Dobra, bolja i najbolja ulja za spremanje hrane
(http://www.strengthsensei.com/wp-content/uploads/2014/08/cookingoils1.jpg)
Izbor adekvatnog ulja za spremanje hrane je poput izbora alata – sve zavisi za koji vam posao treba. Skoro sva ulja ili masti za prženje sadrže kombinaciju sve tri masne kiseline – polinezasićene, mononezasićene i zasićene. Svaka od njih ima odreĂ°ene prednosti. Čak i zasićene masti imaju jednu pozitivnu odliku – dosta manje su podložne oksidaciji kada su izložene temperaturi.
Polinezasićene masti uključuju omega 3 i omega 6 masne kiseline. Omega 3 masti, poput lanenog ulja, odlične su za salate, ali se ne mogu koristiti za prženje na visokim temperaturama, zbog svoje strukture – sve ono što je zdravo, biće uništeno pod dejstvom temperature.
Sa druge strane, omega 6 masti (kukuruzno ulje, sojino ulje, ulje šafranike i slično) su proinflamatorne i treba ih koristiti vrlo štedljivo u ishrani. Osim toga, omega 6 su vrlo osetljive na slobodne radikale prilikom zagrevanja. Znajući da je većina biljnih ulja visoko obraĂ°eno i rafinisano, znači da je najveći deo prirodnih antioksidanata uništeno.
Zbog toga preporučujemo upotrebu isključivo nerafinisanih i hladno ceĂ°enih ulja, bez obzira na vrstu ulja koje ste izabrali.
Mononezasićene masti, poznate i kao omega 9, nalaze se u maslinovom ulju i ulju makadamije, i oni su meĂ°u najboljim izborima za spremanje hrane. Ulje makadamije odlično podnosi visoke temperature, i sadrži gomilu, za srce odličnih, mononezasićenih masti. Ekstra devičansko maslinovo ulje je najmanje obraĂ°eno od svih ulja masline, pa njega najviše i preporučujemo. Uz to, izvnredno je i za salate.
Nismo veliki fanovi ulja repice, iako je sada veoma popularno. To je veoma rafinisano ulje koje je prošlo kroz procese hemijskog izbeljivanja i deodorisanja na visokoj temperaturi (poput mnogih drugih rafinisanih biljnih ulja). Mislimo da je dignuto previše prašine oko zdravstvenih prednosti ovog ulja. Iz tog razloga, naš prijatelj Fred Pescatore, M.D., autor "The Hamptons Diet", kaže: "Ja nikada ne bih koristio ulje repice".
Prilikom izbora ulja postoji još jedna bitna stavka za razmatranje – tačka dimljenja. Ulja sa niskom tačkom dimljenja, poput lanenog, kao što smo već pomenuli, ne mogu se koristiti za prženje, ali su odlična za salate. Ulja sa srednjom tačkom dimljenja (poput ulja kukuruza, sa tačkom dimljenja od 177 ºC ) mogu se koristiti ali nisu naš omiljeni izbor jer su veoma rafinisana i sa prevelikim sadržajem omega 6. Umesto toga, probajte ulje kikirikija (tačka dimljenja nerafinisanog je 135-150 ºC), koje ima mnogo bolji odnos mononezasićenih i omega 6 masti. Ulja sa visokom tačkom dimljenja koja preporučujemo su, osim već pomenutog ulja makadamije, kokosovo (naše omiljeno), bademovo i ulje palminog jezgra(da nije hidrogenizovano).
Kad već pričamo o uljima, hajde da pojasnimo stvari oko tzv. čvrstih masti, poput putera i kokosovog ulja. Zaista nema razloga izbegavati ih. Saturisane masti su veoma otporne na oskidativna oštećenja, tako da nema bojazni da će stvarati kancerogene sastojke. Biljna ulja, sa svojom visokom koncentracijom omega 6 masti, zapravo su ulja koja su najpodložnija oksidaciji.
Kokosovo ulje predstavlja posebno dobar izbor. Pasterizovani, organski puter, takoĂ°e. Zapamtite, zasićene masne kiseline čine najmanje 50% vaših ćelijskih membrana, daju im neophodnu čvrstoću i integritet. Igraju veoma važnu ulogu u očuvanju zdravlja kostiju, a snižavaju i odreĂ°ene supstance u krvi (kao što su lipoproteini, koji mogu upućivati na postojanje srčanog oboljenja). Pretrpele su ogromnu hajku, i iako vam ne savetujemo da se zatrpavate njima, svakako nema razloga ni da potpuno izbegavate zasićene masti.
Preuzeto iz "The 150 Healthiest Comfort Food on Earth" by Dr. Jonny Bowden
Izvor: www.strengthsensei.com
Prevod: Robert