Naše telo ima sposobnost adaptacije.  Recimo da redovno trenirate sa opterećenjm u fitness centru, onda vas drugarica pozove na trčanje od npr. 5 km. Trening ste više ili manje uspešno odradili međutim usprkos tome što ste u formi zbog svojih redovnih treninga ovaj izvanredni vam izazove upalu mišića zbog kog ostanete celi vikend u krevetu. Kako je moguća takva reakcija uz redovan trening? Ili npr. Redovno trčite no jednog dana poželite promenu i odete na neki grupni trening npr. aerobik.Slično kao i u prvom primeru, vaše se telo buni pojavom većeg ili manjeg bola u mišićima.
Kako je moguće da utrenirane osobe pri promeni treninga čak i nižeg intenziteta osete njegove posledice. Radi se o već spomenutoj sposobnosti našeg tela adaptacije na jedan te isti podražaj. Dakle ako želimo biti što spremniji za izazove svakodnevnog života koji se sastoji od trčanja za busom ili decom, podizanja kutije sa stvarima li košenja trave, tada naš trening treba da sadrži slične sadržaje.
Trening je u stvari informacijski proces. Ako telu dajete uvek iste informacije ono će nakon nekog vremena izgubiti pažnju. Ponavljanje iste aktivnosti, istim ritmom, istog trajanja i istog intenziteta uspavljuje vaše telo. Ono prelazi na ekonomičan režim rada. Troši manje energije i ne prilagođava se strukturno. Dakle, promena koju želimo izazvati treningom se ne događa.
Kako bi sprečili adaptaciju, najčešće se poseže za promenom intenziteta ili narodnii rečeno “što teže to bolje”. No upravo to može biti kobno po naše zdravlje. Više nije uvek bolje niti pametnije. Telo ima svoja ograničenja čijim prečestim prelaskom izlažemo riziku.
Svakako preporuka je da vaš trening bude bogat raznovrsnim vežbama i kretanjima u svim smerovima. Skakanje, trčanje, čučnjevi, mrtva dizanja, preskakanje konopca, zgibovi, sklekovi, iskoraci, vežbe s girjama - samo su neke koje možete koristiti u svom treningu.