Hvala na ovako detaljnim informacijama.
Verujem da će mnogima pomoći.

Naravno. Nisu bitni samo suplementi probiotika. Uzimati različite namirnice, koje su već navedene. Nismo mi uvek za suplemente. Govorimo o jednom zdravom načinu života i uvek težimo umerenosti u svemu

Vidimo da imaju brojne prednosti ali ne zaboravite da ih ima i u prirodnim namirnicama. Pre svega vodite računa o zdravlju creva pa baš ukoliko je prirodna crevna flora narušena pribegavati kapsulama probiotika.

Probiotici mogu pomoći da izgubite težinu i salo na stomaku.

Probiotici mogu pomoći u gubitku težine kroz niz različitih mehanizama.
Na primer, neki probiotici sprečavaju apsorpciju masti iz hrane u crevima.
Masnoća se zatim izlučuje fecesom (stolicom), a ne skladišti se u telu.
Probiotici mogu pomoći da se duže osećate sito, sagorevate više kalorija i skladištite manje masti. Ovo je delimično uzrokovano povećanjem nivoa određenih hormona.
Oni takođe mogu direktno pomoći u gubitku težine. U jednoj studiji, žene na dijeti koje su uzimale Lactobacillus rhamnosus tokom 3 meseca izgubile su 50% više na težini od žena koje nisu uzimale probiotik.
Druga studija od 210 ljudi otkrila je da uzimanje čak i malih doza Lactobacillus gasseri tokom 12 nedelja dovodi do smanjenja masti na stomaku za 8,5%.
Međutim, važno je imati na umu da ne pomažu svi probiotici u gubitku težine.
Iznenađujuće, neke studije su otkrile da određeni probiotici, kao što je Lactobacillus acidophilus, mogu dovesti do povećanja telesne težine.
Potrebno je više studija da bi se razjasnila veza između probiotika i težine.

Probiotici mogu pomoći da se ojača imuni sistem.

Probiotici mogu pomoći imunološkom sistemu da ojača i inhibira rast štetnih crevnih bakterija.
Takođe, pokazalo se da neki probiotici podstiču proizvodnju prirodnih antitela u telu. Oni takođe mogu podstaći imune ćelije, kao što su ćelije koje proizvode IgA, T limfociti i prirodne ćelije ubice.
Jedna studija, koja je obuhvatila preko 570 dece, otkrila je da uzimanje probiotika koji sadrži Lactobacillus smanjuje učestalost i težinu respiratornih infekcija za 17%.
Takođe se pokazalo da probiotik Lactobacillus crispatus smanjuje rizik od infekcija urinarnog trakta kod žena za 50%.

Probiotici mogu pomoći u smanjenju simptoma određenih digestivnih poremećaja.

Ovde se, pre svega, misli na inflamatorne bolesti creva, uključujući ulcerozni kolitis i Kronovu bolest.
Određeni tipovi probiotika koji sadrže rodove Bifidobacterium i Lactobacillus poboljšali su simptome kod ljudi sa blagim ulceroznim kolitisom.
Iznenađujuće, jedna studija je otkrila da je suplementacija probiotikom E. coli Nissle bila jednako efikasna kao i lekovi u održavanju remisije kod ljudi sa ulceroznim kolitisom.
Međutim, čini se da probiotici imaju mali efekat na simptome Kronove bolesti.
Ipak, probiotici mogu imati koristi za druge poremećaje creva. Rana istraživanja sugerišu da mogu pomoći kod simptoma sindroma iritabilnog creva.
Takođe se pokazalo da smanjuju rizik od teškog nekrotizirajućeg enterokolitisa za 50%. Ovo je fatalno stanje creva koje se javlja kod prevremeno rođene dece.

Probiotici mogu smanjiti ozbiljnost određenih alergija i ekcema.

Određeni probiotički sojevi mogu smanjiti težinu ekcema kod dece i odojčadi.
Jedna studija je otkrila da su se simptomi ekcema poboljšali kod beba hranjenih mlekom sa dodatkom probiotika, u poređenju sa bebama hranjenim mlekom bez probiotika.
Druga studija pratila je decu žena koje su uzimale probiotike tokom trudnoće. Ta deca su imala 83% manji rizik od razvoja ekcema u prve dve godine života.
Međutim, veza između probiotika i smanjene težine ekcema je i dalje slaba i potrebno je uraditi više istraživanja.
Neki probiotici mogu smanjiti zapaljenjske reakcije kod ljudi sa alergijama na mleko ili mlečne proizvode. Međutim, dokazi su slabi i potrebne su dalje studije.

Određeni probiotički sojevi mogu pomoći da vaše srce bude zdravo.

Probiotici mogu pomoći u održavanju zdravlja srca snižavanjem LDL („lošeg“) holesterola i krvnog pritiska.
Određene bakterije koje proizvode mlečnu kiselinu mogu smanjiti holesterol razbijanjem žuči u crevima.
Žuč, prirodna tečnost koja se uglavnom sastoji od holesterola, pomaže varenju.
Razbijanjem žuči, probiotici mogu sprečiti da se ona ponovo apsorbuje u crevima, gde može da uđe u krv kao holesterol.
Pregledom 5 studija otkriveno je da konzumiranje probiotičkog jogurta tokom 2-8 nedelja smanjuje ukupni holesterol za 4% i LDL holesterol za 5%.
Druga studija sprovedena tokom 6 meseci nije otkrila promene u ukupnom ili LDL holesterolu. Međutim, istraživači su otkrili mali porast HDL („dobrog“) holesterola.
Konzumiranje probiotika takođe može smanjiti krvni pritisak. Pregledom 9 studija otkriveno je da probiotički suplementi smanjuju krvni pritisak, ali samo umereno.
Da bi se osetile koristi vezane za krvni pritisak, suplementacija je morala da prelazi 8 nedelja i 10 miliona CFU (jedinica formiranja kolonija) dnevno.

Probiotski suplementi poboljšavaju neke mentalne poremećaje.

Sve veći broj studija povezuje zdravlje creva sa raspoloženjem i mentalnim zdravljem.
Studije i na životinjama i na ljudima otkrivaju da suplementi probiotika mogu poboljšati neke poremećaje mentalnog zdravlja.
Pregledom 15 studija na ljudima utvrđeno je da suplementacija sojevima Bifidobacterium i Lactobacillus tokom 1-2 meseca može poboljšati anksioznost, depresiju, autizam, opsesivno-kompulzivni poremećaj i pamćenje.
Uzimanje probiotičkih suplemenata tokom 8 nedelja smanjilo je nivoe depresije i smanjilo nivoe C-reaktivnog proteina (markera upale) u poređenju sa ljudima koji nisu uzimali probiotik.

Probiotici mogu pomoći u prevenciji i lečenju dijareje (proliva).
.
Probiotici su poznati po svojoj sposobnosti da spreče dijareju ili ubrzaju oporavak kod dijareje.
Dijareja je uobičajena nuspojava uzimanja antibiotika. To se dešava zato što antibiotici mogu negativno uticati na ravnotežu dobrih i loših bakterija u crevima.
Nekoliko studija sugeriše da je upotreba probiotika povezana sa smanjenim rizikom od dijareje povezane sa antibioticima.
U jednoj studiji, istraživači su otkrili da uzimanje probiotika smanjuje dijareju povezanu sa antibioticima za 42%.
Probiotici takođe mogu pomoći kod drugih oblika dijareje koji nisu povezani sa antibioticima.
Veliki pregled 35 studija otkrio je da određeni sojevi probiotika mogu smanjiti trajanje infektivne dijareje u proseku za 25 sati.
Probiotici su smanjili rizik od putničke dijareje za 8%. Takođe su smanjili rizik od dijareje drugih uzroka za 57% kod dece i 26% kod odraslih.
Efikasnost varira u zavisnosti od vrste i doze uzetog probiotika.
Sojevi kao što su Lactobacillus rhamnosus, Lactobacillus casei i kvasac Saccharomices boulardii najčešće su povezani sa smanjenim rizikom od dijareje.

Mnoge studije ipak navode brojne prednosti primene probiotika. Jeste da ima i onih koje pokazuju drugačije rezultate, ali ja bih da navedem prednosti primene probiotika.
1. Probiotici pomažu u balansiranju prijateljskih bakterija u digestivnom sistemu
Probiotici uključuju "dobre" bakterije i gljivice. To su živi mikroorganizmi koji mogu pružiti zdravstvene koristi kada se konzumiraju.
Smatra se da su ove prednosti rezultat sposobnosti probiotika da obnove prirodnu ravnotežu crevnih bakterija.
Neravnoteža znači da ima previše loših bakterija, a nedovoljno dobrih bakterija. To se može se desiti zbog bolesti, lekova kao što su antibiotici, loše ishrane i dr.
Posledice mogu uključivati probleme sa varenjem, alergije, probleme mentalnog zdravlja, gojaznost i još mnogo toga.
Probiotici se obično nalaze u fermentisanoj hrani ili se uzimaju kao suplementi.

Inače, probiotici se savetuju i ako se ne unose antibiotici. Mnoge studije ističu benefite od primene probiotika i među zdravom populacijom. Recimo, savetuju se za jačanje imuniteta, pa se primenjuju u kontinuitetu tokom 3 meseca.

Različiti su rezultati istraživanja. Danas se u principu većini ljudi preporučuje da uz antibiotik uzimaju i probiotik. Međutim, ima i takvih stavova, kao što je Anita pomenula, da upotreba probiotika može usporiti vraćanje normalne flore creva. Te studije ističu da bakterije i gljivice iz probiotika ometaju mikrofloru creva da se vrati u normalu. Ja uglavnom savetujem da se koristi probitik tokom antibiotske terapije.

Slažem se. Dosta se forsira njihova kupovina, a nije uvek neophodna. Postoje i brojni prirodni probiotici poput kiselog kupusa, prirodnog jogurta, kefira, koornišona, nekih sireva.

Ono sto sam ja primetio jeste da kada sam bio mladji jesu postojali probiotici, ali niko nije ni pominjao njihovu upotrebu uz upotrebu antibiotika.