Pansport Forum
Saveti lekara => Ostala pitanja iz oblasti medicine => Temu započeo: pravda91 Januar 13, 2015, 02:10:18 pre podne
-
Od rodjenja imam da kazem fabricku gresku da imam jedan bubreg.Ukratko zanima me koje suplemente bi smeo da koristim a koje da zaobidjem?
-
Jesi li radio skoro neki lab. nalaz? UZ nalaz? Kakvi su nalazi? Ideš na redovne kontrole kod nefrologa? Da li je u pitanju "jedan bubreg" ili ren arcuatus( lučno, potkovičasto spojeni bubrezi)? Neki uroĂ°eni "pridruženi" deformitet uro-trakta?
Treniraš? Vitaminsko-mineralni suplementi i omega-3 masne kiseline su ok izbor, ali bez prethodne konsultacije sa nefrologom ne bih se upuštao u bilo kakve detaljne preporuke...
Ali da te ne preplašimo...Jedan bubreg je dovoljan za kvalitetan zivot, jedino treba paziti da se ne formira pesak ili kamen, a to nije teško kontrolisati, redovni godišnji ultrazvucni pregled i laboratorija su dovoljni...
Preporuke...normalan, zdrav zivot, bez trovanja nikotinom, bez alkoholizma, loše ishrane i gojaznosti, bez povišenog krvnog pritiska, kontrola šećera, redovna godišnja kontrola krvne slike( lab. nalaz), kao i ultrazvuk abdomena...a po pitanju sporta i aktivnog bavljanja istim konsultacija lekara specijaliste neophodna...
-
Jedan kao jedan,nisu spojeni.Ne idem na kontrole,do svoje 13 godine nisam ni znao za tu anomaliju.Jedina kontrola je bila godinu dana posle i to je to.Ne osecam potrebu da se vucaram po lekarima ionako mi nisu prirasli srcu nesto.
Treniram vec skoro 2 godine bez ikakvog problema.Sto se tice alkohola slabo ja to unosim,mozda jednom u mesec dana,dva puta max.
-
Jedan kao jedan,nisu spojeni.Ne idem na kontrole,do svoje 13 godine nisam ni znao za tu anomaliju.Jedina kontrola je bila godinu dana posle i to je to.Ne osecam potrebu da se vucaram po lekarima ionako mi nisu prirasli srcu nesto.
Treniram vec skoro 2 godine bez ikakvog problema.Sto se tice alkohola slabo ja to unosim,mozda jednom u mesec dana,dva puta max.
Smatram da bi trebalo da sto pre odes na kontrolu...lab. nalaz, UZ pregled, konsultacija sa nefrologom...nebitno da li smo ti mi lekari prirasli za srce ili ne...biti odogovoran prema sebi i svom zdravlju je imperativ...pogotovu, ako imas ambicija na polju treninga i napredovanja u misicnoj masi i snazi...
Koliko godina imas?
Jedan bubreg, ako je njegova funkcija optimalna ne mora da bude ogranicenje po pitanju treninga i suplementacije, ali su mere predostroznosti neophodne, za tvoje dobro...opet napominjem konsultacija sa nefrologom potrebna...
-
Postovani, interesuje me da li smem da koristim protein ako imam problema sa jetrom?
-
Postovani, interesuje me da li smem da koristim protein ako imam problema sa jetrom?
Kakav problem je u pitanju???
Neka dijagnoza? Malo detaljnije? Lab. nalazi? Transaminaze? Urea? Kreatinin?
-
Uvecan mi je ALT na 121, AST na 78, i povecava se stalno...
-
Uvecan mi je ALT na 121, AST na 78, i povecava se stalno...
Na stalni porast transaminaza utiče više razloga... Koliko imaš godina? Boluješ od neke hronične bolesti?
Piješ li neke lekove? Imaš epilepsiju? Antibiotici? Unosiš previše gaziranih sokova? Alkohol?
Hepatitis C ? Problemi sa žučnom kesom? Pankreas?
Ako ćemo detaljno o transaminazama...
"Aminotransferaze ( transaminaze) su unutarćelijski enzimi koji učestvuju u metabolizmu aminokiselina i ugljenih hidrata, katalizuju reakciju izmeĂ°u aminokiseline i alfa-ketokiselina. Ova reakcija podrazumeva prenos amino grupe sa aminokiseline na α-ketokiselinu, pri čemu iz ketokiseline nastaje aminokiselina. Ova reakcija omogućava telu da stvara odreĂ°ene vrste aminokiselina.
Transaminaze kao koenzim koriste piridoksal-fosfat( vitamin B6), koji u prvoj fazi reakcije prelazi u piridoksamin. Piridoksamin vezan za enzime reaguje se piruvatom, oksalacetatom ili alfa-ketoglutaratom, pri čemu nastaju alanin, asparginska kiselina ili glutaminska kiselina. U visokim koncentracijama se nalaze u jetri, mišićima i mozgu. Aminotransferaze katalizuju prenošenje amino - grupe (NH2) sa jedne aminokiseline na neku ketonsku kiselinu.
U slučaju nekroze hepatocita( razaranja ćelija jetre) aminotransferaze prelaze u krv i zato se mogu smatrati vrlo osetljivim indeksom nekroze jetrinih ćelija, odnosno, specifičnim parametrom hepatocelularnog oštećenja.
OdreĂ°ivanje katalitičke aktivnosti ovih enzima značajno je u dijagnostici bolesti jetre i infarkta miokarda, ali i u diferencijalnoj dijagnostici bolesti jetre, pankreasa i drugih bolesti.
Povišene koncentracije ovih enzima govore o propadanju ili oštećenju prvenstveno jetre, (akutna infekcija ili toksično ošćtećenja jetre, ciroza ili rak jetre) i infarkta miokarda.
Prisutni su u krvi u dva oblika: kao AST (ili SGOT) i ALT (ili SGPT).
Aspartat aminotransferaza (AST)
AST-a ima najviše u jetri, srčanom mišiću, manje u mozgu, bubrezima, pankreasu, plućima i u nizu drugih organa.
Normalne vrednosti : 7-38 IJ/I
Povišene vrednosti AST-a su prisutne kod infarkta miokarda, mišićne distrofije, kod bolesti jetre (izrazito visoke vrednosti kod virusnog hepatitisa i u akutnom toksičnom hepatitisu, kod opstruktivnog ikterusa, ciroze jetre, aktivnog hroničnog hepatitisa).
Alanin aminotransferaza (ALT)
Normalne vrednosti: 8-41 IJ/I
Povišene vrednosti ukazuju na akutno oštećenje jetre, najčešće izazvano terapijom antibioticima, unosom gaziranih pića, sokova, a povišene su i kod virusnih hepatitisa, kod bolesti pankreasa (akutni i hronični pankreatitis i karcinom) i kod masivnog infarkta.
ALT je smeštena u citozolu hepatocita i ima tri puta duži poluživot od AST, koja se, takoĂ°e nalazi u citozolu, ali i u mitondrijama (oko 40%). Normalan odnos izmeĂ°u ALT i AST (De - Ritisov količnik) iznosi 1,0. AST se nalazi i u drugim tkivima (srčanom i skeletnom mišiću, bubrezima, mozgu, pankreasu, plućima, leukocitima i ertitrocitima), dok je ALT prisutna samo u jetri, te je zato mnogo specifičniji pokazatelj hepatocelularnog oštećenja.
Kod bolesnika sa akutnim hepatitisom, aktivnost aminotransferaza je povišena više od 10 - 15 puta u odnosu na referentne vrednosti i po pravilu, aktivnost ALT je viša od AST. Prema tome, u slučaju epidemijske pojave akutnog virusnog hepatitisa, scringing test je odreĂ°ivanje aktivnosti ALT.
Porast aktivnosti AST/ALT do 8 puta nije specifičan i može se naći kod bilo kog oboljenja jetre. TakoĂ°e, stepen porasta aktivnosti aminotransferaza nema prognostički značaj kod akutnog hepatocelularnog oštećenja. Najviši nivoi aminotransferaza se nalaze kod bolesnika sa ishemijskim hepatitisom (npr. usled akutnog popuštanja miokarda), virusnim hepatitisom ili medikamentoznim hepatitisom.
Kod bolesnika sa akutnom bilijarnom opstrukcijom, aktivnost AST/ALT, takoĂ°e, dostiže visoke vrednosti, ali one rapidno padaju tokom 24 - 48 h.
Kod bolesnika sa hroničnim hepatitisom aktivnosti AST/ALT su, obično, povišene 2 – 5 puta. Izraženiji porast AST u odnosu na ALT (tzv. inverzija aktivnosti aminotransferaza) viĂ°amo kod bolesnika sa hroničnom hepatocelularnom insuficijencijom (npr.ciroza jetre) kada se enzimi oslobaĂ°aju i iz mitohondrija. Količnik AST/ALT viši od dva može biti od koristi u postavljanju dijagnoze ciroze jetre.
Bitno je i znati to da kod bolesnika sa hroničnim hepatitisom postoji tzv. talasanje aktivnosti AST/ALT, što znači da postoje periodi, duži ili kraći, sa normalnom aktivnošću aminotransferaza. Ova činjenica nameće zaključak da normalna aktivnost aminotransferaza ne isključuje mogućnost hroničnog hepatitisa, pa čak i ciroze jetre. Da bi odreĂ°ivanje aktivnosti AST/ALT bilo od relevantnog značaja, neophodno je njihovo kontinuirano praćenje, npr. na 2 - 3 meseca."
-
Imam 20 godina, aktivno vezbam, ne pijem, ne pusim, ne drogiram se, zdrav zivot vodim, nemam ni jedan virus u organizmu i uzimao sam Greahalin i Protein (Volumas), sve sam uzmimao u preporucenim dozama i posle toga mi se u analazima krvi ovo pojavilo, kada sam analizu krvi uradio sasvim slucajno, godinu ranije sam isto radio analizu krvi nalazi su bili ok. Prvo mi se uvecao samo ALT i posle nekog vremena mi se povecalo jos i onda se i ovo drugo povecalo. Nemam ni jedan oblik hepatitisa. Od lekova lekar mi je dao Silymarin.
-
Možda glupo pitanje...nisu uzmao AAS( androgeno-anabolički steroidi)?
Krea-alkalin? ( kako si napisao - Greahalin ) Koliko kaspula pre i posle treninga?
Da li si i pre godinu dana, tj. pre ovog nalaza kada je sve bilo normalno uzmao neki od suplemenata? Da li možeš da povežeš uzimanje suplemenata, promene u intenzitetu i redovnosti treninga, neke promene u načinu ishrane, sa skokom transaminaza?
Porastu transaminaza može doprineti i intenzivan, neumeren trening( konstantna pretreniranost ), velike doze suplemenata na bazi kreatina, taurina, mesne preraĂ°evine..."burna redovna stresogena stanja"...predoziranje nekim vitaminima...imaš li neki komentar na to?
Inače, ALT je prisutna samo u jetri, te je zato mnogo specifičniji pokazatelj hepatocelularnog oštećenja...pošto si rekao da je ALT prvo skočila...kakav je bilirubin?
Ako ti nije problem, možeš li da skeniraš te lab. nalaze i postaviš ih ovde?
Inače, Silimarin si dobio od lekara opšte praske ili od specijaliste?
-
Nisam uzimao steroide niti bilo sta osim ovoga navedenog. Krea-alkalin pro sam uzmao jednu pre treninga i jednu tabletu posle treninga, tako pise u upustvu, a i tako su mi rekli. Imao sam malo jace treninge, i rezim zivota mi je zbog posla tj. trece smene 2 puta sedmicno bio promenjen, pa samim tim i nacin ishrane je bio prilagodjen poslu i slobodnom vremenu. Sylumarin sam dobio od specijaliste. Prosledicu lab. i ali se vremenom u nalazu povecava broj stavki koje odstupaju od normale. Lekari kazu da je to mozda od jetre i da ce to vremenom da se sredi.
-
rezultati su prosledjeni na slavisa.stojic@gmail.com
-
Nalaz sam video...slažem da su nastala odstupanja vezana za jetru...
Da li su raĂ°en direktni i indirektni bilirubin? Da li je raĂ°en UZ abdomena?
Kakva ti je ishrana sada? Može neki okvirni meni onako po obrocima...
Da li dovoljno spavaš? Unos vode?
Ne zaboravi da sve što uneseš "per os"( preko usta) proĂ°e kroz jetru...zato i toliko insistiram na ishrani...
Da li bi mogao da pošalješ neke lab. nalaze pre ovoga zbog uporeĂ°enja rezultata?
Moja preporuka za jetru je ESSENTIALE forte N 300 mg, uz silimarin...
-
Ishrana je sada redovna, ranije zbog posla i nije bas bila redovna. Hrana je bila raznovrsna. -Dorucak pr. Salama, Jaja, Prsuta.
-Rucak, uglavnom kuvana hrana i sl. Unosim dovoljno vode, 1l samo tokom treninga+jos tokom dana i posle obroka. Ostali rezultati su prosledjeni na mejl
-
Ono što vidim su rastuće transaminaze...
Kao što rekoh izbaci mesne preraĂ°evine i suvomesnate proizvode...
Više manjih, a češćih obroka u toku dana... 4-6
Preporuka za detaljno čitanje na temu ishrane...
http://www.pansport.rs/tekstoteka/ishrana/plan-ishrane-za-poetnike.html
-
Interesuje me jos samo da li na ovo smem da uzimam neki protein, barem jednom posle treninga?
-
Whey protein i preparati amino kiselina samo mogu doprineti poboljšanju stanja( ali bez preterivanja, 1 merica whey posle treninga neće biti problem)...kao i vitamini C i E...
Uzimaš li neki vitaminsko-mineralni suplement? Omega-3 esencijalne masne kiseline mogu biti takoĂ°e dobar izbor u ovom slučaju...
Inače, manje povećanje vrednosti ALT i AST se može dogoditi ako jetru opteretimo dodatnom hranom ili suplementima kada može doći do povišenja ALT i AST ali ne za više od 2 puta( ti si za sada u tom opsegu)...Ipak tokom akutnog hepatitisa (kada su transaminaze povišene za više od 10x) treba obustaviti suplementaciju jer jetru opterećujemo dodatnim zadacima koji mu u trenutku borbe sa zapaljenjem, nisu potrebni (ovo napominjem vezano za ograničenja po pitanju suplementacije).
Za sada ne preporučujem kreatin, taurin, mega doze kofeina, No-reaktor...tj. dok se transaminaze "ne smire"...hrani se redovno i kvalitetno, dovoljno spavaj, budi dobro hidriran...izbegavaj hroničnu pretreniranost...
-
hvala puno!!!
-
Od cega zavisi znojenje,recimo ima perioda kad sam se znojio extra extra na zagrevanju cak mi bude mokra majica,a sad se jako tesko znojim.sta je fazon u tome?fizicka sprema?tecnost?voleo bi da se znojim malo vise
-
Od cega zavisi znojenje,recimo ima perioda kad sam se znojio extra extra na zagrevanju cak mi bude mokra majica,a sad se jako tesko znojim.sta je fazon u tome?fizicka sprema?tecnost?voleo bi da se znojim malo vise
Kada je telo pregrejano pod uticajem spoljne temperature, vežbanja, stresa, ili emocija, poruku o pregrejanosti mozak šalje nervnim ćelijama koje je dalje prosleĂ°uju znojnim žlezdama smeštenim u koži. U tom trenutku počinjemo da osećamo kako se koža vlaži. Znojenjem telo pokušava da se oslobodi suvišne toplote, dakle da se rashladi. Hipotalamus, deo mozga, naš je termostat; kada se telesna temperatura poveća, on pokreće mehanizam znojenja, a kada se smanji, poruka hipotalamusa je suprotna i znojenje prestaje.
Znoj je sastavljen od vode, soli, tj. elektrolita( Na,K, Cl...), uglavnom bez mirisa. Miris koji osetimo kada smo oznojeni nastaje mešanjem znoja s materijama koje su prirodno prisutne na površini kože, kao i pod dejstvom bakterija. Osim što služi telu da bi se rashladilo, znoj je vrlo koristan faktor u signaliziranju zdravstvenog stanja organizma. Na primer, prestanak znojenja usled povećane telesne aktivnosti ukazuje da telu nedostaje tečnosti, da je došlo do dehidracije organizma. No, osim što je indikator zdravstvenog stanja, znojenje je proces pročišćavanja kojim se telo svakodnevno i neprestano oslobaĂ°a štetnih materija i toksina.
Naravno nase telo se sa vremenom ukljucuje zastitne mehanizme...dakle, pocinje da cuva vodu i elektrolite, tj. brani se od dehidratacije, tako da su moguce promene u sastavu znoja...
E sad bitan je i intenzitet treninga, spoljasnja temperatura i sl.
Tu su i neki patoloski uzroci...
Mnogi ljudi se brinu oko preteranog znojenja, ali izuzetno slabo ili odsustvo znojenja je stanje koje može biti opasno po život. Uzroci ovog stanja mogu biti: neke vrste lekova (antipsihotici mogu da utiču na funkcionisanje znojnih žlezda), oboljenja autonomnog nervnog sistema koja mogu da utiču na funkcionisanje znojnih žlezda i teškoće u postizanju normalne temperature tela, infekcije znojnih žlezda, opekotine, dehidratacija, toplotni udar kod koga se gube funkcije tela da snizi telesnu temperaturu.
Koliko vode unosis u toku dana?
-
oznojim se ja.ali ne kao pre,sada sam u malo slabijoj formi pa manjei trcim samim tim se manje i znojim,e sad par fudbala je bilo na ovo toplije vremem probije me znoj al mi ne bude skroz mokra majica,a ja bi to voleo da pojacam znojenje.ne unosim mnoog tecnosti u sebe po mojoj proceni,koliko treba da unosi jedan rekreativac?
-
Nema tu neke posebne podele unosa vode( tečnosti i elektrolita) za rekreativce i profesionalce...već se sve prilagoĂ°ava potrebama, intenzitetu, tipu i dužini aktivnosti, spoljašnjoj temperaturi...
Preporuke su oko 2,5-4 l vode u toku dana plus potrebe u toku treninga...oko 1l vode na sat vremena intenzivne aktivnosti...kada osetimo žeĂ°, već smo dospeli u odreĂ°eni stepen dehidratacije...
Mislim da se opterećuješ nebitnim stvarima...dakle, akcenat stavi na redovnost aktivnosti, intenzitet, trajanje i obim, praćenje pulsa( tokom kardio treninga, željena zona)...a ako nema patoloških uzroka za izostanak znojenja, onda nema ni brige, ipak ćeš izgubiti manje dragocene vode u toku treninga... ;)
U kranjem slučaju tu je sauna ili čak znojenje možeš potencirati na kritičnim mestima... http://www.pansport.rs/Sportska-oprema/Ostalo/SO176-Pojas-za-mrsavljenje.html
-
hvala najvise,pocecu definitivno vise vode da unosim pogotovo sto ja volim slanu hranu.i skoro stalno se osecam zedno
-
hvala najvise,pocecu definitivno vise vode da unosim pogotovo sto ja volim slanu hranu.i skoro stalno se osecam zedno
Povećan unos soli( natrijuma) je svakako "bitno poglavlje"...naša hrana sadrži i "skriveni natrijum"...preporuka je ne više od 5 gr "dodate"( ravna kafena kašičica) soli( NaCl) dnevno...
Natrijum je svuda oko nas. Samo dva i po kisela krastavca imaju količinu natriujma neohopdnu za ceo dan. A o suvomesnatim proizvodima, grickalicama i gotovim jelima da i ne govorimo. Natrijum se dodaje bukvalno svuda radi produženja svežine i roka trajanja( konzervans).
Čoveku je natrijum neophodan za život. Adekvatan unos natrijuma iznosi 1300-1500mg. Najveća količina natijuma koju smete uneti tokom dana je 2400mg (tačnije tri kisela krastavca).
Natrijum ima važne fiziološke funkcije:
-održava ravnotežu tečnosti u organizmu
-učestvuje u prenosu nervnih impulsa
-utiče na kontrakciju i relaksaciju mišića
Normalno bubrezi održavaju nivo natrijuma u telu – višak se izbaci, manjak se reapsorbuje i tako se održava ravnoteža( aldosteron).
Ipak, kad je prepoterećenje preveliko bubrezi ne izbace višak i natrijum se "gomila u telu". On sa sobom uvek povlači i vodu tako da se zapravo telo puni tečnošću. Ova dešavanja teraju srce da radi intenzivnije ne bi li pokrenulo svu tu tečnost i usled njegovog pojačanog rada dolazi i do povećanog krvnog pritiska.
U svetu je već duga pomama za smanjenjem količine natrijuma u ishrani. I to sa razlogom.
1. Previše natrijuma u ishrani utiče na povišenje krvnog pritiska – optimalni pritisak je oko 120/80 mmHg; pritisak preko 140/90 mmHg se smatra povišen tj. hipertenzijom. U Vojvodini jedan od 4 odraslih ima povišen krvni pritisak a time i veće šanse za pojavu komplikacija ovog stanja kao što su bolesti srca i bubrega. Smanjenjem pritiska za svega 10 mmHg smanjuje rizik od popuštanja srca za 50%, od moždanog udara za 30%, od srčanog udara za 15% i prevremene smrti za 10%.
2. natrijum utiče i na nastanak raka, pogoršanje astme, nastanak i razvoj osteoporoze, kao i na zadržavanje vode u organizmu.
Evo nekoliko lakih načina da izbegnete prevelik unos natrijuma:
1. jedite više sveže hrane, izbegavajte gotovu hranu
2. kada možete uvek se opredelite za opciju „bez dodate soli“
3. koristite začinsko bilje umesto soli da poboljšate ukus hrane
4. koristite kalijumovu so, ali umereno.
Ako mislite da jedete slanu hranu, razmislite opet - jedna kašika kuhinjske soli ima 2300mg natrijuma – skoro duplo više od preporučenog dnevnog unosa soli.