U toku COVID infekcije se kortikosteroidi koriste kao imunosupresivi. Kažu da prejak imunološki odgovor ide u prilog virusu, a šteti organizmu zbog čega se u težim slučajevima koriste ovi lekovi.

Hvala lepo na objasnjenju!!!

Uvek i u svemu.
Elem, kortiko lekovi nisu isto što i kortizol, tako da nema potrebe da ga ljudi smatraju "lošim" hormonom.

Ma naravno. Većina autora ne preporučuje primenu kortikosteroida kod virusnih infekcija. Vidimo da uvek ima izuzetaka.

Kod virusa koji obaraju imunitet je kontraindikovana. Opet i ovde je sve zavisno od prirode same bolesti i čoveka

Za kovid u protokolu stoji i primena kortikosteroida. Sto jeste u nekim slucajevima dosta korisno. Medjutim, primena ovih hormona kod nekih drugih virusnih infekcija je uvek pod znakom pitanja i postoje razlicita shvatanja.

Vremenski period od 1-2 meseca nije dug i retko se tad javljaju dugotrajni neželjeni efekti, više se ispoljavaju blaži akutni.

U toku COVID infekcije se kortikosteroidi koriste kao imunosupresivi. Kažu da prejak imunološki odgovor ide u prilog virusu, a šteti organizmu zbog čega se u težim slučajevima koriste ovi lekovi.

Ja sam recimo dok ssam bio lecen protiv Covida dobijao kortikosteroid po imenu Dexametazon i dobio sam tabletu koji dan koliko miligrama sam trebao uzimati.Najvisa dnevna doza mi je bila 60mg i posle sam morao smanjivati sve dok zadnju nedelju nisam uzimao po 5mg dnevno i posle prestao sa koriscenjem.Sveukupno sam uzimao 6 nedelja ako se dobro secam i jedini nezeljan efekat koji sam imao a koji mozda nije ni povezan sa ovim je bila meka stolica.Zato kazem da je mozda od ovog jer dok sam ga uzimao imao sam meksu stolicu cim sam prestao nakon 3-4 dana mi se normalizovala stolica.Ali doktori kazu da me je to spaslo.

Problem je i što se stres shvata kao nešto što je obavezno štetno. Sam stres ne predstavlja uvek štetnu reakciju. I pored toga što možemo sa psihološkog aspekta da razlikujemo eustres (dobar) i distres (loš stres), možemo i sa striktno fizičkog aspekta videti da je stres nešto što nam može i pomoći. Samo zapaljenje se opisuje kao lokalni odgovor organizma na stres. Bez obzira da li je reč o povredi, infekciji ili nekom drugom uzroku, organizam će reagovati nastankom zapaljenjskog odgovora. Zahvaljujući tom odgovoru organizam može omogućiti zarastanje rana, borbu sa mikroorganizmima i sa mnogim drugim faktorima. Naravno postoje slučajevi i kada je to štetno. Tako da jeste kortizol poznat kao hormon stresa, ali on nam pomaže, kao i drugi hormoni, kada je sve u okviru fizioloških granica. Stres za organizam je i sama fizička aktivnost.

Odlično objašnjeno. Tema o kojoj se može još puno pisati i koja je jako bitna za sveopštu edukaciju. Nažalost do malo ljudi dolaze ovakve informacije, ali bitno je od necega početi.


Gesendet von iPhone mit Tapatalk

Naravno, ukoliko je korist veća od neželjenih dejstava onda je primena apsolutno potrebna i ne treba se plašiti jer se ovi neželjeni efekti povlače nakon ukidanja terapije kortikopreparatima.

Neželjeni efekti su posledica hiperplazije kore nadbubrežne žlezde. Među prvim pokazateljima su telesne manifestacije metaboličkog poremećaja u vidu nagomilavanja masnog tkiva na licu (facies lunata), povećanje abdominalnog masnog tkiva, pojave strija i hirzutizma (pojačan rast dlaka). Zbog kataboličkog delovanja, dolazi do smanjenja mišićne mase (izduženi i tanki ekstremiteti u odnosu na trup). S obzirom na to da kortikosteroidi dovode do hipokalcijemije, dolazi i do smanjenja koštane gustine i osteoporoze.

Antiinflamatorno delovanja kortikosteroida je posledica smanjenja sinteze prostaglandina i leukotrijena (medijatora zapaljenja), i inhibicije proliferacije fibroblasta, stvaranja kolagena i zarastanja rana. Dovodeći do smanjenja sinteze antitela, oni, naime, smanjuju alergijsku reakciju. Smanjuju i aktivnost limfnog tkiva, što sve zajedno za posledicu ima antizapaljenski i imunosupresivni efekat ovih lekova.

Evo ja ću ovde pomenuti nešto o kortikosteroidima koji se primenjuju u terapiji.
Kortikosteroidi (glukokortikoidi), predstavljaju steroidne hormone koji se fiziološki luče u kori nadbubrežne žlezde pod uticajem hipotalamusa i hipofize. Ovaj proces najvećim delom se odvija ujutro, a u manjoj meri popodne. Farmakoterapija kortikosteroidima obuhvata fiziološku supstituciju primenom nižih doza. Daleko češće, primenom supraterapijskih doza ovi lekovi se primenjuju u cilju postizanja imunosupresivnog i antiinflamatornog delovanja.

Većina nije ili čula za kortizol ili ima "negativno" mišljenje o njemu zbog naziva "hormon stresa". Zablude iz neznanja idu. Svaki hormon služi zdravlju pre svega. A u bilo čemu ako se pretera naravno da se lako sklizne u problem.