12 bodibilding laži koje se i dalje provlače
(2. deo)
(http://www.muscleandstrength.com/sites/default/files/images/articles/bodybuilding-lies-3.jpg)
7. Ne postoji pretreniranost, samo zapnite muški
Da sam uzeo dolar svaki put kada je neko ovo rekao, danas bih bio bogataš. Evo logike kojom želim da se vodite – samo zato što pretreniranost možda ne postoji ili je veoma teško ući u tu fazu, to ne znači da treba da trenirate kao ludak. Tačno je da je telo sposobno da izdrži svakakve muke, ali ne znači da su baš sve te muke neophodne za rast.
Trenirajte pametno i budite fokusirani na napredak. Svrha treninga nije da uništite telo, nego da mu postaviti izazove na svakom treningu.
8. Treba da promenite trening kada radite na definiciji
Veliki broj ponavljanja je za definiciju, zar ne? Ovaj mit neće nikada umreti.
Treba trenirati maltene isto, bilo da ste na masi ili definiciji. Ukoliko preĂ°ete na manje težine, istovremeno smanjujući kalorijski unos, signalizirate vašem telu da mu nije potrebna sva ta postojeća mišićna masa.
Ukoliko želite da je zadržite, nastavite trenirati sa progresivnim opterećenjem. Nije važno ako malo izgubite na snazi tokom dijete... nastavite dalje. Radite ono što možete.
9. Mišićna pumpa = mišićna masa
To nije tačno. Mišićnu pumpu možete postići radeći mnoge stvari. Probajte da zaključate laktove i raširite ruke paralelno sa podom, i držite tako nekoliko minuta. Imaćete dobru pumpu. Da li ste tako nabacili mišiće? Ne.
Armije vežbača nikada nisu forsirali mišićnu pumpu a opet su ostvarili neverovatan napredak. Pumpa nije od esencijalne važnosti. Niti je neophodna, niti je loša stvar. Neke mišićne partije pumpaju se lakše, a druge teže postižu pumpu.
Trenirajte u okvirima standardnog broja ponavljanja za hipertrofiju. Ovo je ključ za napredak na duge staze. Pumpu koju postižete sa manjim težinama samo je iluzija. Može biti bolno, možete osećati izgaranje mišića, ali dokle god ne počnete da dodajete nove težine, telo će se navići na taj režim i neće dalje rasti.
10. Svi veliki i snažni "lifteri" poznaju glavna pravila treninga
Ovo će možda uvrediti nekoliko iskusnih vežbača, ali to je istina. Nije neophodno ući u srž materije da biste ostvarili pristojan napredak. Nailazio sam na dosta iskusnih vežbača koji napredne vežbače fokusiraju na neke manje bitne stvari u treningu. Na ovaj način se stvara oblik dogme, ili niz ubeĂ°enja u stvari za koje veruju da su bolje od bilo kojih drugih. Ovo često izaziva konfuziju kod početnika koji traže informacije od njih.
Primera radi, jedan napredni vežbač kune se u superserije, a drugi čvrsto veruje u TUT (Time Under Tension – vreme pod tenzijom). Treći propagira manji obim treninga, a četvrti suprotno od toga. Svi oni misle dobro, ali ne uspevaju da shvate šta im je zajedničko – konstantan napor, veliki napredak u snazi, dobra dijeta, strpljenje, itd. To je prava magija.
Zato, kada neko pokuša da vam proda "tajnu koja će vam dati neverovatan napredak", uzmite to sa rezervom. Neke stvarčice svakako mogu pomoći, ali teško da jedan trening program može ispasti magičan u poreĂ°enju sa drugim.
11. Nikada ne treba jesti više od 150 g proteina dnevno
U jednom trenutku je postojala studija koja je otkrivala da nije neophodno više od 150 g proteina u cilju povećanje mišićne mase.
Evo u čemu je stvar: samo zato što prosečan vežbač možda ne zahteva više od 150 g proteina dnevno, ne znači da ne treba nikada da prebaci taj broj. Postoji nekoliko razloga zašto treba jesti više od toga.
Prvo, nema ničeg lošeg u tome da se jede više proteina, 180-200 g dnevno. Samo zato što je neki naučnik u belom mantilu to rekao, ne znači da, za svaki slučaj, vi ne treba da unosite malo više od toga. Želimo da izgradimo mišićnu masu, a ne da se igramo brojkama. Ukoliko ste poput mene, svakog dana bi jeli nešto više od 150 g, tek da budete sigurni.
Drugo, ukoliko svakodnevno puno jedete, normalno je da balansirate unos makronutrijenata. Vežbač u ranim 20-im godinama, koji za potrebe napretka zahteva oko 4.000 kalorija dnevno, ne mora da striktno bude ograničen na 150 g proteina i 600 g ugljenih hidrata. Potpuno je normalno da ima nešto ravnomerniji unos ovih nutrijenata, tipa 200-250 g proteina i 500-550 g ugljenih hidrata.
12. Potrebno je često raditi "deload"
(deload = kraći period lakšeg treninga u cilju oporavka i priprema za nove intenzivne napore)
Ovo je savremeni mit, koji se vrlo brzo širi. Nije vam potreban "deload" na svake 4 nedelje. Nije vam potreban ni na svakih 8 nedelja ukoliko stvari dobro idu. Vežbači postaju masovno opsednuti ovom pojavom, pa često viĂ°am momke koji rade deload fazu češće nego što je potrebno.
Ukoliko ne radite neki trening program koji ima veoma dugu periodizaciju, radite deload onda kada osetite da vam je potreban. Kada osetitet da ste umorni, iscrpljeni (fizički i/ili mentalno), odradite jednu lakšu nedelju treninga ili uzmite nedelju dana odmora. Nedelju dana odmora na svakih 8-12 nedelja neće naškoditi. Ovakvi tipovi deloada mogu biti odlični za oporavak.
Naravno, ukoliko vam se telo oseća dobro, možete trenirati bez pauze i duže od 12 nedelja. Nema potrebe za deload fazom kada se osećate sjajno i dobro napredujete.
Izvor: muscleandstrength.com
Prevod: Robert