Razvoj odredjenog nivoa kardiovaskularnih sposobnosti potreban je u svim sportovima. Svakako, u nekim sportovima postoji veca potreba za izvorima aerobne energije koje potpomazu kardiovaskularni mehanizmi. Na primer, rezultat u trcanja na duge pruge vise zavisi od aerobne energije nego rezultat u sprintu. Medjutim, koncept neophodnog nivoa aerobne sposobnosti za sve sportove ne znaci da bi za postizanje kardiovaskularne pripremljenosti svi sportisti trebalo da primene trcanje na duge staze. Naime, u nekim slucajevima preveliko upraznjavanje aerobnog treninga moze da smanji efekte treni ga za razvoj brzinsko-snaznih sposobnosti(snage), brzine i sile. Izgleda da ostali programi za razvoj aerobnih sposobnosti, kao sto su intervalni treninzi, mogu predstavljati resenje u kontextu odredjenog sporta.
  Kardiovaskularni sistem je zaduzen za brojne funkcije u organizmu. Tako, znacajna je uloga ovog sistema u isporuci kiseonika i hranljivih sastojaka, eliminacija ugljendioksida i metabolickih nusproizvoda iz misica i ostalih tkiva, transportu slozenih materija do jetre i ostalih organa, pomoci regulacije telesne temperature i isporuci hormona do ciljnih tkiva u organizmu. Stoga se poboljsanjem kardiovaskularnog sistema povecavaju svi fizioloski kaoaciteti sportiste i vezbaca. Kardiovaskularno kondicioniranje obicno se procenjuje na osnovu kolicine kiseonika koji se moze utrositi u organizmu-maximalne potrosnje kiseonika- ili na osnovu efikasnog koriscenja kiseonika tokom vezbanja.
  U opstem smislu , aerobni trening rezultira povecanjem broja mitohondrija i kapilara aktiviranih misicnih vlakana. Povecanjem broja kapilara omogucava vecu idporuku kiseonika i hranljivih materija svakom pojedinacnom misicnom vlaknu, dok povecanje broja mitohondrija utice na povecanje proizvodnje metabolicke energije iz aerobnih izvora. Trening izdrzljivosti podstice misice da koriste masti kao gorivo i da manje zavise od energije ugljenih hidrata, dok sa druge strane , utuce na smanjenje mlecne kiseline, odnosno porast nivoa laktatnog praga. Ocuvanje zaliha ugljenih hidrata u jetri i misicima, koje nastaje kao posledica treni ga izdrzljivosti, onezbedjuje dodatnu glukozu koja je pozeljna tokom dugotrajnih aktivnosti sportiste ili vezbaca.