Pansport Forum
Suplementacija => Katalog => Vitamini i minerali => Temu započeo: Dr Nikola Todorov Novembar 01, 2021, 08:06:49 posle podne
-
Vitamin D spada u liposolubilne vitamine, ali se ubraja i u hormone. Postoje različiti oblici vitamina D: ergokalciferol (vitamin D2) i holekalciferol (vitamin D3). Vitamin D se nalazi u ribi, jajima i obogaćenom mleku. Takođe se stvara u koži, kada je izložena sunčevoj svetlosti. Tokom perioda sunčeve svetlosti, vitamin D se skladišti u organizmu u masnom tkivu, a zatim se oslobađa kada sunčeva svetlost nije dostupna. Odgovarajuća izloženost sunčevoj svetlosti je važna, oko 15 minuta dnevno. Vitamin D utiče na sintezu proteina, pomaže u izgradnji mišića, stimuliše proteine koji su odgovorni za mineralizaciju kostiju, podstiče aktivnost proteina odgovornih za mišićnu snagu (aktin, miozin i troponin), utiče na snagu kontrakcije, blokira aktivnost miostatina i paratireoidnog hormona koji doprinose smanjenju mogućnosti izgradnje mišićne mase, podstiče proizvodnju testosterona, stimuliše imunološki sistem, štiti od infekcija.
-
Previše vitamina takođe D utiče na povećanje kalcijuma, a nagomilavanje kalcijuma u tijelu može izazvati jako opasne nuspojave. Tako da treba biti vrlo oprezan u doziranju istog kroz suplemente.
Najbolje provjeriti koje su na vrijednosti istog u tijelu i na osnovu toga dozirati.
Gesendet von meinem Mi MIX 2 mit Tapatalk
-
Slažem se da najpre treba odrediti nivo vitamina D u krvi. Ipak kod svih liposolubilnih vitamina treba biti obazriv, da ne dođe do predoziranja. A ovde postoji realna mogućnost kod predoziranja suplementima vitamina D da dođe do povećane resorpcije kalcijuma, povećanja nivoa kalcijuma u krvi, povećanja izlučivanja kalcijuma mokraćom, što dovodi do nakupljanja kalcijuma u bubrezima i oštećenja bubrega. A dolazi i do taloženja kalcijuma u mekim tkivima (krvni sudovi, srce, pluća).
-
Mada postoje studije koje navode da ne može doći do predoziranja čak i dozama od preko 10 000 internacionalnih jedinica. Za lečenje nekih infekcija (a sada aktuelnog kovida) neke studije pokazuju da treba primeniti doze i od 400 000 i.j. A ovako kod zdrsavih osoba svakako da ne treba da se unose neke megadoze. Obično se ne savetuje preko 4000 i.j.
-
Lično poznajem čovjeka koji je u borbi protiv multipla skleroze koristio doze veće od milion iu jedinica vitamina D3 i uspio da zaustavi progres te jako teške bolesti za koju ni dan danas ne postoji lijek. Ali opet, nismo svi isti i ne reaguje svačiji organizam na pomenuto isto. Sto dokazuje jedan primjer kod momka sa kojim sam radio, a koji je unosio velike doze D3 (10 000 iu) i tako zbog nagomilanog kalcijuma imao teze zdravstvene probleme.
Tako da, samo pametno :)
Gesendet von meinem Mi MIX 2 mit Tapatalk
-
Naravno. Svaki organizam različito reaguje i zato treba uvek voditi računa. To se naročito pokazalo pri korišćenju različitih suplemenata, kako svako od nas ima specifičan odgovor na njih.
-
Inače kada si spomenuo da je vitamin D poboljšao stanje osobe sa multiplom sklerozom, to se i očekuje. Mnoge studije su dokazale da je nizak nivo vitamina D povezan sa rizikom za nastanak autoimunih bolesti, u koje spada i multipla skleroza. Pošto je vitamin D imunomodulator, on deluje kao imunomodulator, što podrazumeva da može da modifikuje imuni odgovor, u zavisnosti od uslova- jača imuni odgovor kada on oslabi i smanjuje imuni odgovor kada je on prejak, što je slučaj sa autoimunim bolestima.
Ali naravno treba voditi računa oko doza. Nekome pomogne, a neko se predozira. Mada moguće da ljudi sa autoimunim bolestima mogu da podnesu megadoze, jer je pokazano da najčešće imaju niži nivo ovog vitamina.
-
Upravo to. Ljudi olako kopiraju sve sto pročitaju ili vide. Jednostavno treba vidjeti da li to prvo tebi uopšte potrebno, drugo koje doze a treće koliko dugo. Danas je najlakse popiti saku vitamina i minerala, a da pritom nismo ni pokušali da bar neke unesemo putem ishrane, koju ne može zamijeniti niti ijedan suplement ako se pravilno obradi i pogodi tajming unosa.
Gesendet von meinem Mi MIX 2 mit Tapatalk
-
To i predstavlja najveći problem. Obično ljudi koji imaju relativno izbalansiranu ishranu posežu za suplementima vitamina i minerala, a oni koji jedu brzu hranu o takvoj suplemetacij i ne razmišljaju. Tako da obično onima kojima je suplementacija ovakve vrste potrebna, oni je i ne primenjuju. Sa druge strane su oni iz prve grupe koji su praktično opsesivni u tom uzimanju tableta vitaminsko-mineralnih komplesa.
-
Ovde bih voleo i da istaknem značaj vitamina D kod dijabetesa. Nova istraživanja pokazuju povezanost dijabetesa i niskog nivoa vitamina D. Potvrđeno je i delovanje vitamina D na same beta ćelije pankreasa (to su ćelije koje produkuju insulin). Pokazano je da vitamin D ima uticaj na lučenje insulina. Smanjen nivo vitamina D uzrokuje poremećaj u lučenju insulina i stimuliše nastanak insulinske rezistencije.
-
Ovom prilikom bih naglasio i značaj vitamina D kod malignih tumora. Pacijenti sa malignom bolešću koji imaju više koncentracije vitamina D imaju i bolju prognozu. Ovaj vitamin utiče na deobu ćelija. Stimuliše normalno funkcionisanje ćelija, inhibira nekontrolisano deljenje malignih ćelija, invazivnost, metastatski potencijal i diferencijaciju ćelija. Inhibira stvaranje novih krvnih sudova za ishranu tumora, što smanjuje dotok hranljivih materija tumorskom tkivu i otežava njegovo širenje. Smatra se da ako ima dovoljne količine ovog vitamina u organizmu da smanjuje rizik od kancera debelog creva, prostate i dojke.
-
Preporučuje se 15 minuta izloženosti suncu bez zaštite, ali tačna količina sunca koja je potrebna određena je i nadmorskom visinom na kojoj se nalazimo, godišnjim dobom (količina UV zračenja), pigmentacijom kože, pa čak i vrstom odeće koju nosimo. Oko 90% ovog vitamina dobijamo sunčanjem. U slučaju lošeg vremena, upotrebe kreme sa zaštitnim faktorom ili tamne puti prodiranje UV zraka u kožu se smanjuje. Melanin u koži tamnopute osobe utiče na apsorpciju UV zraka jednako kao i krema sa zaštitnim faktorom 15 kod svetle puti. U oba slučaja se apsorpcija UV zraka smanjuje za otprilike 99 %.
-
To i predstavlja najveći problem. Obično ljudi koji imaju relativno izbalansiranu ishranu posežu za suplementima vitamina i minerala, a oni koji jedu brzu hranu o takvoj suplemetacij i ne razmišljaju. Tako da obično onima kojima je suplementacija ovakve vrste potrebna, oni je i ne primenjuju. Sa druge strane su oni iz prve grupe koji su praktično opsesivni u tom uzimanju tableta vitaminsko-mineralnih komplesa.
To je sve više uzelo maha, jer previše se polaže nade u same suplemente dok se balansirana ishrana zanemaruje. A nikako da shvate da magicne pilule ne postoje i da se jak imunitet gradi sa gotovo svih strana.
Gesendet von meinem Mi MIX 2 mit Tapatalk
-
Naravno, samo što je svakome lakše da uzme nekoliko tableta i smatra da vodi zdrav život. A ono što se nalazi u tanjiru je mnogo važnije, dakle što raznovrsnija hrana. Isto kao što je važan i adekvatan san, šetnja po čistom vazduhu i još mnogo toga.
-
Osim pozitivnog uticaja ovog vitamina na fizičko zdravlje, dokazano je da ima uticaja i na neke psihičke poremećaje, u prvom redu na depresiju. Ljudi sa niskim sadržajem vitamina D imaju rizik od pojave depresije. Istraživači veruju da, pošto je vitamin D važan za normalno funkcionisanje mozga, nedovoljan nivo hranljivih materija može igrati ulogu u nastanku depresije i drugih mentalnih bolesti. Naučnici su identifikovali receptore za vitamin D u istim delovima mozga koji su povezani sa depresijom.
-
S obzirom na to da je sada period godine kada su najčešće prehlade, mnoge interesuje da li vitamin D zaista utiče na profilaksu infekcija, pre svega infekcija respiratornog trakta. Ima mnogo studija koje pokazuju pozitivan uticaj ovog vitamina na prevenciju, ali i kao dopunski tretman infekcija respiratornog trakta kod osoba različite starosti. Uticaj na Covid 19 je takođe istraživan i došlo se do zaključka da osobe sa nižim nivoom ovog vitamina imaju veće šanse za obolevanje.
-
Mnoga istraživanja povezuju optimalne nivoe vitamina D sa zdravljem srca i kapacitetom za vežbanje. Istraživači sa Harvarda su objavili studiju koja je otkrila da ljudi koji intenzivno i redovno vežbaju imaju veći nivo vitamina D. Druga studija je takođe otkrila sinergističku vezu između vežbanja i optimalnog nivoa vitamina D. Istraživači su utvrdili da ljudi koji više vežbaju imaju veći nivo vitamina D, a najaktivniji učesnici studije sa najvišim nivoom vitamina D takođe su imali najmanji rizik od kardiovaskularnih bolesti. Iz svih ovih studija, međutim, još uvek je nejasno da li vitamin D pokreće kondiciju, ili povećana kondicija pomaže telu da poveća zalihe vitamina D. Umesto toga, čini se da vitamin D i kondicija deluju zajedno, kako bi podjednako poboljšali jedno drugo. To znači da samo uzimanje više vitamina D neće poboljšati fitnes sposobnosti. Morate da vežbate da biste iskoristili prednosti.
-
Mislim da svakako kod osoba koje su duže fizički aktivne bolji je metabolizam i podstiče bolje stvaranje vitamina D. Izuzetno je značajan obzirom na to da sve manje provodim vremena u prirodi i izloženi suncu pa nam je sve potrebniji kroz suplemente. Kada je prevencija u pitanju mislim da je mnogo bolje kad god je to moguće vežbati na otvorenom, šetati i kroz ishranu ga unositi, a tek onda putem suplemenata. Druga priča je kada je potreban u sklopu terapije.
-
Slažem se. Samo sada ide period kada je smanjen broj sunčanih sati, pa je preporučljivo uzimati i suplemente vitamina D. Ipak, najbolje je pre početka uzimanja ovog vitamina odrediti njegov nivo u krvi, pa tek onda započeti suplementaciju.
-
Ne valja na duže staze da se unosi prevelika količina. Ipak prvo se odredi nivo u krvi i tek onda se uzima kroz suplemente ukoliko je potrebno. Kod infekcije potrebno je par meseci unositi određenu dozu i svakako se za par meseci ne može predozirati organizam, posebno ukoliko se bori sa infekcijom. U suprotnom prevelika suplementacija je štetna. U savetu sa lekarima treba se individualno dozirati.
-
Naravno. Samo što postoje i bolesti kod kojih primena megadoza neće načiniti nikakavu štetu, već naprotiv, omogućiće pravilno funkcionisanje imunog sistema. Nešto o tome sam već pisao u prethodnim postovima. Uostalom, dosta radova govore o benefitima vitamina D za ljudsko zdravlje.
-
Da li se unos d vitamina kroz suplemente preporucuje samo u zimskom periodu ili ne?
-
Preporuka je za sve one koji se ne izlažu dovoljno sunčevoj svetlosti i koji ga ne unose dovoljno kroz hranu. Tipa kancelarijski ljudi, ljudi koji rade često noćne smjene su dosta podložni nedostatku istog.
Gesendet von iPhone mit Tapatalk
-
Da, čak se ni ne preporučuje svima i u zimskom periodu. Zaista treba koristiti suplementaciju kada je potrebna, ne po svaku cenu i svako
-
Da, čak se ni ne preporučuje svima i u zimskom periodu. Zaista treba koristiti suplementaciju kada je potrebna, ne po svaku cenu i svako
kome se onda preporucuje, a kome ne da ga unosi tokom zimskog perioda?
-
Vitamin D se preporučuje ukoliko:
niste često napolju - ako ste vezani za kuću zato što se štitite od sunca, na primer;
živite u domu za stare;
obično nosite odeću koja pokriva veći deo vaše kože dok ste napolju.
Ljudi tamne boje kože verovatno ne dobijaju dovoljno sunca čak i ako redovno provode vreme napolju i trebalo bi da razmotre uzimanje suplemenata preko cele godine.
-
Vitamin D se preporučuje ukoliko:
niste često napolju - ako ste vezani za kuću zato što se štitite od sunca, na primer;
živite u domu za stare;
obično nosite odeću koja pokriva veći deo vaše kože dok ste napolju.
Ljudi tamne boje kože verovatno ne dobijaju dovoljno sunca čak i ako redovno provode vreme napolju i trebalo bi da razmotre uzimanje suplemenata preko cele godine.
A u slucaju dece? Da li je njiema obavezan unos vitamina D kroz suplemente ili ne?
-
Nije. Postoje studije koje povezuju decu koja imaju tamniji ten i češće se razboljevaju sa deficitom vitamina D pa se tad preporučuje suplementacija.
-
Još od rođenja, kada se primenjuje u obliku AD kapi, pa i dalje, tokom rasta i razvoja, vitamin D se može primenjivati. U tom početnom rastu i razvoju dece je bitan, pre svega, zbog sprečavanja pojave rahitisa.
-
Od malih nogu dje uz oprez na sunce i naravno čist vazduh. Najbolji vitamin i graditelj imuniteta uz balansiranu ishranu.
Gesendet von iPhone mit Tapatalk
-
Stoji da se AD kapi upotrebljavaju u prvoj godini ali pre svega svež vazduh, sunce, ishrana pa tek onda razmišljanje o suplementima kod dece.
-
Tako je. Zdrav stil života je najvažniji od malih nogu. Samo što su AD kapi obavezne u toku prve godine, po svim preporukama pedijatara. Najvažnije u tom periodu je prevencija rahitisa. Zahvaljujući upotrebi ovog suplementa u našoj zemlji je smanjena incidencija rahitisa.
-
Sada je period godine i za unos vitamina D. Odlično bi bilo da se unosi bar 1000 i.j. dnevno, a mogu i 2000 i.j. Ipak je dosta smanjen broj sunčanih sati.
-
U zimskom periodu kad nema dovoljno sunca ja koristim povremeno ovaj proizvod(https://uploads.tapatalk-cdn.com/20211218/2b5e0fd997e3698fcca5eaf67ee2d06f.jpg)
-
Može povremeno, naravno. Vidim 10 000 i.j. To je velika doza po standardnim preporukama. Bilo je ranije reči o tome. Međutim, kod nekih autoimunih bolesti preporučuju se i mnogo veće doze, ali tu je reć o lečenje konkretnog poremećaja, a i verovatno je u pitanju veći nedostatak. U redu je povremeno uzimanje ove doze koju si naveo. Po zvaničnim preporukama do 4000 i.j. dnevno se smatra bezbednim. Ali, uvek ima odstupanja od ovih doza.
-
Da, 10000 ij je dosta jaka doza ali ko ima problem sa nedostatkom vitamina D onda oke. Ko ima deficit vitamina D ili akutnu infekciju i pad imuniteta ovo je super način da se unese jer je jedna kapsula sasvim dovoljna.
-
Витамин Д може помоћи у борби против опекотина од сунца
Сви знамо да витамин Д добијамо тако што га апсорбује кроз нашу кожу - али студија из 2017. је показала да би такође могао бити од помоћи када се узима у облику суплемената убрзо након опекотина од сунца. Створио је антиинфламаторно дејство и помогао да се смањи оток и бол, па ако сте опечени, посегните за алое вером и витамином Д.
-
Такође може побољшати микрофлору црева
Студија из 2016. је открила да код мишева који су имали метаболички синдром, чини се да суплементи витамина Д позитивно утичу на њихове цревне микробиоме или колекцију бактерија које помажу у раду нашег дигестивног система. Метаболички синдром је скуп стања која повећавају подложност дијабетесу типа 2, можданом удару и другим болестима.
-
Može se primenjivati i tih 10 000 i.j. ali u određenom intervali, recimo jednom nedeljno. Po definicji, to još nije mega doza. One su preko 100 000 i.j. PA se i tako velike doze takođe primenjuju kod određenih stanja. Ipak treba biti obazriv preporučljivo je uvek pre primene visokih doza odrediti nivo vitamina D u krvi.
-
Nekoliko studija je pokazalo da upotreba suprafizioloških doza vitamina D (preko 100 000 i.j.) ne označava veće kliničke koristi kod pacijenata sa nedovoljnim nivoima u serumu, već samo povećava rizik od štetnih efekata. Ali to je recimo studija koja se odnosila na primenu kod osteoporoze.
-
Такође може побољшати микрофлору црева
Студија из 2016. је открила да код мишева који су имали метаболички синдром, чини се да суплементи витамина Д позитивно утичу на њихове цревне микробиоме или колекцију бактерија које помажу у раду нашег дигестивног система. Метаболички синдром је скуп стања која повећавају подложност дијабетесу типа 2, можданом удару и другим болестима.
Oduvek su me zanimale međusobne interakcije između našeg organizma, hrane koju unosimo i crevne flore. To je zanimljiva studija koju si navela. Ranije sam čitao slična istraživanja. Pokazalo se da vitamin D ima antiinflamatorne i imunomodulirajuće efekte u digestivnom traktu. Tako da on utiče na smanjenje upale, kao i na regulisanje našeg imunog odgovora, koji mora da bude optimalan (ni prejak, ni preslab). Vitamin D takođe ima važne funkcije integritetu crevne barijere i homeostazi creva, reguliše mikrofloru creva, pošto disregulacija vitamina D menja mikrobnu neravnotežu u digestivnom traktu.
-
Tako da u ovim hladnim mesecima je pravo vreme da se obrati pažnja na unos vitamina D, pre svega preko hrane, mada je sada idealno vreme i za uvođenje suplemenata ovog važnog vitamina.