Opasnost od zavisnosti

Neki ljudi postaju zavisni od efekata alkohola, stanje poznato kao zavisnost od alkohola ili alkoholizam.
Zavisnost od alkohola je jedan od glavnih uzroka zloupotrebe alkohola i invaliditeta u SAD i snažan faktor rizika za razne bolesti.
Brojni faktori mogu predisponirati ljude na problematično konzumiranje alkohola, kao što su porodična istorija, društveno okruženje, mentalno zdravlje i genetika.
Postoji mnogo različitih podtipova zavisnosti od alkohola, koje karakteriše žudnja za alkoholom, nemogućnost uzdržavanja ili gubitak samokontrole kada pijete.
Kao pravilo, ako alkohol negativno utiče na kvalitet vašeg života, možda imate problem sa zavisnošću od alkohola.

Rizik od smrti

Možda je teško poverovati, ali alkohol može pomoći da živite duže.
Studije sugerišu da lagana i umerena konzumacija alkohola može smanjiti rizik od prerane smrti — posebno u zapadnim društvima.
Istovremeno, zloupotreba alkohola je treći glavni uzrok smrti koja se može sprečiti u SAD, jer je veliki faktor rizika za hronične bolesti, saobraćajne nesreće i društvene probleme.

Može izazvati urođene mane

Zloupotreba alkohola tokom trudnoće je vodeći uzrok urođenih mana koji se može sprečiti u SAD.
Prekomerno opijanje u ranoj trudnoći je posebno rizično za bebu u razvoju.
U stvari, može imati štetne efekte na razvoj, rast, inteligenciju i ponašanje — što može uticati na dete do kraja njegovog života.

Rak

Rak je ozbiljna bolest uzrokovana abnormalnim rastom i deobom ćelija.
Konzumacija alkohola je faktor rizika za rak usta, grla, debelog creva, dojke i jetre.
Ćelije koje oblažu usta i grlo su posebno osetljive na štetne efekte alkohola.
Čak i lagana konzumacija alkohola — do jednog pića dnevno — povezana je sa 20% povećanim rizikom od raka usta i grla.
Rizik se povećava što više konzumirate alkohol. Čini se da više od četiri pića dnevno izaziva petostruko povećanje rizika od raka usta i grla, kao i povećanje rizika od raka dojke, debelog creva i jetre.

Dijabetes tipa 2

Dijabetes tipa 2 pogađa oko 8% svetske populacije.
Karakteriše ga abnormalno visok nivo glukoze u krvi. Dijabetes tipa 2 je uzrokovan smanjenim unosom glukoze u ćelije - fenomen poznat kao insulinska rezistencija.
Čini se da umereno konzumiranje alkohola smanjuje insulinsku rezistenciju, boreći se sa glavnim simptomima dijabetesa.
Kao rezultat toga, konzumiranje alkohola uz obroke može smanjiti porast šećera u krvi za 16-37% više od vode. Šećer u krvi između obroka takođe može opasti.
U stvari, ukupni rizik od dijabetesa ima tendenciju da opadne sa umerenom konzumacijom alkohola. Međutim, kada su u je pitanju prekomerno opijanje, onda rizik od dijabetesa raste.

Dejstvo na srce

Bolesti srca su vodeći uzrok smrti u savremenom društvu.
To je široka kategorija bolesti, od kojih su najčešći srčani udari.
Odnos između alkohola i srčanih bolesti je složen i zavisi od nekoliko faktora.
Lako do umereno konzumiranje alkohola povezano je sa smanjenim rizikom od srčanih oboljenja, dok se čini da obilno piće povećava rizik.
Postoji nekoliko mogućih razloga za blagotvorno dejstvo umerenog pijenja.
Umerena konzumacija alkohola može uticati na sledeće faktore:
Povećanje „dobrog“ HDL holesterola u krvi.
Smanjenje krvnog pritiska, glavnog faktora rizika za srčana oboljenja.
Smanjenje fibrinogena u krvi, supstance koja doprinosi nastanku krvnih ugrušaka.
Smanjenje rizika od dijabetesa, još jednog značajnog faktora rizika za srčana oboljenja.
Privremeno smanjenje stresa i anksioznosti.

Uticaj na telesnu masu

Gojaznost je ozbiljan zdravstveni problem.
Alkohol je drugi najkaloričniji nutrijent posle masti - sadrži oko 7 kalorija po gramu.
Pivo ima sličan broj kalorija kao slatka bezalkoholna pića, dok crno vino ima dvostruko više.
Međutim, studije koje istražuju vezu između alkohola i težine dale su nedosledne rezultate.
Čini se da navike i preferencije pijenja mogu igrati ulogu.
Na primer, umereno konzumiranje alkohola je povezano sa smanjenim dobijanjem na težini, dok je obilno konzumiranje pića povezano sa povećanjem telesne težine.
U stvari — dok redovno pijenje piva može uzrokovati debljanje — konzumacija vina može uzrokovati gubitak težine.

Depresija

Unos alkohola i depresija su blisko povezani.
Mnogi ljudi koji se suočavaju sa anksioznošću i depresijom piju namerno da smanje stres i poboljšaju raspoloženje. Iako pijenje može pružiti nekoliko sati olakšanja, ono će pogoršati opšte mentalno zdravlje i izazvati začarani krug.
U stvari, pošto je obilno konzumiranje alkoholnih pića glavni uzrok depresije kod nekih pojedinaca, lečenje osnovne zloupotrebe alkohola dovodi do velikih poboljšanja.

Uticaj na mozak

Prekomerna konzumacija alkohola može imati brojne negativne efekte na mozak.
Etanol smanjuje komunikaciju između moždanih ćelija — kratkoročni efekat odgovoran za mnoge simptome pijanstva.
Prekomerno opijanje može čak dovesti do zamračenja, fenomena koji karakteriše gubitak pamćenja ili amnezija, tokom epizode obilnog pijenja.
Ovi efekti su samo privremeni, ali hronična zloupotreba alkohola može izazvati trajne promene u mozgu, što često dovodi do oštećenja funkcije mozga.
Pošto je mozak veoma osetljiv na oštećenja, hronična zloupotreba alkohola može povećati rizik od demencije.
U najgorem slučaju, ozbiljna oštećenja mozga izazvana alkoholom mogu narušiti sposobnost ljudi da vode samostalan život.
Nasuprot tome, umereno pijenje je povezano sa smanjenim rizikom od demencije — posebno kod starijih odraslih.

Uticaj na jetru

Jetra je izuzetan organ sa stotinama osnovnih funkcija.
Jedna od njenih glavnih uloga je da neutrališe različite toksične supstance koje konzumirate. Iz tog razloga, jetra je posebno osetljiva na oštećenja usled unosa alkohola.
Bolesti jetre uzrokovane konzumiranjem alkohola zajednički su poznate kao alkoholne bolesti jetre.
Prva od njih je masna jetra, koju karakteriše povećana masnoća u ćelijama jetre.
Masna jetra se postepeno razvija kod 90% onih koji piju više od 1/2 unce (15 ml) alkohola dnevno i obično je bez simptoma i potpuno reverzibilna.
Kod onih koji mnogo piju, prekomerno opijanje može izazvati upalu jetre. U najgorem slučaju, ćelije jetre umiru i bivaju zamenjene ožiljnim tkivom, što dovodi do ozbiljnog stanja zvanog ciroza.
Ciroza je nepovratna i povezana je sa mnogim ozbiljnim zdravstvenim problemima. Kod uznapredovale ciroze, transplantacija jetre može biti jedina opcija.

Glavni psihoaktivni sastojak alkoholnih pića je etanol.
Uopšteno poznat kao "alkohol", etanol je supstanca koja vas opija.
Proizvode ga kvasnice koji vare šećer u određenim namirnicama bogatim ugljenim hidratima, kao što je grožđe - koje se koristi za pravljenje vina - ili žitarice - koje se koriste za pravljenje piva.
Alkohol je jedna od najpopularnijih psihoaktivnih supstanci na svetu. Može imati snažan uticaj na raspoloženje i mentalno stanje.
Smanjenjem samosvesti i stidljivosti, alkohol može podstaći ljude da deluju bez inhibicije. U isto vreme, to narušava rasuđivanje i promoviše ponašanje zbog kojeg ljudi mogu na kraju zažaliti.