TELEFON: 021/820-555, 062/111-0-999, MAIL: info@pansport.eu

PRIRODNI DODACI ISHRANI ZA SPORTISTE I REKREATIVCE I SPORTSKA OPREMA

Statistike foruma
Statistike foruma 398382 Teme od strane 25050 Članovi Poslednji član: jefta86

User Info
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte. Da niste izgubili svoj aktivacioni mejl?
Novembar 21, 2024, 06:11:35 posle podne
Napredna pretraga
Vesti
DOBRODOŠLI na PANSPORT FORUM!

WWW.PANSPORT.EU
Pomoć Pretraga Prijavljivanje Registracija PRODAVNICA
*
 |   |   | 
« prethodna tema sledeća tema »
Stranice: [1] 2 Idi dole Pošalji ovu temu Štampaj
Autor Tema: Stevia rules! Stevia 1 on 1!  (Pročitano 10693 puta)
Stef
Član
**
Van mreže Van mreže

Poruke: 192


« Odgovor #23 poslato: Decembar 27, 2014, 09:32:05 pre podne »

Kao i uvek...sve objasnjeno i sazvakano do najsitnijeg detalja :-)
Hvala na tome Slavisa :-)
Sačuvana
Slavisa Stojic
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 9500


Bog gleda u dušu, ne u tanjir...

« Odgovor #22 poslato: Decembar 27, 2014, 01:14:55 pre podne »

Ja na to gledam tako sto ce seces iz obicne kolade otici delom u glikogen, a mast iz cokolade ce otici na stomak. U svakom slucaju, sigurno ne jedem cokoladu zbog zdravlja tako da me bas boli briga kakve 2,3 pozitivne stvari koje ima pored 100 negativnih...

Kad bi se tako punio i prazni glikogen...kako bi to lepo bilo :)
Fora je ta sto, npr kakao mleko stevia, i takva homemade cokolada apsolutno ne izlazi van granica zdrave i donekle BB ishrane. I mozes dnevno i po 100-200gr toga a da nemas ama bas ni jednu negativnu od tih 100 losih stvari koje kazes da obicna cokolada ima. Ali ako se gleda merak, u to necu ni da ulazim u diskusiju jer je apsurdno, posto je i vise nego ocigledno sta je ukusnije :)

Daj Stef, pa uvek ce biti razlike izmedju secera i bilo kog zasladjivaca.
Cisto bih spomenuo i one prave prevare sa ovim cokoladama zasladjenim steviom gde roknu tonu masti. Oko 550 kcal imaju i cokolade sa steviom i sa secerom. Po meni, mnogo bolja opcija one sa secerom.

Eh...kalorije mogu da zavaraju, a i nisu sve cokolade iste, pa i prisustvo, tj. "sastav" masti u njima...i 100 gr crne cokolade sa preko 60% kakao delova ima 540 kCal...tako da su pravi problem mlecna i bela cokolada( previse secera...)...a i sva "lekovita svojstva" crne cokolade se gube dodatkom "mlecnih delova"...

Ipak za sve njih vazi "pravilo umerenosti"...20-40 gr crne cokolade dnevno je "slatko" i korisno  ;)

Crna cokolada kao izvor antioksidantnih polifenola, flavonoida...a tu je "zdrava" oleinska kiselina, koja doprinosi regulaciji odnosa LDL/HDL...tu je i feniletilamin( jedan od sastojaka mnogih sagorevaca masti), kao i teobromin( rodjak kofeina), a podsetimo da stearinska kiselina, kao jedna od dominantno prisutnih zasicenih masnih kiselina u crnoj cokoladi ne doprinosi "pogorsanju lipidnog statusa"...

A umesto secera stevia...pa jos crna cokolada...njam, njam  ;)

Sve ovo sto si naveo za crnu cokoladu, zapravo vazi za kakao, zar ne? Ja iz tog razloga koristim kakao bukvalno u svakodnevnoj upotrebi, jeste da ima mnogo masti...ali elem...ja volim da jedem masti pred spavanje tako da ubacim kakao sa merkicom proteina i kontam da izvucem najbolje benefite kakao, sa najmanje steta :)
Mada da...kakao ni izbliza nije ukusan kao crna cokolada, ma koliko god stevie dodali :P


Baš tako...sve su to dobrobiti kakaa...tj.kakao praha...

tj.

Kakao drvo, tj. Theobroma cacao, daje plodove dva puta godisnje. Postoje tri osnovne vrste zrna kakaa: Forestero, Kriolo i Trinitario.

Da bi seme kakaa razvilo karakterističnu aromu i boju potrebno je da se izloži procesu vrenja ( fermentacije), zatim se zrno ljušti, peče, drobi, sortira, melje i na kraju se od nastale kakao mase pod velikim pritiskom ( presovanje) dobija kakao buter i kakao prah.

Crna čokolada se pravi od kakao mase, kakao butera i šećera( tu je i lecitin), dok se mlečnoj dodaje mleko u prahu( 30% kakao delova). Sadržaj od preko 60% „kakao delova“ garantuje maksimalan kvalitet i sve pozitivne efekte konzumacije crne čokolade.

Kakao zrno ima veliku energetsku vrednost(količina masnoće u kakao zrnu je 54%)...

Sačuvana
Stef
Član
**
Van mreže Van mreže

Poruke: 192


« Odgovor #21 poslato: Decembar 26, 2014, 02:20:50 posle podne »

Ja na to gledam tako sto ce seces iz obicne kolade otici delom u glikogen, a mast iz cokolade ce otici na stomak. U svakom slucaju, sigurno ne jedem cokoladu zbog zdravlja tako da me bas boli briga kakve 2,3 pozitivne stvari koje ima pored 100 negativnih...

Kad bi se tako punio i prazni glikogen...kako bi to lepo bilo :)
Fora je ta sto, npr kakao mleko stevia, i takva homemade cokolada apsolutno ne izlazi van granica zdrave i donekle BB ishrane. I mozes dnevno i po 100-200gr toga a da nemas ama bas ni jednu negativnu od tih 100 losih stvari koje kazes da obicna cokolada ima. Ali ako se gleda merak, u to necu ni da ulazim u diskusiju jer je apsurdno, posto je i vise nego ocigledno sta je ukusnije :)
Sačuvana
Stef
Član
**
Van mreže Van mreže

Poruke: 192


« Odgovor #20 poslato: Decembar 26, 2014, 02:15:25 posle podne »

Daj Stef, pa uvek ce biti razlike izmedju secera i bilo kog zasladjivaca.
Cisto bih spomenuo i one prave prevare sa ovim cokoladama zasladjenim steviom gde roknu tonu masti. Oko 550 kcal imaju i cokolade sa steviom i sa secerom. Po meni, mnogo bolja opcija one sa secerom.

Eh...kalorije mogu da zavaraju, a i nisu sve cokolade iste, pa i prisustvo, tj. "sastav" masti u njima...i 100 gr crne cokolade sa preko 60% kakao delova ima 540 kCal...tako da su pravi problem mlecna i bela cokolada( previse secera...)...a i sva "lekovita svojstva" crne cokolade se gube dodatkom "mlecnih delova"...

Ipak za sve njih vazi "pravilo umerenosti"...20-40 gr crne cokolade dnevno je "slatko" i korisno  ;)

Crna cokolada kao izvor antioksidantnih polifenola, flavonoida...a tu je "zdrava" oleinska kiselina, koja doprinosi regulaciji odnosa LDL/HDL...tu je i feniletilamin( jedan od sastojaka mnogih sagorevaca masti), kao i teobromin( rodjak kofeina), a podsetimo da stearinska kiselina, kao jedna od dominantno prisutnih zasicenih masnih kiselina u crnoj cokoladi ne doprinosi "pogorsanju lipidnog statusa"...

A umesto secera stevia...pa jos crna cokolada...njam, njam  ;)

Sve ovo sto si naveo za crnu cokoladu, zapravo vazi za kakao, zar ne? Ja iz tog razloga koristim kakao bukvalno u svakodnevnoj upotrebi, jeste da ima mnogo masti...ali elem...ja volim da jedem masti pred spavanje tako da ubacim kakao sa merkicom proteina i kontam da izvucem najbolje benefite kakao, sa najmanje steta :)
Mada da...kakao ni izbliza nije ukusan kao crna cokolada, ma koliko god stevie dodali :P
Sačuvana
Pecha
Ultra napredni član
******
Van mreže Van mreže

Poruke: 2229


Eat clean, train hard, die anyway...

« Odgovor #19 poslato: Decembar 26, 2014, 01:33:49 posle podne »

Ja na to gledam tako sto ce seces iz obicne kolade otici delom u glikogen, a mast iz cokolade ce otici na stomak. U svakom slucaju, sigurno ne jedem cokoladu zbog zdravlja tako da me bas boli briga kakve 2,3 pozitivne stvari koje ima pored 100 negativnih...
Sačuvana
Panta rei, panta res.
Slavisa Stojic
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 9500


Bog gleda u dušu, ne u tanjir...

« Odgovor #18 poslato: Decembar 26, 2014, 01:22:30 posle podne »

Daj Stef, pa uvek ce biti razlike izmedju secera i bilo kog zasladjivaca.
Cisto bih spomenuo i one prave prevare sa ovim cokoladama zasladjenim steviom gde roknu tonu masti. Oko 550 kcal imaju i cokolade sa steviom i sa secerom. Po meni, mnogo bolja opcija one sa secerom.

Eh...kalorije mogu da zavaraju, a i nisu sve cokolade iste, pa i prisustvo, tj. "sastav" masti u njima...i 100 gr crne cokolade sa preko 60% kakao delova ima 540 kCal...tako da su pravi problem mlecna i bela cokolada( previse secera...)...a i sva "lekovita svojstva" crne cokolade se gube dodatkom "mlecnih delova"...

Ipak za sve njih vazi "pravilo umerenosti"...20-40 gr crne cokolade dnevno je "slatko" i korisno  ;)

Crna cokolada kao izvor antioksidantnih polifenola, flavonoida...a tu je "zdrava" oleinska kiselina, koja doprinosi regulaciji odnosa LDL/HDL...tu je i feniletilamin( jedan od sastojaka mnogih sagorevaca masti), kao i teobromin( rodjak kofeina), a podsetimo da stearinska kiselina, kao jedna od dominantno prisutnih zasicenih masnih kiselina u crnoj cokoladi ne doprinosi "pogorsanju lipidnog statusa"...

A umesto secera stevia...pa jos crna cokolada...njam, njam  ;)
« Poslednja izmena: Decembar 26, 2014, 01:26:32 posle podne od strane Slavisa Stojic » Sačuvana
Pecha
Ultra napredni član
******
Van mreže Van mreže

Poruke: 2229


Eat clean, train hard, die anyway...

« Odgovor #17 poslato: Decembar 26, 2014, 12:28:28 posle podne »

Daj Stef, pa uvek ce biti razlike izmedju secera i bilo kog zasladjivaca.
Cisto bih spomenuo i one prave prevare sa ovim cokoladama zasladjenim steviom gde roknu tonu masti. Oko 550 kcal imaju i cokolade sa steviom i sa secerom. Po meni, mnogo bolja opcija one sa secerom.
Sačuvana
Panta rei, panta res.
Stef
Član
**
Van mreže Van mreže

Poruke: 192


« Odgovor #16 poslato: Decembar 26, 2014, 09:12:21 pre podne »

Ta tema je mnogo bolja od "danasnji cheat meal"...ako mene pitas :-)
ja iskreno ne vidim razliku izmedju stevie i obicnog secera, tj bolje da kazem "ne osecam". Mislim da je to vise ono nesto psihicki...i ovo kazem kao neko ko obozava slatkise...nije u pitanju neko ko je slatko jeo samo po slavama i rodjendanima :-)
Bukvalno...umesto secera stavis steviu...i to je recept :-)
Sačuvana
Slavisa Stojic
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 9500


Bog gleda u dušu, ne u tanjir...

« Odgovor #15 poslato: Decembar 26, 2014, 01:06:00 pre podne »

Ekstra stvar stevia, definitivno otklanja onaj...siguran sam svima dobro poznat osecaj krivice...nakon sto pojedemo nesto slatko.
Moja preporuka...puslice sa steviom...cist protein bez hidrata...a meni iskreno ima odlican.
P. S. Ja u smesu dodam samlevene orahe....nema greske :)

Dobar predlog...

Ljudi obično "odmahuju rukom" kada se pojavi nešto novo u "svetu veštačkih zaslaĂ°ivača", ali smatram da iz objektivnih razloga stevia mora da doživi pravu ekspanziju, zaslužuje etiketu "prirodnog zaslaĂ°ivača" u pravom smislu reči...

Toliko "podzanja prašine" i hvale o ciklamatu, saharinu, aspartamu, neotamu, sukralozi...pa onda sumnje u "štetnosti po zdravlje"...i eto stevie..."prelaznog rešenja"...  ;)

Moraćemo da obuhvatimo i jednu "podtemu", poslastice sa steviom  ;)

Ili...mi kojima ukus stevie nije "ogavan"...   :D

Sačuvana
Stef
Član
**
Van mreže Van mreže

Poruke: 192


« Odgovor #14 poslato: Decembar 25, 2014, 10:23:52 posle podne »

Ekstra stvar stevia, definitivno otklanja onaj...siguran sam svima dobro poznat osecaj krivice...nakon sto pojedemo nesto slatko.
Moja preporuka...puslice sa steviom...cist protein bez hidrata...a meni iskreno ima odlican.
P. S. Ja u smesu dodam samlevene orahe....nema greske :)
Sačuvana
Slavisa Stojic
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 9500


Bog gleda u dušu, ne u tanjir...

« Odgovor #13 poslato: Decembar 19, 2014, 02:37:59 pre podne »

koristim godinama Huxol tečni zaslaĂ°ivač,  a Steviu nisam probala do sada, mada deluje interesantno!  takoĂ°e sam sa obične soli prešla na himalajsku so, fenomenalan ukus i mineralni sastav!


mislim da je sve bolje od belog šećera :)  takoĂ°e, ljudima koji koriste beli šećer u dugom vremenskom periodu treba dosta vremena da se naviknu na novi "bljak" ukus, ali mislim da je i to samo stvar navike :)

Koliko se ne varam radi se o ciklamatu i saharinu...( Huxol)

Ne bih da ulazim u bilo kakve polemike, vezane za eventualnu kancerogenost bilo kog veštačkog zaslaĂ°ivača, previše je oprečnih mišljenja, suprotstavljenih studija, previše "nedorečenosti"...ali ono što steviu odvaja od svih ostalih je etikecija "total natural"...tako da je pogodna i za sve skeptike koji upiru prstom na "eventualnu" kancerogenost i mutagenost aspartama, ciklamata, saharina, neotama...
Sačuvana
MightyMO
PANSPORT TEAM NOVI SAD
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 11481


Success comes before work only in the dictionary.

« Odgovor #12 poslato: Decembar 18, 2014, 03:12:37 posle podne »

koristim godinama Huxol tečni zaslaĂ°ivač,  a Steviu nisam probala do sada, mada deluje interesantno!  takoĂ°e sam sa obične soli prešla na himalajsku so, fenomenalan ukus i mineralni sastav!


mislim da je sve bolje od belog šećera :)  takoĂ°e, ljudima koji koriste beli šećer u dugom vremenskom periodu treba dosta vremena da se naviknu na novi "bljak" ukus, ali mislim da je i to samo stvar navike :)
« Poslednja izmena: Decembar 18, 2014, 03:14:20 posle podne od strane MightyMO » Sačuvana
Robert
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 20555


Pansport
« Odgovor #11 poslato: Decembar 14, 2014, 04:40:05 posle podne »

Uh, ja osećam drugačiji ukus kafe + ukus koji traje još malo nakon gutljaja. Zato se i još nisam potpuno prebacio na Steviu. Čak sam i testirao sebe da nije trip, tako što mi neko drugi skuva kafu i ne kaže mi odmah kako ju je zasladio. Pogodite šta, uvek  znam kada je Stevia. :D

Inače, dve tabletice odgovaraju jednoj kafenoj kašičici šećera.
Sačuvana
Slavisa Stojic
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 9500


Bog gleda u dušu, ne u tanjir...

« Odgovor #10 poslato: Decembar 14, 2014, 04:13:04 posle podne »

Još malo o biljci Stevia

"Opšti podaci
Stevija je potpuno prirodna zamena za šećer koja se u Južnoj Americi koristi vekovima. Nedavno su Sjedinjene Američke Države i Australija dozvolile njenu primenu i u prehrambenoj industriji. Jedini ekstrakt koji se može koristiti u prehrambene svrhe je rebaudiozid A-95%+.MeĂ°utim, dozvoljeno je korišćenje i ostalih proizvoda koji sadrže steviju, ali se prema Američkoj upravi za lekove i hranu (FDA) isti tretiraju isključivo kao dodaci ishrani. U kolovozu 2009. godine Francuska je tokom privremenog perioda od 2 godine dozvolila upotrebu rebaudiozida A-97%+.

Više od 200 sprovedenih naučnih istraživanja potvrdilo je neškodljivost steviol-glikozida. Od 70-ih godina je u Japanu stevija jedan od vodećih zaslaĂ°ivača hrane s udelom na tržištu od 25-40%. Ovu su biljku u različite svrhe koristila i plemena Južne Amerike.

Sastojci biljke Stevia
Najznačajniji sastojci stevije su glikozidi, koji su od 250 do 400 puta slaĂ°i od šećera, a dodatna im je prednost ta što nemaju kalorija. Potpuno se rastapaju u vodi što ekstrakciju tih sastojaka iz lišća čini jednostavnom i prirodnom. Dva najznačajnija glikozida su steviozid i rebaudiozid-A , koji su otporni na toplinu do 200 Co. Upravo su ta dva sastojka ključna u proizvodnji komercijalnih proizvoda na bazi stevije.


Zahvaljujući steviol-glikozidima lišće stevije je slatkog ukusa. Osušeno lišće stevije je od 15 do 30 puta slaĂ°e od lišća šećerne trske. Svaki od dva sastojaka koji daju biljci sladak ukus ima jedinstveni kvalitet. Steviozid je otporniji na toplinu od sastojka Reb A, ali ima lagano gorki naknadni ukus (tzv. aftertaste). Rebaudiozid A ili Reb A je slaĂ°i i nema naknadnog ukusa. U proizvodima koji sadrže steviju prisutni su i drugi glikozidi kao što su rebaudiozid C (R-C), dulkozid A, rubuzozid, steviol-biozid i rebaudiozid B (R-B).


Reb C je takoĂ°e uzrok pojave gorkog naknadnog ukusa pa iz tog razloga, da bi se smanjio taj neželjeni učinak, stevija treba sadržavati preko 90% Reb-A. Istraživanja su pokazala da odreĂ°ene kiseline mogu smanjiti naknadni ukus steviozida, a meĂ°u njih se ubrajaju limunska, sirćetna, mlečna, jabučna i vinska kiselina.


Stevija je jedinstvena u odnosu na sve druge zaslaĂ°ivače i definitivno predstavlja ukusnu zamenu za šećer. Ovaj potpuno prirodni zaslaĂ°ivač pojačava nivo slatkoće hrane i pića bez dodatnih kalorija, pa je ta svojstva u našoj sredini čine jedinstvenom biljkom. Iako je već godinama dostupna na tržištima mnogih zemalja, nedavni bum ekološke proizvodnje dodatno je nadahnuo potrošače u potrazi za proizvodima na bazi stevije.


Biljka stevija
Biljka iz koje se dobijaju sastojci stevije naziva se Stevia rebaudiana Bertoni, a potiče iz Južne Amerike. Ova biljka zelenog lišća koristi se već stotinama godina kao zaslaĂ°ivač i u druge svrhe, a pretežno raste na planinskom lancu Amambay i u dolini Rio Monday, koji se nalaze u severo-istočnom Paragvaju i južnom Brazilu. Iz porodice glavočika, ova je biljka poznata pod različitim nazivima kao što su: yerba dulce, erva doce, medeni list, slatki list, ka’a-he’e, zuca-ka’a i ka’a-yupe.


Stevija: slaĂ°a od šećera
Pripadnik roda Stevia, u koji spada oko 240 biljnih vrsta, biljka Stevia rebaudiana Bertoni jedina je koja se uzgaja za dobijanje proizvoda poznatog pod imenom Stevia. Zapravo se listovi biljke koriste kao zaslaĂ°ivač. U lišću su prisutna dva sastojka, steviozid i rebaudiozid (Reb A), koji su više od 200 puta slaĂ°i od šećera. Postupkom ekstrakcije navedeni se sastojci izdvajaju za dobijanje različitih proizvoda pod imenom Stevia, Stevioside, steviana i ostalih.


Istorijski gledano, stevija se koristi vekovima. Špancisu u 18.veku otkrili da domorodci Paragvaja koriste ono što su oni nazivali Ka’a He’e kao zaslaĂ°ivač, laki zalogaj i u medicinske svrhe. Ljudi iz susednih zemalja takoĂ°e su koristili taj prirodni zaslaĂ°ivač. Pri kraju 19. veka, Moises S. Bertoni dokumentovao je njenu upotrebu u okviru studije o paragvajskim biljkama. Pošto se glas o njenoj primeni uspešno širio od 1908. godine počeo je aktivan uzgoj ove biljke u njenoj regiji porekla.


MeĂ°unarodni šarm stevije
1931. godine, dva francuska hemičara su uspešnim postupkom ekstrakcije iz lišća biljke dobila sastojke steviozid i rebaudiozid. To je uveliko doprinelo potencijalu za rast i rasprostranjenom korištenju stevije. U ranim 70-im godinama biljka se počela uzgajati u Japanu. Danas je Japan najveći potrošač stevije na svijetu, s godišnjom potrošnjom od 50 tona. Oko 40% prirodnih japanskih sladila sadrži steviju.


U današnje vreme se stevija uzgaja u komercijalne svrhe u različitim delovima sveta, uključujući Aziju, Indiju, Sjevernu i Južnu Ameriku i Evropu. Spontano raste isključivo u prirodnom habitatu u Paragvaju i Brazilu. Za uzgoj te biljke, koja nudi ogromnu dobrobit za zdravlje, potrebna je sunčeva svetlost, padaline i mnogo ručne njege. Biljka ne može preživeti na temperaturama ispod nule pa se zato mora oprezno njegovati ukoliko se želi uzgajati u hladnim područjima.


Uzgoj i berba biljke stevija
Berba biljke stevije podrazumijeva rezanje stabljika na visini od 5 centimetara od površine tla. To se može obavljati od 3 do 4 puta godišnje, što je čini vrlo profitabilnom kulturom. Nakon berbe, lišće se najprije čisti, a potom suši na suncu ili sušilima s toplim vazduhom. Potom počinje prerada za dobijanje sastojaka koji se koriste za dobijanje različitih proizvoda na bazi stevie. Sveži listovi stevie mogu se takoĂ°e kuvati i koristiti kao čaj ili prirodni zaslaĂ°ivač u tečnom obliku.


Sama biljka pogodna je za uzgoj gotovo u svakoj zemlji širom svijeta. MeĂ°utim, upotreba ekstrakta dobijenog iz stevie je znatno ograničenija. Mnoge zemlje dozvoljavaju njeno korišćenje u različite svrhe. Neke zemlje koriste steviu u raznim prehrambenim proizvodima, druge odobravaju njenu upotrebu isključivo kao dodatak ishrani. Bez obzira na politiku različitih vlada, stevija se sve češće uzgaja, a popularnost njenih proizvoda neprestano raste.



Nekoliko bitnih činjenica o primeni stevije:
•   100% prirodna
•   Bez kalorija
•   Bez ugljenih hidrata
•   Nema glikemijski indeks
•   Ukus potpuno čistog šećera
•   Pogodna za dijabetičare


Dodatne činjenice o stepenu slatkosti i sastavu stevije:

•   Koristi se već stotinama godina.
•   Kada je rafinirana, od 200 do 480 puta je slaĂ°a od šećera dobijenog iz šećerne trske. Naknadni ukus (tzv. aftertaste) se pojavljuje samo ukoliko je koncentracija stevije previsoka.
•   Dobijena od lišća biljke stevija.
•   Lako se topi u vodi.
•   Vrlo je postojana na toplinu, tačka paljenja se kreće od 196 do 198 Celzijusa.
•   Nije toksična. To je provereno od strane Japanskog instituta za istraživanje neškodljivosti hemijskih sastojaka u istraživanju pod nazivom “Skihashi K et al”.
•   UtvrĂ°eno je da ekstrakt stevije i steviola nemaju škodljiv učinak na DNA.
•   Ne fermentira, što je čini idealnom za različite vrste namirnica koje se teško sterilizuju pomoću topline. S obzirom da stevija ne potamni u dodiru s toplinom odnosno da ne dolazi do stvaranja tzv. Maillardove reakcije, moguće je sačuvati prirodnu belu boju namirnica u kojima se koristi.
•   Stabilna je pri različitim pH vrijednostima, izmeĂ°u pH 3-9.
•   Stevija je zdrava zamena za šećer, a posebno za sve ostale veštačke zaslaĂ°ivače.


Iako se stevija najčešće korisni za kućnu upotrebu, idealna je za komercijalne svrhe:
•   Njena antioksidantna svojstva čine je idealnom za korišćenje u kozmetici, u hrani za životinje i u sredstvima za oplemenjivanje tla.
•   Doprinos pri uzgoju stevie vrlo je veliki. Jedan hektar biljke daje od 1500 do 2000 kilograma suvog lišća stevie, što konačno iznosi od 100 do 200 kilograma steviozida.
•   60% uštede u proizvodnji, prevozu i skladištenju. Njena postojanost na toplinu, svetlost, kiselu i baznu okolinu, kao i činjenica da ne fermentira, čine je veoma isplativom kulturom. Zahvaljujući tim svojstvima, korišćenjem stevie u hrani i piću podspešuje se duži rok trajanja namernica koje postaju bakteriostatske i u poreĂ°enju sa drugim proizvodima zadržavaju kvalitet tokom znatno dužeg perioda.
•   Stevija ima široki spektar primene. Ne koristi se isključivo kao dodatak hrani i piću, već se može koristiti u kozmetici, za zubne paste, za obogaćivanje ukusa cigareta, kao medicinsko sredstvo, u zaslaĂ°ivačima i u mnogim drugim proizvodima.
"
« Poslednja izmena: Decembar 14, 2014, 04:15:14 posle podne od strane Slavisa Stojic » Sačuvana
Slavisa Stojic
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 9500


Bog gleda u dušu, ne u tanjir...

« Odgovor #9 poslato: Decembar 14, 2014, 04:09:10 posle podne »

Kakvog je ukusa i kolika je cena? Posto sam cuo da je malo cudna...

Znaš kako, nekada ubacim steviu u kafu, čaj, nisam primetio nikakav čudan ukus, ali postoji nešto što se zove after taste...naknadni ukus (tzv. aftertaste) se pojavljuje samo ukoliko je koncentracija stevije previsoka( dakle, umereno u doziranju)...

Sačuvana
Stranice: [1] 2 Idi gore Pošalji ovu temu Štampaj 
« prethodna tema sledeća tema »
 

SMF 2.0.19 | SMF © 2017, Simple Machines | Supported by | | Buttons by Andrea
Stranica je napravljena za 0.166 sekundi sa 18 upita.