TELEFON: 021/820-555, 062/111-0-999, MAIL: info@pansport.eu

PRIRODNI DODACI ISHRANI ZA SPORTISTE I REKREATIVCE I SPORTSKA OPREMA

Statistike foruma
Statistike foruma 398473 Teme od strane 25051 Članovi Poslednji član: Jelena Nedeljkovic

User Info
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte. Da niste izgubili svoj aktivacioni mejl?
Novembar 26, 2024, 01:15:35 pre podne
Napredna pretraga
Vesti
DOBRODOŠLI na PANSPORT FORUM!

WWW.PANSPORT.EU
Pomoć Pretraga Prijavljivanje Registracija PRODAVNICA
*
 |   |   | 
« prethodna tema sledeća tema »
Stranice: 1 [2] Idi dole Pošalji ovu temu Štampaj
Autor Tema: Staticke, dinamicke, i simetricne vezbe  (Pročitano 5228 puta)
Nikolica98
Član početnik
*
Van mreže Van mreže

Poruke: 33


« Odgovor #14 poslato: Jun 11, 2015, 10:02:16 pre podne »

Posto sam trenutno u skoli, videcu da vam slikam rezultate cim dodjem. :)
Sačuvana
Ognjen Pedja Tutorov
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 13582


« Odgovor #13 poslato: Jun 11, 2015, 09:59:22 pre podne »

Sve je to lepo i korisno sto ste mi napisali, ali mene u stvari zanima da li smem da nastavim da radim sklekove , sto je bilo moje konkretno pitanje, i da li su sklekovi staticke vezbe, posto mi je zabranjeno da radim staticke.
iz kog razloga ti je zabranjeno da radiš statičke vežbe?
da li je radjen ultrazvuk srca?
Sačuvana
Ognjen Pedja Tutorov
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 13582


« Odgovor #12 poslato: Jun 11, 2015, 09:48:30 pre podne »

Postoje dve vrste opterećenja kojima srce može biti izloženo – dinamičko i statičko.
1) Izrazito dinamički sportovi predstavljaju sportove izdržljivosti (trčanje, plivanje, biciklizam). Oni dovode do opterećenja srca količinom krvi koju srce pumpa. Ova vrsta opterećenja srca dovodi do proširenja srčanih šupljina sa umerenim zadebljanjem srčanog mišića. To se naziva ekscentrična hipertrofija srčanog mišića.
2) Izrazito statički sportovi predstavljaju sportove snage (dizanje tegova, rvanje, bodi bilding). Oni dovode do opterećenja srca pritiskom (povećan pritisak pri statičkom naporu koje srce kao pumpa treba da savlada). Ova vrsta opterećenja srca dovodi do zadebljanja srčanog zida, bez proširenja srčanih šupljina. Ovo se naziva koncentrična hipertrofija srčanog mišića.
Kod osoba sa rizikom od poremećaja srčanog rada i onih sa postojanjem srčanog oboljenja, fizičko opterećenje može dovesti do iznenadnog ozbiljnog srčanog poremećaja. U nekim, srećom retkim slučajevima, kod ovih osoba, može nastati zastoj srčanog rada.
Uloga sportskog lekara je da spreči mogućnost da bavljenje sportom ugrozi sportisti zdravlje. Osnovni zadatak sportske medicine je da otkrije osobe sa povećanim rizikom od neželjenog srčanog poremećaja povezanog sa bavljenjem sportom.
Sačuvana
Ognjen Pedja Tutorov
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 13582


« Odgovor #11 poslato: Jun 11, 2015, 09:45:34 pre podne »

Koji su efekti treninga na naše telo?
Produženo treniranje dovodi do prolaznih ili trajnih promena u našem telu. Dolazi do usporenje frekvence srca u miru, smanjuje se arterijski krvni pritisak i postiže se brži oporavak posle opterećenja. Srčana potrošnja kiseonika u naporu se smanjuje što poboljšava funkciju srca kao pumpe. Povećava se prokrvljenost skeletnih mišića i metabolizam masti (kako smanjenjem telesne mase i preraspodelom masti u organizmu, tako i povećanim dejstvom enzima koji učestvuju u metabolizmu masti). Da bi se aktivnim mišićima dopremila dovoljna količina kiseonika pri ponavljanim naporima velikog intenziteta nastaje adaptacija srčanog mišića, poznata kao sportsko srce. Karakteriše se povećanjem njegovih šupljina, debljine srčanog mišića, povećanjem ekonomičnosti srčanog rada u miru i u uslovima fizičkog opterećenja.
Povećanu efikasnost srce ostvaruje:
a) sniženjem srčane frekvence (veći broj kontrakcija troši više energije), proširenjem komora (isti volumen krvi može biti istisnut iz srca manjim brojem kontrakcija),
c) povećanjem debljine srčanog mišića (prati proširenje komora da bi se pritisak srčanog zida održao u granicama normale).
Minimalni period treniranja potreban za razvoj promena tipičnih za sportsko srce je 6 nedelja, a ove promene se povlače već nakon nakon jedne nedelje netreniranja. Promene koje nastaju zavise od vrste sporta, kao i od dužine perioda treniranja.
Sačuvana
Ognjen Pedja Tutorov
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 13582


« Odgovor #10 poslato: Jun 11, 2015, 08:42:22 pre podne »

sportsko srce je normalna adaptacija srca na opterećenje...
opterećenje (zavisi od sporta) može biti više statičko ili više dinamičko, što dovodi do različitih adaptacija (zdravih) promena na srcu...
-----
- promene nekada mogu biti i nezdrave (patološke) - koje predstavljaju bolest srca i one nisu posledica bavljenja sportom nego se otkrivaju kod sportista a posledica su genetike, urodjenih mana, viroza... (u tim slučajevima bavljenje sportom bi previše opteretilo srce i dovelo do pogoršanja rada srca... - zato se sportisti ne dozvoljava bavljenje sportom - privremeno ili trajno...)
Sačuvana
Ognjen Pedja Tutorov
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 13582


« Odgovor #9 poslato: Jun 11, 2015, 08:38:10 pre podne »

Zdravo, imam pitanje o vrstama vezbi. Prvo da vas uvedem u pricu. Trenirao sam fudbal do pre sest meseci (do Novembra od prilike), kada mi je doktorka na redovnoj kontroli srca rekla da mi ovaj misic usporeno radi. Majka je odmah zakazala pregled kod nekog privatnog lekara specijaliste koji mi je rekao da treba da napravim pauzu sa treninzima neka tri meseca da bi se to vratilo u normalu. Takodje mi je rekao da imam "sportsko" srce. Ja sam tako cekao negde do Februara, gotovo bez ikakve fizicke aktivnosti, a onda mi je palo na pamet da krenem da radim sklekove. Taj doktor me je pitao da li dizem tegove, rekao sam ne jer to stvarno ne radim. Moja pitanja su: -Koje su dinamicke vezbe? Da li su sklekovi (i trbusnjaci) dinamicke vezbe? Koje su staticke vezbe? Koje su simetricne vezbe. Da li sklekovi mogu da uticu da mi srce radi usporeno? I da, meni srce nikada pre ovoga nije usporeno radilo. Ovo mi se desavalo tokom proslog leta kada smo imali treninge gotovo svakog dana koje naravno nisam propustao. Inace sam dobar ucenik i tokom skolske godine nisam isao na svaki trening, a i nismo imali svakog dana. Juce sam bio na ovoj redovnoj kontroli da mi doktorka procita holter i rekla mi je da mi vise srce ne radi usporeno i sada razmisljam da li da nastavim sa treninzima. Tada kada sam nosio holter bilo je u onih jedinih deset dana od Februara kada nisam radio sklekove jer sam bio bolestan(virus obican). Da li mislite da je to moglo uticati na rezultate holtera. Hvala unapred, pozdrav!  :)
da li srce usporeno radilo ili je bilo preskakanja srca?
koliki je bio puls - u miru/naporu?
možeš da slikaš nalaz da mi pošalješ ili da prepišeš nalaz...
Sačuvana
Ognjen Pedja Tutorov
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 13582


« Odgovor #8 poslato: Jun 11, 2015, 08:36:47 pre podne »

Pozdrav, bio sam odsutan neokilo dana, pa nisam stigao da odg ranije....  :)
Sačuvana
Nenad Zaga
Redovan član
****
Van mreže Van mreže

Poruke: 741


« Odgovor #7 poslato: Jun 07, 2015, 07:04:49 posle podne »

Idi kod specijaliste pa neka ti kaže :)
Ne može Slaviša da te uputi, tek tako, preko neke tvoje priče. Najbolje je proveri kod svog lekara
Sačuvana
Nikolica98
Član početnik
*
Van mreže Van mreže

Poruke: 33


« Odgovor #6 poslato: Jun 07, 2015, 06:12:13 posle podne »

Sve je to lepo i korisno sto ste mi napisali, ali mene u stvari zanima da li smem da nastavim da radim sklekove , sto je bilo moje konkretno pitanje, i da li su sklekovi staticke vezbe, posto mi je zabranjeno da radim staticke.
Sačuvana
Slavisa Stojic
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 9500


Bog gleda u dušu, ne u tanjir...

« Odgovor #5 poslato: Jun 06, 2015, 10:31:30 posle podne »

Odlican tekst Slave, dosta koristih info!

Ja sam nesto gledao i citao na netu u vezi sportskog srca, i koliko sam skapirao da to i nije lose. Vec mozda i dobro jer se srce do nekle ''stedi'' i jaca.
E sada ovu podelu sto si napisao, koji sportovi izazivaju kakvu vrstu promene na srcu, kontam da bilder koji radi kardio moze i da udeblja zidove srca i da prosiri njegove unutrasnje kanale. Sta mislis ? Definitivno mi ima logike...

Al ostaje ovo zadnje sto si napisao, kako ce takvo promenjeno srce reagovati kada se prestane sa treningom. I zasto se u opste puls vraca normalno posle 3 meseca trening (toliko je decku rekao Dr specijalista), da li se srca vraca u prvobitan ''prirodan'' oblik ? Da li se sa njim isto desava kao i sa nasim skeletnim misicima kada prestanem da treniramo pa ''opadnemo'' ?

To su neka pitanja na koja nisam uspeo da nadjem odgovor, ali se nadam da ce Dr Tutorov da se ukljuci kad vidi ovo i napise nam sta zna i sta misli na ovu temu i ova pitanja....

Da to mu doĂ°e kao neki vid "ekomičnijeg srčanog rada" u cilju "poboljšane" efkasnosti srčanog rada - manji broj otkucaja( manja potrošnja energije), proširenje komora omogućava da se manjim brojem otkucaja ista količina krvi istisne iz srca, a tu je i povećanje debljine srčanog mišića kao kompenzacija svemu tome...dakle, to je vid adaptacije celog našeg tela na trening, sa ciljem povećanja ukupnog funkcionalnog kapaciteta našeg organizma...

Dakle, ne menja se samo srce, već kompletan odgovor našeg tela na trening..."Promene koje izaziva trenažno opterećenje javljaju se na mišićima (hipertrofija, povećanje kontraktilnih struktura, energetskog kapaciteta mišićnih čelija, prokrvljenost mišića), promene na nervnom sistemu (centralnom, perifernom, vegetativnom – simpatikus i parasimpatikus), promene na respiratornom sistemu, promene na srcu i krvnim sudovima.

Efekti treninga na organizam: usporenje frekvence srca u miru, smanjuje se arterijski krvni pritisak, povećava se radni kapacitet i postiže brži oporavak posle opterećenja. Srčana potrošnja kiseonika u naporu se smanjuje, što povećava srčanu rezervu i funkciju srca kao pumpe. Povećava se prokrvljenost skeletnih mišića, poboljšava insulinska rezistencija, lipidni status (kako smanjenjem telesne mase i preraspodelom masti u organizmu, tako i povećanim dejstvom enzima koji učestvuju u metabolizmu masti), smanjuje adhezivnost trombocita. Fizička aktivnost dovodi do smanjenja simpatičke i povećanja parasimpatičke aktivnosti.
"

Sećam se jednog kardiologa...koji je govorio o "plastičnosti miokarda"..tako da je meĂ°u-varijanta, "realno moguća"...ali opet naglašavam, dr Tutorov je kao specijalista sporstske medicine kompetentniji da da definitivan zaključak...

Samo ću dodati da redovan kardio trening ima pozitivne efekte i na vaskularizaciju miokarda( prokrvljenost)...dobra vaskularizacija miokarda( "razvoj kolateralne cirkulacije") je i preduslov zdravog srca!

P.S. ovo promene su svakako rezevrzibilne...u kome stepenu i koliko...pitanje je...a trebalo bi razmotriti i moguće negativne aspekte "naglog" prekida "redovne fizičke  aktivnosti"...dakle, u sve to se uključuju i drugi sistemi( autonomni nervni...i sl.)...neke stvari su ipak indivudalne...ali redovna fizička aktivnost i u periodu prestanaka "aktivnog profesionalnog bavljenja sportom" umanjiće moguće negativne "involutivne promene"...
« Poslednja izmena: Jun 06, 2015, 10:45:28 posle podne od strane Slavisa Stojic » Sačuvana
Pecha
Ultra napredni član
******
Van mreže Van mreže

Poruke: 2229


Eat clean, train hard, die anyway...

« Odgovor #4 poslato: Jun 06, 2015, 10:07:02 posle podne »

Odlican tekst Slave, dosta koristih info!

Ja sam nesto gledao i citao na netu u vezi sportskog srca, i koliko sam skapirao da to i nije lose. Vec mozda i dobro jer se srce do nekle ''stedi'' i jaca.
E sada ovu podelu sto si napisao, koji sportovi izazivaju kakvu vrstu promene na srcu, kontam da bilder koji radi kardio moze i da udeblja zidove srca i da prosiri njegove unutrasnje kanale. Sta mislis ? Definitivno mi ima logike...

Al ostaje ovo zadnje sto si napisao, kako ce takvo promenjeno srce reagovati kada se prestane sa treningom. I zasto se u opste puls vraca normalno posle 3 meseca trening (toliko je decku rekao Dr specijalista), da li se srca vraca u prvobitan ''prirodan'' oblik ? Da li se sa njim isto desava kao i sa nasim skeletnim misicima kada prestanem da treniramo pa ''opadnemo'' ?

To su neka pitanja na koja nisam uspeo da nadjem odgovor, ali se nadam da ce Dr Tutorov da se ukljuci kad vidi ovo i napise nam sta zna i sta misli na ovu temu i ova pitanja....
Sačuvana
Panta rei, panta res.
Slavisa Stojic
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 9500


Bog gleda u dušu, ne u tanjir...

« Odgovor #3 poslato: Jun 06, 2015, 09:53:31 posle podne »

Cek, kolko sam ja skapirao sportsko srce uopste nije losa pojava. Mozda cak i naprotiv... Slavisa ?

Ne bih da ulazim dublje u tematiku za koju je dr Tutorov kompetentniji...ali...po pitanju sportskog srca...

Promene koje se dešavaju na srčanom mišiću i nervnom sistemu srca zavise ne samo od toga da li je neko profesionalni sportista ili nije, već i kojom se disciplinom bavi, koliko i kako trenira, kao i kog je sportista pola i kakvu genetiku nosi.

Dakle, pitanje je i da li se naš forumaš bavi nekim sportom? Profesionalno? Rekreativno? Redovno?

"Postoje dve vrste opterećenja kojima srce može biti izloženo – dinamičko i statičko. Vrsta sportske aktivnosti može biti statička ili dinamička, a najčešće predstavlja njihovu kombinaciju. Iz tog razloga sportovi su i klasifikovani u 9 kategorija (kombinacija statičkog/dinamičkog opterećenja), npr. visoko statički/nisko dinamički (dizanje tegova).

1) Izrazito dinamički sportovi predstavljaju sportove izdržljivosti (trčanje, plivanje, 18torres.1.600biciklizam). Oni dovode do opterećenja srca volumenom (velika količina krvi koju srce pumpa). Ova vrsta opterećenja srca dovodi do izraženijeg proširenja srčanih šupljina sa umerenim zadebljanjem srčanog mišića. To se naziva ekscentrična hipertrofija srčanog mišića.

2) Izrazito statički sportovi predstavljaju sportove snage (dizanje tegova, rvanje, bodi bilding). Oni dovode do opterećenja srca pritiskom (povećan pritisak pri statičkom naporu koje srce kao pumpa treba da savlada). Ova vrsta opterećenja srca dovodi do izraženijeg zadebljanja srčanog zida i bez proširenja srčanih šupljina. Ovo se naziva koncentrična hipertrofija srčanog mišića.
"

Dakle, da sumiramo..."jedna od adaptacija na trening je i strukturalno i funkcionalno "remodelovanje srca", koje podrazumeva pre svega hipertrofiju (uvećanje) leve komore srca. Ekscentrična hipertrofija sa povećanjem zapremine leve komore je posledica dinamičkog opterećenja srca, a statične vežbe (teretana npr.) uzrokuju zadebljanje zida komore bez značajne promene zapremine leve komore, tj. koncentrična hipertrofija

Sa druge strane srce sportiste menja i način „kucanja“ tj. kontrakcija. Sinusna bradikardija (usporenje) srčanog rada jeste jedan od znakova sportskog srca i ovo stanje se lako dijagnostikuje i prepozna. Problem predstavljaju druge vrste poremećaja ritma srca koji mogu da liče na patološke promene i zahtevaju detaljniju procenu.

Najveći problem sa sportskim srcem jeste diferencijalna dijagnoza u odnosu na druge promene na srcu koje mogu da lične na sportsko srce, a da zapravo predstavljaju patološke promene koje zahtevaju nadzor, čak i lečenje.  Razlika je u nekim slučajevima veoma očigledna, ali u drugim je veoma mala i zahteva pregled iskusnog specijaliste.

Još jedna važna poenta sportskog srca jesu promene na srcu osoba koje se ozbiljno, ali rekreativno, bave sportom. Ako su promene na srcu opasne u smislu da kasnije mogu stvarati probleme, da li zaista intenzivan trening nešto što treba preporučivati ljudima.

Idalje nije potpuno poznato da li je sportsko srce u potpunosti bezazlena pojava i da li je reverzibilna. Naime kad sportista prestane na trenira i kad se zahtevi za naporom značajno smanje, pitanje kako će tako izmenjeno srce funksionisati.
"


« Poslednja izmena: Jun 06, 2015, 09:59:41 posle podne od strane Slavisa Stojic » Sačuvana
Pecha
Ultra napredni član
******
Van mreže Van mreže

Poruke: 2229


Eat clean, train hard, die anyway...

« Odgovor #2 poslato: Jun 06, 2015, 04:48:30 posle podne »

Cek, kolko sam ja skapirao sportsko srce uopste nije losa pojava. Mozda cak i naprotiv... Slavisa ?
Sačuvana
Panta rei, panta res.
Nikolica98
Član početnik
*
Van mreže Van mreže

Poruke: 33


« Odgovor #1 poslato: Jun 05, 2015, 11:28:58 posle podne »

Zdravo, imam pitanje o vrstama vezbi. Prvo da vas uvedem u pricu. Trenirao sam fudbal do pre sest meseci (do Novembra od prilike), kada mi je doktorka na redovnoj kontroli srca rekla da mi ovaj misic usporeno radi. Majka je odmah zakazala pregled kod nekog privatnog lekara specijaliste koji mi je rekao da treba da napravim pauzu sa treninzima neka tri meseca da bi se to vratilo u normalu. Takodje mi je rekao da imam "sportsko" srce. Ja sam tako cekao negde do Februara, gotovo bez ikakve fizicke aktivnosti, a onda mi je palo na pamet da krenem da radim sklekove. Taj doktor me je pitao da li dizem tegove, rekao sam ne jer to stvarno ne radim. Moja pitanja su: -Koje su dinamicke vezbe? Da li su sklekovi (i trbusnjaci) dinamicke vezbe? Koje su staticke vezbe? Koje su simetricne vezbe. Da li sklekovi mogu da uticu da mi srce radi usporeno? I da, meni srce nikada pre ovoga nije usporeno radilo. Ovo mi se desavalo tokom proslog leta kada smo imali treninge gotovo svakog dana koje naravno nisam propustao. Inace sam dobar ucenik i tokom skolske godine nisam isao na svaki trening, a i nismo imali svakog dana. Juce sam bio na ovoj redovnoj kontroli da mi doktorka procita holter i rekla mi je da mi vise srce ne radi usporeno i sada razmisljam da li da nastavim sa treninzima. Tada kada sam nosio holter bilo je u onih jedinih deset dana od Februara kada nisam radio sklekove jer sam bio bolestan(virus obican). Da li mislite da je to moglo uticati na rezultate holtera. Hvala unapred, pozdrav!  :)
Sačuvana
Stranice: 1 [2] Idi gore Pošalji ovu temu Štampaj 
« prethodna tema sledeća tema »
 

SMF 2.0.19 | SMF © 2017, Simple Machines | Supported by | | Buttons by Andrea
Stranica je napravljena za 0.082 sekundi sa 17 upita.