Dobar tekst, svaka cast znaci soja nikako ne ide..

..još nešto o Soji

     Soja sadrži velike količine prirodnih otrova, tzv. antinutrijenata. Prvi su inhibitori enzima koji blokiraju delovanje tripsina i drugih enzima važnih za razgradnju i iskorištavanje belančevina. Ovo može uzrokovati probleme sa želucem, nepotpunu razgradnju belančevina iz hrane i hronični nedostatak aminokiselina. Soja sadrži i hemaglutinine, stvari koje potiču koagulaciju i uzrokuju zgrušavanje crvenih krvnih zrnaca. Inhibitori tripsina i hemaglutinini otežavaju normalan rast i razvoj. Ove se stvari mogu deaktivirati jedino fermentacijom, pa su Kinezi tek kad su otkrili proces fermentacije počeli koristiti soju.

            Soja sadrži i stvari koje smanjuju funkciju štitnjače i uzrokuju gušavost. Još jedan od otrova koje soja sadrži je fitinska kiselina koja sprečava iskorištenje minerala u telu, kalcijuma, magnezijuma, bakra, gvožĂ°a i cinka. Ova se kiselina nažalost ne može neutralizovati namakanjem niti dugim kuvanjem, pa konzumacijom soje riskiramo teški nedostatak minerala u organizmu. Visoki je sadržaj fitinske kiseline osobito štetan za rast i razvoj dece i mladih. Kao i soja, i integralne žitarice takoĂ°er sadrže fitinsku kiselinu. Jedino fermentacija može smanjiti sadržaj fitinske kiseline u soji. Japanci, koji konzumiraju dosta sojinih proizvoda, uzimaju npr. tofu samo u malim količinama i to zajedno s ribom ili mesom, čime se još dodatno reduciraju negativni efekti fitinske kiseline.

            Lektini su belančevine sa sposobnošću prodiranja kroz crevnu trakt i ukoliko razgradnja belančevina nije potpuna, njihovi ostaci mogu uzrokovati alergijske reakcije u organizmu. Ukoliko ostaci belančevina nalikuju na vlastite belančevine u telu, imunološki sustav može napasti i vlastite belančevine te tako dolazi do tzv. autoimunoloških bolesti. Lektini kao i fitinska kiselina sprečavaju iskorištenje minerala u organizmu. TakoĂ°er sprečavaju i iskorištenje belančevina. Soja je, osim ovoga loš izvor belančevina u poreĂ°enju s hranom životinjskog porekla jer ne sadrži sve važne aminokiseline, npr. metionin i cistein. Metionin je esencijalna aminokiselina koju telo ne može proizvesti samo nego je moramo unositi hranom. Čovek je jednostavno prilagoĂ°en belančevinama iz hrane životinjskog porekla.

            Tehnološki je napredak omogućio proizvodnju izolata sojinog proteina, koji se dobija iz odmašćenog belančevinama bogatog sojinog čipsa - nešto što se nekada smatralo - otpadom. Bezlična stvar užasnog ukusa se pomoću brutalnih industrijskih procesa te dodavanjem sredstava za konzerviranje, zaslaĂ°ivača, sredstava za zgušnjavanje i sintetskih vitamina i minerala pretvorila u super-sastojak novog doba, kojim se "obogaćuju" razne industrijski proizvedene namirnice. Tokom hemijskih procesa stvaraju se i štetne stvari poput kancerogenih nitrita. Gotovom proizvodu dodaje se i MSG (mononatrij glutaminat) da maskira ružni ukus ove stvari, koja se zatim dodaje pecivima, dijetalnim pićima, raznim gotovim jelima i što je najgore, školskoj prehrani djece u zapadnim zemljama. Industrija soje je sponzorirala niz istraživanja kako bi ”dokazala” da se belančevine soje mogu koristiti za ljudsku prehranu umesto tradicionalnih prehrambenih namirnica, ali su druge studije pokazale da iste izazivaju teške nedostatke hranjivih stvari kod djece.
 Brojne su studije koje pokazuju vezu izmeĂ°u konzumacije soje i zdravstvenih problema, kao npr. vezu izmeĂ°u konzumacije tofua u srednjoj dobi i preranog starenja mozga, Alzheimerove bolesti i senilnosti u starijoj dobi, te vezu izmeĂ°u bolesti reproduktivnih organa kod devojaka čije su majke bile vegetarijanke i hranile se sojom za vreme trudnoće.

Hvala ti Kalonji, resio si nas pisanija za ubuduce!!! Odlican tekst!!!

Negde sam iskopao ovo, sve je lepo rečeno.

Soja je poreklom iz Mandzurije i u ishrani coveka koristi se vec blizu 5000 godina. U Evropi se soja prvi put pojavljuje 1740. godine u Botanickoj basti u parizu. Kod nas se za Soju zna od 1910. godine. a kao ratarska kultura gj...iila se na mjijim povrsinama od 1924. godine. Soja je jednogodssnja biljka sa mahunama u kojima se nalazi 2 do 5 okruglih zrna, zute, zuto zelene ili smede boje. Zrno sadrzi 36 do 40 procenata proteina, 15 do 23 % ulja, blzzu 34 % ugljenih hidrata, 3 do 6 % mineralnih materija i znatan broj vitamina…
Razlog zasto je soja vrlo losa se svodi na isoflavone koje sadrzi. Dva ova isoflavona, genistein i daidzein, izazivaju najvise negativnih efekata soje.
Oni se brzo vezuju za receptore estrogena.
Alfa receptor etrogena je odgovoran za rak dojke, povecan procenat masti u organizmu, zadrzavanje vode, itd.
Ovo mozda i ne bi bilo toliko bitno da ovi isoflavoni ne izazivaju rast tkiva, sto bi se smatralo anti-estrogenom akcijom. Nazalost, genistein po vezivanju za alfa receptor aktivira rast tumornog tkiva.
Ova dva isoflavona imaju negativni uticaj i na proizvodnju testosterona, rast misica, rad tiroidne zlezde, pa cak i na zdravlje.
Neki naucni radovi su dokazali da soja smanjuje proizvodnju testosterona cak do 76%. Takodje, radjena su i ispitivanja sa koriscenjem ptoreina iz mesa i proteina iz soje.
Kod druge grupe je utvrdjn znacajno smanjen nivo testosterona.
Sto se tice estrogena, stvari su drugacije- genistein cak i povecava efekat estradiola.
Soja snizava nivo holesterola u krvi. Ali, u pitanju je HDL holesterol, koji predstavlja dobru vrstu!
Zena koja ima mogucnost da sebi priusti organsko sojino mleko, a pri tom je usla u klimaks, svom organizmu cini dobru stvar.
Za sve ostale koje nisu 'zena u klimaksu' soja je uzasno losa zbog tih istih fitoestrogena, specijalno kad su deca u pitanju, muska, zenska nebitno ... Fitoestrogeni iz soje se ponasaju kao estrogen pa prave stetu svima.
Dakle, soja - ne! Zbog biljnih hormona. Ostalo nas ne znaima.
Soja za zene u klimaksu – BAH- da, ali dozirano i organskog porekla. Dozirano zbog fitinske kiseline, organskog porekla da se iskljuci povisena vrednost losih naterija u njoj, genetska modifikacija zrna itd.