Pansport Forum
Trening => Ostali sportovi => Sportovi snage => Temu započeo: Miki Mihajlovic Mart 08, 2023, 02:40:41 posle podne
-
U zadnje vreme pogotovo u zadnjih godinu-dve često čujem kako mi kažu ljudi u teretani, i van nje, kako sam se smanjio, aludirajući na to da sam manji nego što sam bio kad sam se takmičio. Što je po meni i normalno. Ne treniram tim intenzitetom kao kad sam se takmičio jer nema potrebe, ne jedem toliko jer opet nema potrebe. Sada vežbam 3-5 puta nedeljno, zavisno od volje i od toga koliko sam odmoran. Jedem toliko da sa tim treninzima izgledam solidno i osećam se dobro u svojoj koži. Ni Usain Bolt ne može u ovom trenutku da istrči na 100m onih neverovatnih 9.58 sekundi koju je istrčao pre skoro 13 godina u avgustu 2009 godine. Ni Ronaldinjo ne igra više tako vešto kao što je igrao kao kad je bio u super formi, ni Roni Koleman ne izgleda kao kad je bio u najboljim godinama, niti Jay Cutler, kao ni Arnold Švarceneger, koji uprkos svojim godinama izgleda extra. I mogao bih da nabrajam nikad ne bi bilo kraja. Kao što i svaki predmet ima rok trajanja tako i sportska karijera pogotovo takmičarska ima svoj rok trajanja. Ja ću do kraja života da dižem tegove, samo su sada ciljevi i prioriteti drugačiji nego kao kada sam se takmičio i osvajao svetska prvenstva.
Znao sam za to, i uvek sam bio mišljenja da ja neću biti jedan od onih koji će se sa 50,60,70 + godina takmičiti, mada i takvim ljudima kapa do poda, ali ja neću biti takav. Odlučio sam na početku svoje takmičarske karijere da ću na vrhuncu svoje karijere prestati sa takmičarskim sportom. To znači kada budem osvojio šta sam sve planirao i uživao u tome.
Život je hteo malo drugačije, ali ipak mislim da sam uradio ispravnu stvar. Svoju takmičarsku karijeru sam hteo završiti 2015.godine nakon osvojene četvrte titule prvaka Sveta, nakon osvojene druge titule prvaka Evrope i nakon oborenog Svetskog rekorda. To sam sve uspeo u jednoj godini. I ranije sam postizao svetski rekord, i ranije sam osvojio i Evropsko i Svetsko Prvenstvo, ali nikad u jednoj godini i napokon 2015.godine se sve to poklopilo. Međutim pre nego što sam i zvanično hteo objaviti prestanak svoje takmičarske karijere desila mi se strašna automobilska nesreća gde sam jedva ostao živ. Doktori mi nisu dali ni 1% šanse da ću preživeti tako težak udes, ali na svu sreću ja i moj anđeo čuvar nismo tako mislili i vratili smo se da završimo posao. Pošto su odmah u bolnici rekli da najverovatnije neću moći da pomeram levu ruku, a ja levoruk, dolazim do odluke da ću pokazati svima da ću ja još ići na Svetsko prvenstvo i dići 200kg u benču. Ne znam kad, ali ću uspeti sigurno!I tako je i bilo. Jeste da mi je bilo potrebno 4 godina da stignem do 200kg ali sam uspeo u tome i osvojio petu titulu Svetskog Prvaka u benč presu. Međutim tokom priprema sam naišao na mnogo više poteškoća nego ranije ikada a moram priznati da su mi te pripreme i teško pale, ali pošto sam obećao održao sam reč. Ali odmah nakon tog takmičenja sam najavio da se povlačim iz takmičarskog sporta. Naravno ostajem uz svoj voljeni sport kao trener,sudija međunarodnog ranga i kao neko ko na rekreativan način i dalje vežba. Sada ne dižem +200kg nego „samo“ 170-180 na max ponavljanje a na 6 ponavljanja zavisno od trenutne forme, radim sa 150-160 kg,mada mi sad više nije cilj podignuta težina nego da se dobro osećam u svojoj koži.
Ovo sam sve naveo kao primer jer smatram da ljudi koji se bave takmičarskim sportom moraju imati plan B tojest šta će raditi ako ne mogu više da se takmiče u svom voljenom sportu. Tokom svoje karijere sreo sam puno ljudi po celom svetu i video sam mnoge sportiste koji se nisu snašli posle povlačenja i imali probleme. Neko je počeo da pije, neko je koristio droge itd .Nisu svi mogli da se naviknu na tu prazninu koju su osetili kada su prestali sa takmičarskim sportom. Jer recimo ako to radiš 15-20 godina dan za danom i odjednom to prestane onda čovek ne zna šta će sa samim sobom. Tu mnogo mogu da pomognu porodica (kao i u mom slučaju na čemu sam im do neba zahvalan!!!!), prijatelji, okruženje itd...Jako je važno imati nekog u tim trenucima. To bih mogao da uporedim sa čovekom koji posle 40 godina rada ode u penziju. Nema više onih svakodnevnih malih stvari na koje je čovek navikao. Osećaćete se nepotrebnim/viškom.
Druga stvar koja isto ovako teško može da padne kada se povredite i onda naglo morate prestati da se bavite sportom. Ja sam imao tu sreću da sam mogao nastaviti, jeste da je bilo veoma teško i skoro osim mene niko nije verovao u mene, ali sam ipak uradio. Ali ima povrede iz kojih stvarno nema više povratka. Zato je najbolje unapred znati/planirati šta ćete raditi u tim/takvim slučajevima. To kažem da biste lakše uspeli prebroditi sve ovo, jer povlačenje kao povlačenje nije lako, pogotovo ne ako se završi na način na koji ti nisi hteo.
Ako nemaš nikoga da ti pomogne ni porodicu ni prijatelje onda slobodno potraži stručnu pomoć,štaviše to bih ti svakako preporučio jer je i meni to mnogo pomoglo da lakše prebrodim prepreke.
Pošto imam sina od 16 godina veoma mi je važno da i njemu pokažem pozitivan primer, gde se on može ugledati na mene i to ne zbog mojih sportskih rezultata nego zbog toga što sam uspeo da ostanem čovek u svakom trenutku svog života. To da li će se on baviti ovim sportom mi uopšte nije važno, samo mi je važno da se bavi bilo kojim sportom i ja ću mu pružiti svoju maximalnu podršku!
-
Dobro da si i ovde stavio tekst, pošto sam hteo da malo nešto prokomentarišemo vezano za ovu temu. Ne mogu da govorim toliko o prestanku aktivne sportske karijere, jer nisam profesionalni sportista. Samo mogu da zamislim kako to može da bude dosta stresno. I sam si napomenuo da mnogi onda postanu poročni, opijaju se ili drogiraju. A i napomenuo si kako je to slično kao odlasku u penziju i prestanak rada posle dugog niza godina.
-
Jako je tesko.Navikao si na nesto sto ti je bio cilj u zivotu,sa tim si ustajao sa tim si lezao 10-20-30 goodina i odjednom toga nema.Ostaje velika praznina.I meni je bilo extremno tesko iako sam znao da ce jednom doci taj dan.Lako je reci,treba tu prazninu i ispuniti.Ja spadam medu srecnije ljude jer sam ja uspeo to da prevazidem.Ne kazem da je bilo lako,uopste nije.Vec kod zadnjih priprema 2019 godine za Svetsko mi telo nije odgovaralo na treninge kao nekad.I sto je jos gore sve mi je tesko padalo.Ne psihicki,fizicki.I tu sam odlucio da kad zavrsim to Svetsko bez obzira na rezultat da ce to biti moje poslednje takmicenje.Naravno bolje je ovako kada sam opet stigao na vrh i tako prestati.
-
Fino je što si podelio svoje iskustvo. Na taj način si dao i smernice drugim sportistima, šta treba da čine kada su na zalasku profesionalne karijere.
-
Fino je što si podelio svoje iskustvo. Na taj način si dao i smernice drugim sportistima, šta treba da čine kada su na zalasku profesionalne karijere.
Dao sam,jer je meni bilo izuzetno tesko i meni niko nije rekao kako ce to biti,mada sam razmisljao o tome u meduvremenu,ali nikad nisam u to dublje ulazio,ali da je bio neko da mi pomogne sigurno bih prebrodio to lakse.
-
Ali svakako ti je pomogla porodica, što je izuzetno važno. Imati na koga da se osloniš.
-
Ali svakako ti je pomogla porodica, što je izuzetno važno. Imati na koga da se osloniš.
To mi je bila sva sreca,sto su oni bili pored mene.Zato se ja maximalno zalazem za psihologa koja je potrebna i sportistima.Da sam ja to onda znaoili imao mogucnost da se obratim takvoj osobi bilo bi mi puno lakse.
-
Čovek mora biti i psihički jak.Jednostavno svako od nas kad tad se mora povući iz sveta takmičenja.Ali scako sam sa sobom to mora rešiti
-
Psihički faktor se često zanemaruje kod profesionalnog bavljenja sportom, kao i kod prestanka takmičenja.
-
Čovek mora biti i psihički jak.Jednostavno svako od nas kad tad se mora povući iz sveta takmičenja.Ali scako sam sa sobom to mora rešiti
Da,to je prvi korak i mogu ti reci iz iskustva da je to sskoro najlaksi korak.Posle dolaze problemi.Isto kao kod droge,alkohola,duvana...Posle izvesnog vremena bez dolaze problemi....sa kojima ako nisi psihicki jak mozes upasti u velike probleme,ili neko ko to primeti iz tvog okruzenja ne priskoci u pomoc!
-
Psihički faktor se često zanemaruje kod profesionalnog bavljenja sportom, kao i kod prestanka takmičenja.
To je najveci faktor,od toga zavisi da li ce neko biti sampion ili 'samo" neko od takmicara.
-
Veoma je lep tekst i svaka čast na podeli iskustva. Imala sam prilike da srećem mlađe ljude koji su iz nekog razloga morali da prekinu sportsku karijeru i mnogo teško im je to palo. Nisu imali plan B, nisu znali šta bi drugo radili. Odjednom su se osetili kao da su izgubili sami sebe i videla sam da je to mnogo mučan osećaj.
-
Verovatno se vremenom čovek poistoveti sa sportom i izgradi identitet kroz tu karijeru i kad dođe do prekida oseća se kao da se sve slama.
-
Ono što mi je, takođe, zapalo za oko je da su mnogi krenuli stranputicom u pogledu kocke, alkohola, a neki otišli i u mnogo veće probleme. Možda ovde više trebamo razmatrati i o tome šta ako neko ne uspe da ispuni svoje ciljeve sticajem okolnosti i kako to da prebrodi.
-
Slične situacije su i kada neko ode u penziju. Ali je ipak prekid profesionalnog bavljenja sportom mnogo veči problem.
-
Veoma je lep tekst i svaka čast na podeli iskustva. Imala sam prilike da srećem mlađe ljude koji su iz nekog razloga morali da prekinu sportsku karijeru i mnogo teško im je to palo. Nisu imali plan B, nisu znali šta bi drugo radili. Odjednom su se osetili kao da su izgubili sami sebe i videla sam da je to mnogo mučan osećaj.
Hvala lepo.
Verujem i saosecam sa njima,jer sam iako sam imao plan B i oduvek sam znao da cu jednog dana prestati sa takmicenjem,ali opet je bilo vrlo tesko.
-
Verovatno se vremenom čovek poistoveti sa sportom i izgradi identitet kroz tu karijeru i kad dođe do prekida oseća se kao da se sve slama.
I ne samo to,dok si poznat i na vrhu gde god ides svi te hvale i pomazu ti i svi su ti drugovi ali cim nestanes sa rezultatima svi te brzo zaborave i tu trebas biti jak i da racunas na one ljude koji su bili uz tebe i pre uspeha. ;)
-
Ono što mi je, takođe, zapalo za oko je da su mnogi krenuli stranputicom u pogledu kocke, alkohola, a neki otišli i u mnogo veće probleme. Možda ovde više trebamo razmatrati i o tome šta ako neko ne uspe da ispuni svoje ciljeve sticajem okolnosti i kako to da prebrodi.
Da,cesto sam se susretao sa takvim ljudima.Bili su i takvi koji su jos aktivni i vec se kockali.....
-
Slične situacije su i kada neko ode u penziju. Ali je ipak prekid profesionalnog bavljenja sportom mnogo veči problem.
Ja se secam majke koja je otisla u penziju,inace ona je bila prosvetni radnik i plakala je prvog septembra.I kad sam je upitao zasto place ona mi je odgovorila da se oseca beskorisnim.Isto tako sam se osecao kada sam otisao na prvo takmicenje posle povlacenja...ali sva sreca pa su me zamolili da sudim,da drzim predavanja i tako me izvukli iz tog bedaka.
-
Verovatno se vremenom čovek poistoveti sa sportom i izgradi identitet kroz tu karijeru i kad dođe do prekida oseća se kao da se sve slama.
I ne samo to,dok si poznat i na vrhu gde god ides svi te hvale i pomazu ti i svi su ti drugovi ali cim nestanes sa rezultatima svi te brzo zaborave i tu trebas biti jak i da racunas na one ljude koji su bili uz tebe i pre uspeha. ;)
Tu se vidi ko ti je pravi prijatelj. To je slično i u drugim životnim situacijama. Pravi prijatelji su oni koje si posedovao dok nisi postao poznat. Posle najčešće svi gledaju da imaju neku korist od tebe.
-
Slične situacije su i kada neko ode u penziju. Ali je ipak prekid profesionalnog bavljenja sportom mnogo veči problem.
Ja se secam majke koja je otisla u penziju,inace ona je bila prosvetni radnik i plakala je prvog septembra.I kad sam je upitao zasto place ona mi je odgovorila da se oseca beskorisnim.Isto tako sam se osecao kada sam otisao na prvo takmicenje posle povlacenja...ali sva sreca pa su me zamolili da sudim,da drzim predavanja i tako me izvukli iz tog bedaka.
To je odličan način da prebrodiš teške trenutke. Znaš da radiš nešto korisno.
-
Zdravstveni radnici često posle penzionisanja nastave da rade po brojnim privatnim ustanovama. Imam utisak da je to struka koja najčešće nastavi da se bavim svojim poslom nakon odlaska u penziju.
-
Verovatno se vremenom čovek poistoveti sa sportom i izgradi identitet kroz tu karijeru i kad dođe do prekida oseća se kao da se sve slama.
I ne samo to,dok si poznat i na vrhu gde god ides svi te hvale i pomazu ti i svi su ti drugovi ali cim nestanes sa rezultatima svi te brzo zaborave i tu trebas biti jak i da racunas na one ljude koji su bili uz tebe i pre uspeha. ;)
Toga takođe ima mnogo ali ne treba to da obeshrabruje ljude, to ne pokazuje njihovu manju vrednost, već nedostatak vrednosti osoba koje je napuštaju. Samo kad je neko mlađi teže je to shvatiti...
-
Verovatno se vremenom čovek poistoveti sa sportom i izgradi identitet kroz tu karijeru i kad dođe do prekida oseća se kao da se sve slama.
I ne samo to,dok si poznat i na vrhu gde god ides svi te hvale i pomazu ti i svi su ti drugovi ali cim nestanes sa rezultatima svi te brzo zaborave i tu trebas biti jak i da racunas na one ljude koji su bili uz tebe i pre uspeha. ;)
Tu se vidi ko ti je pravi prijatelj. To je slično i u drugim životnim situacijama. Pravi prijatelji su oni koje si posedovao dok nisi postao poznat. Posle najčešće svi gledaju da imaju neku korist od tebe.
Da,maximalno si u pravu.I to je mene jako pogodilo,jer sam se naivno nadao da samnom nece tako biti,ali morao sam uvideti da nema izuzetaka,sa svakim je tako.
-
Slične situacije su i kada neko ode u penziju. Ali je ipak prekid profesionalnog bavljenja sportom mnogo veči problem.
Ja se secam majke koja je otisla u penziju,inace ona je bila prosvetni radnik i plakala je prvog septembra.I kad sam je upitao zasto place ona mi je odgovorila da se oseca beskorisnim.Isto tako sam se osecao kada sam otisao na prvo takmicenje posle povlacenja...ali sva sreca pa su me zamolili da sudim,da drzim predavanja i tako me izvukli iz tog bedaka.
To je odličan način da prebrodiš teške trenutke. Znaš da radiš nešto korisno.
Da,sa tim da sam ja u to upao slucajno ili sad kad bolje razmislim ko me je onda pozvao da sudim mozda i nisam slucajno,mozda je taj moj prijatelj koji me zamolio da sudim znao sta radi. ;)
-
Verovatno se vremenom čovek poistoveti sa sportom i izgradi identitet kroz tu karijeru i kad dođe do prekida oseća se kao da se sve slama.
I ne samo to,dok si poznat i na vrhu gde god ides svi te hvale i pomazu ti i svi su ti drugovi ali cim nestanes sa rezultatima svi te brzo zaborave i tu trebas biti jak i da racunas na one ljude koji su bili uz tebe i pre uspeha. ;)
Toga takođe ima mnogo ali ne treba to da obeshrabruje ljude, to ne pokazuje njihovu manju vrednost, već nedostatak vrednosti osoba koje je napuštaju. Samo kad je neko mlađi teže je to shvatiti...
Ili kad je neko naivan kao ja.
-
Slične situacije su i kada neko ode u penziju. Ali je ipak prekid profesionalnog bavljenja sportom mnogo veči problem.
Ja se secam majke koja je otisla u penziju,inace ona je bila prosvetni radnik i plakala je prvog septembra.I kad sam je upitao zasto place ona mi je odgovorila da se oseca beskorisnim.Isto tako sam se osecao kada sam otisao na prvo takmicenje posle povlacenja...ali sva sreca pa su me zamolili da sudim,da drzim predavanja i tako me izvukli iz tog bedaka.
To je odličan način da prebrodiš teške trenutke. Znaš da radiš nešto korisno.
Da,sa tim da sam ja u to upao slucajno ili sad kad bolje razmislim ko me je onda pozvao da sudim mozda i nisam slucajno,mozda je taj moj prijatelj koji me zamolio da sudim znao sta radi. ;)
Zaista super način da se nadomesti povlačenje iz takmičenja i odlazak sa posla.
-
Zdravstveni radnici često posle penzionisanja nastave da rade po brojnim privatnim ustanovama. Imam utisak da je to struka koja najčešće nastavi da se bavim svojim poslom nakon odlaska u penziju.
Da li to postane navika, zavisnost ili nešto drugo ne znam..
Meni je isto teško da zamislim odlazak u penziju iako do toga ima još baš dosta... 😅
-
Zdravstveni radnici često posle penzionisanja nastave da rade po brojnim privatnim ustanovama. Imam utisak da je to struka koja najčešće nastavi da se bavim svojim poslom nakon odlaska u penziju.
Da li to postane navika, zavisnost ili nešto drugo ne znam..
Meni je isto teško da zamislim odlazak u penziju iako do toga ima još baš dosta... 😅
Ja mislim da od svega ima po malo.
-
Verovatno. Mislim da se i malo unapred treba pripremiti za to.
-
Slične situacije su i kada neko ode u penziju. Ali je ipak prekid profesionalnog bavljenja sportom mnogo veči problem.
Ja se secam majke koja je otisla u penziju,inace ona je bila prosvetni radnik i plakala je prvog septembra.I kad sam je upitao zasto place ona mi je odgovorila da se oseca beskorisnim.Isto tako sam se osecao kada sam otisao na prvo takmicenje posle povlacenja...ali sva sreca pa su me zamolili da sudim,da drzim predavanja i tako me izvukli iz tog bedaka.
To je odličan način da prebrodiš teške trenutke. Znaš da radiš nešto korisno.
Da,sa tim da sam ja u to upao slucajno ili sad kad bolje razmislim ko me je onda pozvao da sudim mozda i nisam slucajno,mozda je taj moj prijatelj koji me zamolio da sudim znao sta radi. ;)
Izgleda da nije bilo slučajno ;) Ali svakako znaš ko su ti pravi prijatelji. Ali dobro. Važno je biti čovek u svakoj situaciji. Oni koji gledaju samo da izvuku neku korist od drugih, neka je njima na čast.
-
Zdravstveni radnici često posle penzionisanja nastave da rade po brojnim privatnim ustanovama. Imam utisak da je to struka koja najčešće nastavi da se bavim svojim poslom nakon odlaska u penziju.
Da li to postane navika, zavisnost ili nešto drugo ne znam..
Meni je isto teško da zamislim odlazak u penziju iako do toga ima još baš dosta... 😅
Ne znam ni ja šta da kažem. Izgleda da se naviknu ljudi. Naša struka je nekako najizraženija po tome da nastave sa radom i u penziji. Sećam se pre neku godina je jedna profesorka rekla za sebe- Šta ću raditi kada odem u penziju? Izgleda je mislila da će joj biti dosadno, a verovatno je imala i osećaj da neće biti od koristi. Tako da i ona sada u penziji radi u jednoj privatnoj ustanovi.
-
Verovatno. Mislim da se i malo unapred treba pripremiti za to.
I ja nekad razmislim šta će biti kada odem u penziju. Ali ne deluje mi nešto strašno, bar ne sa ove vremenske distance ;D
-
Mislim da u pojedinim strukama ljudi postaju zavisni od adrenalina i konstantnog rada... Čak se i na stres čovek "navuče". 😅
-
Verovatno. Mislim da se i malo unapred treba pripremiti za to.
Da,trebalo bi, i ja sam koliko toliko sebe pripremao za to,ali to je bilo samo psihicki,ali kada se stvarno nades pred takvom situacijom je totalno drugacije.To bih uporedio kao kad smo u pocetku u vojsci pucali sa corcima a posle vec sa redovnim metkom.Totalno drugacije.
-
Slične situacije su i kada neko ode u penziju. Ali je ipak prekid profesionalnog bavljenja sportom mnogo veči problem.
Ja se secam majke koja je otisla u penziju,inace ona je bila prosvetni radnik i plakala je prvog septembra.I kad sam je upitao zasto place ona mi je odgovorila da se oseca beskorisnim.Isto tako sam se osecao kada sam otisao na prvo takmicenje posle povlacenja...ali sva sreca pa su me zamolili da sudim,da drzim predavanja i tako me izvukli iz tog bedaka.
To je odličan način da prebrodiš teške trenutke. Znaš da radiš nešto korisno.
Da,sa tim da sam ja u to upao slucajno ili sad kad bolje razmislim ko me je onda pozvao da sudim mozda i nisam slucajno,mozda je taj moj prijatelj koji me zamolio da sudim znao sta radi. ;)
Izgleda da nije bilo slučajno ;) Ali svakako znaš ko su ti pravi prijatelji. Ali dobro. Važno je biti čovek u svakoj situaciji. Oni koji gledaju samo da izvuku neku korist od drugih, neka je njima na čast.
Siguran sam da nije. ;) Upravo to probam da naucim svoju decu da budu ljudi u svakoj situaciji.
-
Zdravstveni radnici često posle penzionisanja nastave da rade po brojnim privatnim ustanovama. Imam utisak da je to struka koja najčešće nastavi da se bavim svojim poslom nakon odlaska u penziju.
Da li to postane navika, zavisnost ili nešto drugo ne znam..
Meni je isto teško da zamislim odlazak u penziju iako do toga ima još baš dosta... 😅
Ne znam ni ja šta da kažem. Izgleda da se naviknu ljudi. Naša struka je nekako najizraženija po tome da nastave sa radom i u penziji. Sećam se pre neku godina je jedna profesorka rekla za sebe- Šta ću raditi kada odem u penziju? Izgleda je mislila da će joj biti dosadno, a verovatno je imala i osećaj da neće biti od koristi. Tako da i ona sada u penziji radi u jednoj privatnoj ustanovi.
I moja majka je radila pola norme,ne celu.
-
Verovatno. Mislim da se i malo unapred treba pripremiti za to.
I ja nekad razmislim šta će biti kada odem u penziju. Ali ne deluje mi nešto strašno, bar ne sa ove vremenske distance ;D
Ja sad kad razmisljam o penziji zamisljam da cu biti sa svojim voljenima ne raditi nista,ali necu moci to da radim,jer nisam takav,mislim na to da necu raditi nista.
-
Mislim da u pojedinim strukama ljudi postaju zavisni od adrenalina i konstantnog rada... Čak se i na stres čovek "navuče". 😅
Ja mislim da pored posla to zavisi i od coveka.
-
Mislim da u pojedinim strukama ljudi postaju zavisni od adrenalina i konstantnog rada... Čak se i na stres čovek "navuče". 😅
Ja mislim da pored posla to zavisi i od coveka.
Naravno, uvek ima mnogo faktora koji utiču.
-
Svakako da psihološka priprema ne može biti ista i dovoljna za doživljaj u realnoj situaciji ali može da olakša.
-
Svakako da psihološka priprema ne može biti ista i dovoljna za doživljaj u realnoj situaciji ali može da olakša.
To sigurno,zato sam i naveo u textu da je najbolje razmisliti o tome vec na pocetku karijere,da kad vec dode vreme za to da ne bude problema,ili da bude sto manje problema.Imam recimo druga koji je 30 godinaigrao fudbal i prestao je sa jednog dana na drugi.Naravno rekreativno igra i dalje,ali ne takmicarski, i kaze da nije imao nikakvih problema sa time.
-
Svakako da psihološka priprema ne može biti ista i dovoljna za doživljaj u realnoj situaciji ali može da olakša.
To sigurno,zato sam i naveo u textu da je najbolje razmisliti o tome vec na pocetku karijere,da kad vec dode vreme za to da ne bude problema,ili da bude sto manje problema.Imam recimo druga koji je 30 godinaigrao fudbal i prestao je sa jednog dana na drugi.Naravno rekreativno igra i dalje,ali ne takmicarski, i kaze da nije imao nikakvih problema sa time.
Je l to znači da u startu nije imao velikih očekivanja?
-
Mislim da u pojedinim strukama ljudi postaju zavisni od adrenalina i konstantnog rada... Čak se i na stres čovek "navuče". 😅
Na neki način i jeste tako. Kada uđemo u radnu mašinu, onda nas taj osećaj drži tokom radnog veka.
-
Slične situacije su i kada neko ode u penziju. Ali je ipak prekid profesionalnog bavljenja sportom mnogo veči problem.
Ja se secam majke koja je otisla u penziju,inace ona je bila prosvetni radnik i plakala je prvog septembra.I kad sam je upitao zasto place ona mi je odgovorila da se oseca beskorisnim.Isto tako sam se osecao kada sam otisao na prvo takmicenje posle povlacenja...ali sva sreca pa su me zamolili da sudim,da drzim predavanja i tako me izvukli iz tog bedaka.
To je odličan način da prebrodiš teške trenutke. Znaš da radiš nešto korisno.
Da,sa tim da sam ja u to upao slucajno ili sad kad bolje razmislim ko me je onda pozvao da sudim mozda i nisam slucajno,mozda je taj moj prijatelj koji me zamolio da sudim znao sta radi. ;)
Izgleda da nije bilo slučajno ;) Ali svakako znaš ko su ti pravi prijatelji. Ali dobro. Važno je biti čovek u svakoj situaciji. Oni koji gledaju samo da izvuku neku korist od drugih, neka je njima na čast.
Siguran sam da nije. ;) Upravo to probam da naucim svoju decu da budu ljudi u svakoj situaciji.
To su vrednosti koje se danas više i ne cene toliko. Današnji sistem vrednovanja je totalno drugačiji nego što je na našim prostorima bio do pre samo 2-3 decenije.
-
Svakako da psihološka priprema ne može biti ista i dovoljna za doživljaj u realnoj situaciji ali može da olakša.
To sigurno,zato sam i naveo u textu da je najbolje razmisliti o tome vec na pocetku karijere,da kad vec dode vreme za to da ne bude problema,ili da bude sto manje problema.Imam recimo druga koji je 30 godinaigrao fudbal i prestao je sa jednog dana na drugi.Naravno rekreativno igra i dalje,ali ne takmicarski, i kaze da nije imao nikakvih problema sa time.
Je l to znači da u startu nije imao velikih očekivanja?
On kaze da je bio realan,hteo je postici najbolje sto moze.Svestan je bio da nece moci da igra negde u inostranstvu kao sto je Italija,Nemacka,Spanija,Engleska ali je bio drugoligaski igrac sto mislim da nije lose.
-
Slične situacije su i kada neko ode u penziju. Ali je ipak prekid profesionalnog bavljenja sportom mnogo veči problem.
Ja se secam majke koja je otisla u penziju,inace ona je bila prosvetni radnik i plakala je prvog septembra.I kad sam je upitao zasto place ona mi je odgovorila da se oseca beskorisnim.Isto tako sam se osecao kada sam otisao na prvo takmicenje posle povlacenja...ali sva sreca pa su me zamolili da sudim,da drzim predavanja i tako me izvukli iz tog bedaka.
To je odličan način da prebrodiš teške trenutke. Znaš da radiš nešto korisno.
Da,sa tim da sam ja u to upao slucajno ili sad kad bolje razmislim ko me je onda pozvao da sudim mozda i nisam slucajno,mozda je taj moj prijatelj koji me zamolio da sudim znao sta radi. ;)
Izgleda da nije bilo slučajno ;) Ali svakako znaš ko su ti pravi prijatelji. Ali dobro. Važno je biti čovek u svakoj situaciji. Oni koji gledaju samo da izvuku neku korist od drugih, neka je njima na čast.
Siguran sam da nije. ;) Upravo to probam da naucim svoju decu da budu ljudi u svakoj situaciji.
To su vrednosti koje se danas više i ne cene toliko. Današnji sistem vrednovanja je totalno drugačiji nego što je na našim prostorima bio do pre samo 2-3 decenije.
Znas da sam i ja pre nekih otprilike 20 godina pitao svoju majku zasto me odgojila da budem takav a ne neki prevarant,lopov?
Mislim drago mi je da me nije tako odgojila,nemoj me pogresno shvatiti ali me mozda manje bolele neistine i neke situacije u kojima sam se nasao.
-
Svakako da psihološka priprema ne može biti ista i dovoljna za doživljaj u realnoj situaciji ali može da olakša.
To sigurno,zato sam i naveo u textu da je najbolje razmisliti o tome vec na pocetku karijere,da kad vec dode vreme za to da ne bude problema,ili da bude sto manje problema.Imam recimo druga koji je 30 godinaigrao fudbal i prestao je sa jednog dana na drugi.Naravno rekreativno igra i dalje,ali ne takmicarski, i kaze da nije imao nikakvih problema sa time.
Je l to znači da u startu nije imao velikih očekivanja?
On kaze da je bio realan,hteo je postici najbolje sto moze.Svestan je bio da nece moci da igra negde u inostranstvu kao sto je Italija,Nemacka,Spanija,Engleska ali je bio drugoligaski igrac sto mislim da nije lose.
To nekada nije loše, procenio čovek svoje kapacitete i nije hteo da se preforsirala iako je možda mogao više ali bi i napor bio veći.
-
Slične situacije su i kada neko ode u penziju. Ali je ipak prekid profesionalnog bavljenja sportom mnogo veči problem.
Ja se secam majke koja je otisla u penziju,inace ona je bila prosvetni radnik i plakala je prvog septembra.I kad sam je upitao zasto place ona mi je odgovorila da se oseca beskorisnim.Isto tako sam se osecao kada sam otisao na prvo takmicenje posle povlacenja...ali sva sreca pa su me zamolili da sudim,da drzim predavanja i tako me izvukli iz tog bedaka.
To je odličan način da prebrodiš teške trenutke. Znaš da radiš nešto korisno.
Da,sa tim da sam ja u to upao slucajno ili sad kad bolje razmislim ko me je onda pozvao da sudim mozda i nisam slucajno,mozda je taj moj prijatelj koji me zamolio da sudim znao sta radi. ;)
Izgleda da nije bilo slučajno ;) Ali svakako znaš ko su ti pravi prijatelji. Ali dobro. Važno je biti čovek u svakoj situaciji. Oni koji gledaju samo da izvuku neku korist od drugih, neka je njima na čast.
Siguran sam da nije. ;) Upravo to probam da naucim svoju decu da budu ljudi u svakoj situaciji.
To su vrednosti koje se danas više i ne cene toliko. Današnji sistem vrednovanja je totalno drugačiji nego što je na našim prostorima bio do pre samo 2-3 decenije.
Znas da sam i ja pre nekih otprilike 20 godina pitao svoju majku zasto me odgojila da budem takav a ne neki prevarant,lopov?
Mislim drago mi je da me nije tako odgojila,nemoj me pogresno shvatiti ali me mozda manje bolele neistine i neke situacije u kojima sam se nasao.
To su ti trenuci gde te zaboili nerpavda...
-
Svakako da psihološka priprema ne može biti ista i dovoljna za doživljaj u realnoj situaciji ali može da olakša.
To sigurno,zato sam i naveo u textu da je najbolje razmisliti o tome vec na pocetku karijere,da kad vec dode vreme za to da ne bude problema,ili da bude sto manje problema.Imam recimo druga koji je 30 godinaigrao fudbal i prestao je sa jednog dana na drugi.Naravno rekreativno igra i dalje,ali ne takmicarski, i kaze da nije imao nikakvih problema sa time.
Je l to znači da u startu nije imao velikih očekivanja?
On kaze da je bio realan,hteo je postici najbolje sto moze.Svestan je bio da nece moci da igra negde u inostranstvu kao sto je Italija,Nemacka,Spanija,Engleska ali je bio drugoligaski igrac sto mislim da nije lose.
To nekada nije loše, procenio čovek svoje kapacitete i nije hteo da se preforsirala iako je možda mogao više ali bi i napor bio veći.
To je jako dobro,j sam to naveo kao pozitivan primer,voleo bih da sam i ja tako lako to uradio.
-
Slične situacije su i kada neko ode u penziju. Ali je ipak prekid profesionalnog bavljenja sportom mnogo veči problem.
Ja se secam majke koja je otisla u penziju,inace ona je bila prosvetni radnik i plakala je prvog septembra.I kad sam je upitao zasto place ona mi je odgovorila da se oseca beskorisnim.Isto tako sam se osecao kada sam otisao na prvo takmicenje posle povlacenja...ali sva sreca pa su me zamolili da sudim,da drzim predavanja i tako me izvukli iz tog bedaka.
To je odličan način da prebrodiš teške trenutke. Znaš da radiš nešto korisno.
Da,sa tim da sam ja u to upao slucajno ili sad kad bolje razmislim ko me je onda pozvao da sudim mozda i nisam slucajno,mozda je taj moj prijatelj koji me zamolio da sudim znao sta radi. ;)
Izgleda da nije bilo slučajno ;) Ali svakako znaš ko su ti pravi prijatelji. Ali dobro. Važno je biti čovek u svakoj situaciji. Oni koji gledaju samo da izvuku neku korist od drugih, neka je njima na čast.
Siguran sam da nije. ;) Upravo to probam da naucim svoju decu da budu ljudi u svakoj situaciji.
To su vrednosti koje se danas više i ne cene toliko. Današnji sistem vrednovanja je totalno drugačiji nego što je na našim prostorima bio do pre samo 2-3 decenije.
Znas da sam i ja pre nekih otprilike 20 godina pitao svoju majku zasto me odgojila da budem takav a ne neki prevarant,lopov?
Mislim drago mi je da me nije tako odgojila,nemoj me pogresno shvatiti ali me mozda manje bolele neistine i neke situacije u kojima sam se nasao.
To su ti trenuci gde te zaboili nerpavda...
Upravo tako!A to boli vise od svega!
-
Svakako da psihološka priprema ne može biti ista i dovoljna za doživljaj u realnoj situaciji ali može da olakša.
To sigurno,zato sam i naveo u textu da je najbolje razmisliti o tome vec na pocetku karijere,da kad vec dode vreme za to da ne bude problema,ili da bude sto manje problema.Imam recimo druga koji je 30 godinaigrao fudbal i prestao je sa jednog dana na drugi.Naravno rekreativno igra i dalje,ali ne takmicarski, i kaze da nije imao nikakvih problema sa time.
Je l to znači da u startu nije imao velikih očekivanja?
On kaze da je bio realan,hteo je postici najbolje sto moze.Svestan je bio da nece moci da igra negde u inostranstvu kao sto je Italija,Nemacka,Spanija,Engleska ali je bio drugoligaski igrac sto mislim da nije lose.
To nekada nije loše, procenio čovek svoje kapacitete i nije hteo da se preforsirala iako je možda mogao više ali bi i napor bio veći.
To je jako dobro,j sam to naveo kao pozitivan primer,voleo bih da sam i ja tako lako to uradio.
Svako ima nešto svoje i vidi stvari, posebno budućnost, na svoj način. Na kraju krajeva, ko zna zašto je dobro što si na svoj način postupio
-
Svakako da psihološka priprema ne može biti ista i dovoljna za doživljaj u realnoj situaciji ali može da olakša.
To sigurno,zato sam i naveo u textu da je najbolje razmisliti o tome vec na pocetku karijere,da kad vec dode vreme za to da ne bude problema,ili da bude sto manje problema.Imam recimo druga koji je 30 godinaigrao fudbal i prestao je sa jednog dana na drugi.Naravno rekreativno igra i dalje,ali ne takmicarski, i kaze da nije imao nikakvih problema sa time.
Je l to znači da u startu nije imao velikih očekivanja?
On kaze da je bio realan,hteo je postici najbolje sto moze.Svestan je bio da nece moci da igra negde u inostranstvu kao sto je Italija,Nemacka,Spanija,Engleska ali je bio drugoligaski igrac sto mislim da nije lose.
To nekada nije loše, procenio čovek svoje kapacitete i nije hteo da se preforsirala iako je možda mogao više ali bi i napor bio veći.
To je jako dobro,j sam to naveo kao pozitivan primer,voleo bih da sam i ja tako lako to uradio.
Svako ima nešto svoje i vidi stvari, posebno budućnost, na svoj način. Na kraju krajeva, ko zna zašto je dobro što si na svoj način postupio
Da,to je mnogo njih mi reklo.
-
Slične situacije su i kada neko ode u penziju. Ali je ipak prekid profesionalnog bavljenja sportom mnogo veči problem.
Ja se secam majke koja je otisla u penziju,inace ona je bila prosvetni radnik i plakala je prvog septembra.I kad sam je upitao zasto place ona mi je odgovorila da se oseca beskorisnim.Isto tako sam se osecao kada sam otisao na prvo takmicenje posle povlacenja...ali sva sreca pa su me zamolili da sudim,da drzim predavanja i tako me izvukli iz tog bedaka.
To je odličan način da prebrodiš teške trenutke. Znaš da radiš nešto korisno.
Da,sa tim da sam ja u to upao slucajno ili sad kad bolje razmislim ko me je onda pozvao da sudim mozda i nisam slucajno,mozda je taj moj prijatelj koji me zamolio da sudim znao sta radi. ;)
Izgleda da nije bilo slučajno ;) Ali svakako znaš ko su ti pravi prijatelji. Ali dobro. Važno je biti čovek u svakoj situaciji. Oni koji gledaju samo da izvuku neku korist od drugih, neka je njima na čast.
Siguran sam da nije. ;) Upravo to probam da naucim svoju decu da budu ljudi u svakoj situaciji.
To su vrednosti koje se danas više i ne cene toliko. Današnji sistem vrednovanja je totalno drugačiji nego što je na našim prostorima bio do pre samo 2-3 decenije.
Znas da sam i ja pre nekih otprilike 20 godina pitao svoju majku zasto me odgojila da budem takav a ne neki prevarant,lopov?
Mislim drago mi je da me nije tako odgojila,nemoj me pogresno shvatiti ali me mozda manje bolele neistine i neke situacije u kojima sam se nasao.
Razumem te. Zapitam se i ja to za sebe. Ali je pravo bogatstvo, u današnjem svetu sa drugačijim vrednostima, biti čovek.
-
Slične situacije su i kada neko ode u penziju. Ali je ipak prekid profesionalnog bavljenja sportom mnogo veči problem.
Ja se secam majke koja je otisla u penziju,inace ona je bila prosvetni radnik i plakala je prvog septembra.I kad sam je upitao zasto place ona mi je odgovorila da se oseca beskorisnim.Isto tako sam se osecao kada sam otisao na prvo takmicenje posle povlacenja...ali sva sreca pa su me zamolili da sudim,da drzim predavanja i tako me izvukli iz tog bedaka.
To je odličan način da prebrodiš teške trenutke. Znaš da radiš nešto korisno.
Da,sa tim da sam ja u to upao slucajno ili sad kad bolje razmislim ko me je onda pozvao da sudim mozda i nisam slucajno,mozda je taj moj prijatelj koji me zamolio da sudim znao sta radi. ;)
Izgleda da nije bilo slučajno ;) Ali svakako znaš ko su ti pravi prijatelji. Ali dobro. Važno je biti čovek u svakoj situaciji. Oni koji gledaju samo da izvuku neku korist od drugih, neka je njima na čast.
Siguran sam da nije. ;) Upravo to probam da naucim svoju decu da budu ljudi u svakoj situaciji.
To su vrednosti koje se danas više i ne cene toliko. Današnji sistem vrednovanja je totalno drugačiji nego što je na našim prostorima bio do pre samo 2-3 decenije.
Znas da sam i ja pre nekih otprilike 20 godina pitao svoju majku zasto me odgojila da budem takav a ne neki prevarant,lopov?
Mislim drago mi je da me nije tako odgojila,nemoj me pogresno shvatiti ali me mozda manje bolele neistine i neke situacije u kojima sam se nasao.
To su ti trenuci gde te zaboili nerpavda...
Upravo tako!A to boli vise od svega!
Kao što je rekao veliki pesnik Branko Miljković- Ubi me prejaka reč.
A iskoristiću i jednu misao Ive Andrića- Dođu vremena kad pamet zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati.
-
Sad vidimo u kom svetu živimo.
-
A iskoristiću i jednu misao Ive Andrića- Dođu vremena kad pamet zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati.
Ova je jako dobra!!!