Pansport Forum
Suplementacija => Katalog => Vitamini i minerali => Temu započeo: Dr Nikola Todorov Novembar 01, 2021, 07:31:27 posle podne
-
Vitamin A spada u liposolubilne vitamine, to znači da se rastvara u mastima i zato se deponuje u organizmu. Ima brojne fukcije: omogućava normalno funkcionisanje imunog sistema, neophodan za rast i diferencijaciju ćelija,bitan za reprodukciju, ulazi u sastav vidnog pigmenta. Njegov prekursor- beta karoten je antioksidant.
Izvori vitamina A: riblje ulje, jetra, žumance, mleko i mlečni proizvodi, žuto, crveno i zeleno (lisnato) povrće (spanać, šargarepa, slatki krompir i crvena paprika), žuto voće (mango, papaja i kajsije).
-
Zasto pojedini lekari savetuju AD kapi na vodenoj bazi da se stavljaju u nos pri odredjenim virusima?
-
Korišćenje ovih kapi je naročito sada aktuelno, zbog kovida. Naravno, kao i svi vitamini i ovi su značajni za imunitet. Vitamin A je, između ostalog, važan za normalno funkcionisanje sluzokoža. A ovde je bitno i to njegovo dejstvo. Takođe, neka istraživanja su pokazala da nakon gubitka čula mirisa, vitamin A može pomoći u bržem oporavku ovog čula. Što se tiče vitamina D, on je možda i najvažniji za imunitet, jer ima brojne uticaje, između ostalog i kao imunomodulator, što podrazumeva da modifikuje naš imuni odgovor i čini ga optimalnim u borbi protiv štetnih mikroba.
-
Korišćenje ovih kapi je naročito sada aktuelno, zbog kovida. Naravno, kao i svi vitamini i ovi su značajni za imunitet. Vitamin A je, između ostalog, važan za normalno funkcionisanje sluzokoža. A ovde je bitno i to njegovo dejstvo. Takođe, neka istraživanja su pokazala da nakon gubitka čula mirisa, vitamin A može pomoći u bržem oporavku ovog čula. Što se tiče vitamina D, on je možda i najvažniji za imunitet, jer ima brojne uticaje, između ostalog i kao imunomodulator, što podrazumeva da modifikuje naš imuni odgovor i čini ga optimalnim u borbi protiv štetnih mikroba.
Odlicno. Hvala puno naq detaljnim objasnjenjima. Jeste da smo na vitaminu A, ali bih pitao i za stav o Jodu?
Skoro sam cuo jednog lekara koji je rekao da ga ni mi ni deca ne unosimo dovoljno i da bismo trebali kroz suplemente da ga unosimo kao i da povecamo u nekoj meri upotrebu soli.
-
Zaista sve manje unosimo joda. Jednostavno naše zemljište nije bogato jodom, a obična so ga sve manje ima, umesto toga bolja je tzv. jodirana so. Jod je dobar pre svega za pravilno funkcionisanje štitaste žlezde.
-
Bravo. Dakle definitivno da ubacim-o jos jedan suplement u svakodnevnu upotrebu. :)
-
Korišćenje ovih kapi je naročito sada aktuelno, zbog kovida. Naravno, kao i svi vitamini i ovi su značajni za imunitet. Vitamin A je, između ostalog, važan za normalno funkcionisanje sluzokoža. A ovde je bitno i to njegovo dejstvo. Takođe, neka istraživanja su pokazala da nakon gubitka čula mirisa, vitamin A može pomoći u bržem oporavku ovog čula. Što se tiče vitamina D, on je možda i najvažniji za imunitet, jer ima brojne uticaje, između ostalog i kao imunomodulator, što podrazumeva da modifikuje naš imuni odgovor i čini ga optimalnim u borbi protiv štetnih mikroba.
Odlicno. Hvala puno naq detaljnim objasnjenjima. Jeste da smo na vitaminu A, ali bih pitao i za stav o Jodu?
Skoro sam cuo jednog lekara koji je rekao da ga ni mi ni deca ne unosimo dovoljno i da bismo trebali kroz suplemente da ga unosimo kao i da povecamo u nekoj meri upotrebu soli.
Nema na cemu :) Tako je. Jod će biti još jedna tableta u nizu koju treba da uvrstimo :)
Šalu na stranu, jod je veoma važan. To je element koji koristi štitna žlezda. Ljudi ne mogu proizvesti jod, pa ga moraju unositi putem hrane ili suplemenata.
-
Koj hrana sadrzi jod u sebi?
-
Tuna, jogurt, jaja, suve šljive, alge, bakalar i jodirana so pre svega.
-
Naravno i mladi orasi imaju dosta joda, zbog čega naši ljudi često pod tim izgovorom piju dosta orahovače. Mlade orahe je dobro da prelijte domaćim medom, kako biste im suzbili gorčinu i tako ih konzumirati.
-
Da se nasalim malo. Orahovaca od meda je daleko bolja od one sa secerom... Mislim po ukusu. 😁
-
Da se nasalim malo. Orahovaca od meda je daleko bolja od one sa secerom... Mislim po ukusu. 😁
A kod nas se lako nađe izgovor da se kaže da je rakija zdrava. ;D
Šalu na stranu. Kako ne verujem da ljudi jedu alge, bakalar itd, orasi i jodirana so su najbolja opcija. Posebno kod osoba koje imaju blago povišen TSH, a još uvek nisu za terapiju lekovima. Uz jod naravno i selen.
-
Da se nasalim malo. Orahovaca od meda je daleko bolja od one sa secerom... Mislim po ukusu. 😁
A kod nas se lako nađe izgovor da se kaže da je rakija zdrava. ;D
Šalu na stranu. Kako ne verujem da ljudi jedu alge, bakalar itd, orasi i jodirana so su najbolja opcija. Posebno kod osoba koje imaju blago povišen TSH, a još uvek nisu za terapiju lekovima. Uz jod naravno i selen.
Nemoj da te neko cuje da nije zdrava :D
Odlicni saveti, verujem da nam svima znace. :)
-
Evo malo da se vratim na vitamin A. Nešto o doziranju.
Preporučeni nivoi unosa za vitamin A su 900 mcg dnevno za muškarce i 700 mcg dnevno za žene. Za trudnice- 770 mcg dnevno, za dojilje- 1.300 mcg dnevno.
Podnošljivi gornji nivo unosa za vitamin A je 10.000 internacionalnih jedinica (3.000 mcg) dnevno.
-
A pošto je bilo reči i o jodu, evo nekih preporuka za njegovo doziranje.
Za odrasle preporučeni dnevni unos je 150 mcg dnevno. Tokom trudnoće- 220 mcg dnevno. Tokom dojenja- 290 mcg dnevno.
-
A pošto je bilo reči i o jodu, evo nekih preporuka za njegovo doziranje.
Za odrasle preporučeni dnevni unos je 150 mcg dnevno. Tokom trudnoće- 220 mcg dnevno. Tokom dojenja- 290 mcg dnevno.
Da li imas podatak koliko covek prosecno unosi jod?
-
Različiti su podaci koji se mogu naći. Evo recimo jednog istraživanja u SAD-u.
Na osnovu analitičkih rezultata iz uzoraka hrane prikupljenih između 2008. i 2012. godine, u kombinaciji sa procenama potrošnje hrane, prosečan dnevni unos joda u Sjedinjenim Državama bio je 216 mcg/dan, sa rasponom od 141 do 296 mcg/dan za sve uzraste i pol. Ovi unosi zadovoljavaju ili premašuju prosečnu dnevnu potrebu za jodom.
Ovi podaci ne uključuju jod koji ljudi dobijaju upotrebom jodirane soli. Stoga, ovi podaci verovatno potcenjuju pravi unos joda većine stanovnika SAD. Podaci iz Nacionalnog istraživanja o zdravlju i ishrani prikupljeni između 1999. i 2004. pokazuju da 28–29% odraslih koristi dijetetske suplemente koji sadrže jod. Ova upotreba takođe doprinosi ukupnom unosu joda u populaciji.
-
Evo zanimljive informacije na koju sam naišla:
"Od joda se postaje pametniji i inteligentniji... Tako kažu. Ako smatrate da su Japanci najinteligentniji narod, onda je to djelomično i zbog toga što u organizam unose puno joda."
"Nadoknađivanjem joda mogu se riješiti svi problemi s reproduktivnim organima: manjak libida, izostanak ovulacije, neplodnost ili nemogućnost iznošenja trudnoće do kraja. Jod je "pametnjaković" koji sve zna, onaj koji govori drugima što da rade. Drugim riječima, to bi značilo da, ako ga ima dovoljno u tkivima, navodi estrogen da djeluje na ciljna tkiva (grudi, maternicu, jajnike…), što može biti od velike važnosti za žene koje imaju problema sa začećem."
-
Naime pored toga što utiče na štitastu žlezdu utiče i na reproduktivne organe, prostatu i dojke. Grčevi u mišićima, hladne ruke i stopala, loša memorija, suha koža koja se ne znoji čak i kad je jako vruće, opadanje kose, ispucali nokti, depresija su stanja koja mogu biti uzrokovana deficitom joda i lečena njegovim unosom.
-
Ima područja gde se javlja endemski kretenizam (mentalna retardacija) i endemska gušavost (uvećanje štitne žlezde) usled nedostatka joda. Bilo je to prisutno i u nekim krajevima naše zemlje. U poslednje vreme se uglavnom reguliše deficit, zahvaljujući jodiranju kuhinjske soli. Međutim, kod određenih populacionih grupa, čak ni jodiranje soli nije dovoljno za adekvatan unos joda.
-
Naravno ne treba preterivati ni sa prevelikim unosom kuhinjske soli, kako bi se unelo dovoljno joda. Kod prevelikog unosa soli postoji rizik od pojave povišenog krvnog pritiska i daljih posledica.
A takođe oni koji bi da budu na definiciji, treba da smanje unos soli, kako bi se izlučio višak vode iz organizma.