Pansport Forum
Saveti lekara => Sportske povrede => Temu započeo: Nikolica98 Jun 05, 2015, 11:28:58 posle podne
-
Zdravo, imam pitanje o vrstama vezbi. Prvo da vas uvedem u pricu. Trenirao sam fudbal do pre sest meseci (do Novembra od prilike), kada mi je doktorka na redovnoj kontroli srca rekla da mi ovaj misic usporeno radi. Majka je odmah zakazala pregled kod nekog privatnog lekara specijaliste koji mi je rekao da treba da napravim pauzu sa treninzima neka tri meseca da bi se to vratilo u normalu. Takodje mi je rekao da imam "sportsko" srce. Ja sam tako cekao negde do Februara, gotovo bez ikakve fizicke aktivnosti, a onda mi je palo na pamet da krenem da radim sklekove. Taj doktor me je pitao da li dizem tegove, rekao sam ne jer to stvarno ne radim. Moja pitanja su: -Koje su dinamicke vezbe? Da li su sklekovi (i trbusnjaci) dinamicke vezbe? Koje su staticke vezbe? Koje su simetricne vezbe. Da li sklekovi mogu da uticu da mi srce radi usporeno? I da, meni srce nikada pre ovoga nije usporeno radilo. Ovo mi se desavalo tokom proslog leta kada smo imali treninge gotovo svakog dana koje naravno nisam propustao. Inace sam dobar ucenik i tokom skolske godine nisam isao na svaki trening, a i nismo imali svakog dana. Juce sam bio na ovoj redovnoj kontroli da mi doktorka procita holter i rekla mi je da mi vise srce ne radi usporeno i sada razmisljam da li da nastavim sa treninzima. Tada kada sam nosio holter bilo je u onih jedinih deset dana od Februara kada nisam radio sklekove jer sam bio bolestan(virus obican). Da li mislite da je to moglo uticati na rezultate holtera. Hvala unapred, pozdrav! :)
-
Cek, kolko sam ja skapirao sportsko srce uopste nije losa pojava. Mozda cak i naprotiv... Slavisa ?
-
Cek, kolko sam ja skapirao sportsko srce uopste nije losa pojava. Mozda cak i naprotiv... Slavisa ?
Ne bih da ulazim dublje u tematiku za koju je dr Tutorov kompetentniji...ali...po pitanju sportskog srca...
Promene koje se dešavaju na srčanom mišiću i nervnom sistemu srca zavise ne samo od toga da li je neko profesionalni sportista ili nije, već i kojom se disciplinom bavi, koliko i kako trenira, kao i kog je sportista pola i kakvu genetiku nosi.
Dakle, pitanje je i da li se naš forumaš bavi nekim sportom? Profesionalno? Rekreativno? Redovno?
"Postoje dve vrste opterećenja kojima srce može biti izloženo – dinamičko i statičko. Vrsta sportske aktivnosti može biti statička ili dinamička, a najčešće predstavlja njihovu kombinaciju. Iz tog razloga sportovi su i klasifikovani u 9 kategorija (kombinacija statičkog/dinamičkog opterećenja), npr. visoko statički/nisko dinamički (dizanje tegova).
1) Izrazito dinamički sportovi predstavljaju sportove izdržljivosti (trčanje, plivanje, 18torres.1.600biciklizam). Oni dovode do opterećenja srca volumenom (velika količina krvi koju srce pumpa). Ova vrsta opterećenja srca dovodi do izraženijeg proširenja srčanih šupljina sa umerenim zadebljanjem srčanog mišića. To se naziva ekscentrična hipertrofija srčanog mišića.
2) Izrazito statički sportovi predstavljaju sportove snage (dizanje tegova, rvanje, bodi bilding). Oni dovode do opterećenja srca pritiskom (povećan pritisak pri statičkom naporu koje srce kao pumpa treba da savlada). Ova vrsta opterećenja srca dovodi do izraženijeg zadebljanja srčanog zida i bez proširenja srčanih šupljina. Ovo se naziva koncentrična hipertrofija srčanog mišića."
Dakle, da sumiramo..."jedna od adaptacija na trening je i strukturalno i funkcionalno "remodelovanje srca", koje podrazumeva pre svega hipertrofiju (uvećanje) leve komore srca. Ekscentrična hipertrofija sa povećanjem zapremine leve komore je posledica dinamičkog opterećenja srca, a statične vežbe (teretana npr.) uzrokuju zadebljanje zida komore bez značajne promene zapremine leve komore, tj. koncentrična hipertrofija
Sa druge strane srce sportiste menja i način „kucanja“ tj. kontrakcija. Sinusna bradikardija (usporenje) srčanog rada jeste jedan od znakova sportskog srca i ovo stanje se lako dijagnostikuje i prepozna. Problem predstavljaju druge vrste poremećaja ritma srca koji mogu da liče na patološke promene i zahtevaju detaljniju procenu.
Najveći problem sa sportskim srcem jeste diferencijalna dijagnoza u odnosu na druge promene na srcu koje mogu da lične na sportsko srce, a da zapravo predstavljaju patološke promene koje zahtevaju nadzor, čak i lečenje. Razlika je u nekim slučajevima veoma očigledna, ali u drugim je veoma mala i zahteva pregled iskusnog specijaliste.
Još jedna važna poenta sportskog srca jesu promene na srcu osoba koje se ozbiljno, ali rekreativno, bave sportom. Ako su promene na srcu opasne u smislu da kasnije mogu stvarati probleme, da li zaista intenzivan trening nešto što treba preporučivati ljudima.
Idalje nije potpuno poznato da li je sportsko srce u potpunosti bezazlena pojava i da li je reverzibilna. Naime kad sportista prestane na trenira i kad se zahtevi za naporom značajno smanje, pitanje kako će tako izmenjeno srce funksionisati."
-
Odlican tekst Slave, dosta koristih info!
Ja sam nesto gledao i citao na netu u vezi sportskog srca, i koliko sam skapirao da to i nije lose. Vec mozda i dobro jer se srce do nekle ''stedi'' i jaca.
E sada ovu podelu sto si napisao, koji sportovi izazivaju kakvu vrstu promene na srcu, kontam da bilder koji radi kardio moze i da udeblja zidove srca i da prosiri njegove unutrasnje kanale. Sta mislis ? Definitivno mi ima logike...
Al ostaje ovo zadnje sto si napisao, kako ce takvo promenjeno srce reagovati kada se prestane sa treningom. I zasto se u opste puls vraca normalno posle 3 meseca trening (toliko je decku rekao Dr specijalista), da li se srca vraca u prvobitan ''prirodan'' oblik ? Da li se sa njim isto desava kao i sa nasim skeletnim misicima kada prestanem da treniramo pa ''opadnemo'' ?
To su neka pitanja na koja nisam uspeo da nadjem odgovor, ali se nadam da ce Dr Tutorov da se ukljuci kad vidi ovo i napise nam sta zna i sta misli na ovu temu i ova pitanja....
-
Odlican tekst Slave, dosta koristih info!
Ja sam nesto gledao i citao na netu u vezi sportskog srca, i koliko sam skapirao da to i nije lose. Vec mozda i dobro jer se srce do nekle ''stedi'' i jaca.
E sada ovu podelu sto si napisao, koji sportovi izazivaju kakvu vrstu promene na srcu, kontam da bilder koji radi kardio moze i da udeblja zidove srca i da prosiri njegove unutrasnje kanale. Sta mislis ? Definitivno mi ima logike...
Al ostaje ovo zadnje sto si napisao, kako ce takvo promenjeno srce reagovati kada se prestane sa treningom. I zasto se u opste puls vraca normalno posle 3 meseca trening (toliko je decku rekao Dr specijalista), da li se srca vraca u prvobitan ''prirodan'' oblik ? Da li se sa njim isto desava kao i sa nasim skeletnim misicima kada prestanem da treniramo pa ''opadnemo'' ?
To su neka pitanja na koja nisam uspeo da nadjem odgovor, ali se nadam da ce Dr Tutorov da se ukljuci kad vidi ovo i napise nam sta zna i sta misli na ovu temu i ova pitanja....
Da to mu doĂ°e kao neki vid "ekomičnijeg srčanog rada" u cilju "poboljšane" efkasnosti srčanog rada - manji broj otkucaja( manja potrošnja energije), proširenje komora omogućava da se manjim brojem otkucaja ista količina krvi istisne iz srca, a tu je i povećanje debljine srčanog mišića kao kompenzacija svemu tome...dakle, to je vid adaptacije celog našeg tela na trening, sa ciljem povećanja ukupnog funkcionalnog kapaciteta našeg organizma...
Dakle, ne menja se samo srce, već kompletan odgovor našeg tela na trening..."Promene koje izaziva trenažno opterećenje javljaju se na mišićima (hipertrofija, povećanje kontraktilnih struktura, energetskog kapaciteta mišićnih čelija, prokrvljenost mišića), promene na nervnom sistemu (centralnom, perifernom, vegetativnom – simpatikus i parasimpatikus), promene na respiratornom sistemu, promene na srcu i krvnim sudovima.
Efekti treninga na organizam: usporenje frekvence srca u miru, smanjuje se arterijski krvni pritisak, povećava se radni kapacitet i postiže brži oporavak posle opterećenja. Srčana potrošnja kiseonika u naporu se smanjuje, što povećava srčanu rezervu i funkciju srca kao pumpe. Povećava se prokrvljenost skeletnih mišića, poboljšava insulinska rezistencija, lipidni status (kako smanjenjem telesne mase i preraspodelom masti u organizmu, tako i povećanim dejstvom enzima koji učestvuju u metabolizmu masti), smanjuje adhezivnost trombocita. Fizička aktivnost dovodi do smanjenja simpatičke i povećanja parasimpatičke aktivnosti."
Sećam se jednog kardiologa...koji je govorio o "plastičnosti miokarda"..tako da je meĂ°u-varijanta, "realno moguća"...ali opet naglašavam, dr Tutorov je kao specijalista sporstske medicine kompetentniji da da definitivan zaključak...
Samo ću dodati da redovan kardio trening ima pozitivne efekte i na vaskularizaciju miokarda( prokrvljenost)...dobra vaskularizacija miokarda( "razvoj kolateralne cirkulacije") je i preduslov zdravog srca!
P.S. ovo promene su svakako rezevrzibilne...u kome stepenu i koliko...pitanje je...a trebalo bi razmotriti i moguće negativne aspekte "naglog" prekida "redovne fizičke aktivnosti"...dakle, u sve to se uključuju i drugi sistemi( autonomni nervni...i sl.)...neke stvari su ipak indivudalne...ali redovna fizička aktivnost i u periodu prestanaka "aktivnog profesionalnog bavljenja sportom" umanjiće moguće negativne "involutivne promene"...
-
Sve je to lepo i korisno sto ste mi napisali, ali mene u stvari zanima da li smem da nastavim da radim sklekove , sto je bilo moje konkretno pitanje, i da li su sklekovi staticke vezbe, posto mi je zabranjeno da radim staticke.
-
Idi kod specijaliste pa neka ti kaže :)
Ne može Slaviša da te uputi, tek tako, preko neke tvoje priče. Najbolje je proveri kod svog lekara
-
Pozdrav, bio sam odsutan neokilo dana, pa nisam stigao da odg ranije.... :)
-
Zdravo, imam pitanje o vrstama vezbi. Prvo da vas uvedem u pricu. Trenirao sam fudbal do pre sest meseci (do Novembra od prilike), kada mi je doktorka na redovnoj kontroli srca rekla da mi ovaj misic usporeno radi. Majka je odmah zakazala pregled kod nekog privatnog lekara specijaliste koji mi je rekao da treba da napravim pauzu sa treninzima neka tri meseca da bi se to vratilo u normalu. Takodje mi je rekao da imam "sportsko" srce. Ja sam tako cekao negde do Februara, gotovo bez ikakve fizicke aktivnosti, a onda mi je palo na pamet da krenem da radim sklekove. Taj doktor me je pitao da li dizem tegove, rekao sam ne jer to stvarno ne radim. Moja pitanja su: -Koje su dinamicke vezbe? Da li su sklekovi (i trbusnjaci) dinamicke vezbe? Koje su staticke vezbe? Koje su simetricne vezbe. Da li sklekovi mogu da uticu da mi srce radi usporeno? I da, meni srce nikada pre ovoga nije usporeno radilo. Ovo mi se desavalo tokom proslog leta kada smo imali treninge gotovo svakog dana koje naravno nisam propustao. Inace sam dobar ucenik i tokom skolske godine nisam isao na svaki trening, a i nismo imali svakog dana. Juce sam bio na ovoj redovnoj kontroli da mi doktorka procita holter i rekla mi je da mi vise srce ne radi usporeno i sada razmisljam da li da nastavim sa treninzima. Tada kada sam nosio holter bilo je u onih jedinih deset dana od Februara kada nisam radio sklekove jer sam bio bolestan(virus obican). Da li mislite da je to moglo uticati na rezultate holtera. Hvala unapred, pozdrav! :)
da li srce usporeno radilo ili je bilo preskakanja srca?
koliki je bio puls - u miru/naporu?
možeš da slikaš nalaz da mi pošalješ ili da prepišeš nalaz...
-
sportsko srce je normalna adaptacija srca na opterećenje...
opterećenje (zavisi od sporta) može biti više statičko ili više dinamičko, što dovodi do različitih adaptacija (zdravih) promena na srcu...
-----
- promene nekada mogu biti i nezdrave (patološke) - koje predstavljaju bolest srca i one nisu posledica bavljenja sportom nego se otkrivaju kod sportista a posledica su genetike, urodjenih mana, viroza... (u tim slučajevima bavljenje sportom bi previše opteretilo srce i dovelo do pogoršanja rada srca... - zato se sportisti ne dozvoljava bavljenje sportom - privremeno ili trajno...)
-
Koji su efekti treninga na naše telo?
Produženo treniranje dovodi do prolaznih ili trajnih promena u našem telu. Dolazi do usporenje frekvence srca u miru, smanjuje se arterijski krvni pritisak i postiže se brži oporavak posle opterećenja. Srčana potrošnja kiseonika u naporu se smanjuje što poboljšava funkciju srca kao pumpe. Povećava se prokrvljenost skeletnih mišića i metabolizam masti (kako smanjenjem telesne mase i preraspodelom masti u organizmu, tako i povećanim dejstvom enzima koji učestvuju u metabolizmu masti). Da bi se aktivnim mišićima dopremila dovoljna količina kiseonika pri ponavljanim naporima velikog intenziteta nastaje adaptacija srčanog mišića, poznata kao sportsko srce. Karakteriše se povećanjem njegovih šupljina, debljine srčanog mišića, povećanjem ekonomičnosti srčanog rada u miru i u uslovima fizičkog opterećenja.
Povećanu efikasnost srce ostvaruje:
a) sniženjem srčane frekvence (veći broj kontrakcija troši više energije), proširenjem komora (isti volumen krvi može biti istisnut iz srca manjim brojem kontrakcija),
c) povećanjem debljine srčanog mišića (prati proširenje komora da bi se pritisak srčanog zida održao u granicama normale).
Minimalni period treniranja potreban za razvoj promena tipičnih za sportsko srce je 6 nedelja, a ove promene se povlače već nakon nakon jedne nedelje netreniranja. Promene koje nastaju zavise od vrste sporta, kao i od dužine perioda treniranja.
-
Postoje dve vrste opterećenja kojima srce može biti izloženo – dinamičko i statičko.
1) Izrazito dinamički sportovi predstavljaju sportove izdržljivosti (trčanje, plivanje, biciklizam). Oni dovode do opterećenja srca količinom krvi koju srce pumpa. Ova vrsta opterećenja srca dovodi do proširenja srčanih šupljina sa umerenim zadebljanjem srčanog mišića. To se naziva ekscentrična hipertrofija srčanog mišića.
2) Izrazito statički sportovi predstavljaju sportove snage (dizanje tegova, rvanje, bodi bilding). Oni dovode do opterećenja srca pritiskom (povećan pritisak pri statičkom naporu koje srce kao pumpa treba da savlada). Ova vrsta opterećenja srca dovodi do zadebljanja srčanog zida, bez proširenja srčanih šupljina. Ovo se naziva koncentrična hipertrofija srčanog mišića.
Kod osoba sa rizikom od poremećaja srčanog rada i onih sa postojanjem srčanog oboljenja, fizičko opterećenje može dovesti do iznenadnog ozbiljnog srčanog poremećaja. U nekim, srećom retkim slučajevima, kod ovih osoba, može nastati zastoj srčanog rada.
Uloga sportskog lekara je da spreči mogućnost da bavljenje sportom ugrozi sportisti zdravlje. Osnovni zadatak sportske medicine je da otkrije osobe sa povećanim rizikom od neželjenog srčanog poremećaja povezanog sa bavljenjem sportom.
-
Sve je to lepo i korisno sto ste mi napisali, ali mene u stvari zanima da li smem da nastavim da radim sklekove , sto je bilo moje konkretno pitanje, i da li su sklekovi staticke vezbe, posto mi je zabranjeno da radim staticke.
iz kog razloga ti je zabranjeno da radiš statičke vežbe?
da li je radjen ultrazvuk srca?
-
Posto sam trenutno u skoli, videcu da vam slikam rezultate cim dodjem. :)
-
Sve je to lepo i korisno sto ste mi napisali, ali mene u stvari zanima da li smem da nastavim da radim sklekove , sto je bilo moje konkretno pitanje, i da li su sklekovi staticke vezbe, posto mi je zabranjeno da radim staticke.
ne postoje u suštini isključivo statičke/dinamičke vežbe - (osim nekih posebnih vežbi...)
- vežbe i sportska opterećenja su uglavnom kombinacija statičko/dinamičkog rada
- neki sportovi su više statički / neki više dinamički
----
sklekovi spadaju u umereno (do visoko) statičko/umereno dinamičko opterećenje
intenzitet statičkog opterećenja u sklekovima zavisi kolika je snaga tvojih mišića, tj koliko si utrenirana - ako si u srednje do dobro utreniran, tj možeš uraditi 15ak (min 10) sklekova bez velikog zamora, onda su utvom slučaju sklekovi umereno statičko opterećenje...
-
E sada ovu podelu sto si napisao, koji sportovi izazivaju kakvu vrstu promene na srcu, kontam da bilder koji radi kardio moze i da udeblja zidove srca i da prosiri njegove unutrasnje kanale. Sta mislis ? Definitivno mi ima logike...
Al ostaje ovo zadnje sto si napisao, kako ce takvo promenjeno srce reagovati kada se prestane sa treningom. I zasto se u opste puls vraca normalno posle 3 meseca trening (toliko je decku rekao Dr specijalista), da li se srca vraca u prvobitan ''prirodan'' oblik ? Da li se sa njim isto desava kao i sa nasim skeletnim misicima kada prestanem da treniramo pa ''opadnemo'' ?
To su neka pitanja na koja nisam uspeo da nadjem odgovor, ali se nadam da ce Dr Tutorov da se ukljuci kad vidi ovo i napise nam sta zna i sta misli na ovu temu i ova pitanja....
pozdrav,
- pretežno statički sportovi (trening sa tegovima) - dovodi pretežno do zadebljanja srčanog mišića /srce pumpa protiv velikog opterećenja/
- pretežno dinamički sportovi (trčanje, plivanje, biciklizam...) - dovodi pretežno do proširenja srčanih šupljina /srce pumpa veliku količinu krvi, manji je otpor/
-
promene po tipu sportskog srca (adaptacija srca na trening) - su reverzibilne u periodu detreninga (prekida treninga) - nestaje potreba za adaptacijom, adaptacija se povlači....
-
Ako su kao sto kazete, u mom slucaju sklekovi umereno staticka vezba, da li uopste da nastavim da ih radim, tj. sta moze da se desi ako nastavim da ih radim, samim tim sto me je doktor pre pauze, znaci na tom prvom pregledu, pitao da li dizem tegove, i napisao je u izvestaju da ukoliko otkucaji srca budu veci od 35 i pauze ne duze od 2 sekunde, (od cega ni jedno ni drugo nije bilo) mogu da nastavim da treniram, ali da izbegavam simetricne vezbe.
-
period detreninga od 3 meseca je dat možda zbog sumnje na viroznu afekciju srčanog mišića i sprovodnog sistema za ritam srca (SA čvor...)...
---------
- sklekovi ne bi trebali da dovedu do značajnije bradikardije (usporenja srčanog ritma)
- pretežno statička opterećenja dovode u manjj meri do usporenja srčanog rada u miru, u odnosu na dinamičke sportove koji mnogo izraženije stvaraju bradikardiju u miru....
-
Ako su kao sto kazete, u mom slucaju sklekovi umereno staticka vezba, da li uopste da nastavim da ih radim, tj. sta moze da se desi ako nastavim da ih radim, samim tim sto me je doktor pre pauze, znaci na tom prvom pregledu, pitao da li dizem tegove, i napisao je u izvestaju da ukoliko otkucaji srca budu veci od 35 i pauze ne duze od 2 sekunde, (od cega ni jedno ni drugo nije bilo) mogu da nastavim da treniram, ali da izbegavam simetricne vezbe.
gde si bio na pregledu?
koji doktor?
moraš mi napisati dijagnozu i opis ekg-a...
(možeš slikati nalaz i okačiti...
-
To su na neki nacin olaksavajuce vesti, jer sam se bas uplasio sta moze da se ako nastavim da radim. Cim stignem, slikam.
-
https://scontent-fra3-1.xx.fbcdn.net/hphotos-xft1/v/t34.0-12/p480x480/11358608_653090221501110_2009818476_n.jpg?efg=eyJpIjoidCJ9&oh=78fd8833b090ba709864d6d61343eb49&oe=557CA65C
https://scontent-fra3-1.xx.fbcdn.net/hphotos-xft1/v/t34.0-12/p403x403/11124451_653090284834437_1406742542_n.jpg?efg=eyJpIjoidCJ9&oh=7a56e115602ac9792a13ebf73412904a&oe=557C8246
https://scontent-fra3-1.xx.fbcdn.net/hphotos-xft1/v/t34.0-12/p480x480/11103935_653090324834433_1804941647_n.jpg?efg=eyJpIjoidCJ9&oh=2ea737c7a070f7d71d97de201caff449&oe=557B9BA2
https://scontent-fra3-1.xx.fbcdn.net/hphotos-xft1/v/t34.0-12/p480x480/11420023_653090608167738_250337946_n.jpg?efg=eyJpIjoidCJ9&oh=abcd38fd02fb97dd7cba3a2c8bf9dc04&oe=557B8DEA
https://scontent-fra3-1.xx.fbcdn.net/hphotos-xfa1/v/t34.0-12/p480x480/11422672_653091164834349_1457294298_n.jpg?efg=eyJpIjoidCJ9&oh=e8e0727d77f6947f742ce0c59cf2ac25&oe=557CA1EF
Evo slika.
-
Nikolice, bio sam van zemlje pa nisam bio na forumu prethodnih dana...
Pokušavam da otvorim slike koje si postavio, ali ne može...
Probaj da ih okaciš ponovo...
-
Poslaću vam na e-mail jer ne znam kako se ovde postuje slika.
-
da li si imao fizički napor/trening tokom nošenja holtera u periodu 17-18h?
-
da li si bio ozbiljnije prehladjen - viroza prethodnih 6 meseci? (mesec-dva pre početka problema?)
kako je utvrdjena bradikardija (otkrivena?)
-
da li imaš izveštaj kardiologa sa ocenom holtera?
-
da li si radio testiranja na viruse? (koksaki, cmv...)?
-
da li si trenirao neki sport>5godina?