Pansport Forum
Suplementacija => Kombinacija suplemenata u odnosu na cilj => Temu započeo: Dr Nikola Todorov Februar 28, 2026, 07:58:00 posle podne
-
Vitamin A je opšti termin za grupu supstanci rastvorljivih u mastima koncentrovanih u biljnoj i životinjskoj hrani. U životinjskoj hrani, vitamin A se nalazi u obliku retinola i retinil estara. Biljna hrana sadrži karotenoide provitamina A, koji se pretvaraju u aktivne oblike vitamina A.
-
Ovaj važan vitamin može ponuditi koristi kao što su poboljšani vid, imunološka funkcija, kognitivne sposobnosti i reproduktivno zdravlje. Možete ga prirodno pronaći u nekoliko vrsta biljne i životinjske hrane. Takođe ga možete uzimati kao suplement.
-
Uzimanje suplemenata vitamina A može podržati vaše zdravlje na nekoliko načina i može biti neophodno za neke ljude, posebno za one koji možda nisu u mogućnosti da pravilno unose vitamin A putem hrane.
-
Podržava zdravlje očiju
Vitamin A je komponenta pigmenta koncentrisanog u mrežnjači koji se zove rodopsin. Mrežnjača je sloj tkiva koji se nalazi na zadnjem delu oka i koji detektuje svetlost i šalje signale mozgu koji vam omogućavaju da vidite. Rodopsin je neophodan za vid, a posebno je važan za vid u uslovima slabog osvetljenja. U stvari, nedostatak vitamina A može dovesti do stanja koje se naziva noćno slepilo, što otežava vid u uslovima slabog osvetljenja.
-
Pored toga što je neophodan za opšte zdravlje vida, vitamin A štiti od uobičajenih očnih bolesti, kao što je makularna degeneracija povezana sa starenjem (AMD), vodeći uzrok gubitka vida kod starijih osoba. Održavanje viših nivoa određenih karotenoida provitamina A u krvi, kao što su beta-karoten i alfa-karoten, može značajno smanjiti rizik od razvoja AMD-a i usporiti napredak AMD-a kod ljudi koji već žive sa ovim stanjem.
-
Suplementi vitamina A takođe mogu koristiti ljudima koji žive sa sindromom suvog oka (SSUO), stanjem koje izaziva simptome poput suvih očiju, zamućenog vida i osetljivosti na sunce. Jedna studija sprovedena na 60 muškaraca otkrila je da uzimanje 1.500 mg suplemenata vitamina A tokom tri uzastopna dana značajno poboljšava kvalitet suza kod muškaraca sa suvim okom, uključujući i njihov suzni film.
-
Jača imuni sistem
Vitamin A je neophodan za zdrav imuni odgovor, uključujući funkciju imunih ćelija, poput ćelija prirodnih ubica (NK ćelija) i makrofaga, koji štite telo od infekcija i regulišu upale.
-
Istraživanja sugerišu da uzimanje vitamina A putem dijetetskih suplemenata može koristiti ljudima sa određenim infekcijama, kao što je COVID-19. Jedna sedmodnevna studija koja je obuhvatila 60 ljudi koji su bili teško bolesni od COVID-a otkrila je da su oni koji su primili 25.000 međunarodnih jedinica (IU) vitamina A, B, C, D i E primetili smanjenje težine simptoma i poboljšani inflamatorni odgovor, u poređenju sa onima koji su primali placebo tretman.
-
Ova studija je koristila više vitamina kao tretman, ne samo vitamin A, tako da nije jasno da li bi vitamin A imao isti efekat ako se koristi, već sam po sebi. Ako odlučite da uzimate vitamine za infekciju koju imate, uvek je važno da prvo razgovarate sa svojim lekarom kako biste bili sigurni da su suplementi bezbedni za vas i vaše stanje.
-
Neophodno za zdravu trudnoću
Ženama koje su trudne ili doje potrebno je više vitamina A nego onima koje nisu trudne. To je zato što vitamin A igra ključnu ulogu u rastu i razvoju fetusa i opštem zdravlju majke. Trudnicama i dojiljama potrebno je dodatnih 70 mikrograma (mcg) i 600 mcg ekvivalenata aktivnosti retinola (RAE) – standard merenja za vitamin A – dnevno u poređenju sa osobama koje nisu trudne ili doje.
-
Ako potrebe za vitaminom A nisu zadovoljene tokom trudnoće, to može dovesti do anemije, oslabljenog imunog sistema, problema sa vidom i abnormalnosti kod fetusa. Iako je nedostatak vitamina A relativno redak u SAD, većina prenatalnih suplemenata sadrži vitamin A kako bi se podržali optimalni nivoi vitamina A.
-
Ovaj važan vitamin može ponuditi koristi kao što su poboljšani vid, imunološka funkcija, kognitivne sposobnosti i reproduktivno zdravlje. Možete ga prirodno pronaći u nekoliko vrsta biljne i životinjske hrane. Takođe ga možete uzimati kao suplement.
Znaci nista od onoga sto su mi kao mali rekli da jedem sargarepu za bolji vid? ;D ;D ;D
-
Reguliše određena zdravstvena stanja
Neka osnovna zdravstvena stanja mogu negativno uticati na sposobnost tela da apsorbuje vitamin A iz hrane. Primeri uključuju inflamatornu bolest creva i cističnu fibrozu, jer mogu ometati apsorpciju vitamina A u digestivnom traktu. Ova smetnja često može dovesti do nedostatka vitamina A.
-
Uzimanje suplemenata vitamina A može podržati vaše zdravlje na nekoliko načina i može biti neophodno za neke ljude, posebno za one koji možda nisu u mogućnosti da pravilno unose vitamin A putem hrane.
Misljenja sam da u danasnje gmo vreme niko nece moci da unese neophodnu kolicinu ne samo A vitamina nego i bilo kojeg drugog vitamina.
-
Ako živite sa stanjem koje vam može otežati pravilnu apsorpciju vitamina A, vaš lekar može preporučiti suplemente vitamina A uz druge tretmane koje možda koristite.
-
Poboljšava kognitivne funkcije
Beta-karoten je provitamin A karotenoid koji ima snažna antioksidativna svojstva. Zbog svojih jakih ćelijsko-zaštitnih efekata, uzimanje suplemenata beta-karotena može poboljšati kognitivne funkcije.
-
Jedan pregled 16 studija pokazao je da suplementacija beta-karotenom u dozama od 6 mg do 50 mg dnevno u kombinaciji sa drugim hranljivim materijama (kao što su vitamin E, vitamin C, cink ili selen) tokom najmanje 16 nedelja može poboljšati kognitivne funkcije kao što su pamćenje i pažnja.
-
Međutim, nema dokaza da beta-karoten poboljšava kognitivne funkcije kada se koristi samostalno, tako da je potrebno više istraživanja kako bi se razumela veza između vitamina A i zdravlja mozga.
-
Dobri izvori vitamina A
Vitamin A se nalazi i u biljnoj i u životinjskoj hrani. Biljna hrana sadrži vitamin A u obliku karotenoida, poput beta-karotena, dok životinjska hrana sadrži preformirani vitamin A.
-
Evo nekih od najboljih dijetetskih izvora vitamina A:
Goveđa džigerica: 6.582 mcg RAE na 3 unce (oz), ili 731% dnevne vrednosti (DV)
Šargarepa, sirova: 1070 mcg RAE po iseckanoj šolji, ili 119% DV
Spanać: 573 mcg RAE na pola šolje, ili 64% DV
-
Dinja: 270 RAE po šolji, ili 30% DV
Atlantska ili kisela haringa: 219 RAE na 3 unce, ili 24% DV
Rikota sir, delimično obrano: 133 RAE po šolji, ili 15% DV
-
Slatke, crvene paprike: 117 RAE po iseckanoj šolji, ili 13% od DV
Mango: 112 RAE po celom mangu, ili 12% DV
Tvrdo kuvano jaje: 75 RAE po velikom jajetu, ili 8% DV
-
Mnoge druge biljne i životinjske namirnice takođe su bogate vitaminom A, zbog čega je nedostatak vitamina A redak kod ljudi koji se pridržavaju raznovrsne ishrane. Ako imate dijetetska ograničenja, razgovarajte sa svojim lekarom kako bi vas uputio registrovanom dijetetičaru koji vam može pomoći da napravite spisak namirnica bogatih vitaminom A koje odgovaraju vašim dijetetskim potrebama.
-
Kako konzumirati vitamin A
Iako se vitamin A možete apsorbovati direktno iz određene hrane, on je dostupan i u obliku suplemenata samo sa vitaminom A. Ovaj vitamin možete pronaći i u multinutrijentnim suplementima, poput multivitamina. Suplementi vitamina A dolaze u nekoliko oblika, kao što su kapsule, tablete, tečnosti, gumene bombone i praškovi.
-
Vitamin A je hranljiva materija rastvorljiva u mastima, što znači da se bolje apsorbuje sa mastima. Micele, koje su klaster molekula koje telo formira kada vari masti, mogu povećati apsorpciju vitamina A u tankom crevu. Uz to, suplemente vitamina A možete uzimati u bilo koje doba dana, ali je najbolje uzimati suplemente vitamina A uz obroke ili zdrave grickalice koje sadrže masti.
-
Doziranje
Organizam apsorbuje preformirani vitamin A mnogo efikasnije nego karotenoide provitamina A. Na primer, između 70-90% preformiranog vitamina A iz suplemenata se apsorbuje u digestivnom traktu u poređenju sa 8,7-65% beta-karotena.
-
Zbog ove značajne razlike, preporučeni nivoi unosa vitamina A dati su kao ekvivalenti aktivnosti retinola (RAE), što predstavlja količinu vitamina A apsorbovanu u digestivnom traktu. Jedan mikrogram (mcg) RAE je ekvivalentan:1
1 mcg retinola
2 mcg suplementalnog beta-karotena
12 mcg dijetetskog beta-karotena
24 mcg dijetetskog alfa-karotena ili beta-kriptoksantina
-
Trenutna preporučena dnevna doza (RDA) za vitamin A kod odraslih je 700 mcg RAE za osobe ženskog pola i 900 mcg RAE za osobe muškog pola. RDA za trudnice i dojilje je 770 mcg RAE i 1.300 mcg RAE.
-
Doze vitamina A koje se koriste u suplementima variraju, ali većina suplemenata koji sadrže samo vitamin A sadrži oko 3.000 mcg RAE ili 333% DV. Multinutrijentni suplementi, poput multivitamina, često sadrže niže doze vitamina A, obično između 750 i 1.050 mcg RAE ili 83% do 117% DV.
-
Da li je vitamin A bezbedan?
Kada se pravilno koriste, suplementi vitamina A su bezbedni. Međutim, preformirani vitamin A može se akumulirati u telu, prvenstveno u jetri. Konzumiranje previše preformiranog vitamina A može dovesti do toksičnosti vitamina A, što može dovesti do ozbiljnih neželjenih efekata, od kojih neki mogu biti opasni po život.
-
Toksičnost vitamina A je obično povezana sa unosom veoma velikih doza preformiranih suplemenata vitamina A ili lekova na bazi vitamina A. Akutna toksičnost vitamina A se javlja u roku od nekoliko dana do nekoliko nedelja nakon unosa veoma visokih doza vitamina A, obično preko 100 puta veće od preporučene dnevne doze. Hronična toksičnost vitamina A može se javiti kada neko redovno uzima visoke doze vitamina A tokom dužeg vremenskog perioda.
-
Visoke doze preformiranog vitamina A takođe mogu izazvati kongenitalne anomalije (urođene mane), uključujući deformacije očiju, pluća, lobanje i srca. Pošto veće doze preformiranog vitamina A mogu biti opasne tokom trudnoće, trudnice treba da izbegavaju uzimanje vitamina A u dozama koje prelaze 3.000 mcg RAE ili 10.000 IJ dnevno.
-
Iako su karotenoidi provitamina A mnogo bezbedniji od preformiranog vitamina A u pogledu toksičnosti, uzimanje visokih doza beta-karotena je takođe povezano sa povećanim rizikom od raka pluća kod ljudi koji konzumiraju cigarete.
-
Potencijalne interakcije lekova
Suplementi vitamina A mogu da interaguju sa određenim lekovima, a neki lekovi mogu da ometaju apsorpciju vitamina A u digestivnom traktu.
-
Ti lekovi su:
Orlistat: Ovaj lek za mršavljenje može smanjiti apsorpciju vitamina A, što može dovesti do nedostatka vitamina A. Da bi se sprečio nedostatak, preporučuje se da osobe koje uzimaju ovaj lek koriste suplement koji sadrži vitamin A, između ostalih vitamina rastvorljivih u mastima koje vam može preporučiti lekar.
-
Sintetički retinoidni lekovi: Lekovi izvedeni iz vitamina A, kao što su acitretin za psorijazu i beksaroten za rak, mogu izazvati toksičnost vitamina A kada se uzimaju sa suplementima vitamina A. Suplementi vitamina A takođe mogu da interaguju sa drugim lekovima, pa je važno da razgovarate sa svojim lekarom pre upotrebe ovih suplemenata kako biste bili sigurni da ne interaguju ili negativno štete drugim lekovima koje možda uzimate.
-
Možete li uzeti previše vitamina A?
Da, moguće je uzeti previše vitamina A. Uzimanje previše preformiranog vitamina A može biti opasno, čak i opasno po život u ekstremnim slučajevima. Pošto preformirani vitamin A može naštetiti zdravlju kada se prekomerno konzumira, ima određenu gornju granicu toleracije (GP). GP je maksimalni dnevni unos hranljive materije za koju je malo verovatno da će izazvati štetu. GP za vitamin A je postavljen na 3.000 mcg ili 10.000 IJ dnevno.
-
Važno je izbegavati prekoračenje GP, jer uzimanje visokih doza preformiranog vitamina A može dovesti do ozbiljnih neželjenih efekata, kao što je toksičnost vitamina A.
-
Neželjeni efekti vitamina A
Toksičnost vitamina A, poznata i kao hipervitaminoza A, može izazvati sledeće simptome:
Jaka glavobolja
Slab apetit
Problemi sa očima
-
Bol u mišićima
Mučnina i povraćanje
Suva koža
-
Umor
Depresija
Oštećenje jetre
U izuzetno ozbiljnim i retkim slučajevima, toksičnost vitamina A može dovesti i do kome i potencijalno biti fatalna.
-
Sto znaci treba DOBRO obratiti paznju na preporucenu dozu i nikako je ne prelaziti!!!