Najčešći mitovi u vezi sa ishranom
I deo
(http://s14.postimg.org/b23bye3r1/ten_nutrition_myths_debunked_tablet_b.jpg) (http://postimg.org/image/b23bye3r1/)
1. Telo ne može da iskoristi više od 30 g proteina odjednom
Ova tvrdnja je vladala godinama. 30 g proteina nalazi se u 150 g piletine. Sve preko toga odlazi u telesne masti ili se ne iskorišćava. Zar je ovo zaista istinito?
Da bismo razumeli kako je ova tvrdnja uopšte postala pravilo, moramo početi od toga kako je ona nastala. Pre više godina utvrĂ°eno je da se maksimalna protinska sinteza (MPS) dešava prilikom unosa 20-30 g proteina. Povećanje unosa na 40 i više grama po obroku nije dalo bilo kakav dodatni efekat na MPS. To znači da sve preko 30 g ide u masti? Ne žurite sa zaključkom.
Da, teoretski, višak amino kiselina može se pretvoriti u glukozu i na kraju uskladištiti kao masne rezerve, ali bi ovo bio dug i "skup" proces za telo. Vrlo je teško da ćete se zamastiti od viška proteina. Zapravo, ljudi koji su pokušali da jedu isključivo proteine umalo nisu umrli jer su zapali u stanje poznato kao "zečije gladovanje".
Da li višak proteina znači i veće mišiće? Mišićni rast se dešava u stanju pozitivnog azotnog stanja, tj. kada je MPS (izgradnja mišića) veći od MPB (razgradnja mišića). Da li su 20-30 g dovoljni da zaustave MPB? Da li i tu postoji neki limit?
Nedavna studija pokazala je da unos od 70 g proteina u jednom obroku značajno povećava sintezu proteina tako što drastično smanjuje razgradnju mišića. Iako i dalje ne znamo u kojoj meri se ovaj unos odražava na mišićni rast i snagu, efikasno je razbijen mit da se ne sme unositi više od 30 g odjednom.
2. Visokoproteinska dijeta povećava rizik od osteoporoze
Često se tvrdi da visokoproteinska dijeta može povećati šanse za nastanak osteoporoze – gubitak mineralne strukture kostiju. Teorija počiva na tvrdnji da visok unos proteina povećava kiselost organizma, što dovodi do smanjivanja zaliha kalcijuma u kostima. Zaista?
Na sreću, dugoročne studije ispitivale su efekat unosa proteina na strukturu kostiju i prethodna tvrdnja nije dokazana. Štaviše, devetonedeljna studija, u kojoj su ugljeni hidrati zamenjeni mesom (što je drastično povećalo dnevni proteinski unos), pokazala je povećanja nivoa hormona IFG-1, koji pozitivno utiče na kosti.
2001. godine objavljena je još jedna studija koja nije našla bilo kakav dokaz da proteini utiču negativno na kosti. Ako ništa drugo, potvrdila je da visokoproteinska dijeta poboljšava zdravlje kostiju.
Ovo je vrlo važan mit koji je morao biti razotkriven – kaže dr Rob Vildman, šef naučnog odeljenja kompanije Dymatize Nutrition. Ovakvi mitovi ulivaju strah ljudima da bespotrebno ograničavaju unos proteina, a posebno starim osobama kojima je ovaj nutrijent od još većeg značaja.
Postoji još mnogo studija koje potvrĂ°uju da proteini poboljšavaju mineralnu strukturu kostiju i smanjuju rizik od preloma. Precrtavamo i ovaj mit.
3. Visokoproteinska dijeta negativno utiče na bubrege
Bubrezi su neverovatno efikasni u fultriranju nepotrebnih sastojaka iz tela. Koliko je trenutno poznato, visok unos proteina ne predstavlja poseban stres za njih. Bubrezi su namenjeni da se "bore" sa ovakvom vrstom stresa.
Primera radi, na svakih minut-dva, petina krvi koju pumpa srce biva filtrirana u bubrezima. Pojačani unos proteina možda će malo više uposliti bubrege, ali to je samo jedna kap u kofi u poreĂ°enju sa poslom koji već obavljaju.
Kad već pominjemo kapi, preporučujemo jači unos tečnosti tokom visokoproteinske dijete, kako bi se nadoknadila proizvodnja veće količine urina kojim se odstranjuju svi nepotrebni sastojci. No, i bez toga svakako je poželjno unositi puno tečnosti.
4. Termička obrada proteina smanjuje mu biološku vrednost
Hvala bogu da ovo nema veze sa istinom. Da je istinito, na svakom koraku bismo videli vežbače kako jedu sirovo meso nakon treninga. Naravno da možete da pečete ili kuvate proteine, a da i dalje izvlačite maksimum iz njih. Sirovo meso bi samo povećalo rizik od trovanja hranom.
Ovaj mit se, ipak, češće pominje kada je reč o proteinskom prahu. Ljudi kažu kako će doći do "denaturacije" proteina prilikom termičke obrade. MeĂ°utim, ovo ne oštećuje protein i telo će apsorbovati istu količinu bilo da je obraĂ°en ili nije. Proteinski prah možete čak i da pečete. Kada ste na dijeti, uvek dobro doĂ°u proteinske palačinke, mafini ili čak proteinska pica.
5. Morate uneti proteine odmah nakon treninga
Zaboravili ste da uzmete 30 g proteina nakon poslednje serije na treningu? Zaboravite na napredak. Zvuči kao šala, ali nećete da verujete koliko puta sam čuo ovako nešto u teretani.
Takozvani "anabolički prozor" je period nakon treninga kada je telo najviše otvoreno za apsorpciju nutrijenata, posebno proteina i ugljenih hidrata, i isporuči ih u mišiće kako bi započelo proces oporavka i regeneracije. Nekada se verovalo da taj "prozor" traje 30-60 minuta nakon treninga, ali sada je poznato da je to značajno duže – čak nekoliko sati.
Kada je reč o nabacivanju mišićne mase, tajming uzimanja proteina nije od tolike važnosti kao što se mislilo. Ono što je najbitnije jeste ukupna količina proteina uneta na dnevnom nivou. Dakle, obratite pažnju na ceo dan, a ne samo mali deo dana, tj. pola sata posle treninga.
.... uskoro nastavak
Izvor: bodybuilding.com
Prevod: Robert