki. Bol i nemogućnost savijanja ili opružanja kolena čest je znak oštećenja unutrašnjeg ili spoljašnjeg meniskusa. Od ostalih simptoma ove povrede, javljaju se otok i eventualno crvenilo kože sa promenom temperature na površini povreĂ°enog dela.
Lečenje
Imobilizacija je obavezna i može da traje veoma dugo. MeĂ°utim, veoma je važno da pacijent od trenutka kada mu se postavi imobilizacija krene s upražnjavanjem laganih vežbi za jačanje natkolene muskulature. To je bitno jer povredu kolena prati gubitak mišićne mase natkolenice i potkolenice, kao i gubitak mišićne snage.
Oporavak
Fizikalno lečenje i oporavak od trenutka skidanja imobilizacije može da traje od tri do šest meseci. Koleno trpi najveće opterećenje jer nosi celu težinu našeg tela, pa oporavak podrazumeva isključivo ležanje. A od trenutka kada lekar proceni da pacijent može da se kreće, savetovaće šetnju od nekoliko minuta uz obaveznu upotrebu pomagala.
-
POVREDE SKOČNOG ZGLOBA
Najčešća povreda skočnog zgloba je uganuće. Kao i kod svih drugih povreda, neophodno je rendgenološki potvrditi dijagnozu. ReĂ°e se javljaju prelomi unutrašnjeg i spoljašnjeg okrajka kostiju potkolenice ili kombinacije preloma obe ove kosti. Od simptoma, javljaju se spontani i bol na pritisak koji se pojačava pri stajanju, izraženi otok i promena boje kože od crvene do svih nijansi plavomodre.
Lečenje
Na povreĂ°eno mesto odmah staviti led i trljati sedam minuta. Postupak ponavljati nekoliko puta dok pacijent ne stigne do lekara. Povredu zatim treba snimiti i imobilisati. U lečenju se koriste sve fizikalne procedure, počev od primene elektroterapije, lasera i terapije magnetima.
Oporavak
Ako se radi o prelomu kostiju skočnog zgloba, oporavak će trajati od četiri do šest nedelja, a ako se radi o uganuću, zavisno od težine, oporavak će trajati od dve do četiri nedelje. I kod ovih povreda važi pravilo da je neophodno odmah početi sa vežbama za jačanje natkolenih mišića jer zbog neaktivnosti može da se smanji obim butne kosti.
autor:Žiža Antonijević
izvor:Blic