Pansport Forum
Ishrana => Zdrava ishrana => Temu započeo: Andrija97 Februar 24, 2015, 11:58:19 pre podne
-
Sta mislite o ovome, koliko proteina ima ? i jel ga koristi neko ko je na definiciji ?
-
Sta mislite o ovome, koliko proteina ima ? i jel ga koristi neko ko je na definiciji ?
Buraz mesina je mesina. Zivimo u Srbiji, slobodno ga cepaj ima oko 2g masti na 100g krtine. Ja sam ga jeo u sniclama jer imam dosta jak stomak. Ako ti je stomak slab, onda ga menji i kuvaj.
-
Umesto da gledas kako da popravis svoj trening ili da jedes vise,ti gledas da li meso ima 5g vise ili manje masti...tako ces napraviti nula misica i prestaces sa teretanom
-
Cuo sam da je trening na trecem mestu ..
1.Ishrana
2.Odmor
3.Trening
4.Suplementacija
-
Cuo sam da je trening na trecem mestu ..
1.Ishrana
2.Odmor
3.Trening
4.Suplementacija
Brate ne opterecuj se i ja sam se do skoro tripovao, imas 17godina, jedi cisto, treniraj, spavaj ako mozes po 8h i uzivaj :D
Sad ako si cuo da je trening na 3. mestu, ne zapostavljaj ga, ipak jedno bez drugog NE MOZE!
!
-
Sve je na prvom mestu
Amin, Losmi. Ja nisam za ono ishrana 70%, trening 20% i supsi 10% ili kako vec. Posveti se 100% svemu !!!
-
Cuo sam da je trening na trecem mestu ..
1.Ishrana
2.Odmor
3.Trening
4.Suplementacija
Logika je jako bitna stvar u celoj priči...koji je glavni stimulans za izgradnju mišića???
Trening...
Kako to stalno ponavljam - MIŠIĆE KOJE STE MAKSIMALNO IZMORILI TRENINGOM (trening sa opterećenjem u „zoni” od 70-80 % od maksimuma – 1MR), MORATE KVALITETNO DA NAHRANITE I ODMORITE DA BI „RASLI“ ILI DA BI ODRŽALI POSTOJEĆU MIŠIĆNU MASU...
Cilj treninga sa opterećenjem je MIŠIĆNA HIPERTROFIJA, koja uopšteno predstavlja porast mišićne mase, tj. veličine mišićnih vlakana na račun vode i mišćnih „kontraktilnih proteina“( aktina i miozina). Mišićni rad( u „ciljanoj zoni opterećenja“) dovodi do „oštećenja“ mišićnih vlakana, koja „rastu“ u stalnom procesu obnove od oštećenja izazvanih treningom( mišićnim radom), tj. kontinuirani proces oštećenja i oporavka, predstavlja ključ mišićnog rasta( hipertrofije).
Dakle, naše je da kroz ishranu, prvenstveno, obezbedimo dovoljno „gradivnih blokova“ za obnovu „treningom oštećenog“ mišićnog tkiva...
Kod svakog početnika je odnos treninga i ishrane pola/pola...
Ako samo jedeš, a ne treniraš...to mu doĂ°e...hm, prosto rečeno "tov" ;)
-
Sta mislite o ovome, koliko proteina ima ? i jel ga koristi neko ko je na definiciji ?
Kvalitetna vrsta crvenog mesa...o kome smo već pričali u jednoj drugoj temi...ali ok, "ponavljanje je majka nauke", pa da stalno ponavljamo dok naš drug Andrija krene da čita ono što pišemo... ;D
A malo detaljnije o konjetini...
"Konjsko meso ili konjetina u Srbiji nije toliko popularna kao u Francuskoj, germanskim zemljama i zemljama centralne Azije, pa možda nije loše da se malo više informišemo o njoj. U zemljama koje najviše konzumiraju konjetinu, godišnje se pojede oko 4,7 miliona konja. U mnogim kuluturama se konjsko meso ne koristi u ishrani zbog činjenice da je konj čoveku ljubimac, saputnik i radna snaga, ali i religioznih razloga. Zbog tabua, konje gotovo da i ne jedemo, a da li znamo koliko je meso konja bolje od teletine i svinjetine? Očigledno, ne.
U praistoriji, divlji konji su bili važan izvor hrane, a trend konzumiranja konja se u Evropi nastavio sve do srednjeg veka. U paganskim ceremonijama u severnoj Evropi se jela konjetina i katolička crkva je 732. godine zabranila upotrebu konjskog mesa. Ta zabrana je naravno uticala da se upotreba konjetine smanji, ali ne i iskoreni. Konji su zbog raznih razloga uglavnom bili na „meniju“ kada nije bilo druge stoke, u doba oskudice i gladi.
Danas se konjsko meso u našoj zemlji i mnogim drugim državama preporučuje u ishrani, pa čak i u bolnicama. U drugima je potpuno zabranjeno, recimo u Australiji, Novom Zelandu i u Izraelu. U mnogim zemljama se smatra da je to meso za sirotinju, jer je jeftinija od recimo teletine ili svinjetine.
U odnosu na stoku, konji relativno mnogo konzumiraju trave i žita za svoj rast, pa je i logično da se ne uzgajaju primarno radi dobijanja mesa. Umesto toga, konji završavaju u klanicama kada više nisu za jahanje ili rad.
Nutritivna vrednost konjskog mesa je sledeća: 100 g mesa daje 133 kcal, belančevina ima 21 g, masti 5 g, gvožĂ°a 3,8 mg, natrijuma 53 mg, holesterol 52 mg. Kao što vidite, meso konja je bogato gvožĂ°em i preporučuje se malokrvnim, anemičnim osobama. Kao i svako drugo meso i konjsko sadrži holesterol, pa ni u njemu ne treba preterivati.
Ukus konjskog mesa je slatkast i podseća na kombinaciju srnetine i teletine. Meso mladih konja je svetlije boje, dok staro konjsko meso ima tamniju boju, baš kao i kod drugih životinja. Konjsko meso veoma dobro može da zameni teletinu, junetinu, svinjetinu, ovčetinu, srnetinu i drugu divljač, a u receptima se termički priprema nešto kraće nego recimo teletina i svinjetina. Konjsko meso je uglavnom nemasno i mekano. Kod većine drugih životinja mlado meso je mekše što je mlaĂ°e, dok je kod konja upravo suprotno – što je konjsko meso starije, to je mekše.
Od mesa konja se prave i suvomesnati proizvodi, a njih možete naći na većim pijacama, u specijalizovanim mesarama koje prodaju konjsko meso, u Beogradu, Nišu, ali i u Vojvodini. U svakom slučaju, meso konja je jeftinije i po svemu sudeći zdrava alternativa drugim vrstama mesa. Ako vas ne sprečavaju tabui i religija, probajte ga."