Pansport Forum
Saveti lekara => Kako se pravilno hraniti => Temu započeo: Miletić Dušan Decembar 26, 2021, 08:41:14 posle podne
-
Da li ih konzumirate i koje je vase misljenje o njima?
-
Ponekad Kefir i to je sve. Smetaju mi. Alergija na laktozu.
Gesendet von iPhone mit Tapatalk
-
Mlecni proizvodi svi koristim, najvise pred spavanje ili u poslednji obrok. Jer se mlecni proizvodi sporo razgradjuju pa da ima za celu noc
Sent from my Redmi Note 8 using Tapatalk
-
Jogurt puno, kefir, sir... Sve osim mleka.
Obožavam ove proizvode jako.
-
A da li ste nekad culi misljenje od lekara/nutricioniste o njima?
-
Mišljenja su da ne treba pretjerivati sa njima i da uopšte nisu toliko zdrave namirnice kako se vjerovalo decenijama unazad. U normalnim količinama je ok, ali kad neko pije litre mlijeka ili jede kile sira...tad ne
Gesendet von iPhone mit Tapatalk
-
Ja koristim većinu mlečnih proizvoda- sir, kiselo mleko, jogurt, kačkavalj, kajmak. Mleko retko. Jedan moj profesor kaže da mleko treba svi da isključe iz ishrane. A ako pogledamo recimo neke od najdugovečnijih ljudi na svetu (koji žive na Kavkazu), oni koriste svakog dana kozje mleko i mlečne proizvode. Tako da uvek ima izuzetaka. U svakom slučaju, kozji mlečni proizvodi su bolji od kravljih.
-
Bukvalno sve sem kravljeg mleka ali samo zato što ga nikad nisam volela. Složila bih se sa kolegom, kozje je bolje i ima ljudi kojima prija i koristi i čisto kravlje.
-
Kravlje mleko ne preporučuju zbog sve češće intolerancije na laktozu. Intolerancija je česta jer bebe sve manje doje i jer su mleka na rafovima prerađena.
-
Ja koristim većinu mlečnih proizvoda- sir, kiselo mleko, jogurt, kačkavalj, kajmak. Mleko retko. Jedan moj profesor kaže da mleko treba svi da isključe iz ishrane. A ako pogledamo recimo neke od najdugovečnijih ljudi na svetu (koji žive na Kavkazu), oni koriste svakog dana kozje mleko i mlečne proizvode. Tako da uvek ima izuzetaka. U svakom slučaju, kozji mlečni proizvodi su bolji od kravljih.
Ja se slažem s tvojim profesorom. A poznajem jos par profesora koji tako misle. Moglo bi se dosta pisati o tome. Ali svakako da izuzeci postoje.
-
Ja koristim većinu mlečnih proizvoda- sir, kiselo mleko, jogurt, kačkavalj, kajmak. Mleko retko. Jedan moj profesor kaže da mleko treba svi da isključe iz ishrane. A ako pogledamo recimo neke od najdugovečnijih ljudi na svetu (koji žive na Kavkazu), oni koriste svakog dana kozje mleko i mlečne proizvode. Tako da uvek ima izuzetaka. U svakom slučaju, kozji mlečni proizvodi su bolji od kravljih.
Kozji mlecni proizvodi definitivno vaze na najzdravije.
-
Kefir važi za najzdraviji mlečni proizvod.
-
Kefir koristim s vremena na vrijeme uz probiotik. Definitivno nešto najbolje što može da se unese.
Gesendet von iPhone mit Tapatalk
-
Kefir važi za najzdraviji mlečni proizvod.
Slažem se iako vrčini I nije baš ukusan. Meni jeste.
-
Kozije mleko je isto dosta zdravo, sličnije ljudskom od kravljeg mleka. Ovo mleko koristi se kao lek za bolesti poput bronhitisa, suzbijanje alergija, jačanje imuniteta, lečenje i jačanje pluća.
-
Proteini kozjeg mleka formiraju kratke micele (globule), pa su daleko probavljiviji od onih koji se nalaze u kravljem.
-
Kozje mlijeko se previše osjeća. Meni makar ne prija.
Gesendet von iPhone mit Tapatalk
-
Baš je specifično, retko ko ga i može ali je zdravo. Postoje kao alternativa i biljna mleka ali ona nisu bogata proteinima.
-
Da, znam da je izuzetno zdravo, ali baš zbog tog oporog mirisa i ukusa i ne previše popularno. Svakako ko može da ga pije i ko posebno može da nabavi domaće, sve preporuke.
Gesendet von iPhone mit Tapatalk
-
Kozije mleko je isto dosta zdravo, sličnije ljudskom od kravljeg mleka. Ovo mleko koristi se kao lek za bolesti poput bronhitisa, suzbijanje alergija, jačanje imuniteta, lečenje i jačanje pluća.
Cuo sam da ga ljudi oboleli od kancera koriste.
-
Kefir važi za najzdraviji mlečni proizvod.
Zasto je najzdraviji? I sta je tacno?
Vidjao sam ga u friziderima, ali ne znam sta je tacno.
-
Kefir je fermentisani mlečni proizvod poput jogurta s tim što je od njega bolji jer sadrži oko 3x više probiotika, tj oko 60 probiotika.
-
Neke od prednosti su:
Sprečava razvoj raka debelog creva,
Poboljšava varenje i rad mokraćnih kanala;
Čisti organizam od štetnih materija;
Jako deluje na alergije i intoleranciju na hranu;
Prirodni antibiotik;
Smanjuje inflamatorne (upalne) bolesti kao što su reuma i artritis;
Poboljšava iskorišćavanje nutrijenata iz namernica;
Jača imuni sistem.
-
Što se kozjeg mleka tiče u njegovim mlečnim mastima nalazi se i specifična linolna kiselina. Linolna kiselina poseduje antikancerogeno dejstvo, zbog čega bi kozje mleko trebalo preventivno da se konzumira u odbrani od kancerogenih oboljenja.
-
Slično kozjem mleku, i ovčije mleko se smatra zdravijem od kravljeg. E sad, druga je stvar da li svakome odgovara taj ukus. Možda su mlečni proizvodi nešto bolje rešenje, u smislu da imaju malo blaži ukus od mleka.
-
Prednost ovčijeg mleka leži u sastavu mleka u odnosu na kozje i kravlje mleko. Posebno su izražene razlike u procentu sledećih nutrijenata: proteini, kalcijum, gvožđe, magnezijum, cink, tiamin, riboflavin, vit. B6 i B12, D, aminokiseline srednjeg lanca, linolne kiseline i svih 10 esencijalnih aminokiselina.
Dnevne potrebe za kalcijumom, riboflavinom i 5 od 10 esencijalnih aminokiselina se unose ako se konzumiraju samo 2 šolje (490 g) ovčijeg mleka dnevno bez dodavanja bilo čega drugog. Alternativno, 2 šolje jogurta od ovčijeg mleka ili 93 g ovčijeg sira biće dovoljne u pogledu dnevnih potreba za ovim hranljivim supstancama.
-
Kalcijum i cink.
Oba ova minerala se nalaze u većem procentu u ovčijem, nego u kozjem i kravljem mleku. Kalcijum u kombinaciji sa laktozom i velikom količinom vit. D je značajan u prevenciji osteoporoze. Ovčije mleko obezbeđuje 254% dnevnih potreba za kalcijumom, dok kravlje mleko obezbeđuje samo 170%.
Odnos kalcijum-fosfor u ovčjem mleku je skoro savršen, jer se jedno bez drugog ne može dobro iskoristiti u organizmu.
-
Ovčije je zdraviji izbor od kravljeg ali treba napomenuti da je kalorijski jače, ima veći procenat masti i nešto manje proteina od kravljeg.
-
Koje god mleko da vam je favorit kefir i jogurt, kao i manje-masni sir su najbolji oblik mlečnog životinjskog proizvoda pa se njima daje prioritet.
-
Ovčije mleko sadrži duplo više masnoće u odnosu na kozje i kravlje mleko. Masne kuglice u ovčijem mleku su manje od onih u kravljem ili kozjem mleku. Zbog toga je mleko homogenije. Manje masne kuglice se lakše svare i manje je verovatno da će izazvati visok holesterol.
Liposolubilni vitamini (rastvorljivi u mastima)- A, D i E, njih ovčije mleko sadrži značajno više, nego kozje i kravlje mleko.
Ovčije mleko takođe sadrži veću količinu zasićenih masnih kiselina srednjeg/kratkog lanca i veruje se da to dovodi do veće apsorpcije laktoze što je od koristi za one koji su netolerantni na laktozu. Štaviše, ovčje mleko nema toliko zasićenih masnih kiselina u poređenju sa drugim vrstama mleka. 45% masnih kiselina u ovčijem mleku su mono ili poli-nezasićene.
-
Kazein u ovčijem mleku – protein povezan sa sirom, veoma je prihvatljiv za one sa intolerancijom na kozje ili kravlje mleko. Proteini surutke u ovčijem mleku su veoma svarljivi proteini. Ovčije mleko sadrži 3 puta više ove vrste proteina nego kozje ili kravlje mleko, što takođe doprinosi boljoj svarljivosti.
-
Čak i kod osoba sa visokom intolerancijom na laktozu, i dalje će moći da koriste proizvode od ovčijeg mleka. Kada se jogurt pravi od ovčijeg mleka, laktoza se pretvara u mlečnu kiselinu, a tokom proizvodnje tvrdih sireva, laktoza se oslobađa u surutki. Postoji i dokaz da je laktoza u ovčijem mleku ljudima prihvatljivija od laktoze drugih vrsta mleka.
-
Koje god mleko da vam je favorit kefir i jogurt, kao i manje-masni sir su najbolji oblik mlečnog životinjskog proizvoda pa se njima daje prioritet.
Dodao bih samo i kiselo mleko.
-
Nisam kompetentan za neki odgovori ali znam jedno, bar iz mog kraja Knjazevac, stara Planina. Ljudi pre 50god su ziveli na presan leba i mleko i mlecni proizvodi evo ih i dan danas zive i ubijaju po skoro 100godine, a mnogo vise se u mladosti trosili na fizicke radove,poljoprivredne, cuvanje sve vrste stoke i sto posla pored toga, tako da ljudi pravilo nema. Sto vise napreduje tehnologija to je gore po coveka jer masine zamenjuju ljudstvo. Ljudi nista ne rade samo se zale. A od rada niko nije umreo.
Sent from my Redmi Note 8 using Tapatalk
-
Pa to jeste problem što mleko i mlečni proizvodi nisu prirodni i domaći kao nekada. Sada su prerađeni i te obrade više nisu toliko zdrave. Svakako svakome prija nešto drugačije. Mi smo ovde da podelimo iskustva i neke nutritivna i medicinske činjenice. :)
-
Pa to jeste problem što mleko i mlečni proizvodi nisu prirodni i domaći kao nekada. Sada su prerađeni i te obrade više nisu toliko zdrave. Svakako svakome prija nešto drugačije. Mi smo ovde da podelimo iskustva i neke nutritivna i medicinske činjenice. :)
E, bravo!
Ali sad....postoji rpetpostavka da obradom uklanjaju "mane" proizvoda.
-
Realno gledamo a šta je danas u ponudi kao nekada?
Apsolutno ništa, u sve se svašta dodaje
-
Pa to jeste problem što mleko i mlečni proizvodi nisu prirodni i domaći kao nekada. Sada su prerađeni i te obrade više nisu toliko zdrave. Svakako svakome prija nešto drugačije. Mi smo ovde da podelimo iskustva i neke nutritivna i medicinske činjenice. :)
E, bravo!
Ali sad....postoji rpetpostavka da obradom uklanjaju "mane" proizvoda.
Tako bi trebalo da bude ali ne bih rekla. Uklone se neke stvari, ali kako bilo šta može da se preradi i ukloni, a da se nešto drugo ne doda. :D
-
Odlično rečeno. Bilo je reči i o tome da se mlečnim proizvodima uklone masti, a dodaju šećeri.
-
Nisam kompetentan za neki odgovori ali znam jedno, bar iz mog kraja Knjazevac, stara Planina. Ljudi pre 50god su ziveli na presan leba i mleko i mlecni proizvodi evo ih i dan danas zive i ubijaju po skoro 100godine, a mnogo vise se u mladosti trosili na fizicke radove,poljoprivredne, cuvanje sve vrste stoke i sto posla pored toga, tako da ljudi pravilo nema. Sto vise napreduje tehnologija to je gore po coveka jer masine zamenjuju ljudstvo. Ljudi nista ne rade samo se zale. A od rada niko nije umreo.
Sent from my Redmi Note 8 using Tapatalk
Ovo sve što si rekao je apsolutna istina. Samo što sad kad uđemo u prodavnicu mi nemamo mogućnost da kupimo nešto tako. Ostalo je samo da se kupuje direktno od ljudi na selu.
-
Što je po zdravlje još štetnija varijanta. Industrijski šećeri definitivno su štetniji od životinjskih masti.
-
I zato smatram da ove nove, takozvane lajt varijante, mlečnih proizvoda nisu uopšte zdravije. Rađena je studija, pa je dokazano da osobe koje konzumiraju puniomasne mlečne proizvode imaju manju telesnu masu od onih koji konzumiraju one sa malim procentom masti. Čak se spominje da imaju i niži nivo LDL holesterola, kao i niži pritisak. Tako da smatram da ne treba preterivati sa tim lajt varijantama.
-
Smatram da su zasićene masti zdrave, a to dokazuju i istraživanja. Ne treba ih uklanjati iz ishrane, ali naravno ni preterivati. Samo odmereno. Mada ima i dijeta koje preporučuju i veći unos masti.
Šta misle ostali?
-
Kao sto sam cuo i da slanina npr. ne utice na holesterol vec da je povoljna. E sad, vi iz te struke znate tacno o cemu se radi. :)
-
Otprilike reč je o tome da masti nisu nužno loše. Postoje zdrave masti u određenim namirnicama životinjskog i biljnog porekla. Masti se svakako iz ishrane ne trebaju izbacivati. One su sastavni deo antioksidativne zaštite, učestvuju u izgradnji hormona, za apsorpciju vitamina i dobre su za kožu.
-
Kao što postoji dobar i loš holesterol tako postoje dobre i loše masti. Dobre čuvaju srce i krvne sudove i služe za izgradnju ćelija itd
-
Kao sto sam cuo i da slanina npr. ne utice na holesterol vec da je povoljna. E sad, vi iz te struke znate tacno o cemu se radi. :)
Slanina, kao i druge namirnice bogate mastima neće uticati na trajno povećanje holesterola.
-
Ono što je važno je da se 2/3 holesterola sintetiše u organizmu, a samo 1/3 se unosi putem hrane. Suština je da je unos holesterola putem hrane i njegova eliminacija poprilično konstantna. Međutim, problem nastaje ako već neko ima genetsku predispoziciju, kada dolazi do određenog poremećaja u metaboličkom putu holesterola. Tu uopšte i nije značajan unos putem hrane, već će povećanje uslediti upravo usled poremećenog metabolizma holesterola.
-
Ono što je važno je da se 2/3 holesterola sintetiše u organizmu, a samo 1/3 se unosi putem hrane. Suština je da je unos holesterola putem hrane i njegova eliminacija poprilično konstantna. Međutim, problem nastaje ako već neko ima genetsku predispoziciju, kada dolazi do određenog poremećaja u metaboličkom putu holesterola. Tu uopšte i nije značajan unos putem hrane, već će povećanje uslediti upravo usled poremećenog metabolizma holesterola.
A vrlo moguce i nervnim uzrokom.
-
Ono što je važno je da se 2/3 holesterola sintetiše u organizmu, a samo 1/3 se unosi putem hrane. Suština je da je unos holesterola putem hrane i njegova eliminacija poprilično konstantna. Međutim, problem nastaje ako već neko ima genetsku predispoziciju, kada dolazi do određenog poremećaja u metaboličkom putu holesterola. Tu uopšte i nije značajan unos putem hrane, već će povećanje uslediti upravo usled poremećenog metabolizma holesterola.
A vrlo moguce i nervnim uzrokom.
U pravu si, postoje ljudi kojima masnoće u krvi i enzimi jetre rastu usled stresa.
-
Naravno. Stres je dokazan kao okidač mnogih poremećaja, tako da je to slučaj i sa poremećenim metabolizmom holesterola.
-
Znate da mleko sa kafom nikako niej dobro. E sad, mene interesuje koja je prica sa sojinim mlekom i kafom?
-
Da, spominjali smo već da je kafa sa mlekom štetniji za želudac i izaziva još veću kiselost organizma od kafe bez mleka. Što se tiče sojinog, kokosovog, bademovog i drugih mleka biljnog porekla ona izazivaju manju kiselost organizma od kravljeg pa bi se reklo da je manje štetna kafa sa sojinim od kafe sa kravljim mlekom.
-
Za sojino mlijeko se vezu neke druge teorije tj njegovu stetnost. Mada tu su mišljenja kao i u mnogo čemu podijeljenja.
Gesendet von iPhone mit Tapatalk
-
Za sojino mlijeko se vezu neke druge teorije tj njegovu stetnost. Mada tu su mišljenja kao i u mnogo čemu podijeljenja.
Gesendet von iPhone mit Tapatalk
Koje su stetne karakteristike?
-
Ima dosta fitoestrogena, biljnih komponenti koji se u ljudskom organizmu ponašaju kao hormon estrogen. Takođe ima dosta fitinske kiseline koja smanjuje apsorpciju minerala.
-
Za sojino mlijeko se vezu neke druge teorije tj njegovu stetnost. Mada tu su mišljenja kao i u mnogo čemu podijeljenja.
Gesendet von iPhone mit Tapatalk
Koje su stetne karakteristike?
Kao sto je Anita napisala. Konkretno za nas muškarce se veze teorija da štetno djeluje na plodnost.
Gesendet von iPhone mit Tapatalk
-
To sam počeo da kucam sada. Pojedini uopšte ne preporučuju muškarcima unos soje, zbog povećanja estrogena, što je posebno štetno po vežbače. A ovo je naravno isto izuzetno važno, što si spomenuo vezano za plodnost.
-
Ok, ali o kojim mi kolicinama pricamo da bi uopste pravile takvu razliku?
-
To oko plodnosti jel to naučno dokazano ili su samo špekulacije?
-
Ispitivanja koja su se radila po univerzitetskim bolnicama su potvrdila da smanjuju broj spermatozoida i na taj način utiču na plodnost. Međutim kako se soja najviše jede u Kini, a oni su najmnogoljudnija nacija ovo se i dalje stavlja pod znak pitanja.
Isto soja sadrži i neke antioksidanse koji povoljno utiču na plodnost tako da je pitanje na koga će kako delovati.
-
To oko plodnosti jel to naučno dokazano ili su samo špekulacije?
Opet, zavisi od pojedinca kako reaguje na soju. Kod nekoga će izazvati dok neko neće osjetiti
Gesendet von iPhone mit Tapatalk
-
Ispitivanja koja su se radila po univerzitetskim bolnicama su potvrdila da smanjuju broj spermatozoida i na taj način utiču na plodnost. Međutim kako se soja najviše jede u Kini, a oni su najmnogoljudnija nacija ovo se i dalje stavlja pod znak pitanja.
Isto soja sadrži i neke antioksidanse koji povoljno utiču na plodnost tako da je pitanje na koga će kako delovati.
Sad si me tek zbunila. :D
-
Bukvalno je individualno. Kao što je Boban rekao zavisi n koga kako deluje. Isto kao i intolerancija laktoze, nemaju je svi. :D
-
Jedemo soju, pa onda odemo da nam se utvrdi broj spermatozoida i to je :)
-
Jedemo soju, pa onda odemo da nam se utvrdi broj spermatozoida i to je :)
Hah, koliko ljudi bi to zaista uradilo? :)
-
Jedemo soju, pa onda odemo da nam se utvrdi broj spermatozoida i to je :)
Prije soje provjeriti stanje tj odraditi spremogram, da ne bude posle “soja je kriva”
Gesendet von iPhone mit Tapatalk
-
Jedemo soju, pa onda odemo da nam se utvrdi broj spermatozoida i to je :)
Prije soje provjeriti stanje tj odraditi spremogram, da ne bude posle “soja je kriva”
Gesendet von iPhone mit Tapatalk
;D ;D ;D
-
Jedemo soju, pa onda odemo da nam se utvrdi broj spermatozoida i to je :)
Prije soje provjeriti stanje tj odraditi spremogram, da ne bude posle “soja je kriva”
Gesendet von iPhone mit Tapatalk
Tako je. Odličan predlog :) Mora da se zna stanje pre i posle :) :) :) Nije soja kriva, ako je neko neumeren sa alkoholom i cigarama, pa mu je spermogram katastrofalan :)
-
Nažalost ljudi koji imaju alergije savetujem im se da se mlečni proizvodi izbegavaju.
Tu mislim na ove alergije sada na korov, cvetanja itd..
Znam mnogo primera a obožavaju te proizvode.
-
Nažalost ljudi koji imaju alergije savetujem im se da se mlečni proizvodi izbegavaju.
Tu mislim na ove alergije sada na korov, cvetanja itd..
Znam mnogo primera a obožavaju te proizvode.
Nisam znao da psotoji povezanost tog tipa alegija sa mlečnim proizvodima....
-
To su takozvane ukrštene alergije.
Tokom alergijske reakcije organizam stvara zaštitne materije, antitela, kojima reaguje na izazivače alergije, antigene. Na primer, u slučaju alergije na mleko antigen iz mleka, protein kazein, izaziva imunološku reakciju i stvaranje antitela u organizmu. Iako je u većini slučajeva alergijska reakcija vezana za jedan sastojak, najčešće protein, određene namirnice koji se prepoznaje kao antigen, nekada se desi da se javi povezana alergijska reakcija i na namirnicu koja je sasvim druge prirode.
-
To su takozvane ukrštene alergije.
Tokom alergijske reakcije organizam stvara zaštitne materije, antitela, kojima reaguje na izazivače alergije, antigene. Na primer, u slučaju alergije na mleko antigen iz mleka, protein kazein, izaziva imunološku reakciju i stvaranje antitela u organizmu. Iako je u većini slučajeva alergijska reakcija vezana za jedan sastojak, najčešće protein, određene namirnice koji se prepoznaje kao antigen, nekada se desi da se javi povezana alergijska reakcija i na namirnicu koja je sasvim druge prirode.
Upravo to i takvog primera ima dosta. To zaista može biti problem koji zahteva mnogo odricanja.
Osobe koje nemaju takav problem teško da to mogu shvati ti koliko je to u stvari veliki problem.
-
Kao što je Anita već spomenula problem su te ukrštene alergijske reakcije. Posle ispadne da je neka osoba alergična na mnoge supstance. Problem je u detinjstvu, mada većina tih alergijskih reakcija prolazi, ali u odraslom dobu takođe može doći do senzibilizacije mnogim alergenima.
-
Postoje mnoge teorije zašto su poslednjih decenija alergije mnogo češće. Dve možda najznačajnije teorije su da je sada nogo veći higijenski nivo, nego ranije, i da zbog toga organizam nije u kontaktu samnogim supstancama, a druga teorija se vezuje za preterana zagađenja, koja utiču na funkcionisanje imunog sistema.
-
Baš su brojne teorije vezane za uzročnike. Mnogo se priča i o tome da sve manje dojenja izaziva sve više alergija, veče je zagađenje, sve je više alergena u ishrani. Sve u svemu ukoliko neko već ima jednu vrstu alergija treba da izbegava i ostale alergene.
-
Ono što je sigurno da ljudi sa alergijama su sve brojniji.
I nikada se ne zna kada možete biti alergični to jest kada to može početi.
-
Ono što je sigurno da ljudi sa alergijama su sve brojniji.
I nikada se ne zna kada možete biti alergični to jest kada to može početi.
To i jeste jedan veliki problem, što se može javiti u svakom životnom dobu.
-
Ishrana, sterilnost svega, vazduh....
-
Baš su brojne teorije vezane za uzročnike. Mnogo se priča i o tome da sve manje dojenja izaziva sve više alergija, veče je zagađenje, sve je više alergena u ishrani. Sve u svemu ukoliko neko već ima jednu vrstu alergija treba da izbegava i ostale alergene.
Dojenje kao prednost uvijek. Dojenje od majki koje ne vode računa o svom zdravlju, pritom su pušači i šta još ne... Apsolutno ne.
Gesendet von iPhone mit Tapatalk
-
To naravno, od majki koje unose kojekakve toksine u organizam i detetu se na taj način prenese. Ali opet verujem da je to mali procenat i da većina ne-dojenja je neopravdano.
-
To naravno, od majki koje unose kojekakve toksine u organizam i detetu se na taj način prenese. Ali opet verujem da je to mali procenat i da većina ne-dojenja je neopravdano.
Ovde moram da se ubacim. Apsolutno se ne slazem. Vecina dojenja nije bez osnova.
-
Baš su brojne teorije vezane za uzročnike. Mnogo se priča i o tome da sve manje dojenja izaziva sve više alergija, veče je zagađenje, sve je više alergena u ishrani. Sve u svemu ukoliko neko već ima jednu vrstu alergija treba da izbegava i ostale alergene.
Dojenje kao prednost uvijek. Dojenje od majki koje ne vode računa o svom zdravlju, pritom su pušači i šta još ne... Apsolutno ne.
Gesendet von iPhone mit Tapatalk
Upravo tako. Uvek se govori o tome da deca koja nisu dojena, da češće imaju alergije. Isto tako, i deca koja su rođena carskim rezom češće imaju alergije. Prosto nisu prošla kroz prirodni porođajni kanal, gde bi se susrela za normalnom genitalnom florom. Tako su nas učili ginekolozi 8)
-
Ishrana, sterilnost svega, vazduh....
Ima odličnih pedijatara koji lepo i jednostavno kažu- imunitet kod dece se razvija u štali. Zvuči suviše uprošćeno, ali je to suština i velika istina. Tako imuni sistem dolazi u kontakt sa mikrobima, tako se stimuliše i tako ojačava.
-
Napisala sam NEdojenje je neosnovano, a ne dojenje je neosnovano. ;D
-
Ishrana, sterilnost svega, vazduh....
Ima odličnih pedijatara koji lepo i jednostavno kažu- imunitet kod dece se razvija u štali. Zvuči suviše uprošćeno, ali je to suština i velika istina. Tako imuni sistem dolazi u kontakt sa mikrobima, tako se stimuliše i tako ojačava.
Upravo. Mi akda smo bili mali, pa si ceo dan napolju...kakvo pranje ruku, igras se u prasini...
A sada....beba od 3 meseca i roditelji koji im brisu ruke vlaznim maramicama...
-
Napisala sam NEdojenje je neosnovano, a ne dojenje je neosnovano. ;D
Da da, video sam sad da nisam doobro napisao. Mislim da vecina nedojenja imaju itekako dobre razloge.
-
Ishrana, sterilnost svega, vazduh....
Ima odličnih pedijatara koji lepo i jednostavno kažu- imunitet kod dece se razvija u štali. Zvuči suviše uprošćeno, ali je to suština i velika istina. Tako imuni sistem dolazi u kontakt sa mikrobima, tako se stimuliše i tako ojačava.
Upravo. Mi akda smo bili mali, pa si ceo dan napolju...kakvo pranje ruku, igras se u prasini...
A sada....beba od 3 meseca i roditelji koji im brisu ruke vlaznim maramicama...
E to brisanje ruku, a i lica dece vlažnim maramicama mi nikada neće biti jasno. Razumem da se dete nečim umaže, pa uzmi običnu maramicu i obriši, ili isperi vodom. Ono mi je strašno da gledam, a naročito kada ih po licu brišu vlažnim maramicama. Ne znam što bi to radili.
-
Danas je i pregršt informacija za mnoge hendikep a ne prednost. Jednostavno ima puno naivnih ljudi koji veruju u svašta. Pa tako i djecu uskrate za mnogo što šta bitnog u detinjstvu. A sve u želji da ih "sačuvaju".
Gesendet von iPhone mit Tapatalk
-
Ishrana, sterilnost svega, vazduh....
Ima odličnih pedijatara koji lepo i jednostavno kažu- imunitet kod dece se razvija u štali. Zvuči suviše uprošćeno, ali je to suština i velika istina. Tako imuni sistem dolazi u kontakt sa mikrobima, tako se stimuliše i tako ojačava.
Upravo. Mi akda smo bili mali, pa si ceo dan napolju...kakvo pranje ruku, igras se u prasini...
A sada....beba od 3 meseca i roditelji koji im brisu ruke vlaznim maramicama...
E to brisanje ruku, a i lica dece vlažnim maramicama mi nikada neće biti jasno. Razumem da se dete nečim umaže, pa uzmi običnu maramicu i obriši, ili isperi vodom. Ono mi je strašno da gledam, a naročito kada ih po licu brišu vlažnim maramicama. Ne znam što bi to radili.
To mi je ok ako su na ulici, fazon dete se umazalo cokoladom..... Ali praviti sterilno okruzenje i ne dozvoljavatinimunitetu da se navikne na necistocu.... Uzas
-
Suština je da se imunitet stiče u kontaktu sa mikrobima. Uvek pedijatri kažu nemojte decu držati kao u staklenom zvonu.
-
Čuveni efekat staklenog zvona. Sve se više priča o tome, a i dalje ljudi sve više to primenjuju na deci.
-
Čuveni efekat staklenog zvona. Sve se više priča o tome, a i dalje ljudi sve više to primenjuju na deci.
Velika većina roditelja. A oni sto ne praktikuju to se smatraju cudacima
..
-
Otprilike je tako. Dobre su škole roditeljstva koje su jedno vreme bile organizovane, čisto zbog te medicinske edukacije.
-
Nisam bas cuo da se u tim skolama prica o tome. O tim stvarima mozemo da cujemo od dr Rajovica npr. O tome i o ucenju generelano kroz igru.
-
Nisam bas cuo da se u tim skolama prica o tome. O tim stvarima mozemo da cujemo od dr Rajovica npr. O tome i o ucenju generelano kroz igru.
On je poznat po tome koji je objasnio zašto je značajno da deca skaču po baricama.
To je, kada obratimo pažnju, prisutno kod praktično sve dece, da vole da gaze i skaču po baricama. A vidimo da je to izuzetno značajno za razvoj mozga, što je ovaj doktor i objasnio.
-
Ove što ih reklamiraju Nemanja ali ima medicinsko-edukativnih škola. Mogu ljudi da se raspitaju o tome.
-
Inače sad je počelo da se malo više priča o tome koliko je fizička aktivnost dece bitna za razvoj mozga. Pre nekih 7-8 godina kad je objavljena studija po kojoj više od 50% dece u SADu nije umrlo da skoči unazad i samim tim su imali slabije pamćenje ljudi nisu verovali.
-
Nisam bas cuo da se u tim skolama prica o tome. O tim stvarima mozemo da cujemo od dr Rajovica npr. O tome i o ucenju generelano kroz igru.
On je poznat po tome koji je objasnio zašto je značajno da deca skaču po baricama.
To je, kada obratimo pažnju, prisutno kod praktično sve dece, da vole da gaze i skaču po baricama. A vidimo da je to izuzetno značajno za razvoj mozga, što je ovaj doktor i objasnio.
To kao i skakanje po krevetu. 🙂
-
Inače sad je počelo da se malo više priča o tome koliko je fizička aktivnost dece bitna za razvoj mozga. Pre nekih 7-8 godina kad je objavljena studija po kojoj više od 50% dece u SADu nije umrlo da skoči unazad i samim tim su imali slabije pamćenje ljudi nisu verovali.
Mi smo bica kretanja. I nas nervni sistem se razvija kretanjem. Tos e oduvek znalo samo sto se niko ocigledno nije bavio time...
-
Inače sad je počelo da se malo više priča o tome koliko je fizička aktivnost dece bitna za razvoj mozga. Pre nekih 7-8 godina kad je objavljena studija po kojoj više od 50% dece u SADu nije umrlo da skoči unazad i samim tim su imali slabije pamćenje ljudi nisu verovali.
Upravo sam sad skočio unazad, čisto da vidim na čemu sam
Gesendet von iPhone mit Tapatalk
-
Ako probate sa današnjim predškolcima videćete koliko njih ne ume da skoči ili hoda unazad, dok smo s druge strane mi to kao deca redovno radili.
-
Ako probate sa današnjim predškolcima videćete koliko njih ne ume da skoči ili hoda unazad, dok smo s druge strane mi to kao deca redovno radili.
A razlog? Tableti, guranje u kolicima do 5e godine, na dvoristu se reko ko igra, itd.
-
Upravo to- savremen način života+ vaspitanje.
-
Inače jedna zanimljiva stvar. Kada već pričamo o ovoj temi. Pedijatri ne savetuju da se deci daje dubak. Smatra se da ometa psiho-motorni razvoj dece, zbog nepravilne i neadekvatne motorike koja se razvija korišćenjem dupka.
-
Da, dubak se ne savetuje jer se često preskače faza puzenja i dete se stavlja direktno u dubak.
-
Inače jedna zanimljiva stvar. Kada već pričamo o ovoj temi. Pedijatri ne savetuju da se deci daje dubak. Smatra se da ometa psiho-motorni razvoj dece, zbog nepravilne i neadekvatne motorike koja se razvija korišćenjem dupka.
I tu su cak orpecna misljenja.....
a onda i roditelji kazu-moje dete je bilo u dubku i nista mu ne fali.
Ali realno razmisljajuci....covek kao takav treba sam da se razvija uz kretanje....a razvoj uz dubak svakako nije prirodan.