Upoznajte dobre i loše strane aspirina



  Ko nije čuo za aspirin? Svake sekunde u svetu se proguta preko 2.500 tableta ovog leka. On se nalazi u gotovo svakoj kućnoj apoteci, zlu ne trebalo... Ipak, većina ljudi nije upoznata sa svim dobrim stranama ovog molekula (acetilsalicilna kiselina) pronaĂ°enog još 1899. godine.

Spisak bolesti koje leči sve je duži
Još uvek nije objašnjeno zašto aspirin različito deluje na žene (kod kojih smanjuje rizik od moždanog udara) i na muškarce (snižava prvenstveno rizik od infarkta). To je samo jedna od tajni koju krije ovaj dobrodržeći stogodišnjak. Istraživači iz dana u dan pronalaze nove indikacije. Tako su, recimo, osobe koje redovno uzimaju aspirin manje podložne Alchajmerovoj bolesti i reĂ°e obolevaju od raka debelog creva. Štaviše, kod pacijenata koji su već oboleli od ove vrste tumora, aspirin smanjuje rizik od ponovne pojave bolesti za 35 odsto. Neka istraživana ukazuju na to da ovaj lek znatno smanjuje rizik od još nekih vrsta raka, u prvom redu tumora dojke osetljivih na estrogene (izmeĂ°u 60 i 70 odsto slučajeva raka dojke spada u tu kategoriju).


Ublažava bol i sprečava infarkt
Ako se uzimaju uobičajene prosečne doze (od 0,5 do tri grama dnevno), aspirin efikasno snižava temperaturu i bolove srednjeg intenziteta. U većim dozama (preko tri grama dnevno), može da olakša tegobe i obolelima od reumatizma tako što ublažava upalu zglobova. U malim dozama (manje od 0,5 grama dnevno) aspirin sprečava taloženje krvnih pločica i, samim tim, zakrečenje krvnih sudova. Upravo zato ovaj lek nalazi široku primenu u kardiologiji: njegovo redovno uzimanje smanjuje rizik od novog infarkta i moždanog udara za 30 odsto. Kardiolozi takoĂ°e tvrde da osobe koje imaju predispozicije da dožive infarkt miokarda (dijabetes, gojaznost, povišen krvni pritisak) zahvaljujući aspirinu mogu da smanje rizik za trećinu.
Da li to znači da treba da se kljukamo ovim lekom? Nipošto, budući da čuvena bela tableta može da bude i opasna. Pošto razreĂ°uje krv, ona povećava rizik od krvarenja u mozgu ili organima za varenje, čak i ako se uzima u vrlo malim "preventivnim" dozama. Razumljivo je, dakle, što aspirin ne treba da koriste osobe koje pate od čira ili hemoragije, trudnice i osobe alergične na salicilnu kiselinu. Pošto može da izazove napad astme, ne preporučuje se ni astmatičarima.


Oprezno s lečenjem po sistemu sam svoj lekar
Aspirin ne treba uzimati sa nekim lekovima, pre svega sa nesteroidnim antiinflamatornim lekovima (kao što je ibuprofen) i antikoagulantima, pošto mogu da izazovu teško trovanje, naročito kod dece. S obzirom na činjenicu da se u svetu konzumiraju milijarde tableta aspirina dnevno, neželjeni efekti su retki i prilično blagi, ali to ipak ne znači da treba sami sebe da lečite. Kao i u slučaju bilo kog drugog leka, pacijenti treba strogo da se pridržavaju saveta lekara i propisanih doza.


autor:CDC/JS
izvor:blic