TELEFON: 021/820-555, 062/111-0-999, MAIL: info@pansport.eu

PRIRODNI DODACI ISHRANI ZA SPORTISTE I REKREATIVCE I SPORTSKA OPREMA

Statistike foruma
Statistike foruma 398082 Teme od strane 25051 Članovi Poslednji član: MichaelKem

User Info
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte. Da niste izgubili svoj aktivacioni mejl?
Novembar 06, 2024, 10:33:06 posle podne
Napredna pretraga
Vesti
DOBRODOŠLI na PANSPORT FORUM!

WWW.PANSPORT.EU
Pomoć Pretraga Prijavljivanje Registracija PRODAVNICA
*
 |   |   | 
« prethodna tema sledeća tema »
Stranice: [1] Idi dole Pošalji ovu temu Štampaj
Autor Tema: Vlakna - kako, zašto i koliko?  (Pročitano 1958 puta)
Robert
Top poster
*******
Van mreže Van mreže

Poruke: 20555


Pansport
« Odgovor #1 poslato: Oktobar 28, 2017, 10:48:12 posle podne »

Vlakna - kako, zašto i koliko?


Istraživanja iznova potvrđuju značaj bakterija koje se nalaze u stomaku. Stanje digestivnog trakta od vitalnog je značaja za zdravlje i utiče na svaki deo organizma – varenje, kontrola telesne težine, hormoni, nivo energije, performanse, hronična oboljenja...

90% našeg tela sačinjeno je od bakterija koje utiču na svaku ćeliju i fiziološki proces u telu. Među njima oko 500 različitih, što dobrih, što loših. Nažalost, loše životne navike i ishrana povećavaju prisustvo loših i oštećuju dobre bakterije, remeteći time balans. Srećom, tu su vlakna – jedan od retkih nutrijenata koji mogu da unaprede nivo dobrih bakterija.

To čine tako što hrane te bakterije, pomažući im da prežive. Nutrijenti poput proteina, masti i ugljenih hidrata nemaju ovu sposobnosti najviše zbog toga što se prebrzo metabolišu i bivaju iskorišćeni za razne druge procese. Budući da telo nema potrebne enzime za razlaganje vlakana, ostaje pregršt vremena da se dobre bakterije hrane njima. Poboljšanjem balansa u korist ovih bakterija pospešuje se opšte zdravlje i smanjuje rizik od oboljenja. One mogu da proizvode druge nutrijente poznate kao borce za zdravlje, uključujući neke masne kiseline kratkog lanca.

Izvori vlakana

Preporučen unos vlakana varira od države do države i na osnovu mišljenja vodećih istraživača i eksperata. U proseku, savetuje se količina 35-50 g dnevno, s tim što u realnosti ljudi unose jedva polovinu od toga. Ukoliko se i vi mučite, fokusirajte se na na hranu bogatu ovim nutijentom, a tu su i suplementi da olakšaju posao.

Najviše vlakana prisutno je u: pasulju, artičokama, grašku, brokoliju, avokadu, prokelju, jagodama, orašastim plodovima, kokosu.


Zaključak

Nadamo se da vam je jasno koliko su vlakna bitan nutrijent i da morate da obratite podjednaku pažnju na njihov unos kao i na unos hidrata, proteina i masti. Prednosti su neverovatne, počev od spoljašnih, tj. uticaja na fizički izgled čoveka, pa do unutrašnjih, odnosno opšteg zdravstvenog stanja.

Iako vam se optimalan unos čini kao teška misija, dovoljno je da ubacite jednu salatu sa nekom od namirnica koje smo naveli i već ste nadomak cilja. Ako pokušavate da smršate ili samo poboljšate ishranu, fokusirajte se samo na jedan sastojak bogat vlaknima i kombinujte ga sa proteinima i zdravim mastima.


Izvor: flexonline.com
Provod: Robert


Sačuvana
Stranice: [1] Idi gore Pošalji ovu temu Štampaj 
« prethodna tema sledeća tema »
 

SMF 2.0.19 | SMF © 2017, Simple Machines | Supported by | | Buttons by Andrea
Stranica je napravljena za 0.116 sekundi sa 17 upita.