Pansport Forum
Saveti lekara => Ostala pitanja iz oblasti medicine => Temu započeo: zile 018 Jun 18, 2015, 09:53:49 pre podne
-
Pretpostavljam da znate na sta mislim i da se nekome vec to desavalo..
Mozes li Slavisa da objasnis strucno? :D
Inace, desavalo mi se X puta, najcesce u bicepsu, prednjem deltoidu, a vec 3 dana u nogama, tacnije gde je "tear drop", prvo u desnom pa sad i u levom, gledam ih, pulsiraju kao da se dogovaraju :D
-
Radi se o običnim benignim mišićnim fascikulacijama, koje se javljaju normalno kod zdravih ljudi nakon napornih treninga, ili često kod dugotrajnog gladovanja, fizičke iscrpljenosti, pojacanog znojenja( gubitak elektrolita), nedostatka sna, "pada" magnezijuma, kalijuma...
Dakle, to sto mišić poigrava je samo blaga posledica stresa nanetog treningom...preporuka, odmor, tople opustajuce kupke, masaze, suplementacija pre svega magnezijumom, kalijumom( izotonicni napici kod duzih i napornih treninga, pogotovu na povisenim temperaturama), kao i vitaminima B-grupe...
To ti misice govore - "pokidao si nas na treningu bajo moj"....tj. to drhtanje se pojavljuje kada mišić dostiže vrh svoje izdržljivosti...
Grcevi su prisutni ili samo to poigravanje misica?
Inace, benigne fascikulacije se pojavljuju u jednom istom mišiću ponavljano, dok su fascikulacije kod "ozbiljnijih neuroloskih poremecaja" prisutne u različitim grupama mišića, a postoji i gubitak "snage samog misica"...
-
Hvala brate, respect
Kod mene je samo poigravanje misica, nemam nikakve grceve
Uzeo sam magnezijum, vitamin C i gvozdje, koja je merka za dnevni unos istih?
-
O kojim se suplementima radi? Koji oblik? Možeš li da navedeš imena proizvoĂ°ača...imena suplemenata? Anemičan si, pa si se odlučio za gvožĂ°e?
Bitna stavka je unos magnezijuma i gvožĂ°a hranom...
Po pitanju magnezijuma...
Preporučena dnevna doza magnezijuma za žene iznosi oko 320 mg, dok za muškarce iznosi oko 420 mg.
Najbogatiji izvori magnezijuma su integralne žitarice, mahunarke(grašak, pasulj, sočivo), jezgrasti plodovi( badem, orasi, kiki-riki, brazilski orah), kao i semenke bundeve i susam .
Magnezijum je osnova molekula hlorofila preko kog biljke obavljaju proces foto-sinteze, pa je samim tim zeleno lisnato povrće poput spanaća i brokolija odličan izvor magnezijuma.
Voće, meso, riba , kao i mleko i mlečni proizvodi nisu tako bogat izvor magnezijuma kao što se veruje. Magnezijum je veoma rastvorljiv mineral, tako da se kuvanjem gubi njegov veliki procenat. Inače, „rafinacijom“ pšeničnog brašna se gubi najveći deo magnezijuma....zato se akcenat stavlja na intergralne varijante brašna...
Po pitanju suplemenata magnezijuma treba biti obazriv zbog toga što je najzastupljeniji dodatak ishrani na bazi magnezijuma u obliku magnezijum oksida, koji ima najlošiju apsorpciju...tako da se treba okrenuti dodacima ishrani sa magnezijum citratom i aspartatom( helatni oblik).
Što se tiče gvožĂ°a...
Preporučeni dnevni unos za muškarce iznosi 10 mg, a kod žena je duplo veći 18 do 22 mg.
Najbogatiji izvori: jetra( iznutrice), meso(pileće i ćureće, crveno meso-posna govedina, konjsko), jaja( žumanca), riba( tunjevina pogotovu), soja, bundeva, mahunarke(zob, grašak, pasulj), smokva itd.
HemgvožĂ°e se nalazi u namirnicama životinjskog porekla (meso, jaja, riba, jetra), a nehemgvožĂ°e predstavlja gvožĂ°e vezano za proteine u biljnoj hrani. Najveća količina gvožĂ°a u prosečnoj ishrani, više od 8 5%, nalazi se u u obliku nehemgvožĂ°a.
Apsorpcija gvožĂ°a iz namirnica životinjskog porekla (hemgvožĂ°e) mnogo je brža i efikasnija (15-30%), nego gvožĂ°a iz biljne hrane (1-20%).
Ali unesene zajedno, hemgvožĂ°e zajedno sa nehem gvožĂ°em povećaće njegovu resorpciju.
Namirnice koje sadrže bakar (sir, žumance, morski plodovi, jetra, integralne žitarice, povrće zelene boje, kajsije, trešnje i sušene smokve) pomažu u apsorpciji gvožĂ°a.
Integralne žitarice su takoĂ°e dobar izvor gvožĂ°a,inače, spanać je bogat oksalnom kiselinom koja smanjuje apsorpciju gvožĂ°a.
Upotreba namirnica sa dosta vitamina C podstiče apsorpciju gvožĂ°a, tako da je dobro uz obrok popiti čašu ceĂ°enog narandžinog soka ili dodati suplemente vitamina C (do 2000 mg dnevno).
Korisno je izbegavanje kombinovanja namirnica bogatih gvožĂ°em sa mlekom i mlečnim proizvodima.
Najbolje je da svaki obrok sadrži neki izvor hemgvožĂ°a( životinjsko poreklo) - ribu, crveno meso ili živinsko meso, kao i vitamin C.
Ukoliko unos gvožĂ°a putem hrane nije dovoljan, kao i kada su potrebe povećane, mogu se po savetu lekara, u ishranu uvesti suplementi i to najbolje izmeĂ°u obroka, na prazan stomak, rasporeĂ°eni 2-3 puta dnevno, u toku 3 meseca u ukupnim dozama do 100 mg.
Kao suplementi, koriste se vitamini B kompleksa (B6, B12, folna kiselina) i vitamin C.
I pri suplementaciji gvožĂ°em i „optimizatorima” resporpcije gvožĂ°a treba biti oprezan, jer je preterani unos gvožĂ°a toksičan.
Po pitanju vitamina C...
Dnevne potrebe za ovim vitaminom su 60-90 mg za prosečnog čoveka. Potrebe za ovim vitaminom povećavaju fizički napor, stres, neadekvatna ishrana, pušenje, alkohol, prehlade, kao i neke stanja vezana za slabiju otpornost organizma.
Vitamin C je posebno bitan posle treninga.
Jedan od najpoznatijih svetskih bodi-bildera, Dorian Yates, je stalno isticao značaj „mega-doza” vitamina C neposredno posle treninga, znajući da vitamin C "prevenira efekat" kataboličkog udara kortizola (hormona stresa) posle napornog treninga.
Najbolji izvori vitamina C su citrusno voće (limun, pomorandža, kivi, grejp), bobičasto voće (crna ribizla), šipak, paradajz, nekuvan kupus, aronija, acerola, zelena paprika (pre svega deo oko peteljke) i zeleno voće.
Vrsta namirnice / Sadržaj vitamina C ( mg/100 gr)
Šipak 1025
Peršunov list 166
Paprika -sveža 139
Ribizla crna 136
Kivi 90
Limun 53
Pomorandža 51
Kupus -beli 46
Grejpfrut 45
Malina 25
Paradajz 24
nače, voće i povrće izloženo visokim temperaturama, gubi sadrzaj vitamina C, zbog njegove termolabilnosti...tako da akcenat uvek treba staviti na presne namirnice, sa što manje termičke obrade. Ne zaboravimo da i tehnološki postupci kojima se „povećava trajnost voća i povrća“, razne metode zaštite od štetočina i biljnih bolesti takoĂ°e smanjuju sadržaj vitamina C.
Kada govorimo o doziranju kod aktivnih sportista, doze su mnogo veće nego kod „običnih smrtnika“, čak idu od 1000-3000 mg, podeljeno u nekoliko dnevnih doza. Tako da je suplementacija neophodna.
Na tržištu se nalaze razne forme vitamina C.
Na-askorbat, Ca-askorbat,oblik izolovan iz „rose-hips“ (šipurak), ali sve ove forme bukvalno „proĂ°u“ kroz naš organizam i sav „višak“ se izluči urinom, dok novije, „estar forme“ vitamina C omogućavaju dugotrajnije, kontinuirano snabdevanje organizma ovim neophodnim vitaminom ( askorbil-palmitat).
Ne preporučuje se uzmanje više od 1000 mg vitamina C odjednom, uvek ga treba uzimati uz obroke.
Izbegavati kombinovanje aspirina i drugih NSAIL( nesteroidni anti-inflamtorni lekovi) sa vitaminom C zbog mogućih „neželjenih efekata“ na sluzokožu želuca.
Predoziranje L-askorbinskom kiselinom se retko javlja (doze preko 5 gr ), obično su simptomi, dijareja, znaci iritacije želuca, povraćanje, a nekada crvenilo kože, glavobolja, umor i poremećаji sna.
-
Nisam anemican, kupio sam misleci da nije lose da unosim i tako.
Sumece tablete, bio sam u Tempo pa rekoh ajde kad sam vec u prolazu pa sam ih uzeo, a ranije sam uzimao vitamin C i magnezijum onaj u apoteci, sto se uzimaju kao tableta.
-
Nisam anemican, kupio sam misleci da nije lose da unosim i tako.
Sumece tablete, bio sam u Tempo pa rekoh ajde kad sam vec u prolazu pa sam ih uzeo, a ranije sam uzimao vitamin C i magnezijum onaj u apoteci, sto se uzimaju kao tableta.
Po pitanju gvozdja,moja preporuka bi bila da se maksimalno koncentrises na ishranu( hem izvori gvozdja)...
Nisam "fan"sumecih tableta, pogotovu kada su minerali u pitanju...( niskoasporptivni oblici minerala, "problem bioraspolozivosti")...obrati paznju na oblik npr. magnezijuma, kao i "kolicinu" istog...
Sa vitaminom C je doziranje "opustenije"( ali ne zaboravi prirodne izvore)...i da...budi dobro( dovoljno) hidriran... ;)
-
Nisam ni ja, najbolje ono iz apoteke.
Pijem dosta vode, to znam, hvala na savetima i odgovorima.
-
Nisam ni ja, najbolje ono iz apoteke.
Pijem dosta vode, to znam, hvala na savetima i odgovorima.
Ni u apotekama nije bolja situacija...ali je izbor svakako veći...zato je uvek potrebno dobro se informisati o oblicima( formulacijama) vitamina i minerala sa najboljom bioraspoloživošću( čak je bitan i način aplikacije, npr. kod magnezijum hlorida)...dakle, vašu kupovinu vitaminsko-mineralnih suplemenata učinite svrsishodnom( da za vaš novac dobijete "najbolje i najdelotvornije")...jer mala "bioraspoloživost" = promašena investicija..."nisam bogat da kupujem jeftine i nedelotvorne suplemente"...zato opreznost na prvom mestu...
Sve u svemu, za sve što je potrebno oko naknadnih saveta za "pametnu" kupovinu suplemenata tu smo...
-
Aj vec Slavisa kad pricas o oblicima minerala moram da pitam. Secam se da si jednom napisao da su najbolji oblici cinka helati, a da su ok i citrati. Oksidi su smece. Da li to vazi za sve (ili vecinu) minerala ili samo za cink ?
-
Aj vec Slavisa kad pricas o oblicima minerala moram da pitam. Secam se da si jednom napisao da su najbolji oblici cinka helati, a da su ok i citrati. Oksidi su smece. Da li to vazi za sve (ili vecinu) minerala ili samo za cink ?
Helati su kod vecine minerala oblik na najboljim stepenom apsorpcije, tj. bioraspolozivoscu...i kada je npr,. gvozdje, hrom, cink, magnezujum,mangan...u pitanju...cak se i "forma" glukonata odlikuje solidnom "efektivnoscu"( bakar, mangan, cink...)...
Inace, bilo bi uputnije kada bi znao na koje minerale tacno mislis?
Detaljnije o tome...
http://www.doctorsresearch.com/articles3.html
http://www.integrativepractitioner.com/index.php?option=com_content&view=article&id=4220
P.S. U farmakologiji, bioraspoloživost se odnosi na udeo primenjene doze leka koji u neizmenjenom obliku dospeva u sistemsku cirkulaciju, i predstavlja jedan od osnovnih farmakokinetičkih parametara leka...
-
Pa ne mislim na neke posebne, nego na one minerala koji se najcesce nalaze u vitaminsko-mineralnim kompleksima. Posto sam primetio da neki ovakvi dosta skuplji kompleksi dobar deo minerala koji sadrze u sebi su u obliku oksida, pa sam se setio sta si ti pricao za cink. Pa reko da proverim da li su je to generalno za sve metale ili samo za cink...
:)
A sta kazes npr. za kalijum, mangan i bakar u obliku sulfata i hrom-hlorid ?
-
Jedino je po pitanju kalijuma..."hlorid" je dobar izbor...inače, što je "forma jednostavnija", to je količina "elementarnog kalijuma" i brzina apsorpcije veća...1000 mg kalijum hlorida ima oko 500 mg "elementarnog" kalijuma, dok npr. tableta kalijum-glukonata koja sadrži 595 mg ima samo 90 "elementarnog kalijuma"...
Managan u obliku sulfata( najčešći oblik u suplementima) - "mala" bioraspoloživost, najbolji oblici - askorbat, citrat, glukonat, pikolinat..."helati"... http://www.andersenchiro.com/Manganese.htm
Po pitanju bakra - bakar-oksid ima najmanji stepen apsorpcije, dok je sulfat, acetat, "alkalni" karbonat bolji izbor... http://www.uofmhealth.org/health-library/hn-2833007
Vezano za hrom...hlorid varijanta ima najmanju "apsorptivnu stopu", dok je varijanta pikolinata( helat) i polinikotinata najefektivnija... http://www.allaboutnutritionalhealing.com/chromium