Hyperkatifeia
Hiperkatifeja je reč koja se može koristiti za opisivanje negativnog emocionalnog stanja povezanog sa apstinencijalnom krizom od droga. Pretpostavlja se da ovo preaktivno negativno emocionalno stanje podstiče konzumiranje alkohola kako bi se pronašlo olakšanje od ovog emocionalnog stanja, a može biti uzrokovano dubokim promenama u sistemima nagrađivanja i stresa u mozgu.

Mladi ljudi su posebno izloženi riziku od AUD. Upotreba alkohola tokom adolescencije (od predtinejdžerskih godina do sredine dvadesetih) može uticati na razvoj mozga, što povećava verovatnoću da će im se kasnije u životu dijagnostikovati AUD. Međutim, većina ljudi sa AUD - bez obzira na njihove godine ili težinu njihovih problema sa alkoholom - može imati koristi od lečenja terapijama za bihejvioralno zdravlje, lekovima ili oboje.

Zašto bi trebalo da budemo zabrinuti zbog poremećaja ponašanja usled AUD i zavisnosti od alkohola?
Konzumiranje alkohola povezano je sa mnogim zdravstvenim i društvenim posledicama, uključujući ometanje ličnih odnosa, srčane bolesti, bolesti jetre, rak, saobraćajne nezgode i druge nesreće, predoziranje alkoholom, nasilje, ubistvo i samoubistvo. Ako osoba ima AUD, posebno ako je umeren do težak i uključuje zavisnost od alkohola, veća je verovatnoća da će redovno konzumirati alkohol u nivoima povezanim sa ovim efektima na zdravlje.

Prefrontalni korteks – područje mozga odgovorno za izvršnu funkciju, uključujući sposobnost organizovanja misli i aktivnosti, određivanja prioriteta zadataka, upravljanja vremenom i donošenja odluka – je ugroženo kod ljudi koji doživljavaju zavisnost od alkohola. Kao rezultat toga, ovo područje mozga igra ključnu ulogu u ovoj fazi.

3. Faza preokupacije/iščekivanja: želja, impulsivnost i izvršna funkcija
Ovo je faza u kojoj pojedinac ponovo traži alkohol nakon perioda apstinencije. Osoba postaje preokupirana alkoholom i načinima da ga dobije više i raduje se sledećem putu kada će ga konzumirati.

U ovoj fazi, osoba više ne pije alkohol zbog prijatnih efekata, već da bi pobegla od „niskih“ osećanja kojima je doprinela hronična zloupotreba alkohola.

Smatra se da negativna osećanja povezana sa povlačenjem alkohola potiču iz dva izvora. Prvo, smanjena aktivacija sistema nagrađivanja, ili deficit nagrađivanja, bazalnih ganglija otežava ljudima da dožive zadovoljstva svakodnevnog života. Drugo, povećana aktivacija sistema stresa u mozgu, ili preveliki stres, u proširenoj amigdali doprinosi anksioznosti, razdražljivosti i nelagodnosti.

2. Faza negativnog afekta/povlačenja: deficit nagrađivanja i preveliki stres
Kada osoba zavisna od alkohola prestane da pije, doživljava simptome povlačenja, ili simptome koji su suprotni pozitivnim efektima alkohola koji se doživljavaju prilikom pijenja. Ovi simptomi mogu biti fizički (poremećaji spavanja, bol, osećaj bolesti) i emocionalni (disforija, razdražljivost, anksioznost i emocionalni bol).

Ova ponovljena aktivacija bazalnih ganglija takođe na kraju pokreće promene u načinu na koji osoba reaguje na stimuluse povezane sa pijenjem alkohola, kao što su određeni ljudi, mesta ili znakovi povezani sa alkoholom, kao što su određeno posuđe ili slike ili opisi pijenja. Vremenom, ovi stimulusi mogu izazvati snažne potrebe za pijenjem alkohola.
Ponovljena konzumacija alkohola takođe dovodi do promena u bazalnim ganglijama koje dovode do formiranja navike, što na kraju doprinosi kompulzivnoj upotrebi.

Ponovljena aktivacija sistema nagrađivanja bazalnih ganglija pojačava ponašanje pijenja alkohola, povećavajući verovatnoću ponovljene konzumacije. Bazalne ganglije igraju važnu ulogu u motivaciji, kao i u formiranju navika i drugih rutinskih ponašanja.

1. Faza prejedanja/intoksikacije: nagrada, istaknutost podsticaja i patološke navike
Tokom ove faze, osoba doživljava nagrađujuće efekte alkohola, kao što su euforija, smanjenje anksioznosti i olakšanje društvenih interakcija.

Osoba može proći kroz ovaj ciklus od tri faze tokom nedelja ili meseci, ili napredovati kroz njega nekoliko puta u toku dana. Takođe treba napomenuti da osoba može ući u ciklus zavisnosti u bilo kojoj od faza.

Faze ciklusa zavisnosti
Zavisnost se može opisati kao ponavljajući ciklus, sa tri faze. Svaka faza je povezana sa ostalim fazama. Ove faze prvenstveno uključuju tri domena: istaknutost podsticaja, negativna emocionalna stanja i izvršnu funkciju. Domeni se ogledaju u tri ključna regiona mozga: bazalnim ganglijama, proširenoj amigdali i prefrontalnom korteksu.

Kako pojedinci nastavljaju da piju alkohol tokom vremena, mogu se javiti progresivne promene u strukturi i funkciji njihovog mozga. Ove promene mogu ugroziti funkciju mozga i dovesti do prelaska sa kontrolisane, povremene upotrebe na hroničnu zloupotrebu, koju može biti teško kontrolisati. Promene mogu trajati dugo nakon što osoba prestane da konzumira alkohol i mogu doprineti ponovnom konzumiranju alkohola.

Na primer, istraživanja pokazuju da vremenom, pijenje radi suočavanja sa stresom, iako može pružiti privremeno olakšanje od emocionalne nelagodnosti, teži da pojača negativna emocionalna stanja između napada konzumiranja alkohola. Ove promene mogu motivisati dalje pijenje i dovesti do toga da se pojedinac zaglavi u nezdravom ciklusu konzumiranja alkohola.