Pansport Forum
Saveti lekara => Ostala pitanja iz oblasti medicine => Temu započeo: Dr Nikola Todorov Avgust 23, 2026, 08:10:41 posle podne
-
Resveratrol je moćan prirodni antioksidans koji pripada grupi polifenola. Biljke ga proizvode kao mehanizam odbrane od stresa, povreda i infekcija.
-
Najpoznatiji je po tome što se u visokim koncentracijama nalazi u kožici crnog grožđa i crnom vinu, zbog čega se često povezuje sa takozvanim "francuskim paradoksom" (niskom stopom srčanih oboljenja kod Francuza uprkos ishrani bogatoj mastima).
-
Glavni prirodni izvori
Crno grožđe i crno vino
Bobičasto voće (borovnice, brusnice, kupine)
Kikiriki i koštunjavo voće
Šljive
Japanski troskot (Polygonum cuspidatum) – biljka koja je najčešći izvor za pravljenje komercijalnih suplemenata
-
Kako deluje i koje su njegove koristi?
Smatra se jednim od najvažnijih molekula u borbi protiv prevremenog starenja i hroničnih bolesti.
-
Zaštita srca i krvnih sudova: Pomaže u snižavanju krvnog pritiska i smanjuje nivo lošeg (LDL) holesterola.
-
Protivupalno dejstvo: Smanjuje hronične upalne procese u telu koji su uzrok mnogih bolesti.
-
Podrška dugovečnosti: Aktivira specifične gene (sirtuine) koji su zaduženi za popravku DNK i dugovečnost ćelija.
-
Regulacija šećera: Povećava osetljivost na insulin, što pomaže u kontroli nivoa šećera u krvi.
-
Zaštita mozga: Zbog svojih antioksidativnih svojstava, štiti nervne ćelije od propadanja.
-
Način upotrebe
Pored unosa kroz hranu, resveratrol se često koristi kao dodatak ishrani (suplement). Budući da se u organizmu brzo razlaže i ima nisku biološku iskoristljivost (biodostupnost), u suplementima se često kombinuje sa drugim antioksidansima ili se uzima u specifičnim, pročišćenim oblicima (trans-resveratrol).
-
Kako resveratrol snižava krvni pritisak?
Glavni mehanizam delovanja resveratrola na krvni pritisak jeste opuštanje (vazodilatacija) krvnih sudova. To se postiže kroz nekoliko ključnih procesa.
-
Stimulacija azot-oksida (NO): Resveratrol aktivira enzim eNOS (endotelna sintaza azot-oksida), što dovodi do povećane proizvodnje azot-oksida u unutrašnjem sloju krvnih sudova (endotelu). Azot-oksid je prirodni gas koji šalje signal glatkim mišićima arterija da se opuste i prošire. Kada se krvni sudovi šire, otpor protoku krvi opada, što direktno snižava sistolni krvni pritisak.
-
Moćan antioksidativni efekat: Visok krvni pritisak često prate oštećenja zidova krvnih sudova uzrokovana slobodnim radikalima (oksidativni stres). Resveratrol neutrališe ove radikale i podstiče stvaranje unutrašnjih antioksidativnih enzima u telu, čime čuva elastičnost arterija i sprečava njihovo krutost.
-
Kako utiče na loš (LDL) holesterol?Kada govorimo o holesterolu, sam povišen nivo LDL-a u krvi jeste rizik, ali pravi problem nastaje kada taj holesterol oksidira. Resveratrol deluje na oba fronta.
-
Sprečavanje oksidacije LDL holesterola: Ovo je verovatno najvažnija funkcija. Običan LDL holesterol se teže lepi za zidove krvnih sudova. Međutim, pod uticajem slobodnih radikala, on prelazi u oksidovani LDL (oxLDL). Naš imuni sistem prepoznaje oxLDL kao strano telo, što pokreće upalni proces i dovodi do stvaranja masnih naslaga (plaka). Resveratrol blokira proces oksidacije, čime drastično smanjuje rizik od nastanka ateroskleroze (začepljenja arterija).
-
Modulacija sinteze masnoća: Kliničke studije pokazuju da resveratrol utiče na rad jetrenih enzima (poput delimične inhibicije HMG-CoA reduktaze – istog enzima koji blokiraju lekovi statini). Na taj način on može smanjiti samu proizvodnju lošeg holesterola u organizmu.
-
Rezultati istraživanja: U kontrolisanim studijama na ljudima, gde su pacijenti uzimali kombinovani ekstrakt grožđa bogat resveratrolom, zabeleženo je smanjenje nivoa lošeg holesterola za oko 4,5%, ali i značajno smanjenje markera oksidacije holesterola za čak 20%.
-
Dodatni benefit: Sprečavanje ugrušaka (Antiagregaciono dejstvo)Pored pritiska i holesterola, treći stub zaštite srca je anti-trombotičko dejstvo. Resveratrol smanjuje "slepljivanje" (agregaciju) krvnih pločica – trombocita. To znači da direktno smanjuje šansu da u suženim arterijama dođe do formiranja krvnog ugruška (tromba), koji je najčešći uzrok srčanog i moždanog udara.