E,  onda bi imao ozbiljnu konkurenciju na Spartan trkama. Inače Spartan trke se održavaju i u Dubaiju. 😉 

Ne znam Zoli koliko je to udaljeno od tebe?

Zoli, mozes tamo po onim pustinjama posle toga ni pakao ne moze pasti tesko

Nažalost sada i da hoću ne mogu trčati nigde sem na traci za trčanje.
A trčanje po Fruškoj Gori je definitivno izazov za sebe i ko god može treba da ga praktikuje.

Kako ne, ja to zovem resetovanje glave kada odem gore na trcanje. Sva godisnja doba su lepa u prirodi. Sve sam prosao, od jeseni kada se sve zuti i kada lisce opada, zime i -15 temperature, tada radim neke krace deonice, kise, magle, proleca sa poljima visibaba i naravno sada leta. Stvarno covek ima sta i da vidi i da dozivi. Steta sto mladi ne vide benefiti boravka u prirodi. Ne mora se trcati i trenirati dovoljno je otici gore u setnju i uzivati kako fizicki tako i psihicki.

Upravo mislim da je najveci benefit iz svega sto si rekao, jeste trening u prirodi. Nista toliko ne vraca psihicku energiju kao trcanje ili trening u prirodi. Umaramo se fizicki, ali nam se um preporodi. Nadam se da ce sto vise ljudi te sledi nedeljom na Fruskoj Gori.

Prosle nedelje sam istrcao 30km na Fruskoj gori.  Ruta ide od Paragova Norcev Venac pa nazad do Norceva manastir Grgeteg manastir V. Remeta pa nazad do Norceva i opet na pocetak do Paragova. Vreme je bilo idealno, nije bilo vrucina , za razliku od juce , cak je pred kraj i kisa pocela da pada sto je trcanju u prirodi dalo neku posebnu draz. Ko trci po gradu zna koliko trcanje po kisi moze biti zabavno, bar za mene, a u prirodi to je poseban dozivljaj. Trcao sam i juce ali krenuo sam malo kasnije oko pola 9 ujutru kada je vec bilo prilicno toplo bez obzira na hladovinu od drveca pa je to uticalo da skratim duzinu trcanja i da produzim samo vreme, tako da sam istrcao samo 15km. Kod mene je svaka nedelja pre podne rezervisana za trcanje po sumi. Mozda bude tu jos koji put ako stignem od obaveza ali nedelja se ne propusta. Nedelja mi dodje kao neki relax za glavu kada ne razmisljam o nicemu posebno nego se prepustim predelima i uzivanju u pogledima dok prolazim pored njih. Jedino sto treba voditi racuna dok se trci u prirodi je izvrtanje zglobova. Treba biti pazljiv i skocentrisan na stazu gde se trci jer za izvrtanje zglobova krivi smo samo mi i nasa ne paznja.

https://www.instagram.com/p/BNB2m4CgaWm/
Da pokrenem ovu temu koja je zanimljiva ali zaboravljena. Ne postoji nista lepse, bar za mene nego pobeci sa ekipom vikendom na Frusku goru i istrcati ili prosetati par kilometara. Postavio sam kratak snimak kako to izgleda na jesen kada lisce opada i kada se sve zuti oko tebe, a ti trcis i uzivas u pogledu. Mi Novosadjani smo srecni ljudi sto imamo takvo blago nadomak grada ali to ne koristimo u onoj meri koliko bi trebalo.  Cesto dok trcim vidjam starije ljude kako u grupama setaju i uzivaju sto je za svaku pohvalu. Ustvari vise vidjam njih nego mlade ljudi sem oko 1.maja kada se rostilja, pusta glasna muzika iz kola i pije pivo. Neka nasa ruta je otprilike 18km duzine i ide od Paragova-Norcev-Venac-Popovica-Paragovo.
  Ako neko ima zelju da nam se pridruzi poziv je otvoren.

Bio sam dva puta na fruskogorskom maratonu i oba puta sam poceo da trcim od poslednjih par tacaka. Ove godine su me zuljevi i bolovi naterali da krenem ranije da trcim jer mi je tako bilo lakse. Mislim da svako moze sa bar nekom kondicijom da istrci dobar deo maratona. Sledece godine na maratonu planiram da trcim kad god budem mogao samo da nabavim bolju obucu

Naravno, najvaznije je samo pobeci u prirodu kada god mozete iz buduceg "mini Pekinga"... kada se samo setim NS-a pre 10 godina...

ja samo vozam bajs na friskoj gori

i volem je

Pa eto, sama cinjenica da 15 hiljada ljudi ucestvuje na Fruskogorskom maratonu je znak da ljudi uzivaju, ali da su lenji da dodju onda kada nije maraton...

Dugo pesacenje, trcanje, svejedno je, bilo sta od toga ce vam dobro doci, samo sto trcanjem "bolje dozivite" sumu, jer puno vremena za malu razdaljinu treba kada pesacite. Ali svakako da treba poceti sa pesacenjem, pa ce se kasnije mozda javiti sama zelja za trcanjem.

Nisam pesacila Fruskom, godinama vec
Ali sam se zato pentrala po brdima u okolini Djavolje Varosi, ako se to racuna 7 sati neprekidnog hodanja.

U principu, duga pesacenja volim, ali trcanje nikako.

samo na fruskogorskom maratonu...

Ja sam u grupi nikada.
Daleko je Fruska gora

Ja samo svratim sa misheluka da derem kolena malo