Mnogi ljudi koji krenu na dijetu u nameri da smršaju kažu da imaju problem da su stalno gladni. Mišljenje da je dijeta isto što i gladovanje je totalno pogrešno. Čak i ako ste na dijeti, ne smete biti pregladneli. Ukoliko konstantno budete gladni, sigurno ne unosite dovoljno kalorija i usporićete metabolizam. I kada se posle toga vratite normalnoj ishrani, počećete naglo da se gojite – poznati fenomen JO JO efekta. Stoga umesto da gladujete, birajte zdravu hranu i kvalitetne namirnice. Najosnovnije pravilo je: morate jesti da biste smršali!

Česti obroci

Kako ne bi došlo do naglih skokova-padova šećera u krvi (što u prevodu znači gotovo neizdrživa glad) moraćete da unosite više manjih obroka u toku dana, čime postižete konstatan nivo energije u toku dana, i izbećićete pad nivoa glukoze u krvi i nećete biti gladni. Ono što je vrlo čest slučaj je slab unos hrane u toku dana i onda večernja neizdrživa želja za slatkišima jer telo nije dobilo dovoljno ugljenih hidrata u toku dana. Stvorite naviku da nosite hranu sa sobom, ovo je najsigurnije za Vas i Vašu liniju. Ukoliko niste u prilici, uvek postoji opcija nekog zdravijeg sendviča, proteinskog šejka, šačice koštunjavog voća npr, zamene za obrok – samo da ne bude brza hrana ili slatkiš.

Vlakna

S aspekta prevencije gojaznosti, unos vlakana je značajan jer, pored ostalih nabrojanih pozitivnih dejstava u organizmu, stvaraju osećaj sitosti i važna su za probavu. Stoga Vam preporučujemo da uz svaki Vaš proteinski obrok dodate salatu od svežeg povrća ili povrća kuvanog na pari.

Biljna vlakna se uglavnom sastoje od složenih ugljenih hidrata (polisaharida): celuloza, hemiceluloza, pektin, lignin, biljne smole, gume (guar, santan). Najčešća je podela na osnovnu rastvorljivost u vodi, na rastvorljiva i nerastvorljiva vlakna. Generalno gledano, nerastvorljiva vlakna imaju glavnu ulogu u prevenciji intestinalnih (digestivnih poremećaja), dok su rastvorljiva vlakna značajna za regulisanje dijabetesa, smanjenje holesterola u krvi i lečenje gojaznosti.
Za razliku od makronutrijenata (drugih ugljenih hidrata, belančevina i masti) koji organizmu daju neophodnu energiju, biljna vlakna ne daju organizmu energiju, ali, pošto se pretežno nalaze u biljnoj hrani, predstavljaju dragocen izvor vitamina i minerala i imaju važnu ulogu u organizmu.

Vrlo je važno da, kada jedete hranu koja sadrži dosta vlakana, pijete dosta tečnosti, jer, ukoliko to ne činite, može doći do iritacije creva, ili pak do začepljenja creva.

Protein

Ukoliko smanjite unos ugljenih hidrata (s obzirom da je primarna uloga ugljenih hidrataa obezbeĂ°ivanje energije za naš organizam, a njihov višak se taloži u vidu masnog tkiva) , treba da povećate unos proteina. I to čistog, nemasnog proteina. Meso poput pilećeg belog, ćuretine, kao i mnoge vrste riba, belance jajeta, posni sir – mogu se naći na Vašem tanjiru u bilo koje doba dana, pa čak i kasno uveče za šta mnogi smatraju da je najopasnije vreme za unos hrane ako želimo da smršamo. Slobodno možete jesti uveče salatu sa nekim od nabrojanih izvora proteina, bez straha da ćete se ugojiti.

Kriza za slatkišima?

Ako Vam se jako jede slatko, birajte zdravije opcije. Ujutru na prazan stomak ili izmeĂ°u obroka možete pojesti koju voćku. Proteinski šejkovi imaju fantastične ukuse a ne sadrže masti i ugljene hidrate – moćićete da uživate u ukusima poput jagode, bele čokolade, čokolade, karamele, kapućina, lešnika, tiramisa, vanile, jagode, šumskog voća itd.... ali bez suvišnih kalorija. TakoĂ°e, možete probati i neku od proteinskih čokoladica.