Pansport Forum
Trening => Teretana => Temu započeo: Dr Mihailo Gavrilovic Maj 24, 2021, 01:27:52 posle podne
-
Vezano za tekst:
https://www.pansport.rs/tekstoteka/vezbanje-cesto-postavljana-pitanja/bonton-u-teretani (https://www.pansport.rs/tekstoteka/vezbanje-cesto-postavljana-pitanja/bonton-u-teretani)
Kada sam počinjao da vežbam u teretani u drugoj polovini 90-ih, to je bilo bitno drugačije mesto nego danas. Nije bilo interneta i šume zbinjujućih informacija. Ono što je bilo potrebno kompiliralo se iz članaka "Flex-a" koji bi tu i tamo neko doneo ili slušajući, sa rezervom doduše, savete starijih članova. Ničega u teretani nije bilo posebnog sem gvožđa, muzike, koja nije bila napadna po jačini i dolazilo se pre posla, pre ispita, posle, kako je ko mogao i organizovao sebi, ali redovno. Nije bilo bežičnog interneta, tv uređaja, glasnog telefoniranja, kikotanja i instagramisanja koje treba da privuče online pažnju ili nečiju lokalnu pažnju uopšte.
Trendovi su takvi da nije samo teretana promenila svoju svrhu i izgled već i ostatak svakodnevih stvari i mesta koje redovno koristimo. Potrošačko društvo je nemilosrdno. Socijalne mreže gutaju sve što se ponudi, kao planina gde se ljudi penju preko glava jedan drugome da bi došli do vrha, makar kratkotrajno, po broju lajkova, radi mrvica lokalne ili šire popularnosti. Svako ima grozničavu želju da se pokaže da postoji, kao kapljica u moru, da snimi nešto ma kako bilo bizarno ili ružno i to objavi. Kako Dostojevski kaže, granice ne postoje. Tako je i teretana je od viteškog mesta gde se u tihoj fizičkoj patnji radilo na sebi i svom karakteru, postalo mesto za reklamu, ličnu promociju, lično dokazivanje, poznanstvo, udaju, nekome i psihoterapiju.
S obzirom da imam priliku da relativno često koristim teretanu u inostranstvu,primećujem da postoji daleko više opuštenosti, obzira prema higijeni i uopšte obzira prema drugim vežbačima nego u domaćim teretanama. Kao u većini slučajeva za probleme lokalnog ponašanja, obrazloženje nalazim u nedostatku emancipacije u smislu ostvarenosti materijalnog života i opterećenost za praćenjem svetskih trendova, što je uzrok većine lokalnih frustracija.
Do nedavno, moji pokušaji povratka redovnom vežbanju u domaćim javnim teretanma su bili obeshrabrujući jer bi me neki tako sitni detalji počev od trenutka kada uđem u svlačionicu, sednem za spravu i počnem da oko sebe primećujem stvari pa do trenutka kada se pokupim i gledam kako se ponaša vežbačka masa na parkingu, demotivisali dovoljno detaljima da javnu teretanu koristim samo u inostranstvu a od skora, u okvirima kućne teretane koju ozbiljno opremam.
Suština priče je daiIako nekima možda to jeste, teretana ne treba da bude pozornica. Ono što se u njoj obavlja je ozbiljno investiranje u svoje zdravlje i godine koje dolaze i kao takvo treba da bude produktivno i obzirno prema ostalima koji imaju isto za cilj. Ako ste početnik i mladi, možda još niste svesni toga ali jednog dana ćete svakako biti, kada primetite da vas zamenjuju za ljude mlađe po 10-ak godina od vas ili kad zapanjieni primetite kako izgleda vaš vršnjak iz škole koji nikad svoje vreme nije odvajao za ulaganje u sebe.
-
Kolega, tekst je veoma zanimljiv i poučan. Tema o kojoj bi se moglo pisati opšino, i u kojoj bi se pronašla svaka generacija vežbača.
Za utehu, i dalje ima "ostataka" starog režima među starijim vežbačima, ali i pripadnicima mlađe populacije koji trening doživljavaju kao ličnu satisfakciju u službi zdravlja
-
Hvala puno koleginice, sto delite moje misljenje.
Neprijatna tema za mnoge pa verujem stoga i ne uvek popularna, ali smatram da nije lose da se nekada svi "pogledamo u ogledalo".
Svakako je motivisuce sto nas i dalje ima koji negujemo "stare vrednosti" pa cak i oni mladji vezbaci poput Vas.
-
Takodje, napomenuo bih - NEvraćanje tegova ja svoje mesto 👎
-
Da, slazem se, to je stara stvar i cesta pojava. Toliko je cesto da se upravo iz toga ko vraca tegove na mesto odmah posle vezbanja, vidi ko ima bogat vezbacki sta i ko je u teretani dugo.
-
Vezano za tekst:
https://www.pansport.rs/tekstoteka/vezbanje-cesto-postavljana-pitanja/bonton-u-teretani (https://www.pansport.rs/tekstoteka/vezbanje-cesto-postavljana-pitanja/bonton-u-teretani)
Kada sam počinjao da vežbam u teretani u drugoj polovini 90-ih, to je bilo bitno drugačije mesto nego danas. Nije bilo interneta i šume zbinjujućih informacija. Ono što je bilo potrebno kompiliralo se iz članaka "Flex-a" koji bi tu i tamo neko doneo ili slušajući, sa rezervom doduše, savete starijih članova. Ničega u teretani nije bilo posebnog sem gvožđa, muzike, koja nije bila napadna po jačini i dolazilo se pre posla, pre ispita, posle, kako je ko mogao i organizovao sebi, ali redovno. Nije bilo bežičnog interneta, tv uređaja, glasnog telefoniranja, kikotanja i instagramisanja koje treba da privuče online pažnju ili nečiju lokalnu pažnju uopšte.
Trendovi su takvi da nije samo teretana promenila svoju svrhu i izgled već i ostatak svakodnevih stvari i mesta koje redovno koristimo. Potrošačko društvo je nemilosrdno. Socijalne mreže gutaju sve što se ponudi, kao planina gde se ljudi penju preko glava jedan drugome da bi došli do vrha, makar kratkotrajno, po broju lajkova, radi mrvica lokalne ili šire popularnosti. Svako ima grozničavu želju da se pokaže da postoji, kao kapljica u moru, da snimi nešto ma kako bilo bizarno ili ružno i to objavi. Kako Dostojevski kaže, granice ne postoje. Tako je i teretana je od viteškog mesta gde se u tihoj fizičkoj patnji radilo na sebi i svom karakteru, postalo mesto za reklamu, ličnu promociju, lično dokazivanje, poznanstvo, udaju, nekome i psihoterapiju.
S obzirom da imam priliku da relativno često koristim teretanu u inostranstvu,primećujem da postoji daleko više opuštenosti, obzira prema higijeni i uopšte obzira prema drugim vežbačima nego u domaćim teretanama. Kao u većini slučajeva za probleme lokalnog ponašanja, obrazloženje nalazim u nedostatku emancipacije u smislu ostvarenosti materijalnog života i opterećenost za praćenjem svetskih trendova, što je uzrok većine lokalnih frustracija.
Do nedavno, moji pokušaji povratka redovnom vežbanju u domaćim javnim teretanma su bili obeshrabrujući jer bi me neki tako sitni detalji počev od trenutka kada uđem u svlačionicu, sednem za spravu i počnem da oko sebe primećujem stvari pa do trenutka kada se pokupim i gledam kako se ponaša vežbačka masa na parkingu, demotivisali dovoljno detaljima da javnu teretanu koristim samo u inostranstvu a od skora, u okvirima kućne teretane koju ozbiljno opremam.
Suština priče je daiIako nekima možda to jeste, teretana ne treba da bude pozornica. Ono što se u njoj obavlja je ozbiljno investiranje u svoje zdravlje i godine koje dolaze i kao takvo treba da bude produktivno i obzirno prema ostalima koji imaju isto za cilj. Ako ste početnik i mladi, možda još niste svesni toga ali jednog dana ćete svakako biti, kada primetite da vas zamenjuju za ljude mlađe po 10-ak godina od vas ili kad zapanjieni primetite kako izgleda vaš vršnjak iz škole koji nikad svoje vreme nije odvajao za ulaganje u sebe.
Jasno je sta pricas, ali ljudi su razliciti. Jasno je i kako bi trebao da izgleda bonton u teretani. Postovanje drugih vezbaca, nosenje peskira, vracanje opreme na mesto, itd.
Ali to koji je razlog zasto neko trenira i dolazi u teretanu, to realno ne bi trebalo da nas se tice. Treba da se fokusiramo na sopstvene razloge, na motivaciju i fokus.