Dobre i loše masti
(https://s21.postimg.org/rtppcgbwj/good_fat.jpg) (https://postimg.org/image/rtppcgbwj/)
Prošli su dani kada su sve masti smatrane demonima. Tokom 80-ih i 90-ih smatrano je da uzrokuju srčana oboljenja i gojaznost, ali, na sreću, stvari su se promenile. Kako bismo ispitivali karakteristike „dobrih masti“, najpre moramo da utvrdimo šta su „loše masti“ i zašto bi njihov unos trebalo svesti na najmanju moguću meru.
Loše: trans masti
Trans masti su vrsta nezasićenih masti nastalih u procesu dodavanja hidrogena biljnim uljima, što ih čini tvrdim na sobnoj temperaturi. Nedavna istraživanja pokazalu su da ove masti dižu nivo LDL (lošeg) holesterola istovremeno obarajući HDL (dobar), što povećava rizik od pojave srčanih oboljenja. Najbitnije je da proveravate da li neka hrana sadrži „delimično hidrogenizovano ulje“ jer tu su skrivene ove masti.
Problem sa trans mastima je taj što ih vrlo retko ima u prirodi, pa zato prave brojne negativne efekte kada ih konzumiramo. Prošle godine je FDA saopštila da je kompanijama dala rok od 3 godine da izbace sve trans masti iz hrane koju proizvode. Da, toliko su loše. Najveći problem je u tome što se izomer menja iz cis u trans. Nezasićene masti u prirodi imaju cis izomer, ali se u industriji tokom hidrogenizovanja ovih masti taj izomer menja u trans. To onda stvara razne probleme u telu, uključujući jače upalne procese, insulinsku rezistenciju i akumulaciju masti u predelu stomaka.
Dobre: zasićene masti
(https://s21.postimg.org/ucbed4xmr/good_fat_pic2.jpg) (https://postimg.org/image/ucbed4xmr/)
Postoji mnogo faktora koji odreĂ°uju da su neke masti „dobre masti“, a neki od glavnih, uključujući i različite vrste ovih masti, pomoći će vam ne samo da ostvarite dobru formu, već i da budete u odličnom zdravstvenom stanju.
Kada kažemo da su masti stabilne, to znači da postoji znatno manja verovatnoća da promene stanje i postanu toksične i užegle. Inače, masti postaju užegle preko procesa zvanog oksidacija, koji se dešava kada su izložene vazduhu, svetlu i toploti. Visokostabilne masti su više otporne na promene pod uticajem pomenutih elemenata. Polunezasićene su najslabije meĂ°u njima, tj. postoji najveći rizik da postanu užegle, a prate ih mononezasićene. Zasićene masti su najstabilnije od svih.
Pošto su toliko stabilne, samim tim su i najpogodnije za kuvanje. Primeri ovih ulja su puter, kokosovo ulje, MCT ulje, palmino ulje... Koristite ih za prženje i pečenje jer se neće destabilisati. Pazite na polinezasićene jer mogu da oksiduju i postanu užegle.
Godinama su nas učili da izbegavamo zasićene masti jer su opasne za srce, ali je gomila novih istraživanja da je veza izmeĂ°u ovih masti i oboljenja srca bukvalno nepostojeća. Sa druge strane, dokazana su pozitivna svojstva triglicerida srednjeg lanca, pa se preporučuje njihov dodatni unos. MCT se vari na jedinstven način, tj. prolazi kroz drugačiji proces u telu u odnosu na ostale masti. MCT putuje do jetre i tu se procesuira. Pomaže u funkcionisanju mozga regulišući prizvodnju ketona – koje mozak koristi za bolju kognitivnu funkciju.
Zatim, MCT obezbeĂ°uje telu stabilan priliv energije, što vam omogućava da funkcionišete na maksimumu tokom više sati. Zato su MCT i kokosovo odličan dodatak vašoj jutarnjoj kafi, koji će vam dati snažan „bust“. Pazite samo da postepeno ubacujete ova ulja u vašu svakodnevnu ishranu kako bi se digestivni sistem navikao.
Možda i najznačajniji efekat zasićenih masti je onaj koji imaju na nivo testosterona. One su jedna od ključnih stvari u sposobnosti tela da proizvodi testosteron, a ovaj hormon je od neprocenjivog značaja svakome ko želi da nabaci mišićnu masu. Dakle, samo napred i navalite na zasićene masti.
Izvor: muscleandperformance.com
Prevod: Robert