Istraživanja pokazuju da na zloupotrebu alkohola i probleme povezane sa alkoholom utiču individualne varijacije u metabolizmu alkohola, odnosno način na koji se alkohol razgrađuje i eliminiše iz tela. Metabolizam alkohola kontrolišu genetski faktori, kao što su varijacije u enzimima koji razgrađuju alkohol, i faktori okoline, kao što su količina alkohola koju pojedinac konzumira i njegova opšta ishrana. Razlike u metabolizmu alkohola mogu neke ljude izložiti većem riziku od problema sa alkoholom, dok drugi mogu biti barem donekle zaštićeni od štetnih efekata alkohola.

Metabolizam alkohola
Prekomerno konzumiranje alkohola dovodi ljude u rizik od mnogih nepovoljnih zdravstvenih posledica, uključujući poremećaj upotrebe alkohola, oštećenje jetre i razne vrste raka. Ali neki ljudi izgleda imaju veći rizik od drugih za razvoj ovih problema. Zašto neki ljudi piju više od drugih? I zašto neki ljudi koji piju razvijaju probleme, dok drugi ne?

Osobe koje uzimaju lekove treba da pročitaju etiketu i uputstva za upotrebu zbog mogućih interakcija sa alkoholom ili drugim lekovima, posebno ako piju više pića istovremeno.

Interakcije alkohola i lekova uopšte
Mnogi lekovi koji se izdaju bez recepta i na recept mogu imati negativne posledice po zdravlje kada se pomešaju sa alkoholom. Ovi lekovi uključuju mnoge popularne lekove protiv bolova kao što je acetaminofen, sedative kao što je diazepam, lekove protiv kašlja, prehlade i alergija.

Neke studije sugerišu uzimanje antihistaminika i određenih lekova koji se izdaju bez recepta kako bi se smanjila ili sprečila ova reakcija, ali ovi lekovi ne blokiraju štetne efekte acetaldehida. U stvari, sprečavanje ove reakcije povećava rizik od raka omogućavajući veći nivo konzumiranja alkohola i samim tim veću proizvodnju acetaldehida.

Za osobe koje nose genske varijacije koje narušavaju metabolizam alkohola, najbolji način da se spreči reakcija crvenila izazvana alkoholom jeste da se izbegava pijenje ili da se ograniči unos alkohola.

Ljudi koji dožive reakciju crvenila izazvanu alkoholom i koji piju alkohol imaju veći rizik od raka, uključujući rak jednjaka i dojke. Razlog za ovaj povećani rizik je taj što je acetaldehid sam po sebi kancerogen.

Pored toga, disulfiram, lek koji se koristi za lečenje poremećaja upotrebe alkohola, menja metabolizam alkohola tako da se acetaldehid nakuplja kada osoba pije alkohol. To uzrokuje neprijatne simptome poput crvenila i mučnine. Želja da se izbegnu ti neprijatni efekti može podstaći neke ljude da se uzdrže od pijenja.

Ljudi koji uzimaju određene lekove koji menjaju metabolizam alkohola takođe mogu iskusiti alkoholno crvenilo. Takvi lekovi uključuju one koji se koriste za lečenje dijabetesa, visokog holesterola i infekcija.

Varijacije u genu za alkohol dehidrogenazu, ADH1B, i genu za aldehid dehidrogenazu, ALDH2, su dobro poznate varijacije koje dovode do viših nivoa acetaldehida zbog izmenjenog metabolizma alkohola i češće su među ljudima istočnoazijskog porekla. Međutim, ljudi drugih rasa i etničkih grupa takođe mogu nositi ove varijacije.

Tokom metabolizma alkohola, enzim alkohol dehidrogenaza (ADH) pretvara alkohol u acetaldehid, toksični molekul. Dobijeni acetaldehid se metaboliše u netoksične molekule pomoću drugog enzima koji se zove aldehid dehidrogenaza (ALDH). Ako se acetaldehid ne metaboliše efikasno, može izazvati oslobađanje histamina i time izazvati crvenilo i druge neprijatne simptome.

Alkoholno crvenilo je vrsta netolerancije na alkohol – ne „alkoholna alergija“ – i stanje je pretežno posledica nasleđenih varijacija u genima određenih enzima, što dovodi do toga da ljudi manje efikasno metabolišu alkohol.

Neki ljudi koji piju alkohol doživljavaju neprijatan fenomen koji se naziva alkoholno crvenilo. Primarna karakteristika reakcije na alkoholno crvenilo je crvenilo lica, ali je mogu pratiti i koprivnjača, mučnina, nizak krvni pritisak, pogoršanje astme ili epizoda migrene. Od posebnog značaja, alkoholno crvenilo povezana je sa većim rizikom od određenih vrsta raka.

Iako prekomerno pijenje povećava rizik od rupa u sećanju, drugi faktori mogu doprineti tome. Pijenje na prazan stomak i pijenje velikih količina u kratkom vremenskom periodu, kao što je prekomerno pijenje, takođe može prouzrokovati brzi porast koncentracije alkohola u krvi osobe, što dovodi do gubitka pamćenja.

Rupe u sećanju ("crne rupe") povezane sa alkoholom mogu biti opasne i povećati rizik od povreda i drugih šteta. Tokom njih, osoba je svesna, ali kasnije shvata da se ne seća šta se dogodilo dok je bila pijana. Mogu imati posledice, uključujući socijalne, fizičke i zdravstvene efekte.