Na terenu je rizik od povrede veliki, bilo da je od strane rekvizita, protivnika ili navijača. Oko je izuzetno osetljiv organ i treba posebnu pažnju obratiti na njegovu zaštitu.

„Jednooki sportista” ima manje od 20/40 vida na jedno oko, čak i sa korektivnim sočivima, dok drugo oko ima normalan vid. Ako takav sportista izgubi vid na dobro oko zbog povrede, on ili ona može postati delimično ili potpuno slep.

Tokom utakmica i treninga za sve sportove sa rizikom od povrede oka, jednooki sportisti moraju da nose štitnike za oči koji ispunjavaju sportske standarde.

U sportovima koji zahtevaju masku za lice, kao što su hokej, fudbal i lakros, sportista mora da nosi štitnike za oči ispod maske za lice. Sportista treba da nosi zaštitna sočiva u svakom trenutku u slučaju traume koja nije povezana sa sportom. Jednooki sportisti nikada ne bi trebalo da učestvuju u veoma rizičnim sportovima kao što su boks, rvanje i kontaktne borilačke veštine, jer se u tim sportovima ne nosi zaštita za oči. Jednooki sportista treba da bude pregledan kod oftalmologa pre nego što se bavi bilo kojim sportom.

Jedna izuzetno značajna tema i veliki problem u sportu, a i generalno u životu su povrede oka. Značajan procenat invaliditeta nastaje zbog povreda oka i posledičnog delimičnog ili potpunog gubitka vida

Opet se  vracam na rukomet, ali na jednom prvenstvu je jedan igrac dobio povredu oka tako sto je navijac bacao novcice....i pogodio ga novcicem u oko.

„Jednooki sportista” ima manje od 20/40 vida na jedno oko, čak i sa korektivnim sočivima, dok drugo oko ima normalan vid. Ako takav sportista izgubi vid na dobro oko zbog povrede, on ili ona može postati delimično ili potpuno slep.

Tokom utakmica i treninga za sve sportove sa rizikom od povrede oka, jednooki sportisti moraju da nose štitnike za oči koji ispunjavaju sportske standarde.

U sportovima koji zahtevaju masku za lice, kao što su hokej, fudbal i lakros, sportista mora da nosi štitnike za oči ispod maske za lice. Sportista treba da nosi zaštitna sočiva u svakom trenutku u slučaju traume koja nije povezana sa sportom. Jednooki sportisti nikada ne bi trebalo da učestvuju u veoma rizičnim sportovima kao što su boks, rvanje i kontaktne borilačke veštine, jer se u tim sportovima ne nosi zaštita za oči. Jednooki sportista treba da bude pregledan kod oftalmologa pre nego što se bavi bilo kojim sportom.

Sigurno ste viđali na terenu sportiste sa povezom preko jednog oka. Malo se zna o povredama oka zato što kada dođe do njih sportisti se mahom povlače sa terena dok ne oporave oko i vrate možda oslabljen vid.

Pa on spada u sportove sa visokim rizikom. Nisu pobrojani svi sportovi, a rukomet je svakako jedan od agresivnijih.

Ja nisam. Ali moram primetiti da je rukoemt izostavljen sa spiska, a znamo koliko su tu povrede prljave.

Je l se neko susretao sa povredama oka i kako je dalje uticalo na trening?

Kada su u pitanju povrede oka, sportovi se mogu klasifikovati kao niski, visoki ili veoma rizični. Sportovi niskog rizika ne koriste loptu, pak, palicu, štap ili reket. Često ne uključuju telesni kontakt. To uključuje sportove kao što su staza, plivanje, ples i gimnastika. Visokorizični sportovi često koriste opremu. Oni mogu uključivati kontakt tela ili izlaganje suncu ili štetnim predmetima. Primeri uključuju bejzbol, košarku, hokej, fudbal, fudbal, ragbi i lakros. Biciklizam na otvorenom, mačevanje, tenis i drugi sportovi sa reketom takođe su visoki rizik. Sportovi koji uključuju direktan kontakt licem u lice su veoma rizični. To uključuje boks, rvanje i borilačke veštine.

Postoji nekoliko vrsta uobičajenih povreda oka u sportu.
Tupe povrede: Ovo se dešava kada vas nešto ili neko udari u ili oko vašeg oka. Takva povreda može dovesti do modrice oka, kapaka ili područja oko oka. Ovo često izgleda gore nego što jeste.
Orbitalni prelom: slomljena kost ispod očne jabučice.
Pukao globus: slomljena očna jabučica.
Odvajanje mrežnjače: kada se deo vašeg oka odvoji. Vaša mrežnjača je tkivo koje je osetljivo na svetlost.
Penetrirajuće povrede: Ovo se dešava kada vam nešto ili neko poseče oko. Ako nosite naočare, mogu vam polomiti i poseći oko. Nečiji prst ili spoljni predmet mogu vam poseći oko. Ove povrede se kreću od blagih do dubokih posekotina.
Povrede zračenjem: One se javljaju usled izlaganja suncu vaših očiju. Najčešći su u sportovima na otvorenom, kao što su biciklizam, skijanje na snegu ili na vodi i drugi sportovi na vodi.

Povrede oka u sportu uopšte nisu zanemarljive i retke. Svake godine bavljenje sportom prouzrokuje desetine hiljada povreda oka. Većina njih se javlja kod dece, a oko 90% njih se može izbeći. Najviše povreda oka izazivaju košarka i bejzbol, zatim vodeni sportovi i sportovi sa reketom.