Pozdrav svima, imam dosta razlicith misli ovih dana,pa bih eto ponovo napisao jedan text koji mozda nekom pomogne u treningu,i zivotu..Necu mnogo daviti kao prethodnog puta,u kratkim crtama cu pisati,jer neko ne voli da cita duge postove..

Pre jedno par godina, na samom pocetku mog treniranja,u tom prvom ciklusu treniranja ovog sporta, imao sam periode uspona,padova ,kao i svi,ne samo u tom sportu,nego i zivotu.. Jedno jutro tog letnjeg dana, sam morao ici ranije na trening, onako nervozan, imao sam dosta problema na poslu,i negativnih misli,a jos i trening morao odraditi ranije,zbog obaveza tog istog dana..

I tako ti ja odem, 10 am,u teretani niko ziv, sem jednog decka,koji je tad radio na presi, leg press..i ono klasika cao cao,decka ne poznajem, krenem ja da se zagrevam, levo desno,malo sepurenja na ogledalu( ego provera) i krenem ja sa vezbanjem.. Nakon nekih 10tak minuta,kad je zavrsio decko sa presom, vidim ja da se nesto cudno desava, tj decko po dodiru ispituje delove masine,da bi ustao i kasnije otisao do druge sprave...jer je decko bio slep,ja to nisam znao pri samom upoznavanju i neposrednoj komunikaciji,nego tek u tom trenutku kad je decko ustao.. Bez icije pomoci,decko je ustao, culom dodira isao lagano i dosao do masine za sut..ja onako u cudu,ne znam kako da se ponasam ,sta da kazem, dal bilo sta da kazem,ili da nastavim neposrednu normalnu komunikaciju..Realno,hteo sam decku pomoci sve sto je trebalo, ali decko nije trazio nikakvu pomoc.. Komunikacija se nastavila, u toku celokupne komunikacije taj tip nije skinuo osmeh sa lica..a ja pogledah sebe,vidim neku mrznju koju sam dobio verovatno u toku prethodnih dana..

Ja nisam mogao verovati kako je tip vremenom savladao kretnju po teretani i kako je uspeo bez icije pomoci da se organizuje i odradi trening.. Na kraju je radio kardio, jer je biciklista ( tj verovatno posle gubitka vida je bio suvozac na onim biciklama na dva sedista ) ..Lepo smo se ispricali,na kraju su dosli njegovi na ulazu iz teretane i odveli ga do kola.. Nakon toga,ja u cudu celog dana..pokrenuo sam zakrzljali mozak na razmisljanje...

Gomila pitanja mi se javljala, uglavnom nepovezana i nejednako rasporedjena u mojoj glavi..u fazonu, kako je moguce da je tako pozitivan ? kako je moguce da se raduje zivotu ? kako je moguce da sam ja tako nadrkan,umesto da se radujem sto sam zdrav,i imam privilegiju uopste da odem da podignem jedan jebeni teg,a kamoli nesto vise da uradim u zivotu.... Par dana sam razmisljao tako o tim stvarima,posle sa vremena na vreme u negativnim trenucima zivota mi se javljale ponovo slike tog razgovora u glavi,i pomagale mi..

Poenta : Cenite zdravlje, sve sto imate oko sebe a pozitivno je,moze se to jednog trenutka promeniti..vezbajte,ulazite u sebe, ne posmatrajte kao dobru klopu i suplemente kao izdatke nepotrebne,nego nesto sto je essential za razvoj vas..i sto je najbitnije bodrite svoj mozak da istrajete ka nekom cilju..ako je zelja prejaka, placebo efekat i autosugestija uvek ce pomoci u ostvarivanju konkretno nabacivanja misica u ovom sportu ..

P.S. : Nadam se da sam na pravom mestu otvorio topic, ako ne, neka ga prebace moderatori..Zivi bili,i srecno vezbali

Edit: Uredio sam ti tekst kako bi bio pregledniji i lakši za čitanje. Tekstove piši u pasusima.