Pansport Forum
Saveti lekara => Ostala pitanja iz oblasti medicine => Temu započeo: Boban Šaranović Jul 31, 2022, 01:45:51 posle podne
-
Kortizol.
Gesendet von iPhone mit Tapatalk
-
Produženi psihički stres je nekako najčešći faktor skoka kortizola kod ljudi u opštoj populaciji. Kod sportista je to uglavnom preveliko fizičko iscrpljivanje koje je opet na neki način i mentalni stres. Saveti su odlični ali ja bih uvek najpre naglasila ljudima da se trude da se potrude da otklone frustracije.
-
Druga stvar je što se sve više kortiko preparata koristi i samim tim stvaraju se neželjeni efekti glukokortikoida. Ove preparate treba ograničiti u upotrebi, samo kad postoji stroga indikacija.
-
Produženi psihički stres je nekako najčešći faktor skoka kortizola kod ljudi u opštoj populaciji. Kod sportista je to uglavnom preveliko fizičko iscrpljivanje koje je opet na neki način i mentalni stres. Saveti su odlični ali ja bih uvek najpre naglasila ljudima da se trude da se potrude da otklone frustracije.
Upravo, kod ljudi koji i nemaju neke posebne fizičke aktivnosti više he stvar psihe. Kod profesionalnih sportista takodje, ali oni su nekako vise upućeni u moguće posledice. Dok većina nikad nije ni čula za kortizol.
Gesendet von iPhone mit Tapatalk
-
Druga stvar je što se sve više kortiko preparata koristi i samim tim stvaraju se neželjeni efekti glukokortikoida. Ove preparate treba ograničiti u upotrebi, samo kad postoji stroga indikacija.
O tome se malo pise i malo zna u slučaju koritikosteroida. A danas svaki neželjeni efekat se tretira istima. Izdaju se bez recepta i čovjek ih koristi po nekad mjesecima a da nije svestan posledica.
Gesendet von iPhone mit Tapatalk
-
Većina nije ili čula za kortizol ili ima "negativno" mišljenje o njemu zbog naziva "hormon stresa". Zablude iz neznanja idu. Svaki hormon služi zdravlju pre svega. A u bilo čemu ako se pretera naravno da se lako sklizne u problem.
-
Evo ja ću ovde pomenuti nešto o kortikosteroidima koji se primenjuju u terapiji.
Kortikosteroidi (glukokortikoidi), predstavljaju steroidne hormone koji se fiziološki luče u kori nadbubrežne žlezde pod uticajem hipotalamusa i hipofize. Ovaj proces najvećim delom se odvija ujutro, a u manjoj meri popodne. Farmakoterapija kortikosteroidima obuhvata fiziološku supstituciju primenom nižih doza. Daleko češće, primenom supraterapijskih doza ovi lekovi se primenjuju u cilju postizanja imunosupresivnog i antiinflamatornog delovanja.
-
Antiinflamatorno delovanja kortikosteroida je posledica smanjenja sinteze prostaglandina i leukotrijena (medijatora zapaljenja), i inhibicije proliferacije fibroblasta, stvaranja kolagena i zarastanja rana. Dovodeći do smanjenja sinteze antitela, oni, naime, smanjuju alergijsku reakciju. Smanjuju i aktivnost limfnog tkiva, što sve zajedno za posledicu ima antizapaljenski i imunosupresivni efekat ovih lekova.
-
Neželjeni efekti su posledica hiperplazije kore nadbubrežne žlezde. Među prvim pokazateljima su telesne manifestacije metaboličkog poremećaja u vidu nagomilavanja masnog tkiva na licu (facies lunata), povećanje abdominalnog masnog tkiva, pojave strija i hirzutizma (pojačan rast dlaka). Zbog kataboličkog delovanja, dolazi do smanjenja mišićne mase (izduženi i tanki ekstremiteti u odnosu na trup). S obzirom na to da kortikosteroidi dovode do hipokalcijemije, dolazi i do smanjenja koštane gustine i osteoporoze.
-
Naravno, ukoliko je korist veća od neželjenih dejstava onda je primena apsolutno potrebna i ne treba se plašiti jer se ovi neželjeni efekti povlače nakon ukidanja terapije kortikopreparatima.
-
Odlično objašnjeno. Tema o kojoj se može još puno pisati i koja je jako bitna za sveopštu edukaciju. Nažalost do malo ljudi dolaze ovakve informacije, ali bitno je od necega početi.
Gesendet von iPhone mit Tapatalk
-
Problem je i što se stres shvata kao nešto što je obavezno štetno. Sam stres ne predstavlja uvek štetnu reakciju. I pored toga što možemo sa psihološkog aspekta da razlikujemo eustres (dobar) i distres (loš stres), možemo i sa striktno fizičkog aspekta videti da je stres nešto što nam može i pomoći. Samo zapaljenje se opisuje kao lokalni odgovor organizma na stres. Bez obzira da li je reč o povredi, infekciji ili nekom drugom uzroku, organizam će reagovati nastankom zapaljenjskog odgovora. Zahvaljujući tom odgovoru organizam može omogućiti zarastanje rana, borbu sa mikroorganizmima i sa mnogim drugim faktorima. Naravno postoje slučajevi i kada je to štetno. Tako da jeste kortizol poznat kao hormon stresa, ali on nam pomaže, kao i drugi hormoni, kada je sve u okviru fizioloških granica. Stres za organizam je i sama fizička aktivnost.
-
Ja sam recimo dok ssam bio lecen protiv Covida dobijao kortikosteroid po imenu Dexametazon i dobio sam tabletu koji dan koliko miligrama sam trebao uzimati.Najvisa dnevna doza mi je bila 60mg i posle sam morao smanjivati sve dok zadnju nedelju nisam uzimao po 5mg dnevno i posle prestao sa koriscenjem.Sveukupno sam uzimao 6 nedelja ako se dobro secam i jedini nezeljan efekat koji sam imao a koji mozda nije ni povezan sa ovim je bila meka stolica.Zato kazem da je mozda od ovog jer dok sam ga uzimao imao sam meksu stolicu cim sam prestao nakon 3-4 dana mi se normalizovala stolica.Ali doktori kazu da me je to spaslo.
-
U toku COVID infekcije se kortikosteroidi koriste kao imunosupresivi. Kažu da prejak imunološki odgovor ide u prilog virusu, a šteti organizmu zbog čega se u težim slučajevima koriste ovi lekovi.
-
Vremenski period od 1-2 meseca nije dug i retko se tad javljaju dugotrajni neželjeni efekti, više se ispoljavaju blaži akutni.
-
Za kovid u protokolu stoji i primena kortikosteroida. Sto jeste u nekim slucajevima dosta korisno. Medjutim, primena ovih hormona kod nekih drugih virusnih infekcija je uvek pod znakom pitanja i postoje razlicita shvatanja.
-
Kod virusa koji obaraju imunitet je kontraindikovana. Opet i ovde je sve zavisno od prirode same bolesti i čoveka
-
Ma naravno. Većina autora ne preporučuje primenu kortikosteroida kod virusnih infekcija. Vidimo da uvek ima izuzetaka.
-
Uvek i u svemu.
Elem, kortiko lekovi nisu isto što i kortizol, tako da nema potrebe da ga ljudi smatraju "lošim" hormonom.
-
U toku COVID infekcije se kortikosteroidi koriste kao imunosupresivi. Kažu da prejak imunološki odgovor ide u prilog virusu, a šteti organizmu zbog čega se u težim slučajevima koriste ovi lekovi.
Hvala lepo na objasnjenju!!!