Slažem se. I onda je dodatni problem u dijagnostici.

U početku se teško prepoznaje jer su nam slabost mišića i umor nekako česti simptomi.

Baš tako. A nekada simptomi mogu da zavaraju, pa da dijagnostički proces ode u pogrešnom pravcu.

Izuzetno važna stvar je da se otkrije na vreme zbog čega sam i bila inspirisana da baš o njoj pišem. 

Ova bolest je važna i kada neko treba da se operiše, zbog specifičnosti opšte anestezije kod tih pacijenata. 

Zanimljivu temu si izabrala. Pročitao sam je u tekstoteci. Značajna je bolest. Sećam se koleginice sa studija. Počelo je nazalnim govorom, onda je imala slabost mišića. Kasnije joj je dijagnostikovana mijastenija.

Ne postoji lek za mijasteniju gravis, ali se simptomi često mogu kontrolisati. Ovo je doživotno medicinsko stanje, a rano otkrivanje je ključ za upravljanje njime.

Tretman može uključivati:

· Lekove: antiholinesterazni, steroidi ili imunosupresivni lekovi.

· Timektomija- hirurško uklanjanje timusne žlezde.

· Plazmaferezu- postuak uklanjanja abnormalnih antitela iz krvi i njihova zamena normalnim antitelima iz darovane krvi.

· Imunoglobuline- krvne proizvode koji pomaže u smanjenju napada imunog sistema na nervni sistem. Daje se intravenozno (IV).

Cilj lečenja je povećanje opšte funkcije mišića, poboljšanje kvaliteta života i sprečavanje problema sa gutanjem i disanjem. Većina ljudi sa miastenijom gravis može poboljšati snagu mišića i voditi normalan ili skoro normalan život

Dijagnostifikuje se na osnovu simptoma, pregleda i određenih testova. Uobičajen način za dijagnozu je testiranje kako reagujete na neke lekove. Ako se slabost mišića dramatično poboljša brzo nakon davanja antiholinesteraznih lekova onda je bolest potvrđena. Takođe, rade se i drugi testovi poput analize krvi (traže se antitela), genetskih testova (ako se javlja u porodici), testova nervne provodljivosti i elektromiogram (EMG)- test koji meri električnu aktivnost mišića.

Najčešći simptomi mijastenije gravis:
· Problemi sa vidom: spušteni kapci (ptoza), dvostruki vid (diplopija) itd.

· Slabost i umor mišića koji se mogu razlikovati po intenzitetu tokom dana i pogoršati kako se mišići više koriste (rani zamor)

· Zahvaćenost mišića lica daje izgled poput maske- osmeh može izgledati više kao režanje

· Problemi sa gutanjem ili izgovorom reči

· Slabost vrata ili udova

U toku mijastenije gravis s vremena na vreme mogu se javiti periodi pogoršanja i remisije- popuštanje simptoma. Remisije su retko trajne ili potpune.

Miastenija gravis je hronični autoimuni poremećaj u kojem autoantitela uništavaju prenos signala između nerava i mišića, što dovodi do slabosti skeletnih mišića. Pogađa dobrovoljne mišiće tela, posebno one koji kontrolišu oči, usta, grlo i udove. Može se javiti u bilo kom uzrastu, ali se češće javlja kod mladih žena (20-30 god.) ili muškaraca od 50 i više godina.

Uzrok mijastenije gravis je nepoznat. Ono što znamo je da nije nasledna i zarazna bolest i da je autoimuni poremećaj koji se javlja u zrelom dobu.