Kako je aktuelna online edukacija sad bi mogli više da govore o tome. Preko neta je bar lakše pričati edukativno široj populaciji.

Slazem se u potpunosti. Ali akda vidim ko na online nastavi drzi fizicko... Pitam se da li je ikome uopste stalo i do fizickog vaspitanja i dece?

Kako je aktuelna online edukacija sad bi mogli više da govore o tome. Preko neta je bar lakše pričati edukativno široj populaciji.

Jedino što znam jeste da imaju prilagođene škole i fakultete za ljude koji se aktivno bave sportom, ovako nešto nisam čula da im je osnovano fizičko vaspitanje na višem nivou.

Da li neko od vas ima informaciju kakva je situaciju u inostranstvu po pitanju te vrste edukacije?

Slažem se apsolutno da se mora mnogo ozbiljnije posvetiti pažnja fizičkom vaspitanju. To i jeste najveći problem, što se ne kreće sa edukacijom od ranog detinjstva i posvećivanju pažnje fizičkom u školama kao jednom ozbiljnom predmetu u smislu zdravog rasta i razvoja.

Bilo bi. Bilo bi još bolje kada se fizičko vaspitanje ne bi smatralo kao "nebitan" predmet kod većine. 

Da, da, bas tako. Da se ne "odradjuje" i eskivira sto je vise moguce.
Mozda promeniti i sma koncept sportova koji se praktikuju.
Takodje, bilo bi idealno da se obavezna fizicka aktivnost ubaci i u fakultete.
ALi definitivno informisanje od ranog doba .

Bilo bi. Bilo bi još bolje kada se fizičko vaspitanje ne bi smatralo kao "nebitan" predmet kod većine. 

Postoje različiti načini ishrane i svako primenjuje šta mu najviše odgovara. Najbitnije je da se dobro informiše pre toga i konsultuje zdravstvenog radnika.

Slazem se u potpunosti, ali mislim da nemamo tu kulturu u drustvu. Takodje, primecujem da većina ljudi prati cula u smislu da ih zadovolji, a ne da isprati sta bi eventualno bilo dobro za njih, a kamoli da se raspita/obrati lekaru. Do toga dolazi tek kada zaglibe neku bolest pa lekar mora da im napomene pravila dijete.

Nažalost to je tačno. Bolje je da se informišu i upoznaju svoje telo koje treba da prate, a ne čula.

Bila bi dobra ideja da se taj vid informisanja uvede jos u ranom skolskom dobu.

Postoje različiti načini ishrane i svako primenjuje šta mu najviše odgovara. Najbitnije je da se dobro informiše pre toga i konsultuje zdravstvenog radnika.

Slazem se u potpunosti, ali mislim da nemamo tu kulturu u drustvu. Takodje, primecujem da većina ljudi prati cula u smislu da ih zadovolji, a ne da isprati sta bi eventualno bilo dobro za njih, a kamoli da se raspita/obrati lekaru. Do toga dolazi tek kada zaglibe neku bolest pa lekar mora da im napomene pravila dijete.

Nažalost to je tačno. Bolje je da se informišu i upoznaju svoje telo koje treba da prate, a ne čula.

Postoje različiti načini ishrane i svako primenjuje šta mu najviše odgovara. Najbitnije je da se dobro informiše pre toga i konsultuje zdravstvenog radnika.

Slazem se u potpunosti, ali mislim da nemamo tu kulturu u drustvu. Takodje, primecujem da većina ljudi prati cula u smislu da ih zadovolji, a ne da isprati sta bi eventualno bilo dobro za njih, a kamoli da se raspita/obrati lekaru. Do toga dolazi tek kada zaglibe neku bolest pa lekar mora da im napomene pravila dijete.

Postoje različiti načini ishrane i svako primenjuje šta mu najviše odgovara. Najbitnije je da se dobro informiše pre toga i konsultuje zdravstvenog radnika.

Zavisi kome sta prija. Sa strane profesionalnog sportiste se ne slazem. Ali primećujem da nekima jednostavno prija taj nacin ishrane. Takodje, ljudi koji se na visem nivou bave meditacijom i duhovnoscu vidim da praktikuju cak po jedan obrok dnevno i to od odredjenih namirnica zbog digestivnog trakta. Vrlo zanimljivo.

Koji su neki načini da se pokrene autofagija?
ISHRANA Autofagija se može aktivirati prozorima koji ne jedu- najmanje 12 sati, što nije teško postići na konzistentnoj bazi. Na primer, ako završite dnevnu konzumaciju hrane do 20 – 21 sat uveče, a zatim nastavite da jedete uz doručak sledećeg dana oko 8-9 ujutru, to je to.
VEŽBANJE Iako tačna količina vežbanja još uvek nije zaključena, opsežna istraživanja su potvrdila da je redovno vežbanje jedan od najboljih i najlakših načina da se katalizira autofagija. Ovde je ponovo ključno usavršavanje pozitivnog telesnog stresa. Glavna funkcija vežbe je da izaziva mikroskopsko kidanje mišićnog tkiva koje kasnije doživljavamo kao bol. Čak i 30 minuta vežbanja može biti efikasno. Naravno, vežbe većeg intenziteta podstiču veće oštećenje ćelija, a samim tim i akutnije aktiviranje popravke i regeneracije ćelija.
KOFEIN- Studije o kafi pokazuju da polifenoli u kafi povećavaju markere autofagije. Dobre vesti za one koji ne piju kafu? Pokazalo se da zeleni čaj povećava autofagiju!

Evo još malo o autofagiji, čisto radi edukacije.
Autofagija bukvalno znači samo-jedenje (auto = ja, phagi = jedenje). To je način da se telo očisti i popravi razbijanjem štetnih i/ili disfunkcionalnih ćelijskih komponenti. Postala je poznata poslednjih godina nakon što je japanski naučnik Jošinori Ohsumi dobio Nobelovu nagradu za fiziologiju i medicinu 2016. za svoja istraživanja na ovu temu. Najdokumentovanije funkcije autofagije povezane su sa njenom anti-ejdz funkcijom, potencijalom za prevenciju raka i pomoć u borbi protiv neurodegeneracije. Na primer, ljudi doživljavaju starenje kada telo akumulira oštećenje ćelija bez popravljanja ili efikasnog recikliranja ćelijskih komponenti. Slično tome, neurodegenerativne bolesti poput Parkinsonove bolesti mogu se javiti kada se oko neurona nagomilaju deformisani proteini, koji na kraju uzrokuju dovoljno oštećenja da ubiju odgovarajuće moždane ćelije i postepeno degradiraju mentalne kapacitete. Takve sposobnosti za suzbijanje rasta inficiranih ćelija takođe mogu igrati ulogu u prevenciji raka uklanjanjem intracelularnih patogena. Nažalost, autofagija ne funkcioniše automatski u značajnom stepenu bez uzročne aktivacije pomoću određenih oblika i nivoa telesnog stresa. Odnosno, odgovarajući stresori izazivaju telo da reaguje pronalaženjem oštećenih mitohondrija i proteina, okretanjem ostarelih organela da bi se održao kvalitet ćelije i podučavanjem ćelija i proteina kako da postanu otpornije na patogene.

Više od jednom nedeljno ili dva-tri dana mesečno je potpuno bespotrebno. Ipak su kod nas ljudi navikli na nekih tri do pet obroka dnevno i ne valja iscrpljivati organizam. Kod baš aktivnih i možda čak i manje, obzirom da je energetska potrošnja mnogo veća i metabolizam generalno bolji.