Hehe, jos kad bi bilo tuseva.
Zivim na 15, 20 min. od teretane, tako da mislim da ce mi to biti sasvim dovoljno da se dovedem u red i da ga popijem kad dodjem.
Ranije nisam imao problema, sta vise, prijalo mi je to slatko. A sad, kad ga tako izmoren saspem, nije bas prijatno.
E da, pijem ga sa dekstrozom, po PS-u

U kom roku, najkasnije, je pozeljno popiti protein nakon treninga?
Poceo je da mi se javlja problem mucnine kada ga odmah po zavrsetku treninga popijem, pa da bar imam malo lufta, da oduvam sto bi se reklo.

Inace, protein piješ "sam za sebe" ili sa dekstrozom?  ...nekada i ona moze biti uzrok "mučnine"( pogotovu količine preko 30 gr, a unos vode je uz to nedovoljan)...tako da uz protein možeš da ubaciš neki drugi izvor prostih ugljenih hidrata( banana, npr.)...

"U roku od 30 min" posle treninga bi bilo idealno( sa prostim hidratima)...ali globalno gledano je idealno da unos gradivnih materija bude "na zavidnom nivou" u intervalu od 2h posle treninga...

Poslušaj Monikine savete, još ako posle treninga sa opterećenjem radiš malo intenzivniji kardio, sve je moguće...

Poželjno bi bilo da popiješ odmah nakon treninga, i ja imam taj problem i rešio sam ga tako što poslednjih 20ak min treninga (nekad manje - nekad više) ne pijem vodu i posle treninga kad se presvučem i sve ostalo sredim,sednem na stolicu odmorim malo i popijem protein

U kom roku, najkasnije, je pozeljno popiti protein nakon treninga?
Poceo je da mi se javlja problem mucnine kada ga odmah po zavrsetku treninga popijem, pa da bar imam malo lufta, da oduvam sto bi se reklo.

uradi cool down na kraju treninga, smiri puls i uradi istezanje...  nakon toga se istuširaj, izaĂ°i na svež vazduh i popij protein.  Sa vodom obavezno.  Javi ima li razlike.

Taj ''prozor'' kako ga zovu traje celih 24 sata nakon treninga, tako da, ako ti je muka, sačekaj malo da ti se organizam smiri pa ga popij. Ja se vodim ''što pre to bolje '' opcijom, a ti uradi kako tebi najviše odgovara.

U kom roku, najkasnije, je pozeljno popiti protein nakon treninga?
Poceo je da mi se javlja problem mucnine kada ga odmah po zavrsetku treninga popijem, pa da bar imam malo lufta, da oduvam sto bi se reklo.

Na kraju se svi vrate osnovama treniranja sa tegovima, pre ili kasnije. Keep it simple.

Ako ćeš raditi samo prvih par nedelja dok uĂ°eš malo u formu onda je ok

Sta mislite o programu koji se zove ICF 5x5 (http://www.muscleandstrength.com/workouts/jason-blaha-ice-cream-fitness-5x5-novice-workout) ?Na stranim forumima se upravo ovakvi programi preporucuju pocetnicima, zasniva se na "compound" vezbama.Nakon malo veceg perioda ne treniranja imam utisak da bi mi ovaj program dobro legao. Ima li neko nekih iskustva,komentara,kritika ?

Istina je ovo što Pecha kaže da preterano razmišljanje o istom, planiranje šta jesti tog dana i slično dovodi čestih ispada sa jelom, prejedanjem, opsesijom.

Eh you've got the point... nekad kad sam jela sve sto sam htela, a sem slatkog u manjoj kolicini ostalih junkova nije bilo, jela sam mnogo manje. Otkad pazim, mnogo sam gladnija i to me strasno nervira. Povecan skrob u ishrani me provereno masti, posebno nakon 15h, dok prirodni seceri, pa i zdrave masti ne toliko... u sustini nista slatko sto u sebi ne sadrzi bilo sta od zitarica me nikad nije umastilo!

A šta misliš o IIFYM?

Iskreno nisam ni cula za ovo dok malo nisam proguglala i nasla temu na Pansport-u. Vrlo zanimljiv pristup, nekad sam se slicno hranila i to nesvesno S tim da po meni kolicina kalorija postaje najvazniji parametar tek kad su svi hormoni u ravnotezi. E onda matematika stvarno radi. Ako postoji problem sa insulinom ili kortizolom, stitnom, suplementi su obavezni. A ova teorija da nije tako vazno ako su kalorije iz UH da li poticu iz pirinca, hleba, ili dzema, mislim da ima neku logiku. Ja recimo u zivotu nisam radila punjenje slozenim UH jer bi to bilo ravno silovanju, vec ako sma vec na low carb uzmem teglicu meda sa malo oraha i bude mi vrh Jako je vazno slusati svoj organizam i ne lisavati ga nicega zauvek. Mislim da je najveca prednost ovog rezima sto samim tim sto jedes sve sto hoces, usvajas opusteniji odnos prema hrani i kortizol pada, pada i apetit verovatno i naravno da je lakse smrsati ili nabaciti misice - jer je blokiran katabolicki efekat.

Inace verujem u lecenje "zavisnosti" po "principu Homera Simpsona i krofni" (ako se secate scene iz crtaca gde jede krofne na pokretnoj traci do iznemoglosti). Jednostavno uzmite 2-3 dana zaredom i jedite svaki drugi obrok onaj junk koji vas najvise privlaci, sve do tacke potpunog zasicenja. Niko koga znam nije izdrzao vise od 2 dana. Jednostavno, osecaj uzivanja postaje polako osecaj mucnine, zasicenja i gadjenja.. telo to pamti i sledeci put necete sa tolikim ushicenjem navaliti na tu hranu.. vremenom "zavisnost" slabi jer sve manje uzivate u toj hrani, posebno ako kuru vise puta pokusate. Naravno da nije poenta da vam se sva zabranjena hrana ovog sveta zauvek zgadi, ali prosto sledeci put kada to budete jeli trebalo bi da vam se javi osecaj prave MERE i DOZIRANOSTI, sto je prva i osnovna stvar koja najteze pada vecini ljudi uopste..

@Slavisa - dodala bih samo da je posebno opasna tzv. insulinska glad i da je po meni najveci argument protiv konzumiranja prostih secera ili testenina upravo njihov GI koji se strasno poigrava sa nivoom secera u krvi nakon sat, dva (ne svih, ali dobre vecine). Zato ih treba kombinovati sa necim da se efekat umanji, ja na pr. jedem med obavezno sa cimetom ili orasima, ili mi telo nekad trazi casu mlecnog proizvoda uz neki kolac... ko sto rekoh telo nesvesno zna zasto nesto trazi..

Insulin je dobar sluga, ali zao gospodar...novija istraživanja pokazuju da je za "boost insulinski efekat"( naravno onda kada je to poželjno, npr. posle treninga) potrebna i manja količina dekstroze( glukoze) od predviĂ°ene( 30-50 gr, a nekada i više kako se ranije savetovalo), čak "samo" 15 gr dextroze je sasvim dovoljno ... 

Inače, baš tako, i po pitanju ishrane i po pitanju treninga postoje individualne razlike...postoje osnove, ali sa vremenom se "stadijum početnika" savlada( neki nikada i ne izaĂ°u iz tog stadijuma "razvoja") i na scenu stupa individualnost u načinu reagovanja na modifikacije ishrane i treninga, treba eksperimentisati i naći "sistem koji dobija"...a sistem koji dobija, ne treba menjati... 

Mada, priča se i o "šok taktikama"( čak su i rotacije hidratima svojevrstan "šok sistem"), koje ne daju vremena telu da se adaptira...promene čine život( i trening) lepšim 

Istina je ovo što Pecha kaže da preterano razmišljanje o istom, planiranje šta jesti tog dana i slično dovodi čestih ispada sa jelom, prejedanjem, opsesijom.

Eh you've got the point... nekad kad sam jela sve sto sam htela, a sem slatkog u manjoj kolicini ostalih junkova nije bilo, jela sam mnogo manje. Otkad pazim, mnogo sam gladnija i to me strasno nervira. Povecan skrob u ishrani me provereno masti, posebno nakon 15h, dok prirodni seceri, pa i zdrave masti ne toliko... u sustini nista slatko sto u sebi ne sadrzi bilo sta od zitarica me nikad nije umastilo!

A šta misliš o IIFYM?

Iskreno nisam ni cula za ovo dok malo nisam proguglala i nasla temu na Pansport-u. Vrlo zanimljiv pristup, nekad sam se slicno hranila i to nesvesno S tim da po meni kolicina kalorija postaje najvazniji parametar tek kad su svi hormoni u ravnotezi. E onda matematika stvarno radi. Ako postoji problem sa insulinom ili kortizolom, stitnom, suplementi su obavezni. A ova teorija da nije tako vazno ako su kalorije iz UH da li poticu iz pirinca, hleba, ili dzema, mislim da ima neku logiku. Ja recimo u zivotu nisam radila punjenje slozenim UH jer bi to bilo ravno silovanju, vec ako sma vec na low carb uzmem teglicu meda sa malo oraha i bude mi vrh Jako je vazno slusati svoj organizam i ne lisavati ga nicega zauvek. Mislim da je najveca prednost ovog rezima sto samim tim sto jedes sve sto hoces, usvajas opusteniji odnos prema hrani i kortizol pada, pada i apetit verovatno i naravno da je lakse smrsati ili nabaciti misice - jer je blokiran katabolicki efekat.

Inace verujem u lecenje "zavisnosti" po "principu Homera Simpsona i krofni" (ako se secate scene iz crtaca gde jede krofne na pokretnoj traci do iznemoglosti). Jednostavno uzmite 2-3 dana zaredom i jedite svaki drugi obrok onaj junk koji vas najvise privlaci, sve do tacke potpunog zasicenja. Niko koga znam nije izdrzao vise od 2 dana. Jednostavno, osecaj uzivanja postaje polako osecaj mucnine, zasicenja i gadjenja.. telo to pamti i sledeci put necete sa tolikim ushicenjem navaliti na tu hranu.. vremenom "zavisnost" slabi jer sve manje uzivate u toj hrani, posebno ako kuru vise puta pokusate. Naravno da nije poenta da vam se sva zabranjena hrana ovog sveta zauvek zgadi, ali prosto sledeci put kada to budete jeli trebalo bi da vam se javi osecaj prave MERE i DOZIRANOSTI, sto je prva i osnovna stvar koja najteze pada vecini ljudi uopste..

@Slavisa - dodala bih samo da je posebno opasna tzv. insulinska glad i da je po meni najveci argument protiv konzumiranja prostih secera ili testenina upravo njihov GI koji se strasno poigrava sa nivoom secera u krvi nakon sat, dva (ne svih, ali dobre vecine). Zato ih treba kombinovati sa necim da se efekat umanji, ja na pr. jedem med obavezno sa cimetom ili orasima, ili mi telo nekad trazi casu mlecnog proizvoda uz neki kolac... ko sto rekoh telo nesvesno zna zasto nesto trazi..

http://www.coopersguns.com/videos/exercise-encyclopedia/   evo ga.

Hvala puno

Pozdrav ljudi

da li neko zna link od onog sajta gde stoji baja i ti kliknes na neki deo  tela i izadju vezbe za taj deo? Izvinjavam se na opisu ali nisam znao kako drugacije da napisem

Istina je ovo što Pecha kaže da preterano razmišljanje o istom, planiranje šta jesti tog dana i slično dovodi čestih ispada sa jelom, prejedanjem, opsesijom.

Eh you've got the point... nekad kad sam jela sve sto sam htela, a sem slatkog u manjoj kolicini ostalih junkova nije bilo, jela sam mnogo manje. Otkad pazim, mnogo sam gladnija i to me strasno nervira. Povecan skrob u ishrani me provereno masti, posebno nakon 15h, dok prirodni seceri, pa i zdrave masti ne toliko... u sustini nista slatko sto u sebi ne sadrzi bilo sta od zitarica me nikad nije umastilo!

Eh...jedno od najbitnijih pitanja je i šta je zapravo glad? Ajmo da ukratko definišemo ovaj pojam...

Glad u svom najužem smislu označava osećaj koji je izazvan nedostatkom hrane u ljudskom telu...

Nakon perioda stresa( izazvan životnim okolnostima i preteranim treningom) i depresije, hormon "grelin"( antagonist leptinu) izaziva osećaj gladi. Biohemijske analize su pokazale da stres izaziva pojačano lučenje "grelina" koji direktno deluje na mozak signalizirajući mu da je telo veoma gladno.
Grupa američkih naučnika iz zdravstvenog centra SMC u Dalasu ustanovila je da hormon "grelin" utiče na podsticanje gladi nakon perioda stresa ili depresije...

Naučnici su došli do tog rezultata ispitivanjem na grupi miševa izloženoj konstantnom stresu usled prisustva jednog od dominantnih "mužjaka".

Konstatovano je da ti miševi pod stresom biraju masniju i kaloričniju hranu...

Biohemijske analize su potom pokazale da stres izaziva pojačano lučenje "grelina" koji direktno deluje na mozak signalizirajući mu da je telo veoma gladno, tako da je njegovo dejstvo suprotno od "leptina", hormona sitosti.

To povećanje apetita može da dovede do viška kilograma i gojaznosti.

Rezultati istraživanja američkih naučnika, objavljeni u naučnom časopisu JCI, mogli bi da otvore put novim istraživanjima radi sprečavanja povećanja apetita nakon stresa i rasta telesne težine.

Pomenimo i uticaj kortizola( antagonist insulina), hormona stresa, koji indirektno doprinosi svemu temu( insulinska rezistencija)...tu je i dizabalans u nivou hormona štitne žlezde...sve u svemu...KONSTANTAN STRES, kao uzrok "osećaja gladi"...stres na poslu,"borba za karijeru", kompenzatorno preterivanje sa treningom...zvuči poznato?!

A da vidimo šta još utiče na osećaj gladi...

Danas znamo da je mozak samo jedna karika u procesu unosa hrane. Na unos hrane utiču i:

Sastav hrane

Proteini izazivaju najjači osećaj sitosti. Pojam koji se u nutricionizmu takoĂ°e spominje je energetska gustina – predstavlja odnos izmeĂ°u količine makronutrijenata (hidrata, proteina,masti) u hrani i osećaja sitosti. Dijetna vlakna produbljuju osećaj sitosti, jer usporavaju proces oslobaĂ°anja npr. "svarenih prostih šećera u krv", usporavaju pražnjenje creva...dakle, i mehanički i "nutritivni" efekat...

Nutrijenti koji kruže telom
Nutrijenti se nakon varenja i apsorpcije šalju u jetru, koja deluje kao senzor tj. prati koncentraciju pojedinih nutrijenata i "šalje signale do mozga" kada je njihova koncentracija visoka ili pak niska. Ipak se pokazalo da su navike u ishrani više vezane za dostupnost energije nego za koncentraciju pojedinih nutrijenata u krvi.

Digestivni sistem
Kako hrana "puni" želudac i tanko crevo, nakon nekog vremena šalju se signali u mozak da je unesena dovoljna količina i smanjuje se potreba za hranom...sa vremenom( redovno neumereno konzumiranje hrane) nastupa i "otupelost" tih mehanizama( "želudac se proširio")

Temperatura
Niska spoljašnja temperatura podstiče povećani unos hrane, dok visoke spoljne temperature izazivaju suprotnu reakciju, smanjeni unos hrane. I ovaj je mehanizam regulacije unosa hrane nadziran hipotalamusom( mozak)...termoregulacija, TRH( uticaj na štitnu žlezdu)

Neurološki i hormonalni činioci
Hormoni, neuroendokrini činioci ( neuro-hormoni) i neki lekovi imaju direktan ili indirektan uticaj na neurotransmitere mozga( dopamin, noradrenalin, serotonin...).

Primeri:

Insulin – podstiče smanjen unos hrane

Leptin – hormon koji proizvode masne ćelije( adipociti), preko kog javljaju mozgu koliko je masnog tkiva "dostupno". Smatra se da je gojaznost kod ljudi izazvana povećanjem ovog hormona, a ne smanjenjem kako su to pokazale studije na životinjama...

Dopamin - unos slatkiša, npr.

Okolina i sociološki činioci
Na konzumaciju hrane utiču i stanja poput stresa, kao i promene raspoloženja(kompenzatorno "prežderavanje" nekada može biti način reagovanja u konfliktnim situacijama). Efekt mogu imati i odreĂ°eno doba dana, socijalni moment pojedinca, kao i "senzorske" karakteristike hrane( ukus,miris).

Šta mislite da je starije kokoška ili jaje?  

Hm, dzank nije potreban slazem se, ali prosti seceru su itekako potrebni nekad telu za obavljanje normalnih mozdanih funkcija,a o slozenima pa tek da ne pricamo. Osecaj je najbitniji u celoj prici, kad telo nesto trazi ono sa razlogom to trazi. Samo bez preterivanja, ali jednostavno mora se nekad dzankati, pogotovu ko je dugo u ovom sportu, sve vise cete traziti kompromise raznorazne da bi se sve ispratilo, i sto bezbolnija resenja.